Шумадинац Дејан Милошевић, отац двоје деце, из села Борач код Kнића купио је 2,5 хектара земљишта, испарцелисао на 25 плацева и поклонио их другима. Људи којима је поклањао плацеве са којих се види пола Шумадије су од Варварина, Kрагујевца, преко Београда, па све до Параћина и Ивањице. Све ово радио је како његово село не би доживело судбину многих напуштених села у Србији.
Да његово село не би доживело судбину многих напуштених села у Србији, Дејан је одлучио да купи два и по хектара земље и да на њој насели друге људе.
Десило се чудо. Са јединственог места у Шумадији, одакле величанствен поглед пуца на пет општина у кругу од 20 киломера, без иједне препреке населило је 25 породица. Они су зарасле ливаде претворили у право градилиште и то све захваљујући једном мештанину. Дејан Милошевић није желео да његова кућа буде једина, па је својих два ипо хектара земље поклонио онима који су изразили жељу да се доселе управо овде, у срце Шумадије.
До сада је подигнуто 10 кућа, а људи који су саградили куће на поклоњеним плацевима, а има их око 30, имају укупно 35 деце, што је повећало број становника у Борачу за 65 људи.
Специфична ружа ветрова чини ово подручје правом ваздушном бањом, а на сваким педесетак метара може се наћи извор здраве пијаће воде. У тешким временима у којима ће можда здрава храна и вода бити луксуз, брдо изнад села Борач може бити идеално место за живот, а до скоро је зарастало у коров.
Људи који су добили плацеве на поклон нису разочарали Дејана, заиста воле природу и заједничким снагама граде инфраструктуру која им је потребна.
За само 3 године на овом месту је изграђен пут, водовод и доведена је струја. Kада је Дејан купио ово земљиште било је урасло у трње и коров, и било је немогуће проћи овуда.
Својим људским гестом Дејан је, истовремено желео да поврати део некадашње славе Борача који је у средњем веку био велики, утрвђен град у коме је своју резиденцију имао деспот Стефан Лазаревић. Не везује се само његово име за Борач већ и имена многих других срских владара, почев од цара Душана, кнеза Лазара до Радича Поступовича и Милоша Обреновића.
