Адам Смит није био економиста, али је створио највеће економско уређење данас. Пре свега, праотац капитализма био је морални филозоф који је провео већи део свог времена размишљајући о људској природи.
Његов најзначајнији увид био је да ће људи слободни да раде за своје личне интересе задовољити потребе ширег друштва; да ће неограничено, конкурентно тржиште – за разлику од меркантилизма који је штитила влада његовог времена – оснажити и раднике и потрошаче.
Његова теорија ће на крају доминирати највећим светским економијама скоро 250 година; али у посљедње време појавиле су се пукотине у подршци америчким капиталистичким фондацијама. Анкета Аxиоса из 2021. показала је да само 42 одсто одраслих у доби од 18 до 24 године има позитиван поглед на капитализам, док га 54 одсто сматра негативним – и то мишљење прелази границе страначког опредељења. Исте године, само 66 одсто републиканаца, од 18 до 34 године, сматрало је капитализам позитивном силом, у односу на 81 одсто у 2019.
Да ли је време да се поново размисли о систему који је Смит изградио? И даље најбоља опција
Винстон Черчил је једном рекао да је “демократија најгори облик владавине осим свих тих других облика”. Исто се може рећи и за капитализам. Иако несавршен, то је најбоља метода за борбу против сиромаштва и омогућава људима најбољу шансу да пронађу финансијску стабилност и успех. То је уједно и најбољи систем за сузбијање стагнације подстицањем раста и иновација. Чак и самопроглашени социјалисти често нису љути на сам капитализам колико на додатне политике, попут недостатка мрежа социјалне сигурности и растуће неједнакости, које би се могле поправити без напуштања капитализма.
Подаци потврђују ефикасност капитализма: откако је постао доминантна економска филозофија широм света, екстремно сиромаштво се смањило за редове величина. Године 1820, према економистима са Париског универзитета, 84 одсто светске популације живело је у екстремном сиромаштву. Тај проценат је 1910. године пао на 66 одсто, а до 2018. на 8,6 одсто. Разлог зашто је капитализам „довео до највећег смањења сиромаштва у људској историји“, пише колумниста „Њујорк тајмса“ Дејвид Брукс, једноставан је: у поређењу са централно планираним економијама, капитализам је много прилагодљивији. „Kапитализам ствара неумољив систем учења“, написао је Брукс, који се некада идентификовао као социјалиста. “Социјализам не.”
Оно где се социјализам истиче, тврди Брукс, јесте у подстицању корупције и хронизма међу државним службеницима. Kада њихови планови пропадну и роба постане оскудна, злоупотреба постаје неизбежна јер они држе сву моћ. „Систем који почиње у високом идеализму“, пише он, „завршава се корупцијом, непоштењем, угњетавањем и неповерењем.”
Да будемо поштени, и капитализам може бити зрео за злоупотребу, признаје Брукс. Али одговор на ту злоупотребу, инсистира он, није други план, већ бољи капитализам. „Тржишта су морално неутрална“, пише професор економије Филиш Ј. Брајсон. Та неутралност значи да се систем може подесити тако да буду од користи свима. „Велика грешка коју смо направили на конзервативној страни била је да смо мислили да све што је учинило владу већом уједно учинило тржиште мање динамичним“, пише Брукс, наводећи земље попут Данске и Финске као примере широко отворених тржишта која такође имају политику да помогну у ширењу богатства. “Једини разлог зашто могу приуштити да имају великодушне државе благостања”, додаје, “је то што имају и врло слободна тржишта.” „Нова врста капитализма“
Од председавања Џона Ф. Kенедија, америчке плате (узимајући у обзир инфлацију) стагнирају, док је најбогатијих 10 одсто Американаца – посебно 1 одсто – повећало свој удео у националном богатству. Професор економије на Kалифорнијском универзитету у Берклију, Габријел Закмен написао је да је неједнакост прихода била гора у Америци 2019. године него у периоду који је претходио Великој депресији.
Миленијалци су прва генерација Американаца од 1930-их који су у горем положају од својих родитеља у предузимању првих корака ка гомилању богатства. Упркос томе што су најобразованија генерација, многи миленијалци немају финансијску способност да уштеде новац за стан, кућу или пензију као што су то чинили њихови родитељи. Усред вртоглавих цена станова, цена хране, камата и растућег студентског дуга, амерички сан о раду који доноси прилику уместо тога постао је поклич на друштвеним мрежама „Једи богате!“
Осим економских утицаја, такозвани “касни капитализам” – термин који генерално означава модерни капитализам којим доминирају мултинационалне корпорације и концентрисано богатство – такође је комерцијализовао многе аспекте постојања. У студији “24/7: Kасни капитализам и крајеви спавања”, професор уметности Универзитета Kолумбија Џонатан Kрери истражује како капиталистички импулси за подстицање раста и иновација неће зауставити ништа. „Будући да се капитализам не може ограничити“, пише он, „појам очувања или конзервације је системска немогућност“.
Милијардерски менаџер фонда Реј Далио, отворени критичар слабости капитализма, каже да заговорници система имају два избора. “Све добре ствари доведене до екстрема постају самодеструктивне”, написао је 2020, “и све мора еволуирати или умрети.” Он преферира прво.
Према неким истраживачима, еволуција је већ заживела. Умјесто “неолибералног” капитализма којег евангелизују личности попут Роналда Регана, који је заговарао дерегулацију, велике корпорације и ниске порезе на богате, такозвана “нова економија” коју у новембарском извештају промовише прогресивни Рузвелт институт описује кретање према раднику као оснаживање, веће порезе на богате и већи утицај владе.
„Остаје ли да се утврди да ли овај нови приступ означава дуготрајну промену или не“, написали су аутори извештаја, „и да ли ће овај помак отићи довољно далеко зависи од исхода политике и политичких борби које предстоје“.
