Marko Kraljević je sin kralja Vukašina Mrnjavčevića, koji je vladao delom srpskih zemalja u drugoj polovini 14. veka. Nakon smrti svog oca u bitci na Marici 1371. godine, Marko je nasledio titulu kralja, ali je morao da prizna vlast Osmanskog carstva nad svojim posedima. Ipak, on nije bio običan vazal, već se borio za interese svog naroda i za odbranu hrišćanstva od turske opasnosti.
Marko Kraljević je učestvovao u mnogim ratovima i bitkama, kako protiv Turaka, tako i protiv drugih hrišćanskih država. On je bio poznat po svojoj hrabrosti, snazi, veštini u borbi i poštenju. On je takođe bio pobratim sa drugim znamenitim srpskim vladarima, kao što su despot Konstantin Dragaš i despot Stefan Lazarević. Ostao je u našem narodu urezan kroz brojne epske pesme otpevane u njegovu čast.
Marko Mrnjavčević (oko 1335. — 17. maj 1395), poznatiji kao Kraljević Marko, bio je de jure srpski kralj od 1371. do 1395, dok je de facto vladao samo teritorijom u zapadnoj Makedoniji. pic.twitter.com/FfCgF7viTl
— Kraljević (@KraljevicMark0) September 20, 2020
Jedna od najslavnijih epizoda iz života Marka Kraljevića jeste bitka na Rovinama 1395. godine, kada je on zajedno sa drugim srpskim vitezovima morao da podrži tursku vojsku u napadu na Vlašku. Tada je Marko pokazao svoju vernost svom narodu i svom verskom ubeđenju, rekavši ove reči:
”Ja kažem i molim Gospoda da bude hrišćanima pomoćnik, a ja neka budem prvi među mrtvima u ovom ratu“.
Ovim rečima, Marko je izrazio svoju žrtvenost i spremnost da položi svoj život za pravednu stvar. On je tako postao simbol opstanka srpskog naroda po svaku cenu!
Marko Kraljević je poginuo u toj bitci, ali njegov duh i delo su ostali živi u srpskoj tradiciji i kulturi. On je inspirisao mnogobrojne narodne pesme, priče i legende, koje ga prikazuju kao nadčovečanskog junaka, koji se bori protiv zla i nespravede. On je takođe postao deo svetske književnosti, pošto su ga opisali pisci kao što su Gete, Puškin i Andrić.
Marko Kraljević je, dakle, veoma važna figura za naš identitet i ponos. On nam pokazuje kako treba da se odnosimo prema svojoj zemlji, svojoj veri i svojim bratima. On nam takođe pokazuje kako treba da se nosimo sa teškim vremenima i izazovima, koji nam se stavljaju na put. On nam je primer hrabrosti, poštenja, vernosti i žrtvenosti.
Kraljević Marko je postao turski vazal 1385. godine, moramo da se osvrnemo na još jednu netačnu i vrlo štetnu informaciju koju nestručna javnost iz ko zna kakvih srbomrzačkih razloga zna da ponavlja. Kraljević Marko nije ratovao za Turke u najslavnijoj srpskoj bici na Kosovu Polju 1389. godine. Štaviše, iako je bio turski vazal, vojska koju su predvodili sultan Murat i Bajazit nije smela ni da prođe teritorijom Mrnjavčevića krećući se izvan nje prištinskim drumom preko Gnjilana izbegavajući je u širokom luku. Turska vojska je prošla teritorijom Dragaša, no ni oni nisu dali nikakav doprinos turskoj vojsci na Kosovu kao njihovi vazali, već je postojala samo činjenica prelaska turskih trupa preko teritorije Dragaša, što je nešto na šta se srpski knez Lazar godinama pripremao i znao da mu predstoji. Srbi su inače potpuno spremno dočekali Turke na Kosovu i sami su odabrali mesto za odigravanje ove sudbonosne bitke kada se saznalo da Turci neće ići preko Sofije i Niša. Reke Sitnica i Lab na Kosovu su naime iskorišćene kao strateška prednost za srpsku vojsku.
#Serbian #nobleman MARKO MRNJAVČEVIĆ died #onThisDay 1395 | #NaDanašnjiDan 1395. poginuo MARKO MRNJAVČEVIĆ | https://t.co/dq8ozf7W1d pic.twitter.com/seK6ZztuSy
— Meet the Serbs (@MeettheSerbs) May 17, 2017
U prepisu jednog od osnovnih izvora ovog perioda srpske istorije memoarima Konstantina Mihajlovića ”Janičarove uspomene” koji se detaljno bavio odnosom Bajazita prema Srbima i to iz turske perspektive (nakon pada Novog Brda 1455. mladi Konstantin je bio predat Turcima u Jedrene i učestvovao je kao svedok svih njihovih glavnih kampanja lično poznavajući ključne ličnosti) navodi kako je u periodu pre Kosovske bitke, tokom nje i neposredno nakon njenog odigravanja Bajazit bio strašno ljut na Kraljevića Marka zbog njegove neposlušnosti i odbijanja učestvovanja u turskim pohodima, budući da je sam Marko bio veoma bogat i raspolagao je ozbiljnim vojnim resursima, prvenstveno najcenjenijim ratnicima tadašnje Evrope – srpskim teškim oklopnicima.
Marko Kraljević je kao neprikosnoveni ratnik i junak mekog srca koji nije imun na vapaje svoje majke, lepotu devojke ili vernost svojoj ljubi arhetip srpskog junaka i viteza koji je inspirisao sve kasnije generacije srpskih ratnika od Krađorđa i Marka Miljanova do vojvode Živojina Mišića – oslobodioca Markovog Prilepa.
