Šumadinac Dejan Milošević, otac dvoje dece, iz sela Borač kod Knića kupio je 2,5 hektara zemljišta, isparcelisao na 25 placeva i poklonio ih drugima. Ljudi kojima je poklanjao placeve sa kojih se vidi pola Šumadije su od Varvarina, Kragujevca, preko Beograda, pa sve do Paraćina i Ivanjice. Sve ovo radio je kako njegovo selo ne bi doživelo sudbinu mnogih napuštenih sela u Srbiji.
Da njegovo selo ne bi doživelo sudbinu mnogih napuštenih sela u Srbiji, Dejan je odlučio da kupi dva i po hektara zemlje i da na njoj naseli druge ljude.
Desilo se čudo. Sa jedinstvenog mesta u Šumadiji, odakle veličanstven pogled puca na pet opština u krugu od 20 kilomera, bez ijedne prepreke naselilo je 25 porodica. Oni su zarasle livade pretvorili u pravo gradilište i to sve zahvaljujući jednom meštaninu. Dejan Milošević nije želeo da njegova kuća bude jedina, pa je svojih dva ipo hektara zemlje poklonio onima koji su izrazili želju da se dosele upravo ovde, u srce Šumadije.
Do sada je podignuto 10 kuća, a ljudi koji su sagradili kuće na poklonjenim placevima, a ima ih oko 30, imaju ukupno 35 dece, što je povećalo broj stanovnika u Boraču za 65 ljudi.
Specifična ruža vetrova čini ovo područje pravom vazdušnom banjom, a na svakim pedesetak metara može se naći izvor zdrave pijaće vode. U teškim vremenima u kojima će možda zdrava hrana i voda biti luksuz, brdo iznad sela Borač može biti idealno mesto za život, a do skoro je zarastalo u korov.
Ljudi koji su dobili placeve na poklon nisu razočarali Dejana, zaista vole prirodu i zajedničkim snagama grade infrastrukturu koja im je potrebna.
Za samo 3 godine na ovom mestu je izgrađen put, vodovod i dovedena je struja. Kada je Dejan kupio ovo zemljište bilo je uraslo u trnje i korov, i bilo je nemoguće proći ovuda.
Svojim ljudskim gestom Dejan je, istovremeno želeo da povrati deo nekadašnje slave Borača koji je u srednjem veku bio veliki, utrvđen grad u kome je svoju rezidenciju imao despot Stefan Lazarević. Ne vezuje se samo njegovo ime za Borač već i imena mnogih drugih srskih vladara, počev od cara Dušana, kneza Lazara do Radiča Postupoviča i Miloša Obrenovića.
