Najstariju štampanu knjigu na Balkanskom poluostrvu, Beogradsko četvorojevanđelje, odštampali su trgovci Dubrovčani. Bila je namenjena pravoslavnom stanovništvu grada kog je tri decenije ranije osvojio Sulejman Veličanstveni.
Beogradsko četvorojevanđelje odštampano je 4. avgusta 1552. godine. Na 470 rođendan izložena je u Biblioteci Grada Beograda.
I pre pet vekova Beograd je hvatao korak sa Evropom
Beograd je bio jedini grad na Balkanskom poluostrvu koji je u 16. veku imao štampariju. U njoj su štampane knjige na srpskoslovenskom jeziku.
Beograd je već 30 godina bio važan grad u Osmanskom carstvu.1521. osvojio ga je Sulejman Drugi Veličanstveni. Pojavom štamparije Beograd je tada zaista hvatao korak sa Evropom tog vremena.
Gutenberg je svoju delatnost počinjao tih decenija. Božidar Vuković u Veneciji osnovao je svoju štampariju 1519. godine. Imali smo još nekoliko izdanja u manjim štamparijima po manastirima. Interesantno je da štamparija u kojoj odštampano Beogradsko četvorojevanđelje nije stvorena pod okriljem Srpske pravoslavne crkve, već u kući kneza Radiše Dmitrovića.
Dubrovčani katolici štampali knjigu za pravoslavne
Podatke o najstarijoj knjizi štampanoj u Beogradu saznali smo iz kolofona, odnosno današnjim rečnikom rečeno – pogovora. Na samoj knjizi je napisano da je štampana 4. avgusta 7060. godine, u vizantijskim oznakama. To govori da je knjiga bila namenjena pravoslavnoj publici.
Posle Dmitrovićeve smrti, štampanja četvorojevanđelja se prihvataju Dubrovčani, rimokatolici i trgovci iz dubrovačke kolonije u Beogradu na čelu sa Trajanom Gundulićem koji je angažovao tada najboljeg majstora jeromonaha Mandarija iz Mrkšine crkve, u blizini današnjeg Užica.
„To je period iz kog je ostalo jako malo fragmenata ali posredno možemo zaključiti da je jeromonah Mandarije već imao iskustvo u štampanju. Smatra se da je on ovde i rezao slova. Svako slovo je rezano posebno i imali su nameru da štampaju više naslova, ali su uspeli da odštampaju samo Beogradsko četvorojevanđelje. Posle Beogradskog četvorojevanđelja, jeromonah Mandarije nastavio je svoju delatnost u Rumuniji“.
Knjiga je štampana na Dorćolu, „otprilike na raskrsnici ulica Dušanove i Kralja Petra“, gde je bila kuća Radiše Dmitrovića koji je započeo taj posao, uložio u njega svoj i trud i imanje, ali je vrlo brzo preminuo. Dmitrović je naveo da je Beogradsko četvorojevanđelje njegova zadužbina.
Vežbanka budućeg ikonopisca
Prilikom konzervacije i restauracije primerka koji se čuva u Biblioteci grada Beograda, kad su se odvojili korični listovi od same korice, pronađeni su crteži urađeni „slobodnom rukom“.
Hartija je u to vreme bila veoma retka i moglo bi se zaključiti da je neko na Četvorojevanđelju „tokom vekova koji su sledili“ vežbao da bude ikonopisac.
U Biblioteci grada Beograda čuva se jedan od preostalih 13 primeraka Beogradskog četvorojevanđelja i bez obzira što je reč o štampanoj knjizi, svi primerci se razlikuju.
