Više od sto dana prošlo je otkako su Izrael i Hamas, uz posredovanje Sjedinjenih Američkih Država i više regionalnih aktera, postigli dogovor o prekidu vatre. Primirje je označilo kraj najintenzivnije faze rata koji je više od dve godine pustošio Gazu, ostavljajući za sobom ogromne ljudske i materijalne gubitke.
Prema postignutom sporazumu, svi živi izraelski taoci su vraćeni i razmenjeni za palestinske zatvorenike. Izraelske snage povukle su se sa oko 45 odsto teritorije Gaze. Humanitarna pomoć, koja je dugo bila blokirana ili strogo ograničena, ponovo je počela da pristiže.
Za dva miliona stanovnika Gaze, primirje je donelo trenutke olakšanja, ali i trajan osećaj da se mir može raspasti u svakom trenutku.
Svakodnevica nakon rata
Rami Al Mugari, novinar iz kampa Al Megazi u centralnoj Gazi, koji prati sukob od njegovih najranijih dana, kaže da se svakodnevni život promenio na primetne, ali neujednačene načine.
„Pristup vodi postao je lakši“, rekao je. „Naravno, sve zavisi od toga gde se nalazite u Pojasu Gaze, ali od kada je primirje stupilo na snagu, osećamo da voda više nije toliki problem kao ranije.“
Dostupnost hrane takođe se poboljšala. Pijace koje su tokom najžešćih borbi bile gotovo prazne sada imaju više robe, a porodice lakše obezbeđuju obroke. Ipak, cene su i dalje visoke, a mnogi domovi i dalje u velikoj meri zavise od pomoći međunarodnih organizacija.
Kretanje i struja – delimičan povratak normalnosti
Kretanje unutar Gaze postalo je lakše. Palestinci sada mogu da putuju između različitih delova enklave, što je tokom borbi često bilo nemoguće. Međutim, ta putovanja su usporena razrušenim putevima, gomilama ruševina i teškim vremenskim uslovima.
Električna energija se delimično vratila, uglavnom preko privatnih dobavljača, što omogućava porodicama da povremeno koriste svetlo i kućne aparate. Ipak, pristup struji je neravnomeran, a za mnoge domaćinstva troškovi su previsoki, što dodatno pojačava osećaj krhkosti osnovnih usluga.
Bezbednost bez sigurnosti
Uprkos ovim poboljšanjima, primirje nije donelo istinski osećaj bezbednosti.
Intenzitet izraelskog bombardovanja značajno je smanjen u odnosu na vrhunac rata. Masovni napadi su uglavnom prestali, ali su ih zamenile manje, ciljane vojne operacije koje se sporadično sprovode.
Vazdušni udari i dalje se dešavaju iznenada. Izrael često navodi da su mete pripadnici Hamasa, drugih naoružanih grupa ili osobe koje se približavaju takozvanoj zaštitnoj ili „žutoj“ liniji. Bez obzira na obrazloženja, posledice po civile su teške. Više od 440 Palestinaca ubijeno je tokom izraelskih vojnih dejstava od početka primirja.
„Zbog ove stvarnosti, ljudi se ne osećaju istinski bezbedno. Bezbednost je krhka i nepredvidiva. Palestinci mogu biti povređeni u bilo kom trenutku – na ulici, u prolazima ili unutar stambenih zona. Primirje je smanjilo nasilje, ali nije uklonilo strah i nesigurnost.“
Razorena infrastruktura i dugoročne posledice
Humanitarne organizacije koje deluju u Gazi ističu da ova nestabilnost dodatno otežava ogromnu štetu već nanesenu ratom.
Pat Grifits, portparol Međunarodnog komiteta Crvenog krsta u Jerusalimu, kaže da će posledice dvogodišnjeg nasilja oblikovati život u Gazi godinama.
„Posledice dve godine razarajućeg nasilja osećaće se godinama u Gazi. I danas ljudi stoje u redovima za hranu, pešače duge razdaljine kako bi došli do čiste vode. Osobe sa invaliditetom ili hroničnim bolestima teško dolaze do neophodne nege, kao i oni kojima su potrebne hitne intervencije ili operacije.
Škole i univerziteti su oštećeni ili uništeni, a povratak obrazovanju je izuzetno težak dok osnovne potrebe, poput struje, smeštaja, vode i zaposlenja, ostaju nerešene.“
Nakon 27 meseci aktivnih neprijateljstava, gotovo sva kritična infrastruktura u Gazi je pogođena. Oko 66 odsto svih objekata pretrpelo je oštećenja. Elektrane, vodovodne i kanalizacione mreže, bolnice, klinike, putevi i škole su delimično ili potpuno uništeni.
Zdravstvo na ivici kolapsa
Nije bilo ni dovoljno vremena ni pristupa da započne dugoročna obnova. Teška mehanizacija, građevinski materijal i stručna pomoć i dalje su ograničeni ili blokirani, što ostavlja većinu obnove u zastoju.
Zdravstveni sistem ostaje jedna od najhitnijih kriza u Gazi. Bolnice su preopterećene, bez dovoljno osoblja i opreme. Pacijenti sa hroničnim bolestima, uključujući hiljade obolelih od karcinoma, suočavaju se sa ogromnim preprekama u lečenju.
Napuštanje Gaze radi medicinskog lečenja izuzetno je teško. Iako je bilo najava da bi granični prelaz Rafa sa Egiptom mogao biti ponovo otvoren u drugoj fazi primirja, konkretni koraci još nisu preduzeti.
„Nastavak zatvaranja ima razorne posledice“, kaže Al Mugari. „Pacijenti kojima je potrebna specijalizovana nega ostaju zarobljeni. Studenti koji su primljeni na univerzitete u inostranstvu ne mogu da otputuju. Porodice razdvojene ratom i dalje su razdvojene, bez jasnog roka za ponovno ujedinjenje.“
Život između nade i razočaranja
Al Mugari opisuje ciklus nade i razočaranja koji je postao obeležje života nakon primirja.
„Lično sam se nadao da će 2026. doneti stvarne promene. Nažalost, od najave primirja i početka nove godine, ništa značajno se nije dogodilo. Obećana poboljšanja nisu se ostvarila.“
On ističe da trajni oporavak zavisi od kontinuiranog međunarodnog pritiska, a ne samo od deklarativne podrške.
„Pravi oporavak biće moguć samo ako međunarodni akteri, posebno oni koji su posredovali u primirju, osiguraju da se sporazum sprovede, da Izrael ne opstruiše drugu fazu i da Palestinci dobiju stvarnu podršku.“
Šta je neophodno za dostojanstven život?
On navodi prioritete koji i dalje nisu ispunjeni: početak velike obnove, obezbeđivanje adekvatnog smeštaja za raseljene porodice, obnova zdravstvenog sistema, kontinuirano snabdevanje hranom i sloboda kretanja preko Rafa prelaza.
„Bez ovih koraka“, kaže Al Mugari, „primirje ostaje nepotpuno, krhko i nedovoljno da vrati dostojanstvo i stabilnost životu u Gazi.“
Humanitarne organizacije ističu da su sposobne da urade mnogo više – ako bi ograničenja bila ukinuta.
„Imamo kapacitet da pomognemo mnogo više Palestincima u Gazi, ali su nam potrebna sredstva i pristup“, kaže Grifits. „Ograničenja u količini pomoći koja ulazi onemogućavaju rešavanje hitnih i masovnih potreba, kao što je smeštaj.“
Samoinicijativni oporavak
Ipak, usred razaranja, Al Mugari ističe da Palestinci ne čekaju pasivno pomoć.
„Ono što mi daje nadu jeste činjenica da su Palestinci u Gazi započeli sopstveni proces oporavka, bez čekanja na međunarodnu zajednicu.“
Širom Gaze, mali restorani su ponovo otvoreni. Univerziteti, uključujući Islamski univerzitet i druge lokalne ustanove, obnovili su ograničene obrazovne aktivnosti. Zajednice uklanjaju ruševine, popravljaju zgrade i obnavljaju usluge sa onim što imaju na raspolaganju.
„Palestinci pokušavaju da se izbore sa situacijom“, kaže Al Mugari, „što svima nama daje neku vrstu nade da bi stvari uskoro mogle krenuti nabolje.“
Više od sto dana nakon primirja, Gaza se nalazi u krhkom međuprostoru – više nije u potpunom ratu, ali je daleko od mira. Tišina nudi priliku, ali bez odlučnih političkih poteza i stvarne obnove, ona može ostati samo kratka pauza u mnogo dužoj borbi.
