Modni pejzaž se nesumnjivo menja: ljudi se za kupovinu već korišćene garderobe odlučuju kako bi doprineli zaštiti životne sredine i očuvanju resursa, ali i zato što su pritisnuti tzv. krizom troškova života
Istraživanje kompanije „Thred Up“
Mada su najčešći posetioci „sekend hend“ radnji pripadnici generacije Z i milenijalci (osobe starosti od 12 do 43 godine), to ne znači da potrošači ne potiču iz svih starosnih grupa – doduše, sa različitim motivima i ciljevima.
„Mlađi kupci okreću se sekend hend-u zarad samoizražavanja i izgradnje ličnog stila, roditelji se oslanju na sekend hend kako bi obukli svoje porodice na ekonomičan i eko-osvešćen način, dok se starije generacije odlučuju za sekend hend da bi uhvatili skuplje brendove po povoljnijim cenama i zbog uzbuđenja ‘lova’”, objasnio je Nil Saunders, generalni direktor u GlobalData.
„Fleksibilnost second hand-a da ispuni takve različite potrebe predstavlja ključni razlog za njegovu popularnost i obećavajuću putanju rasta.”
Uz godišnji porast od 18%, globalno tržište „sekend hend“ odeće dostiglo je prošle godine vrednost od 197 milijardi dolara.
Predviđa se da će naredne godine polovna garderoba zauzimati udeo od čak 10% na ukupnom tržištu odeće.
Vrednost „sekend hend“ tržišta u 2025. procenjuje se na 264 milijarde dolara da bi do 2028. to skočilo na čak 350 milijardi dolara.
Očuvanje prirode ili pak kriza?
Modni pejzaž se nesumnjivo menja: ljudi se za kupovinu već korišćene garderobe odlučuju radi „ozelenjavanja” svog životnog stila, odnosno kako bi doprineli zaštiti životne sredine i očuvanju resursa, ali i zato što su pritisnuti tzv. krizom troškova života pa se trude da uštede novac.
Kako se navodi, dva od pet modnih komada koji su potrošači kupili tokom poslednjih dvanaest meseci bilo je polovno. Povrh toga, kupci su skoro polovinu svog budžeta za odeće potrošili na second hand.
Ali oni nisu isključivo trošili novac, već su takođe i prodavali garderobu koju ne nose…
Četvrtina potrošača (25%) bavila se preprodajom u godini iza nas, a glavni razlozi bili su zarada, čišćenje ormana i održivije upravljanje odećom.
Svake sekunde na deponije širom sveta istrese se po jedan kamion garderobe. Dodatno, modna industrija proizvodi više štetnih emisija od avio i pomorskog saobraćaja zajedno.
Sve to su jasni pokazatelji da bi, u doba brze mode, besomučni konzumerizam trebalo usporiti zarad manjeg zagađenja i nižeg karbonskog otiska proizvodnje. To možemo postići i kupovinom u second hand-ovima ili, još jednostavnije, razmenom odeće sa prijateljima.
