Konvencionalna logika na tržištima dugo je govorila da je zlato sigurno utočište u vreme ratova i inflacije. Međutim, sukob u Iranu potpuno je preokrenuo tu teoriju.
Dok je cena nafte Brent od početka rata skočila 37 odsto, zlato je izgubilo čak 10 procenata vrednosti. Glavni razlog nisu geopolitika i strah investitora, već – kamatne stope.
Rat u Iranu praktično je promenio „priručnik“ za zaštitu od inflacije.
Od 27. februara, dana uoči početka operacije „Epic Fury“, Brent nafta je skočila sa oko 70 na gotovo 100 dolara po barelu, nakon što je u jednom trenutku dostigla i 126 dolara. Istovremeno, zlato je palo sa 5.275 na 4.735 dolara po unci.
Tradicionalno, investitori su upravo naftu i zlato kombinovali kao zaštitu od inflacije i geopolitičkih šokova. Danas se ta dva tržišta kreću u potpuno suprotnim smerovima.
Zašto nafta raste
Razlog rasta cene nafte relativno je jednostavan. Prema procenama Goldman Sachsa, oko 14,5 miliona barela dnevne proizvodnje iz Persijskog zaliva privremeno je ispalo sa tržišta, što je izazvalo rekordan pad globalnih zaliha.
Ekonomija nafte je jasna – kada ponuda naglo padne, cene rastu sve dok se tražnja ne prilagodi.
Zašto zlato više nije „sigurna luka“
Mnogo je zanimljivije pitanje zašto zlato pada upravo u trenutku kada bi, prema starim pravilima, trebalo da raste. Odgovor leži u američkim kamatnim stopama.
Za razliku od obveznica ili depozita, zlato ne donosi kamatu, dividendu niti bilo kakav prinos. Njegova vrednost zavisi od toga koliko investitori gube time što drže zlato umesto imovine koja donosi prinos.
Kada kamatne stope rastu, držanje zlata postaje manje atraktivno jer investitori mogu ostvariti siguran prinos kroz američke državne obveznice.
Upravo zbog toga je zlato snažno raslo tokom 2025. godine – tržište je tada očekivalo dva ili tri smanjenja kamata američkog FED-a do kraja 2026, pa su realni prinosi padali.
Međutim, rat u Iranu potpuno je promenio očekivanja tržišta.
Prema CME FedWatch alatu, dominantan scenario sada je da američka centralna banka FED tokom cele godine neće smanjivati kamatne stope. Tržište čak procenjuje da je verovatnije novo povećanje kamata nego njihovo smanjenje.
Zlato je gotovo trenutno reagovalo na te promene.
Zlato ne štiti od inflacije – već od gubitka poverenja
Analitičari Morgan Stanleyja smatraju da je upravo ovde ključ cele priče.
Zlato, zapravo, ne štiti direktno od inflacije. Ono štiti investitore od gubitka poverenja u centralne banke i njihovu sposobnost da kontrolišu inflaciju.
Kada inflacija raste umereno, tržište veruje da FED ima dovoljno kredibiliteta i instrumenata da problem drži pod kontrolom. U tom slučaju rastu kamatne stope, a zlato postaje manje atraktivno.
Zlato dobija pun značaj tek kada investitori počnu da sumnjaju da centralna banka može zaustaviti inflaciju ili očuvati vrednost valute.
Takvi momenti viđeni su tokom inflacione krize sedamdesetih godina, evropske dužničke krize ili pandemije 2020, kada su monetarna i fiskalna ekspanzija ozbiljno uzdrmale poverenje u valute.
Rat u Iranu za sada nije proizveo takav scenario. Umesto krize poverenja, tržište vidi energetski šok koji će FED pokušati da „ohladi“ restriktivnom monetarnom politikom.
Goldman Sachs i dalje optimističan prema zlatu
Uprkos trenutnom padu, Goldman Sachs i dalje očekuje rast cene zlata na oko 5.400 dolara po unci do kraja 2026. godine, prenosi Investitor.me.
Njihovi analitičari veruju da će centralne banke nastaviti da povećavaju rezerve zlata kako bi smanjile zavisnost od američkog dolara, dok bi eventualno buduće smanjenje kamata FED-a ponovo moglo pogurati cene naviše.
Ipak, kratkoročno upozoravaju na rizike.
Ako poremećaji u Ormuskom moreuzu potraju, cene nafte mogle bi ostati iznad 100 dolara po barelu, što bi dodatno povećalo inflatorni pritisak i zadržalo visoke kamatne stope.
Šta ovo znači za investitore
Aktuelna kriza pokazala je da nafta trenutno predstavlja direktniju zaštitu od inflacije nego zlato.
Nafta raste upravo zbog uzroka inflacije – poremećaja u snabdevanju energentima. Investitori koji su kupovali naftu praktično su „uhvatili“ inflaciju na njenom izvoru.
Zlato, s druge strane, funkcioniše drugačije. Ono najčešće raste tek kada tržište izgubi poverenje da centralne banke mogu kontrolisati inflaciju i očuvati vrednost novca.
Ako se Ormuski moreuz ponovo potpuno otvori i cene nafte krenu da padaju, FED bi mogao dobiti prostor za smanjenje kamata. Tada bi se i trend na tržištu zlata mogao ponovo okrenuti.
