Vrhovna komanda srpske vojske 1915. godine, 25. novembra donela je odluku da se povlače preko Crne Gore i Albanije. O toj odluci se razmišljalo, dogovaralo, a neki su imali drugačije ideje, koje danas ne možemo znati kakav bi ishod imale.
Protiv povlačenja trupa jedini je glasao vojvoda Živojin Mišić rekavši da se “niko nije usrećio bežeći iz svoje otadžbine, pa nećemo ni mi!”
Naime, vojvoda Mišić smatrao je da to što su Nemci već vraćali veliki broj svojih vojnika na Istočni front odlična prilika za Srbiju i na savetovanju Vrhovne komande u Peći tražio da trupe ostanu na Kosovu, i da se direktno sukobe sa Austrougarima, Bugarima i manjim brojem Nemaca.
To nije bila njegova jedina ideja. Takođe, predlagao je i prelazak na gerilski način ratovanja i napuštanje dosadašnjeg rasporeda trupa. Podršku njegovim predlozima dao je i vojvoda Stepa Stepanović, ali je ipak na kraju promenio mišljenje.
Međutim, odluka da se trupe ipak povuku bila je konačna odluka jer je vojvoda Putnik smatrao da je neprijatelj mnogo jači.
Prva kolona u kojoj su bili kralj, vlada i diplomatski kor, krenula je 26. novembra 1915. iz Prizrena preko Vezirovog mosta prema Skadru i Lješu. Sa vojskom, Vladom i ostarelim kraljem Petrom bežao je i narod.
Izuzetno jaka zima i nepristupačni predeli otežali su ovaj put i povlačenje pretvorili u golgotu u kojoj je stradao nezapamćen broj ljudi, naime nikada nije utvrđeno koliko tačno, ali se govori da je bilo 240.000 mrtvih, kako vojnika, tako i civila.
