Kada se sipa litar goriva u rezervoar automobila u Srbiji, ne sipaju se samo dizel i benzin. Oko polovine cene za litar dizela ili benzina odlazi na takse i namete, tako da oko polovine novca od kog se plati za litar goriva završi u državnoj kasi Republike Srbije. 46 odsto maloprodajne cene goriva popuni budžet državne kase kroz akcize, takse i PDV, dok na naknade za unapređenje energetske efikasnosti, obavezne rezerve, obeležavanje i monitoring ide oko 2 odsto.
Zarada naftnih kompanija je ono što preostane, a to je 49,2 odsto za benzin, a 52 odsto za dizel. U Ministarstvu finansija Srbije za BBC na srpskom kažu da novac od akciza za gorivo ide kao prihod u budžet, odakle se raspoređuje na izgradnju puteva, bolnica, škola, plate u javnom sektoru itd.
Nove akcize pune budžet Srbije
Usled rata u Ukrajini, Vlada Srbije je još u martu 2022. godine posegla za nedeljnim određivanjem cena goriva na pumpama. Od tada, svakog petka do 15 sati, vlada utvrđuje i objavljuje najvišu maloprodajnu cenu, koja važi narednih sedam dana.
Trenutna maksimalna cena za dizel je 197 dinara, BMB 95 175 dinara, dok je je cena za TNG 93,9 dinara. U poređenju sa zemljama regiona Srbija je i dalje lider po ceni za jedan litar za svako od navedenih goriva, a pogledajte kakve su aktuelne cene goriva u Srbiji i regionu.
Država određuje cenu goriva
Uredbom o ograničenju visine cena derivata nafte, država određuje i kontroliše najvišu cenu goriva koju vozači plaćaju na pumpama. Podsećamo vas da je država podigla cenu akciza u oktobru, a tada je cena dizela dostizala čak 214 dinara, za 17 dinara više nego danas.
Vlada Srbije treba da preduzme mere smanjivanja akciza, a ne povećanja, smatra Nebojša Atanasković, počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije.
„Srbija ima veću korist od PDV-nego od akciza, jer što je gorivo skuplje, razlika u PDV-u je veća“, objašnjava Atanasković.
Podseća da je Srbija u avgustu 2022. godine usvojila odluku o privremenom smanjenju akciza na pojedine derivate za 10 procenata.
„Akciza se po automatizmu povećava svake godine, za rast cena na malo u prethodnoj godini, i to u januaru ili februaru.
„Sada je to urađeno u oktobru, što možda i nije loše, jer da su povećali da početku godine, rast bi bio veći“, smatra Atanasković.
Prema rečima Atanaskovića, Unija je tražila manja opterećenja na dizel.
Kako poskupljenje nafte na svetskom tržištu ne bi uvek osetili krajnji kupci, država može da smanji namete i tako amortizuje skok cene.
Cenu goriva formiraju tržišne cene nafte, prerade, transporta i marže, ali i državni deo u vidu akciza i PDV, objašnjavaju stručnjaci.
Ipak, akcize u regionu niže su nego u Srbiji.
Šta će biti sa naftom u budućnosti?
Cena u Srbiji će se definitvno menjati svakog petka u 15 časova, dok priviligije i dalje imaju poljoprivredna gazdinstva kojima je omogućena nešto niža cena za litar evrodizela na pumpama „Naftne Industrije Srbije“, a ona trenutno iznosi 179 dinara uz posedovanje kartice izdate poljoprivrednim gazdinstvima, a maksimalna količina je 400 litara.
Energetski stručnjaci smatraju da do kraja godine ne bi trebalo da bude većih promena i da se oko ekonomskog razvoja najvećih sila kao što su: Rusija, Kina i Amerika sve otprilike unapred zna za period od dve do tri godine. Međutim, sukobi na Bliskom Istoku, u pojasu Gaze, Azerbejdžanu i Ukrajini, mogli bi da budu presudan faktor koji će uticati na razvoj cene nafte u budućnosti.
Takođe, veliki broj naftnih kompanija je smanjio ulaganja u svoje biznise jer su tokom pandemije doživeli ogromne ekonomske gubitke. S’toga su i naftna postojenja umanjena pa su kapaciteti za preradu sirove nafte manji, dok zeleni izvori energije i dalje ne mogu da u potpunosti zamene naftu kao primarni izvor energije.
