Модни пејзаж се несумњиво мења: људи се за куповину већ коришћене гардеробе одлучују како би допринели заштити животне средине и очувању ресурса, али и зато што су притиснути тзв. кризом трошкова живота
Истраживање компаније „Thred Up“
Мада су најчешћи посетиоци „секенд хенд“ радњи припадници генерације З и миленијалци (особе старости од 12 до 43 године), то не значи да потрошачи не потичу из свих старосних група – додуше, са различитим мотивима и циљевима.
„Млађи купци окрећу се секенд хенд-у зарад самоизражавања и изградње личног стила, родитељи се ослању на секенд хенд како би обукли своје породице на економичан и еко-освешћен начин, док се старије генерације одлучују за секенд хенд да би ухватили скупље брендове по повољнијим ценама и због узбуђења ‘лова’”, објаснио је Нил Саундерс, генерални директор у GlobalData.
„Флексибилност сецонд ханд-а да испуни такве различите потребе представља кључни разлог за његову популарност и обећавајућу путању раста.”
Уз годишњи пораст од 18%, глобално тржиште „секенд хенд“ одеће достигло је прошле године вредност од 197 милијарди долара.
Предвиђа се да ће наредне године половна гардероба заузимати удео од чак 10% на укупном тржишту одеће.
Вредност „секенд хенд“ тржишта у 2025. процењује се на 264 милијарде долара да би до 2028. то скочило на чак 350 милијарди долара.
Очување природе или пак криза?
Модни пејзаж се несумњиво мења: људи се за куповину већ коришћене гардеробе одлучују ради „озелењавања” свог животног стила, односно како би допринели заштити животне средине и очувању ресурса, али и зато што су притиснути тзв. кризом трошкова живота па се труде да уштеде новац.
Како се наводи, два од пет модних комада који су потрошачи купили током последњих дванаест месеци било је половно. Поврх тога, купци су скоро половину свог буџета за одеће потрошили на сецонд ханд.
Али они нису искључиво трошили новац, већ су такође и продавали гардеробу коју не носе…
Четвртина потрошача (25%) бавила се препродајом у години иза нас, а главни разлози били су зарада, чишћење ормана и одрживије управљање одећом.
Сваке секунде на депоније широм света истресе се по један камион гардеробе. Додатно, модна индустрија производи више штетних емисија од авио и поморског саобраћаја заједно.
Све то су јасни показатељи да би, у доба брзе моде, бесомучни конзумеризам требало успорити зарад мањег загађења и нижег карбонског отиска производње. То можемо постићи и куповином у сецонд ханд-овима или, још једноставније, разменом одеће са пријатељима.