Linija horizonta skoro da treperi pod žegom ranog avgusta u Beogradu. Dok hodam po zemljanom putu, osećam kao da me neko posmatra. Nas dvoje, u prašini puste raskrsnice, izgledamo kao pošteni ljudi u politici. Uprkos mojoj preterano poslovnoj odeći za šetnju i ogromnom foto-objektivu mog prijatelja, izračunali smo da put treba da traje petnaest minuta, ali već traje pola sata. Okolo je samo gola zemlja, trošne barake i miris beznađa. Nastavljamo ka mestu koje je samo 500 metara od centra Beograda, ali malo ko zna za njega.
Što dalje idemo, postaje jasno da ovde niko normalan ne ide peške. Automobil staje i vozač nas pita da li idemo do naselja. Naravno, svi ovde idu do naselja i svi se uglavnom znaju. Ljubazni čovek nas odvozi do restorana koji služi kao nezvanična kapija naselja „Mika Alas“. Stigli smo u drugačiji svet.
Dunav kao dvorište
Čamci stoje ispred kapija kao bicikli. Temperatura je par stepeni niža nego u ostatku grada. Oseća se miris reke i roštilja. Stigli smo.
„Mika Alas“ je malo divlje naselje na obali Dunava, blizu Krnjače, nastalo za potrebe nekadašnjih ribara koji su snabdevali prestoničke kafane svežom ribom. Reka i kanali Jojkićevog Dunavca bili su idealni za rečni ribolov, ali su se ribari nekada borili sa dunavskim maglama i talasima. Sa rekom su se izborili, ali sa navikama naroda nisu. Danas se riba uglavnom jede samo za vreme velikog posta, što je smanjilo potražnju i uticalo na to da u naselju ostane tek nekolicina profesionalnih ribara, dok su ostali vikendaši ili penzioneri.
Kuće su raznolike: neke trošne, neke kao da su sastavljene od više zgrada, a neke nove sa velikim kapijama i malim bazenima. Luksuz je jedino u tome što ste samo 15 minuta od centra grada, a daleko od njegove vreve. Iako ste u Banatu, nalazite se u samom centru Beograda, na samo 200 metara od ušća Save i Dunava. Naselje, nazvano po čuvenom naučniku, pruža osećaj mira i bega iz grada.
Ceo život mi je vezan za beogradske reke. Rasla sam na Savi, a uz Dunav sam odrastala i on me je pratio kroz godine. Nigde mi se Dunav nije učinio toliko novim kao u ovom naselju. Razumljivo je zašto bi neko poželeo da ostane ovde. Duh stanovnika ogleda se u ljubaznosti i gostoprimstvu, koji su sve ređi, zbog čega valja pisati o njima.
