Odavno se stanovnici Srbije ne čude onom epitetu, da su „nacija starih“. Štaviše, prema rečima poverenice za zaštitu ravnopravnosti Brankice Janković, spadaju među najstarije narode u Evropi, ali i svetu. U tu grupaciju ih je kvalifikovala prosečna starost nacije – 43.85 godina.
Ako se uzme u obzir da je u brojnim opštinama, posebno u jugoistočnoj Srbiji, statistika još gora, jasno je da demografska slika nije nimalo sjajna. Takođe ni to što stariji od 65 godina trenutno čine 22 odsto populacije u Srbiji. A među njima je i četiri procenta građana sa 85 i više godina – ne ide državi na ruku.
Neke su procene da će do 2040. svaki četvrti stanovnik biti pripadnik trećeg doba.
Ipak, bez obzira šta brojke govorile i koliko bile obeshrabrujuće, to ne smije uticati na empatiju i brižnost.
„Te brojke ne bi trebalo da stvore negativnu sliku o starijima, njegujući stereotip da su skupi i da ih je mnogo, već da budu apel za prilagođavanje domaćih sistema socijalne i zdravstvene zaštite“ tvrdi Janković za „Dnevnik“.
Žena koja u javnosti vrlo često skreće pažnju na položaj starih osoba je predsjednica Upravnog odbora udruženja „Amity“ Nadežda Satarić.
„Nemali broj starijih osoba suočava se sa brojnim izazovima, a jedan od njih je slab materijalni položaj“, ističe ona.
Apel na opšte podizanje brige o ljudima „trečeg doba“ upućuju i iz Crvenog krsta Srbije.
„Moramo da radimo na povećanju broja usluga gerontodomaćica. Ali i da formalni negovatelji koji brinu o našim roditeljima imaju bolje uslove za rad, veću platu, da imaju psihosocijalnu podršku“ kaže Nataša Todorović, stručna saradnica ove organizacije.
Kako ona ističe, ključna u svemu tome je i porodica, odnosno neformalni njegovatelji. Njima treba pružiti podršku putem edukacija kako bi umeli da kvalitetno ispunjavaju ovu obavezu, a u isto vrijeme vode računa i o sebi.
Niska primanja
Veliki problem kod Srba predstavlja i to što većina starih ima vrlo niska mesečna primanja.
„Primera radi, za juli 2024. godine, niže penzije od 25.000 dinara primilo je više od 450.000 penzionera. Dok prag rizika od siromaštva iz 2022. godine iznosi 26.509 dinara. Van penzijskog sistema je još 130.000 osoba starih 65 i više godina. Od toga su najveći broj starije žene, koje žive van velikih gradskih sredina. Neke od njih i u dubokom siromaštvu“ skreće pažnju Satarićeva.
Nema ko brinuti
Možda i najtužnije u čitavoj priči je što se jednostavno rečeno, zbog ekonomskih migracija i borbe za egzistenciju, raspadaju tradicionalne mreže za podršku – od porodičnih do komšijskih. To praktično znači da starim ljudima nema ko da pomogne i o njima da se brine.
Satarić upozorava:
„Siromaštvo je direktan put u degradaciju zdravlja, socijalnu izolovanost, bolest, depresiju i tavorenje na margini. A uz to se povećavaju podložnost diskriminaciji i nasilje nad starima“.
Zato ona poziva Vladu Republike Srbije da preispita svoje trenutne politike kako bi se obezbedio minimum materijalne sigurnosti.
Na kraju, Nataša Todorović podseća da je starenje stanovništva svačija briga. I tiče se ne samo sadašnjosti nego i budućnosti, jer u jednom trenutku neće imati dovoljno ruku koje će ih negovati. Ističe da su potrebe za uslugama gerontodomaćica mnogo veće od ponude.
Pitanje svih nas
Pitanje položaja ljudi „trećeg doba“ je pitanje svih nas i zahteva jedan ozbiljan sistemski drugačiji pristup na nekim višim nivoima. Dok ne dođe to poboljšanja sa te strane, ono što svako od ljudi može je da pruži ruku i osmeh bakama i dekama. To bar ne košta ništa a ponekad zlata vredi.
