U hrvatskom Saboru većinom glasova, usvojen je zaključak o usvajanju predloga zakona o grobljima, koji između ostalog, predviđa, uklanjanje spomenika postavljenih nakon 30. maja 1990. godine, a koji su ispisani ćirilicom i porukama koje nisu po volji vladajućoj koaliciji. Reč je o spomenicima, podignutim tokom i posle poslednjeg rata, koji prema zvaničnom tumačenju Hrvatske „veličaju srpsku agresiju“.
Novim Zakonom o grobljima se predviđa uklanjanje spomenika koji vređaju verske, moralne i nacionalne osećaje hrvatskih građana.
Saborska zastupnica Samostalne demokratske srpske stranke Dragana Jeckov kaže za Radio Beograd da je predloženi Zakon o grobljima sporan jer nije jasan način njegove primene.
„Postupak koji treba da se sprovede je da takav spomenik može prijaviti bilo ko. Nakon toga odluku donosi poverenstvo koje imenuje čelnik županije“, navodi Jeckova.
Prema njenim rečima sporna je odredba u kojoj se s razlogom postavlja pitanje šta je to što vređa verske, moralne i nacionalne osećaje hrvatskih građana.
„Dakle, ono što vređa mene, ne mora da vređa drugog. To je prvi problem. Drugi jeste nejednako postupanje jer će svaka županija moći da tumači Zakon u skladu sa ponašanjem građana iz te županije“, precizira Dragana Jeckov.
Jeckova odgovara i da li je moguće da bilo koji spomenik bude srušen samo zato što je napisan na ćirilici.
„To sam pitala ministra prostornog uređenja Branka Bačića u saborskoj raspravi. Odgovorio mi je da preterujem i da se tačno zna na koje spomenike na ćirilici se misli kada se govori o njihovom uklanjanju“, rekla je.
Takođe, Jeckova je ukazala i da je ministar potvrdio da svi spomenici ispisani na ćirilici koji ne vređaju verske, moralne i nacionalne osećaje hrvatskih građana neće biti predmet usvojenog Zakona.
„To se odnosi na sve spomenike koji su podignuti i pre i posle datuma navedenog u Zakonu“, pojašnjava Dragana Jeckov.
Predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta kaže da je novi Zakon o grobljima korak dalje ka etnički čistoj Hrvatskoj.
„To je opasan zakon. On je antidemokratski, anticivilizacijski i antievropski. Cilj zakona nije da sruši samo spomenike podignute pripadnicima JNA i krajiškim borcima, već da se uklone svi spomenici koji su ispisani ćirilicom“, smatra Linta.
Linta upozorava da u Hrvatskoj postoje i brojni spomenici koji veličaju ustaške zločine.
„U Hrvatskoj imate veliki broj spomenika sa ustaškim obeležjima, sa ustaškom šahovnicom, sa natpisima ‘Za dom spremni’, sa ustaškim slovom U. Ti spomenici normalno stoje i ništa se ne čini da se uklone takvi spomenici koji su dokaz da se Hrvatska nije suočila sa svojom ustaškom prošlošću“, rekao je Linta.
Ako korisnik grobnog mesta ne ukloni sporni spomenik u zakonskom roku, uklanjanje bi se izvršilo uz pomoć trećih osoba. Zakon o grobljima predviđa da za neuklanjanje spomenika koji je suprotan odredbama novog Zakona, korisnik grobnog mesta bude novčano kažnjen iznosom od 1.000 do 5.000 evra.
Štrbac: Glavna tema uklanjanje „nepodobnih“ spomenika
Predsednik Dokumentaciono-informacionog centra Veritas Savo Štrbac rekao je danas da predlog zakona o grobljima i uklanjanju srpskih spomenika osobama stradalim u poslednjem ratu i na ćirilici u Hrvatskom saboru nije usvojen, već je usvojen zaključak o usvajanju predloga zakona a o predlogu će se ponovo raspravljati.
Štrbac je za Tanjug rekao da je taj predlog zakona, čiji je predlagač hrvatska vlada, ušao u skupštinsku proceduru 3. aprila, a već 8. je bila rasprava o tom zakonu.
„Istog dana rasprava se i završila. Upravo tada je izašla ova Pupovčeva grupa, njih trojica jer Srbi imaju ta fiksna tri zastupnika u hrvatskom saboru“, kazao je Štrbac.
On je rekao da ća taj predlog zakona biti vraćen predlagaču, jer je na njega bilo nekih primedbi, ali koje nisu bile suštinske već gramatičke.
„On će u roku od šest meseci morati da dođe na raspravu ponovo i eventualno usvajanje. Juče je bilo glasanje o tom zaključku. I pazite, 85 za, niko protiv, a 45 uzdržanih“, naveo je dodajući da to znači da nisu bili svi za.
On je objasnio da je Hrvatska od 1998. donela jedan, kako navodi, pristojan zakon o grobljima, a da ovaj novi predlog zakona ima tri puta više članova nego prethodni.
„Ovaj zakon je plod te saradnje HDZ-a i te proustaške stranke Domovinski pokret, oni su uslovili donošenje ovog zakona, da bi ih podržali, oni su uslovili da mora biti donet taj zakon“, rekao je Štrbac.
Kazao je da je sedište Domovinskog pokreta u Vukovaru, u čijem sklopu je i selo Borovo gde se nalazi kapela, koju Hrvati nazivaju mauzolej Vukašinu Šoškoćaninu, oko koje se već 30 godina vodi polemika da li tamo treba tamo da se nalazi.
Istakao je da tela Šoškoćanina više tamo nema, već je prebačeno u Vojvodinu, ali je u novi predlog zakona ubačen član da, bez obzira da li postoji telo na koje se odnosi taj nadgrobni spomenik, on mora biti uklonjen.
„I ukoliko je sve sklonjeno, ono što je bilo sporno, sve ono što je sagrađeno u smislu da veliča nekoga iz, kako oni kažu, agresorske vojske, biće sklonjeno. Dakle, kao da su ciljali prvenstveno na ovu kapelu da ona mora biti srušena, iako tela nema više“, naveo je Štrbac.
Istakao je da trećina od 60 članova u predlogu novog zakona koji reguliše kako će se uklanjati „nepodobni“ nadgrobni spomenici.
„Onda je rečeno da svaki građanin može da prijavi da mu je nepodoban neki spomenik i onda će se voditi postupak. Vodiće se postupak, ali biće na nivou županije formiran odbor, koji će davati svoje mišljenje šta je sporno, a šta nije. Onda, ako je sporno, donosi se rešenje i kaže se korisniku ili vlasniku grobnog mesta da u roku od 15 dana skloni to što je sporno“, rekao je Štrbac.
Dodao je da ukoliko se ne ispuni taj rok, onda se „izvršava“ odnosno ruši, a to sve na račun korisnika.
„To radi uprava groblja i korisniku ispostavlja račun. I pored toga što će platiti, korisnik ima i kaznu, koja je predviđena od 1.000 do 5.000 evra„, naveo je Štrbac.
