Sve je manje studenata. Više od decenije neumoljiva statistika beleži konstantan pad ukupnog broja brucoša iz godine u godinu na republičkom nivou. Najmanje upisanih u visoko obrazovanje bilo je 2019. godine – 47.113, a najviše 2013. godine – 53.819. Na poslednjem upisu, prošle godine, dodeljeno je čak 5.873 indeksa manje nego 2013. Istovremeno, sve je manje i potencijalnih brucoša, maturanata četvorogodišnjih srednjih škola. Podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS) svedoče da je đaka koji su završili četvrti razred srednje škole 2022. godine bilo 52.218, i da je to za 4.421 manje nego što ih je bilo 2012. Naravno, ne upisuju svi maturanti visoko obrazovanje.
I letimičan pogled na uporedni prikaz broja novoupisanih akademaca na državnim fakultetima (dat u tabeli) zastaje nad generacijom koja je indekse zavredela lane, kada je postavljen neslavni rekord – 26.957 studenata – to je najmanje upisanih u poslednjih desetak godina. Primera radi, 2013. i 2014. godine bilo ih je više od 32.000. Upisanih 18.909 studenata na fakultetima (kao i 4.913 na državnim visokim školama strukovnih studija) na budžetu 2023. godine, takođe je decenijski minimum. Nije mnogo bolja slika ni kada je reč o samofinansirajućim studentima na državnim fakultetima. Najmanje ih je upisano 2018. godine, 8.020, ali od tog broja nije daleko odmakla ova poslednja upisana generacija koju čini 8.048 akademaca koji plaćaju školovanje. Pre desetak godina na državnim fakultetima bilo je blizu 12.000 mladih na pragu visokog obrazovanja, koje sami finansiraju.
Potražnja za privatnim fakultetima sve veća
Privatni fakulteti, pod statističkom lupom, nemaju ovih problema. Naprotiv. Evidencija RZS-a pokazuje da su najlošije prošli na upisu 2015. godine, kada su primili manje od 6.000 brucoša, ali ih sada imaju bezmalo 9.000.
Dalja „igra” brojki pokazuje da su državni fakulteti prošle godine upisali 4.800 akademaca manje nego 2015. godine, a privatni 3.020 više nego 2015. godine.
Da se broj akademaca na državnim fakultetima smanjuje a nepodeljeni indeksi gomilaju potvrđuje i evidencija Univerziteta u Beogradu (UB). Zvanični izveštaji komisije za upis u prvu godinu studija govore da je na najvećem univerzitetu u Srbiji, nakon tri kruga upisa studenata u prvu godinu za aktuelnu školsku 2023/24. godinu, preostalo čak 3.034 upražnjena mesta. To je skoro 13,5 puta više nego 2013/14. kada je nepopunjeno ostalo svega 226 mesta.
Svesni smo toga. Ja ne znam šta su razlozi. Sve što bih rekao moglo bi da se protumači kao neobjektivan stav. Formirana je radna grupa na univerzitetu koja bi trebalo da pripremi sastanak proširenog rektorskog kolegijuma, verovatno u februaru, gde bismo analizirali sve ove činjenice i drastičan pad broja studenata koji Beogradski univerzitet beleži poslednjih godina, da vidimo koji su zaista razlozi – ukazuje za „Politiku” prof. dr Goran Roglić, dekan Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Prošle godine najmanje upisanih studenata u protekloj deceniji
Prošle godine najstariji univerzitet u Srbiji upisalo je 12.358 brucoša. I to je najmanje upisanih u protekloj deceniji. Analiza pokazuje da osim grupacije medicinskih nauka sve ostale beleže pad broja studenata.
Najveći pad zabeležen je na društveno-humanističkim naukama, pa na tehničko-tehnološkim, dok prirodno-matematička grupacija beleži neznatno manje interesovanja.
Međutim, na master akademskim studijama upisano je 5.774 studenta, što je više nego za prethodnu školsku godinu. Ističe se da je novoupisanih 1.140 doktoranada, najveći broj studenata upisanih na doktorske akademske studije na UB u odnosu na poslednjih deset godina, a čak deset odsto više nego za prošlu školsku godinu.
Dosta je onih koji posle privatnog fakulteta upisuju master na državnom
U akademskoj i opštoj javnosti uvreženo je mišljenje da maturanti ciljano upisuju i završavaju osnovne studije na privatnim fakultetima, da bi diplome kasnije „oprali” na master i doktorskim studijama državnih fakulteta. Koliko je to daleko od istine?
Nas iz prirodne grupacije nema na privatnim fakultetima. Nema tamo hemije, biologije, fizike, fizičke hemije, tako da kod nas nema tog „pranja”. Ali jedna od tema koje planiramo da analiziramo jeste i koliki je upliv sa privatnih fakulteta na master studije državnih.
Uključili smo kolege iz društveno-humanističke grupacije, medicinske, tehničko-tehnološke, jer otvorene su privatne građevina, arhitektura, farmacija, stomatologija i pokušaćemo da vidimo gde je problem.
Najviše studenata odlazi na aj-ti smerove i na privatnim fakultetima, a solidan broj i na menadžmente. Pitamo se i šta znače najave da će se dovesti franšize stranih univerziteta, da li se država odriče svog univerziteta, pri čemu ni ti stranci neće imati prirodne nauke i neke fakultete koji su deficitarni, a bez kojih Srbija ne može, kao na primer Poljoprivredni ili Šumarski, koji su neophodni ovoj zemlji – razjašnjava prof. Roglić.
Državni Univerziteti Srbije čine 91%, a privatni 9%
Tri hiljade studenata manje na državnim fakultetima i isto toliko više na privatnim uopšte nije relevantan podatak za poređenje. Znate da oko 91 odsto čine državni univerziteti Srbije, a privatni su oko devet procenata. Kad pogledate taj uzorak od Subotice do Prištine, odnosno Kosovske Mitrovice, i nas – a u međuvremenu neki privatni univerziteti su zatvoreni, neki imaju problem akreditacije, a novi ne niču – mi smo mali uzorak za komparaciju s velikim državnim.
Nemojte zaboraviti da se studije na privatnim fakultetima plaćaju, a državni bi morali da pogledaju zašto ne popunjavaju sva budžetska mesta i šta se dešava sa samofinansirajućim studentima – sugeriše prof. dr Gordana Vukelić, dugogodišnji rektor Univerziteta „Union” i potpredsednik Konferencije univerziteta Srbije, a od prvog decembra lane u penziji.
Prema poslednjim podacima RZS-a, 56,2 odsto studenata prvu godinu upisalo je na državnim, 18,7 odsto na privatnim fakultetima, 20,1 odsto na državnim akademijama strukovnih studija i visokim školama, i pet odsto na privatnim visokim školama. Čime manjina u privatnom vlasništvu privlači gotovo četvrtinu brucoša na republičkom nivou i to bez budžetskih mesta?
Brucoši retko upisuju neperspektivne fakultete
Statističke podatke ne možemo gledati samo kvantitativno, nego kvalitativno šta nam kažu, da li su logični ili ne. Zašto bi bilo ko studirao za delatnost za kojom nema potrebe na tržištu rada? Kakav je status prosvetnih radnika? Naravno da niko neće da upiše hemiju, fiziku, matematiku, što je tragično. Nekada je više dece prelazilo s državnih na privatne fakultete, sada je taj broj sve manji. Privatni univerziteti stalno rade na korekciji programa i usaglašavanju sa potrebama tržišta. U okviru našeg univerziteta, na primer, imamo poznati i visoko rangirani Računarski fakultet na koji nam dolaze studenti iz država u okruženju, ali i iz daljeg inostranstva. Treba sprovesti dublje analize na republičkom nivou, krenuti od planova i programa studija, ne samo ići na komparaciju broja studenata na državnim i privatnim fakultetima, jer svi smo mi u funkciji visokog obrazovanja – ističe prof. Vukelić.
Pritom ona ne osporava da na privatnim visokoškolskim ustanovama postoje velike razlike, da neke zaista rade ozbiljno a na nekima je obrazovanje biznis.
Mene nekad bude sramota od nekih privatnih fakulteta i univerziteta i uvek to kažem. Ima privatnih univerziteta koji imaju otvorene fakultete u jednom gradu, pa u pet centara, pa nastavu diskutabilnog kvaliteta, a treba utvrditi ko je odgovoran za to – zaključuje prof. Vukelić.
Zašto su studenti izgubili poverenje u državne univerzitete?
Jedan od glavnih razloga zašto su studenti izgubili poverenje u državne fakultete jeste gradivo koje se uči a na tim fakultetima, a ono je često zastarelo i nije primenjivo na današnjem tržištu rada. Pritom jako je obimno, spremanje ispita je stresno i naporno, a studenti posle fakulteta često nemaju dovoljno znanje da se odmah uhvate u koštac sa problemima na poslu. Izađu sa fakulteta umorni i „isđenjeni“, pritom bez relevantnog znanja za posao koji bi hteli da obavljaju, što predstavlja jako velik problem.
Za razliku od državnih (naravno, ne svih) mnogi od privatnih fakulteta u svetu a i kod nas idu u skladu sa vremenom, nemaju problem da se prilagode onome što je potrebno tržištu i da u tom smeru kalibrišu svoje studente.
Verovatno da ne rade svi privatni fakulteti u svetu i Srbiji na poboljšanju znanja svojih studenata i pripremanju za život posle fakulteta, i da je dobar deo njih samo biznis, a ne institucija i riznica znanja, međutim, državnim fakultetima je potrebna reforma i to je neminovno.
Uostalom, kao i celokupnom sistemu obrazovanja u našoj zemlji, potrebna je modernizacija i prilagođavanje potrebama koje diktira svet i tržište. Naravno, državni univerziteti još imaju kakav-takav kredibilitet u našoj zemlji i daleko od toga da su svi loši.
Isto tako ne treba generalizovati ni studente, i dalje je u većem procentu onih koji upisuju privatne fakultete da bi dobili veću platu na poslu na osnovu zvanja ili čina u npr. policiji, a ne zbog znanja i primene tog znanja u praksi, dok na državnim i dalje ima marljivih studenata koji znaju šta tržište traži, i pored možda zastarelog i neprimenljivog gradiva, naći će način da nakon fakulteta izađu spremni na tržište rada.
Ipak, činjenica je da su privatni fakulteti dosta ažurniji u tome da implementiraju svetske trendove u svoj sistem obrazovanja, i na to bi državni fakulteti trebalo da obrate pažnju ako hoće da budu relevantni u budućnosti.
