На Косанчићевом венцу, заштићеној културно-историјској целини у срцу Београда, последњих година активирано је неколико градилишта, пише портал Н1. Међутим, централна тачка Косанчићевог венца – простор на ком се налазила Народна библиотека страдала у немачком бомбардовању у Другом светском рату – неуређена је већ више од осам деценија.
Последња иницијатива од писца Владимира Пиштала
Последња иницијатива долази од управника Народне библиотеке Србије, прослављеног српског писца Владимира Пиштала – изградити поново објекат Народне библиотеке који би био меморијални центар.
„За нас ово није рупа. Овде одржавамо читања и доделе награда. За нас је ово и даље библиотека. Али, у објективној стварности, на месту где се до 6. априла 1941. године налазила прва зграда Народне библиотеке, сада зјапи рупа“, подсетио је Пиштало на обележавању годишњице бомбардовања Библиотеке, у априлу прошле године.
Управник Народне библиотеке истакао је тада да је тај запуштени простор на Косанчићевом венцу, већ више од осамдесет година „отворена рана на телу Београда и Србије“.
„Време је да ову рану зацелимо. Време је да обновимо библиотеку на Косанчићевом венцу као Меморијални центар. Пред њом ће горети вечити пламен. Она ће бити као Јанус, једним лицем окренута прошлости, другом будућности и међународној сарадњи”, поручио је Пиштало.
Идеја је да зграда изгледа као пре бомбардовања
Раније је, говорећи о својој иницијативи, објаснио да је идеја да шкољка зграде буде иста као пре 6. априла 1941. године, док би се у унутрашњости налазио Меморијални центар са зидом сећања који би, како је рекао, причао причу о једном од највећих културоцида у Другом светском рату.
Надлежни су, бар начелно, прихватили идеју о обнови зграде Народне библиотеке, па је тако министарка културе Маја Гојковић још у октобру 2021. године рекла како Министарство „подржава идеју да се на Косанчићевом венцу достојно обележи место страдања књиге, као и да овај колоритни део престонице буде што више ‘обојен’ културом“.
„То ће несумњиво обогатити културну понуду Београда и Србије и привући велики број домаћих и страних посетиоца“, рекла је тада Гојковић и најавила да ће о поновном подизању зграде Народне библиотеке разговарати са Пишталом.
У међувремену је Београд одређен за домаћина специјализоване међународне изложбе „Експо 2027“ поводом чега су председник Александар Вучић и представници Владе Србије најавили амбициозни инвестициони план који укључује и бројне објекте културе, али не и меморијални центар на Косанчићевом венцу.
Н1 се обратио Министарству културе у вези са обновом зграде Народне билбиотеке, али је одговор изостао.
Меморијални парк обећаван годинама
До 2022. године из Града Београда су најављивали да ће простор на ком се налазила Библиотека бити претворен у меморијални парк, по пројекту прослављеног архитекте Бориса Подреке.
Градски урбаниста Марко Стојчић изјавио је у фебруару те године за „Политику“ да засад није планирана изградња новог објекта на темељима Народне библиотеке, већ уређење меморијалног парка.
Стојчић је тада рекао и да ће грађевинска дозвола „бити спремна за два месеца“, као и да у току 2022. године очекује тендер за избор извођача радова, а почетак и крај радова у току 2023. Уверавао је градски урбаниста и да ће средства за реализацију тог пројекта (60 милиона динара без ПДВ-а) бити обезбеђена ребалансом градског буџета.
О Подрекином пројекту је још давне 2018. године говорио Стојчићев претходник Милутин Фолић.
План Милутина Фолића
„У првом делу према Бранковој улици биће угљенисане књиге које ће симболизовати страдање, затим едукативни део и онда цветни део који симболизује препород. Очекујем да би радови могли да почну у другој половини године и надам се да ће бити за следеће лето потпуно у функцији“, рекао је Фолић.
Али и Фолићева и Стојчићева обећања остала су мртво слово на папиру.
На сајту Завода за заштиту споменика културе, који је израдио пројектну документацију за меморијални парк на темељима Народне библиотеке, наводи се да је концепт Подрекиног пројекта има за идеју да се формирањем неколико целина на симболичан начин прикаже циклус од страдања до новог живота.
„Цео простор је организован тако да омогући кружно кретање посетилаца кроз меморијални простор, којим доминирају три кључна мотива. Сви нови архитектонски елементи предвиђени су у савременим материјалима високих ликовно-естетских својстава и занатског нивоа израде.
Кључна интервенција планираног отвореног простора је формирање платформе која својом дужином заузима већи део денивелисаног простора. Предвиђено осветљење замишљено је да буде благо и сведено само да скрене поглед на место страдања. Градација светла иде од страдања ка новом животу: од згаришта, преко платформе, до аранжираног колоритног пејзажа“, објашњавају из Завода.
Апликација која води кроз некадашњи изглед библиотеке
У циљу презентације меморијалног места, како се додаје, планирана је израда просторне анимације идеалне реконструкције некадашње зграде Народне библиотеке уз примену савремених дигиталних технологија.
„Израдом посебне апликације посетиоци ће моћи уз употребу паметних уређаја учитавањем једног елемента у оквиру предметног простора да сагледају некадашњи изглед библиотеке, али и да добију све потребне историографске податке о њеној изградњи, али и страдању у шестоаприлском бомбардовању Београда 1941. године“, објашњава се на сајту Завода.
Измене Плана детаљне регулације
Оно што у међувремену јесте урађено су измене Плана детаљне регулације (ПДР) дела Косанчићевог венца из августа 2021, којима је омогућена изградња меморијалног парка на згаришту Народне библиотеке.
У том планском документу се истиче да је Завод за заштиту споменика културе дефинисао прецизне мере заштите, конзервације и презентације остатака Народне библиотеке, уређења простора и његовог привођења намени као меморијалног места, како би се предметни простор, који је већ годинама запостављен, запуштен и без јасних планова ревитализације, активирао и на адекватан начин презентовао.
Но, чини се да су урбанисти том приликом оставили одшкринута врата за евентуалну обнову зграде Народне библиотеке која се у последње време више помиње у јавности. Наиме, у поменутом документу се наводи да се „на грађевинској парцели планира изградња једног објекта и/или конзервација и презентација остатака Народне библиотеке“.
Поменути објекат би, како је дефинисано, заузимао око једне трећине грађевинске парцеле (36 одсто) и не би смео да буде виши од једног спрата. Смернице у ПДР-у, додуше, фаворизују изградњу савременог објекта наспрам реконструкције старе зграде.
„Архитектонски израз планираног објекта мора бити савремен, примерен амбијенту и намени објекта меморијалног центра Народне библиотеке. У погледу унутрашње организације, објекат треба да одговори на захтеве савремених излагачких простора“, наводи се у ПДР-у.
Додаје се и да је при пројектовању објекта културе, обавезна примена принципа савременог архитектонског обликовања и технологија грађења, атрактивних елемената, нових конструктивних система и квалитетних и савремених материјала за фасадну облогу, као и елемената урбаног дизајна, у складу са значајем објекта, наменом, карактером и временом у коме објекат настаје. Кров објекта притом треба пројектовати као раван, проходан кров, доступан посетиоцима, а делове крова извести као зелени кров, односно раван кров насут одговарајућим слојевима и озелењен.
Наводи се и да у оквиру објекта треба сместити и све пратеће просторе неопходне за функционисање отвореног дела Меморијалног центра Народне библиотеке.
Меркелова је 2021. обећала 500.000 евра
Бивша немачка канцеларка Ангела Меркел је у опроштајној посети Београду, у септембру 2021, рекла да ће њена земља са 500.000 евра подржати изградњу спомен-обележја на месту бомбардоване Народне библиотеке.
Од тада, међутим, о немачкој донацији није било речи. Последњем обележавању годишњице бомбардовања Народне библиотеке, 6. априла 2023, присуствовао је и специјални изасланик немачке владе за Западни Балкан Мануел Сарацин.
1941. је спроведен геноцид над српском културом
Он је том приликом рекао да оно што је немачка влада учинила тада, 6. априла 1941. није само довело до људских жртава, већ је уједно било уперено и против српске културе, која је, како је додао, важан део европске културе. Донацију коју је претходно помињала Ангела Меркел, није поменуо.
У згради НБС се чувало преко 500.000 штампаних књига
У порушеној згради Народне библиотеке се чувало преко 500.000 штампаних књига, од којих је 1.500 представљало изузетно вредан фонд који су сачињавале рукописне књиге из средњег века, затим велики број мапа, гравира и слика.
Такође је уништена збирка од 1.424 ћирилична рукописа и збирка турских докумената о Србији, инкунабуле и старе штампане књиге и целокупна преписка Вука Караџића.
Зграда у којој се налазила Народна библиотека некада је била фабрика, а потом је реконструисана по пројекту архитекте Бранко Таназевић у духу архитектуре академизма, са три репрезентативне фасаде, од којих су две биле оријентисане ка Косанчићвом венцу, а једна ка Сребрничкој улици.
„Чеона фасада је била најрепрезентативнија са складно и симетрично компонована два бочна ризалита који фланкирају улазну партију са портиком који је носио низ удвојених тосканских стубова на чијем врху је формирана тераса са балустрадом и скулпторалним представама у пуној фигури.
Посебна пажња је посвећена декорацији ове фасаде, са богатом архитектонском пластиком: украшеним конзолицама, рељефним пољима у натпрозорницима и лучним фронтонима“, наводи се на сајту Завода за заштиту споменика културе града Београда.
Књижевни фонд непроцењиве вредности
Народна библиотека срушена је 6. априла 1941. године, у Другом светском рату, када је нацистичка Немачка напала Краљевину Југославију и бомбардовала Београд. У бомбардовању је страдао књижевни фонд непроцењиве вредности.
Постојећа зграда Народне библиотеке на Врачару изграђена је 1973, по пројекту архитекте Ива Куртовића, и отворена 6. априла те године.
