Vašington ublažava sankcije za kubanski privatni sektor. Po prvi put kubanski preduzetnici mogu da otvore bankovne račune u SAD i koriste američke onlajn usluge. Reakcije u SAD i na Kubi su pomešane.
Prvi put od uvođenja sankcija, koje su SAD uvele Kubi još 1960. kada je predsednik bio Dvajt Ajzenhauer, sada se uvode male olakšice za privatni sektor na karipskom ostrvu. Sankcije Kubi su u SAD 1992. zacementirane zakonom i više puta pooštravane. Tek 2015. su uvedene neke olakšice u trgovini i turizmu, odnosno putovanjima između dve zemlje.
Privatni sektor Kube je značajno porastao otkako je vlada u Havani stvorila pravni oblik za mala i srednja preduzeća 2021. Od tada je osnovano više od 11.000 privatnih firmi – od malih trgovinskih radnji do transportnih i građevinskih preduzeća. Ta preduzeća su svojim uvozom u poslednje vreme primetno poboljšala asortiman robe na ostrvu.
O kakvim merama je reč?
Američka vlada je u utorak (28.5.) najavila regulatorne promene „kako bi promovisala slobodan pristup internetu na Kubi, podržala nezavisne kubanske preduzetnike u privatnom sektoru i proširila pristup određenim finansijskim uslugama za kubansko stanovništvo“, navodi se u saopštenju za medije američkog Ministarstva finansija.
Mere će omogućiti kubanskim preduzetnicima, ne samo da otvore bankovne račune u SAD, već i da koriste platforme društvenih medija sa sedištem u SAD, sajtove za plaćanje preko interneta itd.
Novi propisi takođe omogućavaju kubanskim programerima softvera da ponude svoje aplikacije za preuzimanje kako kod Epla, tako i na Guglu. To do sada nije bilo moguće.
Ministarstvo finansija SAD takođe poništava meru iz Trampove ere kojom se američkim bankama zabranjuje da obrađuju transakcije između Kube i banaka u trećim zemljama. U bankarskoj industriji, ove transakcije se nazivaju „povratnim transakcijama“. Ovo omogućava transfer novca za kubanske državljane sve dok pošiljalac i primalac ne podležu zakonu SAD i dalje se obrađuju preko trećih zemalja. Direktne bankarske transakcije sa SAD su i dalje zabranjene.
Poslovanje američkih kompanija sa delovima kubanske vlade ili vojske ostaje ograničeno. Kubanske kompanije čiji vlasnici imaju veze sa kubanskom vladom takođe ne bi trebalo da profitiraju od novih pravila.
Preovladava skepticizam
Kubanski ekonomista Rikardo Tores sa Američkog univerziteta u Vašingtonu govori za Dojče vele o „pozitivnim merama“ jer su one prilagođene „promenljivoj stvarnosti na Kubi“. To će svakako koristiti nekim sektorima, kao što je na primer IT i dodao da olakšavanje finansijskih transakcija takođe treba posmatrati pozitivno. „Ali jedno je namera, drugo je praksa“, ističe on.
Uprkos radosti zbog najava, sa izvesnim stepenom skepse reaguje i mlada preduzetnica iz Havane, koja ne želi da bude imenovana. „Bio bi to veliki korak“, kaže ona, misleći na moguće otvaranje bankovnih računa u SAD i korišćenje usluga onlajn plaćanja. „Ali videćemo kako će to biti u praksi. Sačekajmo da vidimo kako će se to razvijati“.
Kuba: Ovo je pokušaj podele društva
S druge strane, kubanski ministar spoljnih poslova Bruno Rodrigez je kritikovao nove propise kao „ograničene”.
„Oni ne menjaju okrutne efekte i ekonomsko gušenje koje je nametnuto kubanskim porodicama primenom blokade i uvrštavanjem na listu državnih sponzora terorizma. Ove mere imaju za cilj da podele kubansko društvo“.
Ministarstvo spoljnih poslova Kube dalo je sličnu izjavu u zvaničnom saopštenju.
„Još jednom, odluka američke vlade je zasnovana na sopstvenom iskrivljenom viđenju kubanske stvarnosti, veštački odvajajući privatni sektor od javnog sektora, iako su oba dio kubanskog ekonomskog sistema i društva u celini“, navodi se u saopštenju.
Mere protiv migracije?
„Podrška kubanskom privatnom sektoru pomoće će u suzbijanju neregularnih migracija sa ostrva stvaranjem više ekonomskih mogućnosti u samoj zemlji“, citira američki dnevnik Miami Herald zvaničnika američke vlade.
Prilikom izrade mera pokušan je balans između podrške kubanskom privatnom sektoru i izbegavanja da od toga imaju korist kubanske vlasti, rekli su novinarima drugi visoki američki zvaničnici.
Prema izveštajima američkih medija, paket mera bio je spreman u septembru prošle godine, ali je naišao na otpor u Kongresu.
Kongresmenka kubanskog porekla Marija Elvira Salazar je kritikovala: „Bajdenova administracija daje „kubanskom privatnom sektoru pristup američkom finansijskom sistemu. Ovo je izrugivanje američkom zakonu, s obzirom na to da na ostrvu nije postignut napredak ka postizanju sloboda i da se ugnjetavanje povećalo.“
Bivši kongresmen Džo Garsija, koji se zalaže za veću podršku kubanskom privatnom sektoru, pohvalio je administraciju Džozefa Bajdena.
