Kako se treba boriti protiv gneva? Na ovo pitanje došao je sam otac Tadej u razgovoru, kao da je znao da je to problem koji sam mislio da mu postavim. Naveo mi je primer dvojice svetogoraca koji su sa četrnaest godina morali boriti protiv iskušenja gneva. Jednom se od njih pojavio sam Hristos i rekao mu da se gnev pobeđuje odricanjem želja i svoje volje.
Otac Tadej kaže da se mi gnevimo ili zbog toga što nam se ne ispunjavaju želje. Ili što sebe izdižemo nad onim na koga se gnevimo. „Ako prestanem da se postavljam prema ljudima kao sudija i kao neko ko je vredniji, gneva neće biti“.
Isto je tako sa našim nemirima. Nemirne misli izazivaju haotično stanje kod drugih ljudi sa kojima dolazimo u dodir. Moramo naučiti da vladamo svojim mislima, da unosimo red u njih, onda nam neće moći ništa da naude nemirne misli drugih ljudi. Treba da se učimo jednostavnosti i prostoti Hristovoj.
Kada negde hoćemo da idemo i nekoga da posetimo, pa unapred mislimo da ćemo možda smetati, onda naša poseta neće ispasti kako treba, jer već dolazimo sa zbunjujućim mislima koje će proizvesti negativno dejstvo na onoga kome idemo.
Nema smirenja dok se srce ne umiri i ne počne da prima utiske spolja bestrasno. Ovakvo stanje nije lako postići i ono ne znači neosetljivost prema bolovima i patnjama drugih ljudi, već samo prema sopstvenim prohtevima koji i dalje izazivaju našu patnju. Kako sebe lišiti sebe, a i dalje ostati osetljiv na bolove ljudi i sveta? Samopregorevanjem.
