Adam Smit nije bio ekonomista, ali je stvorio najveće ekonomsko uređenje danas. Pre svega, praotac kapitalizma bio je moralni filozof koji je proveo veći deo svog vremena razmišljajući o ljudskoj prirodi.
Njegov najznačajniji uvid bio je da će ljudi slobodni da rade za svoje lične interese zadovoljiti potrebe šireg društva; da će neograničeno, konkurentno tržište – za razliku od merkantilizma koji je štitila vlada njegovog vremena – osnažiti i radnike i potrošače.
Njegova teorija će na kraju dominirati najvećim svetskim ekonomijama skoro 250 godina; ali u posljednje vreme pojavile su se pukotine u podršci američkim kapitalističkim fondacijama. Anketa Axiosa iz 2021. pokazala je da samo 42 odsto odraslih u dobi od 18 do 24 godine ima pozitivan pogled na kapitalizam, dok ga 54 odsto smatra negativnim – i to mišljenje prelazi granice stranačkog opredeljenja. Iste godine, samo 66 odsto republikanaca, od 18 do 34 godine, smatralo je kapitalizam pozitivnom silom, u odnosu na 81 odsto u 2019.
Da li je vreme da se ponovo razmisli o sistemu koji je Smit izgradio? I dalje najbolja opcija
Vinston Čerčil je jednom rekao da je “demokratija najgori oblik vladavine osim svih tih drugih oblika”. Isto se može reći i za kapitalizam. Iako nesavršen, to je najbolja metoda za borbu protiv siromaštva i omogućava ljudima najbolju šansu da pronađu finansijsku stabilnost i uspeh. To je ujedno i najbolji sistem za suzbijanje stagnacije podsticanjem rasta i inovacija. Čak i samoproglašeni socijalisti često nisu ljuti na sam kapitalizam koliko na dodatne politike, poput nedostatka mreža socijalne sigurnosti i rastuće nejednakosti, koje bi se mogle popraviti bez napuštanja kapitalizma.
Podaci potvrđuju efikasnost kapitalizma: otkako je postao dominantna ekonomska filozofija širom sveta, ekstremno siromaštvo se smanjilo za redove veličina. Godine 1820, prema ekonomistima sa Pariskog univerziteta, 84 odsto svetske populacije živelo je u ekstremnom siromaštvu. Taj procenat je 1910. godine pao na 66 odsto, a do 2018. na 8,6 odsto. Razlog zašto je kapitalizam „doveo do najvećeg smanjenja siromaštva u ljudskoj istoriji“, piše kolumnista „Njujork tajmsa“ Dejvid Bruks, jednostavan je: u poređenju sa centralno planiranim ekonomijama, kapitalizam je mnogo prilagodljiviji. „Kapitalizam stvara neumoljiv sistem učenja“, napisao je Bruks, koji se nekada identifikovao kao socijalista. “Socijalizam ne.”
Ono gde se socijalizam ističe, tvrdi Bruks, jeste u podsticanju korupcije i hronizma među državnim službenicima. Kada njihovi planovi propadnu i roba postane oskudna, zloupotreba postaje neizbežna jer oni drže svu moć. „Sistem koji počinje u visokom idealizmu“, piše on, „završava se korupcijom, nepoštenjem, ugnjetavanjem i nepoverenjem.”
Da budemo pošteni, i kapitalizam može biti zreo za zloupotrebu, priznaje Bruks. Ali odgovor na tu zloupotrebu, insistira on, nije drugi plan, već bolji kapitalizam. „Tržišta su moralno neutralna“, piše profesor ekonomije Filiš J. Brajson. Ta neutralnost znači da se sistem može podesiti tako da budu od koristi svima. „Velika greška koju smo napravili na konzervativnoj strani bila je da smo mislili da sve što je učinilo vladu većom ujedno učinilo tržište manje dinamičnim“, piše Bruks, navodeći zemlje poput Danske i Finske kao primere široko otvorenih tržišta koja takođe imaju politiku da pomognu u širenju bogatstva. “Jedini razlog zašto mogu priuštiti da imaju velikodušne države blagostanja”, dodaje, “je to što imaju i vrlo slobodna tržišta.” „Nova vrsta kapitalizma“
Od predsedavanja Džona F. Kenedija, američke plate (uzimajući u obzir inflaciju) stagniraju, dok je najbogatijih 10 odsto Amerikanaca – posebno 1 odsto – povećalo svoj udeo u nacionalnom bogatstvu. Profesor ekonomije na Kalifornijskom univerzitetu u Berkliju, Gabrijel Zakmen napisao je da je nejednakost prihoda bila gora u Americi 2019. godine nego u periodu koji je prethodio Velikoj depresiji.
Milenijalci su prva generacija Amerikanaca od 1930-ih koji su u gorem položaju od svojih roditelja u preduzimanju prvih koraka ka gomilanju bogatstva. Uprkos tome što su najobrazovanija generacija, mnogi milenijalci nemaju finansijsku sposobnost da uštede novac za stan, kuću ili penziju kao što su to činili njihovi roditelji. Usred vrtoglavih cena stanova, cena hrane, kamata i rastućeg studentskog duga, američki san o radu koji donosi priliku umesto toga postao je poklič na društvenim mrežama „Jedi bogate!“
Osim ekonomskih uticaja, takozvani “kasni kapitalizam” – termin koji generalno označava moderni kapitalizam kojim dominiraju multinacionalne korporacije i koncentrisano bogatstvo – takođe je komercijalizovao mnoge aspekte postojanja. U studiji “24/7: Kasni kapitalizam i krajevi spavanja”, profesor umetnosti Univerziteta Kolumbija Džonatan Kreri istražuje kako kapitalistički impulsi za podsticanje rasta i inovacija neće zaustaviti ništa. „Budući da se kapitalizam ne može ograničiti“, piše on, „pojam očuvanja ili konzervacije je sistemska nemogućnost“.
Milijarderski menadžer fonda Rej Dalio, otvoreni kritičar slabosti kapitalizma, kaže da zagovornici sistema imaju dva izbora. “Sve dobre stvari dovedene do ekstrema postaju samodestruktivne”, napisao je 2020, “i sve mora evoluirati ili umreti.” On preferira prvo.
Prema nekim istraživačima, evolucija je već zaživela. Umjesto “neoliberalnog” kapitalizma kojeg evangelizuju ličnosti poput Ronalda Regana, koji je zagovarao deregulaciju, velike korporacije i niske poreze na bogate, takozvana “nova ekonomija” koju u novembarskom izveštaju promoviše progresivni Ruzvelt institut opisuje kretanje prema radniku kao osnaživanje, veće poreze na bogate i veći uticaj vlade.
„Ostaje li da se utvrdi da li ovaj novi pristup označava dugotrajnu promenu ili ne“, napisali su autori izveštaja, „i da li će ovaj pomak otići dovoljno daleko zavisi od ishoda politike i političkih borbi koje predstoje“.
