U ovim teškim vremenima, kad Albanci poriču sve na srpskom Kosovu i Metohiji, napadaju srpske svetinje, pale imovinu, kad se izbacuju iz političkog života Srbi u višenacionalnom Preševu i Bujanovcu, setimo se Krste Kovačevića (1878–1948) iz Trgovišta.
Rastao je sa sedmoricom braće u Trgovištu
Krsta Kovačević rastao je sa sedmoricom braće i sestrom u siromašnom Trgovištu. Otac Spasa i majka Anđa vaspitavali su ga u srpskom duhu uz posete manastirima Pčinje.
Učio je kovački zanat. Jednom prilikom njega i mlađeg brata Spireta na seoskom putu napala su dva turska askera. Osioni Turci ošamarili su ih uz pogrdu: „Da znaš, bre, da ste carska raja”.
Plahoviti Krsta uzvratio je askerima i dečaci su pobegli. Života nije bilo od turskih potera za drznicima koji su udarili askere. Krsta beži u Bugarsku i postaje pružni radnik. To mu ne daje mira pa se priključuje bugarskim komitama u borbi protiv Turaka. Bio je u jedinici generala Gončeva, koja je vršila sabotaže na pruzi Skoplje–Solun.
Priključivanje četi vojvode Jovana Stanojkovića
Bugari okreću ćurak i u pčinjskom kraju i počinju da ubijaju Srbe. To ga je navelo da se priključi četi vojvode Jovana Stanojkovića, učitelja iz sela Dovezenci.
Učitelj Jovan je pored borbe protiv Turaka i Bugara vršio i opismenjavanje saboraca. Prva slova ispisivali su na pesku jer nije bilo papira i olovke. Tako je Krsta naučio da čita i piše.
Zatim formira svoju četu i u borbu uključuje oca i braću. Vojvoda Jovan iz Dovezenaca često je govorio da „Krsta ima familijarnu četu”.
Krsta je bio učesnik Ilindenskog ustanka. Težnja mu je bila da sve iz Pčinje uključi u borbu protiv Turaka i Bugara. U njegovoj četi bili su Srbi, Makedonci i Arnauti, disciplinovani i drski u napadima na neprijatelja. Nikada nisu bili poraženi, a na kaljenju u Krstinoj četi bio je i legendarni potporučnik Vojin Popović, Vojvoda Vuk.
Učesnik je balkanskih ratova i Velikog rata
Krsta je bio drzak i voleo je izazove. Kretao se slobodno u okolini Preševa i Bujanovca, a u Bujanovac je došao na proslavu Svetog Save. Organizovane su turske potere, ali im je vešto utekao.
Učesnik je balkanskih ratova i Prvog svetskog rata. Bio je u kontaktima s kraljem Petrom Prvim, Nikolom Pašićem, Stojanom Protićem, generalom Božom Jankovićem.
Posle Prvog svetskog rata vojvoda je živeo skromno u Preševu. Gradio je svoj dom. Vlast mu je nudila kapetansku penziju, ali je on odbio ponudu. Primao je samo 1.000 dinara, kao znak pažnje od naroda. Govorio je: „Ne mogu da tražim od svoje države. To je moja država. Treba štedeti.” I patrijarh Varnava posetio je vojvodu Krstu.
Najviše je voleo da se druži sa preživelim saborcima
Najviše je voleo da se druži s preživelim saborcima i vojvodama bilo koje vere.
Bio je duhovit i veseljak, a u četi je imao i gajdardžiju. Umro je u Preševu 1948. godine i sahranjen je na mesnom groblju.
Četničke vojvode Pčinje opevane su u narodnim pesmama:
„Nek li ti reko: sedi, ne idi, Velijo, bre!
Tamo te čekav do tri busije, Velijo, bre!
Prva busija: Krsta vojvoda, Velijo, bre!
Druga busija Jovan Dovezenski, Velijo, bre!
Treća busija: Đorđe Skopljanče, Velijo, bre!
Ako te fativ, glavu će ti uznev, Velijo, bre!” (Velija je bio poreznik u Preševu. Ubile su ga komite.)
Poznavajući da mnogima nije stalo do suživota Srba i Albanaca, potrebno je pronaći njegov grob i po mogućnosti ga prebaciti u rodno Trgovište ili u manastir Prohor Pčinjski. Poruka je mnogima da se mnoge bezimene ulice u Pčinjskom okrugu dobiju nazive po imenima koji su se borili za dobro Srba i Albanaca.
Autor: Slobodan T. Petrović
