Brojne nemačke firme hitno traže i kvalifikovane i nekvalifikovane radnike. Kako vlada namerava da im pomogne? Prema nekim procenama, do 2035. u Nemačkoj će biti potrebno da se „popuni“ svako sedmo radno mesto.
Nestašica radne snage – i kvalifikovanih, ali i nekvalifikovanih radnika – koči ekonomski razvoj u Nemačkoj. Prema navodima saveznog ministra rada Hubertusa Hajla, nedostatak radne snage mogao bi da postane glavni kočničar rasta. Taj socijaldemokratski ministar zato je na jednodnevni kongres u Berlin pozvao više od 700 predstavnica i predstavnika privrede, raznih udruženja, kao i obrazovnih institucija.
„Ovde ćemo promovisati mnoge dobre ideje o tome kako obezbediti dovoljan broj stručne radne snage, ideje koje već postoje, ali ih treba učiniti poznatijim“, rekao je Hajl otvarajući kongres zajedno sa ministrom privrede Robertom Habekom (Zeleni) i ministarkom obrazovanja Betinom Štark-Vacinger (FDP).
U Nemačkoj je na tržištu rada u ovom trenutku aktivno 46 miliona ljudi. To je rekord. „Ovo je dakle, ipak jedna vredna zemlja“, rekao je Hajl.
Kao polaznu tačku u rešavanju problema s nedostatkom radne snage on je spomenuo obrazovanje. U Nemačkoj postoji oko 1,6 miliona osoba starih između 20 i 29 godine bez ikakve kvalifikacije, podsetio je ministar. A važno je, kako je dodao, da svaki mladi čovek dobije šansu da stupi na tržište rada.
Više žena, angažovanje starijih, kao i invalida
Ministar Hajl zato zahteva da se pojačano koriste svi alati koji mogu da pomognu da se smanji nestašice stručne radne snage: „To je veći udeo žena u ukupnoj radnoj populaciji, veći udeo starijih, ali i ljudi s invaliditetom.“ Osim toga, cilj je, kaže, i „privlačenje pametnih glava i marljivih ruku“ iz inostranstva u Nemačku.
„Obezbeđivanje kvalifikovanih radnika je obezbeđivanje blagostanja“, naglasio je savezni ministar rada.
Njegova koleginica iz kabineta, ministarka obrazovanja Štark-Vacinger posebno je istakla mogućnost dualnog obrazovanja. „To je sjajna mogućnost koja otvara vrata profesionalne karijere“, podcrtala je političarka FDP-a.
Svake godine bar 45.000 mladih ljudi napušta školske klupe bez ikakve kvalifikacije, dodala je nemačka ministarka. Zato je savezna vlada, kako je naglasila, pokrenula poseban program podsticaja, težak nekoliko milijardi evra, od kojeg bi trebalo da profitira 4.000 škola. Cilj programa je olakšati mladim ljudima ulazak na tržište rada.
Sindikati se žale na loše uslove rada
Šefica Nemačkog udruženja sindikata (DGB), Jasmin Fahimi, kao ozbiljan uzrok nestašice kvalifikovane radne snage u Nemačkoj vidi loše uslove rada.
„Tamo gde su uslovi loši, a opterećenje veliko, na kraći ili duži rok će nedostajati radna snaga“, rekla je Fahimi. Loši uslovi rada su za zaposlene važan razlog zbog kojeg se odlučuju na promenu zanimanja, odnosno zbog čega se uopšte i ne odlučuju da prihvate neki posao, tvrdi šefica DGB. Tako se, kaže, „pokreće začarani krug“. „Zbog nedostatka radne snage posao postaje još veće opterećenje za preostale kvalifikovane radnike.“
Fahimi zato zahteva poboljšanje uslova rada za zaposlene, odnosno anti-stres programe ili kolektivne ugovore koji bi predviđali i mogućnosti za smanjenje opterećenja.
Stres je jasan signal poslodavcima da moraju nešto da učine po pitanju psihičkog ili fizičkog opterećenja njihovih zaposlenih, naglašava predsednica Udruženja nemačkih sindikata: „Poslodavci koji to ignorišu, ili nedostatak stručne radne snage kompenzuju s više posla (za postojeće radnike, prim.red), samo sebi škode, a često to čine i na teret kompletnog društva.“
Slično navodi i član Uprave sindikata zaposlenih u metalskoj industriji „IG Metall“ Hans-Jirgen Urban: „Problem nije generalna nestašica radne snage“, kaže i dodaje da problema s nedostatkom radne snage ima tamo gde su jako loši uslovi rada, odnosno gde je plata loša ili tamo gde su vrlo visoki (preduslovi koji nekog kvalifikuju za određeni posao.
Mnoga preduzeća još uvek nisu shvatila da je u međuvremenu atraktivnost poslodavca jedna od ključnih stvari, upozorava Urban.
