Конвенционална логика на тржиштима дуго је говорила да је злато сигурно уточиште у време ратова и инфлације. Међутим, сукоб у Ирану потпуно је преокренуо ту теорију.
Док је цена нафте Brent од почетка рата скочила 37 одсто, злато је изгубило чак 10 процената вредности. Главни разлог нису геополитика и страх инвеститора, већ – каматне стопе.
Рат у Ирану практично је променио „приручник“ за заштиту од инфлације.
Од 27. фебруара, дана уочи почетка операције „Epic Fury“, Brent нафта је скочила са око 70 на готово 100 долара по барелу, након што је у једном тренутку достигла и 126 долара. Истовремено, злато је пало са 5.275 на 4.735 долара по унци.
Традиционално, инвеститори су управо нафту и злато комбиновали као заштиту од инфлације и геополитичких шокова. Данас се та два тржишта крећу у потпуно супротним смеровима.
Зашто нафта расте
Разлог раста цене нафте релативно је једноставан. Према проценама Goldman Sachsa, око 14,5 милиона барела дневне производње из Персијског залива привремено је испало са тржишта, што је изазвало рекордан пад глобалних залиха.
Економија нафте је јасна – када понуда нагло падне, цене расту све док се тражња не прилагоди.
Зашто злато више није „сигурна лука“
Много је занимљивије питање зашто злато пада управо у тренутку када би, према старим правилима, требало да расте. Одговор лежи у америчким каматним стопама.
За разлику од обвезница или депозита, злато не доноси камату, дивиденду нити било какав принос. Његова вредност зависи од тога колико инвеститори губе тиме што држе злато уместо имовине која доноси принос.
Када каматне стопе расту, држање злата постаје мање атрактивно јер инвеститори могу остварити сигуран принос кроз америчке државне обвезнице.
Управо због тога је злато снажно расло током 2025. године – тржиште је тада очекивало два или три смањења камата америчког ФЕД-а до краја 2026, па су реални приноси падали.
Међутим, рат у Ирану потпуно је променио очекивања тржишта.
Према CME FedWatch алату, доминантан сценарио сада је да америчка централна банка ФЕД током целе године неће смањивати каматне стопе. Тржиште чак процењује да је вероватније ново повећање камата него њихово смањење.
Злато је готово тренутно реаговало на те промене.
Злато не штити од инфлације – већ од губитка поверења
Аналитичари Morgan Stanleyја сматрају да је управо овде кључ целе приче.
Злато, заправо, не штити директно од инфлације. Оно штити инвеститоре од губитка поверења у централне банке и њихову способност да контролишу инфлацију.
Када инфлација расте умерено, тржиште верује да ФЕД има довољно кредибилитета и инструмената да проблем држи под контролом. У том случају расту каматне стопе, а злато постаје мање атрактивно.
Злато добија пун значај тек када инвеститори почну да сумњају да централна банка може зауставити инфлацију или очувати вредност валуте.
Такви моменти виђени су током инфлационе кризе седамдесетих година, европске дужничке кризе или пандемије 2020, када су монетарна и фискална експанзија озбиљно уздрмале поверење у валуте.
Рат у Ирану за сада није произвео такав сценарио. Уместо кризе поверења, тржиште види енергетски шок који ће ФЕД покушати да „охлади“ рестриктивном монетарном политиком.
Goldman Sachs и даље оптимистичан према злату
Упркос тренутном паду, Goldman Sachs и даље очекује раст цене злата на око 5.400 долара по унци до краја 2026. године, преноси Investitor.me.
Њихови аналитичари верују да ће централне банке наставити да повећавају резерве злата како би смањиле зависност од америчког долара, док би евентуално будуће смањење камата ФЕД-а поново могло погурати цене навише.
Ипак, краткорочно упозоравају на ризике.
Ако поремећаји у Ормуском мореузу потрају, цене нафте могле би остати изнад 100 долара по барелу, што би додатно повећало инфлаторни притисак и задржало високе каматне стопе.
Шта ово значи за инвеститоре
Актуелна криза показала је да нафта тренутно представља директнију заштиту од инфлације него злато.
Нафта расте управо због узрока инфлације – поремећаја у снабдевању енергентима. Инвеститори који су куповали нафту практично су „ухватили“ инфлацију на њеном извору.
Злато, с друге стране, функционише другачије. Оно најчешће расте тек када тржиште изгуби поверење да централне банке могу контролисати инфлацију и очувати вредност новца.
Ако се Ормуски мореуз поново потпуно отвори и цене нафте крену да падају, ФЕД би могао добити простор за смањење камата. Тада би се и тренд на тржишту злата могао поново окренути.
