Најстарију штампану књигу на Балканском полуострву, Београдско четворојеванђеље, одштампали су трговци Дубровчани. Била је намењена православном становништву града ког је три деценије раније освојио Сулејман Величанствени.
Београдско четворојеванђеље одштампано је 4. августа 1552. године. На 470 рођендан изложена je у Библиотеци Града Београда.
И пре пет векова Београд је хватао корак са Европом
Београд је био једини град на Балканском полуострву који је у 16. веку имао штампарију. У њој су штампане књиге на српскословенском језику.
Београд је већ 30 година био важан град у Османском царству.1521. освојио га је Сулејман Други Величанствени. Појавом штампарије Београд је тада заиста хватао корак са Европом тог времена.
Гутенберг је своју делатност почињао тих деценија. Божидар Вуковић у Венецији основао је своју штампарију 1519. године. Имали смо још неколико издања у мањим штампаријима по манастирима. Интересантно је да штампарија у којој одштампано Београдско четворојеванђеље није створена под окриљем Српске православне цркве, већ у кући кнеза Радише Дмитровића.
Дубровчани католици штампали књигу за православне
Податке о најстаријој књизи штампаној у Београду сазнали смо из колофона, односно данашњим речником речено – поговора. На самој књизи је написано да је штампана 4. августа 7060. године, у византијским ознакама. То говори да је књига била намењена православној публици.
После Дмитровићеве смрти, штампања четворојеванђеља се прихватају Дубровчани, римокатолици и трговци из дубровачке колоније у Београду на челу са Трајаном Гундулићем који је ангажовао тада најбољег мајстора јеромонаха Мандарија из Мркшине цркве, у близини данашњег Ужица.
„То је период из ког је остало јако мало фрагмената али посредно можемо закључити да је јеромонах Мандарије већ имао искуство у штампању. Сматра се да је он овде и резао слова. Свако слово је резано посебно и имали су намеру да штампају више наслова, али су успели да одштампају само Београдско четворојеванђеље. После Београдског четворојеванђеља, јеромонах Мандарије наставио је своју делатност у Румунији“.
Књига је штампана на Дорћолу, „отприлике на раскрсници улица Душанове и Краља Петра“, где је била кућа Радише Дмитровића који је започео тај посао, уложио у њега свој и труд и имање, али је врло брзо преминуо. Дмитровић је навео да је Београдско четворојеванђеље његова задужбина.
Вежбанка будућег иконописца
Приликом конзервације и рестаурације примерка који се чува у Библиотеци града Београда, кад су се одвојили корични листови од саме корице, пронађени су цртежи урађени „слободном руком“.
Хартија је у то време била веома ретка и могло би се закључити да је неко на Четворојеванђељу „током векова који су следили“ вежбао да буде иконописац.
У Библиотеци града Београда чува се један од преосталих 13 примерака Београдског четворојеванђеља и без обзира што је реч о штампаној књизи, сви примерци се разликују.
