Lepote cetinskog kraja nadaleko su poznate, a samo selo Cetina još iz daleke udaljenosti privlači pažnju svih onih koji, slučajno ili namerno, prolaze ovim krajem.
Prirodne lepote i bogato istorijsko nasleđe jedan su od najčešćih razloga poseta ovom živopisnom selu, smeštenom na zapadnim obroncima planinske lepotice Dinare, koja je ovaj kraj zakrilila svojom veličanstvenošću.
Istinski biser jednog naroda i kraja
Visoki planinski vrhovi, plodno cetinsko polje ispresecano vodenim tokom reke Cetine i dva pravoslavna hrama od kojih svaki ima svoju priču, predstavljaju istinski biser jednog naroda i kraja.
Baš ovde, na ovom prostoru, kroz istoriju je bilo dosta iskušenja za postojeći narod, bez obzira na konfesiju i nacionalnu pripadnost.
U vremenima kada je, sa jedne strane bilo Osmansko carstvo, a sa druge Mletačka Republika, slovenski narodi su preživljavali jednu veliku torturu, ali su pored toga ostajali i opstajali.
Sa one strane Dinare ljudi su stradali od Osmanskog carstva, a sa ove strane od Mletačke Republike. I Srbi i Hrvati u svom zajedničkom životu borili su se za slobodu i opstanak na ovim prostorima, smatra paroh vrlički u sklopu čije se parohije nalazi i Cetina.
Turci srušili stari hram
Hram Svetog Spasa u Cetini sagrađen je trudom i ljubavlju blagovernog kralja Tvrtka koji je, između ostalog, i Knin uvrstio u srpske gradove po tvrdnjama Danila Farlatija. U njegovo doba udareni su temelji i drugih pravoslavnih hramova u Dalmaciji; hram Svetoga Jovana Krstitelja u Bribiru i jedna crkva u Klisu.
Pred kraj svog života, po tvrdnjama srpske istoriografije, Tvrtko je sazidao i hram u Cetini, posvećen prazniku Vaznesenja Gospodnjeg.
Pravoslavni narod je ovde uvek koristio hram kao svoj
Po rečima Cetinjanca, Dušana Barišića, pravoslavni narod u Cetini ovaj je hram uvek koristio kao svoj, a u groblju koje se nalazi u crkvenoj porti narod Cetine bio je i sahranjivan, o čemu i danas svedoče stari grobovi i natpisi na nadgrobnim spomenicima.
Kako kaže, nakon imperije Turaka kada je hram porušen, njegovi ostaci su ostali da svedoče o vremenu i ljudima, a novi, istoimeni hram narod je podigao nedaleko od starog, na samom izvoru reke Cetine.
Ktitor novoizgrađene crkve bio je Marko Četnik sa svojom suprugom Jelenom, a njihovi zemni ostaci sahranjeni su u unutrašnjosti crkve.
Gradnja hrama u Cetini je počela odmah nakon Kosovskog boja
„Pravoslavna Dalmacija“
Druga, slavodobitna vojska, prodrla je preko reke Cetine sve do Jadranskog mora, i radi spomena na tu slavnu pobedu nad Turcima, blagočestivi kralj, Stefan Tvrtko, zablagodario je Gospodu, Svedržitelju, i podigao novi hram Hrista Spasitelja na reci Cetini.
Ova crkva je sagrađena u gotskom stilu
Oltar je okrenut ka istoku, a svuda uokolo nalaze se grobovi cetinskih Srba pravoslavne veroispovesti. I sami grobovi, kao što tradicija nalaže, okrenuti su ka istoku jer, kao što nam vera kazuje, upravo sa istoka očekujemo drugi Hristov dolazak odnosno vaskrsenje mrtvih – objašnjava sveštenik Milan Kadijević.
Sporenja oko starog hrama
Hram Svetog Spasa, u Cetini, preživeo je brojna istorijska stradanja koja su na njegovom tkivu ostavila neizbrisive tragove, skrnaveći ga, ali ga ne brišući sa istorijske i geografske mape srpskog nacionalnog pamćenja.
Za samu Dalmaciju specifično je to što je hrišćanstvo ovde dominiralo, iako je u Dalmatinskoj Zagori bilo i proboja Turaka pa i par džamija. Iako pod osmanskim carstvom, hrišćanstvo se održalo evo dve hiljade godina unazad, kaže otac Milan.
Probojom osmanlijskih vojnih jedinica na prostore Dalmacije ostalo je zabeleženo da su Turci, hram Svetog Spasa na Cetini u znatnoj meri i palili i rušili leta Gospodnjeg 1492. i 1512. godine.
Krajem 18. veka cetinski Srbi su nasledili zemlju i crkvu od svojih predaka
Ostalo je zabeleženo i da su cetinski Srbi, krajem 18. veka nasledili parohiju, crkvu, groblje i zemlju od svojih sunarodnika Srba koji su na ovom prostoru živeli u Otomansko doba, a koji su tu stigli sa svojim sveštenikom Milkom, sinom Miličića.
Parohiju sela Cetine pop Milko je nasledio od poslednjeg cetinskog popa iz predturskog doba koji se zvao Đorđe i koji je, 1476. godine zbog straha od Turaka, poveo svoje parohijane u izbeglištvo na ostrvo Olip.
Pravoslavnima ovde nikada nije bilo lako
Pravoslavnima ni u ovom kraju Dalmacije nikada nije bilo lako, jer im je sa istoka stalno pretila opasnost od Turaka dok su sa zapada bili izloženi pokatoličavanju koje je, tokom sedamanaestog, osamnaestog i devetnaestog veka imalo mnogo uspeha tako da su mnogi pravoslavni Srbi preko noći postajali rimokatolici.
Stara crkva Sv. Spasa u Cetini, oduvek predstavlja i predmet spora između pravoslavnih i rimokatolika. Rimokatolici je svojataju iako je, ovaj hram pravoslavne tradicije okrenut ka istoku, a oko njega su svuda pravoslavni grobovi.
Za pravoslavne, nema dileme čiji je hram
Osim što je često kamen spoticanja, ovaj hram ima potencijal da bude i most jedinstva dva naroda u Hristu, jer je upravo Hristos jedan i nedeljiv.
Bogati trgovac iz Beograda je podigao novi hram
Bogati trgovac iz Beograda, rodom iz sela Cetine, Marko Četnik podigao je novu crkvu Svetog Spasa odmah više samog vrela Cetine, na oko petstotinak metara udaljen od stare crkve. Na ploči unutar hrama ostalo je zapisano:
“Za vreme vladavine Njegovog Veličanstva Petra Drugog Krađorđevića, Kralja Jugoslavije, a pod patrijarhom Gospodinom Varnavom i episkopom dalmatinskim Irinejom položiše danas, na Svetu Nedelju 11. jula, leta Gospodnjeg 1937. u selu Cetini temelj hramu Sv. Vaznesenju Spasu, Marko Četnik i njegova supruga Jelena.
Osvećenje hrama je na Spasovdan 1975. izvršio episkop Sava Vuković
Cetina je bila i ostala svedočanstvo pravoslavlja
Upravo to nam garantuje da ipak neće biti izbrisan trag srpskog postojanja jer sve dok je hrama Sv. Spasa neće nestati ni predački amanet, koji nas kroz buru istorijskih iskušenja vodi nigde drugo, do u naručje Hristovo.
