Vladimir Kolarić — „Mlad čovek protestvuje protiv sveta“

Vladimir Kolarić je prozni i dramski pisac, teoretičar umetnosti i kulture i prevodilac, autor proznih zbirki „Lutalice“, „Rat ljubavi i druge priče“, „Tajna purpurnih zora“, i teorijskih knjiga „Hrišćanstvo i film“ i „Hrišćanstvo i umetnost“. Umetnička svestranost Vladimira Kolarića, ogleda se u njegovoj raznolikosti stvaralaštva, pa je tako on sem ovih književnih dela, stvaralac mnogih radio drama, pozorišnih drama, eseja i filmova. U tekstu koji je pred vama, podelićemo samo mali deo njegovog izuzetno bogatog umetničkog rada kroz neka od njegovih dela.

„Hrišćanstvo i film“

Knjiga „Hrišćanstvo i film“ Vladimira Kolarića predstavlja zbornik odabranih autorovih tekstova na široko postavljenu temu odnosa hrišćanstva i filma. Kolarić pokazuje načine na koje film kao umetnost i medij može da posreduje religijske sadržaje, odnosno da izrazi hrišćansko iskustvo Boga, čoveka i sveta.

Knjiga je podeljena na dva dela: u prvom se nalaze teorijski tekstovi na opštije teme, a u drugom prikazi konkretnih filmova, ranije objavljivani uglavnom u „Pravoslavlju“ i „Ruskom almanahu“.

Razmatran je širok krug filmskih autora i fenomena, od legendarne Kazablanke , preko filmova Alekseja Balabanova, Pavla Lungina, Kena Louča, Emira Kusturice, nezavisnog srpskog filma, ili jednog od najvećih srpskih reditelja – Đorđa Kadijevića. Knjiga svedoči o filmu kao umetnosti sposobnoj da izrazi dubinu čovekovog egzistencijalnog iskustva, ali i o hrišćanstvu kao uvek živoj veri.

Autor o knjizi „Hrišćanstvo i film“

„Ova knjiga predstavlja zbornik mojih tekstova na široko postavljenu temu odnosa hrišćanstva i filma, odnosno na koji način film kao umetnost i medij može da „izrazi“ ili „posreduje“ hrišćansko iskustvo Boga, čoveka i sveta.

Moji odgovori, kao što će se videti, nisu jednoznačni. Tekstovi su pisani u rasponu od gotovo jedne decenije i odrazu traganja koje ima koliko intelektualnu i teorijsku, toliko i egzistencijalnu motivaciju. U tom smislu, tekst koji otvara knjigu je moj prvi teorijski, naučni rad koji sam uopšte napisao, i on pokreće ona pitanja o umetnosti i filmu kojima sam nastavio da se bavim u kontinuitetu, i dalje ću se baviti.

Knjiga je podeljena na dva dela: prvi obuhvata teorijske studije ranije objavljivane u naučnim časopisima, a drugi prikaze, objavljene većim delom u Pravoslavlju i Ruskom almanahu. Tekstovi, takvi kakvi su, dati u onom obliku u kom su se prvobitno pojavili, pre svega drugog predstavljaju poziv na dijalog.

Filmovi Vladimira Kolarića

Izdvojili bi smo kratkometražni film „Evropo/You Europe u kome autor kritikuje Evropu nazivajući je „iskasapljenim lešom“ i navodi da mu je jasno zašto se Jugoslavija morala raspasti, nazivajući njene granice Dalijevskim rešetkama, samo ne zna da li su te rešetke za one unutra ili one spolja. U filmu „Džepne teorije“, Vladimir umetnost naziva svetom, svetom na planu odnosa koji su uspostavljeni između ljudi u različitim vremensko-prostornim dimenzijama. Takođe je i tvorac kratkih filmova: „Pobeda“, „Beogradski kontrapunkt“, „Pedeset godina Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka“ i „Pedeset godina časopisa Kultura“ iz 2018. godine.

Pozorišne drame

Vladimir Kolarić, imao je tu čast da njegova drama „Smrt u Parizu“ bude izvedena na festivalu „Teatraljnij most“ u Moskvi u saradnji sa Jelenom Penkinom, rediteljkom i estetičarkom. Autor o drami „Smrt u Parizu“ kaže sledeće: Tekst ne samo da je više nego povoljan za dramu, nego je i retko dubok i analitičan, kakav se retko u današnje vreme nalazi. O drami se govori kao o genijalnoj i uzorom za savremenu rusku dramaturgiju, koja je prema autorkinom mišljenju u krizi, ali ono što je glavno da autorka drami pristupa odgovorno i ozbiljno, pronalazeći različite značenjske slojeve u njoj, koji su i meni u mnogome promičali.

Važno je takođe da autorka moju dramu ne vidi kao intelektualnu egzibiciju, estetski elitizam i slično, već kao dramu, ne o Parizu, nego o Srbiji, o njenim najdubljim kulturno-civilizacijskim problemima – ukratko, kao dramu o Kosovu. Ako bi savremeni ruski dramatičari pisali ovakve drame, smatra Penkina, ruska drama više ne bi bila u krizi. Lepo je kad neko u onome što radite pronađe univerzalan i suštinski značaj. Još više kada vaš rad proceni kao isceljujući za kulturu kojoj pripadate, pa i za univerzalne kodove kulture. Šta možemo više tražiti od umetnosti, nego da isceljuje.

Takođe bi smo izdvojili pozorišne drame kao što su: „Hipolit“ koja je objavljena na sajtovima Hiperboreja i Ekerman i „Tadeuš Ruževič i Frensis Bejkon na zubarskoj stolici“.

Radio drame

Rad našeg ovonedeljnog podkasta ogleda se i u dramatizaciji mnogih pripovedaka i romanak a neke od njih su: „Pikmenov model“, „Dete duše“, „Osvetnik“, „Pakao“, „Egipćanka“, „Smrtni besmrtnik“, „Bagra diše“, „Jedna lasta ne lini proleće“, „Škrgut zuba“, „Reči o Svečoveku“ itd.

Teorijski radovi

Ovo su samo neki od Vladimirovih teorijskih radova: „Ka dubini tvari – Fizika i metafizika u delu Živojina Pavlovića“, „Odnos Jurija Rakitina prema filmu“, „Religija i film“, „Odbrana umetnosti u Srpskom filmu Srđana Spasojevića“, „Modelizacija sveta u Aristotelovoj poetici i u strukturalnoj semiotici Jurija Lotmana“, „Semiotičko zasnivanje problema odnosa filma i književnosti i filmske adaptacije književnog dela“, „Film i telesna lepota“, „Jezik savremene ruske ideologije“, „Estetička shvatanja Živojina Pavlovića: O umetnosti i odnosu književnosti i filma“ itd.

Aktivnosti van stvaralaštva

Vladimir Kolarić je saradnik naučnih i književnih časopisa, Dramskog programa i Trećeg programa, kao i većeg broja internet sajtova i portala, sa nekoliko stotina objavljenih autorskih jedinica – književnih, dramskih, teorijskih, kritičkih, esejističkih radova i prevoda poezije, proze, članaka i eseja. Kao istraživač i organizator istraživanja, zaposlen je u Zavodu za proučavanje kulturnog razvitka u Beogradu.

Dobitnik je nagrade „Vitomir Bogić“ za doprinos radiofoniji Dramskog programa Radio Beograda, 2020. godine. Član  je „Srpskog književnog društva“ i „Udruženja dramskih umetnika Srbije“. Uređuje sopstveni blog „Odbrana umetnosti“.

Pogledajte našu epizodu sa Vladimirom Kolarićem: