Манастир Манасија је задужбина деспота Стефана Лазаревића, који је почео да га гради 1407, а завршио 1418. године. Манастирска црква је посвећена Светој Тројици, а освештена је о празнику Светог духа. Цео комплекс је опасан великим зидовима који су служили за одбрану. То је била утврђена целина која се састојала од укупно 11 кула, од којих се истицала донжон кула, познатија као Деспотова кула.
Историја манастира
Живопис Манасије спада у ред највећих домета средњовековног сликарства, иако је сачувана тек трећина фресака у манастиру. Током радова на реконструкцији манастирске цркве у Манасији почетком 21. века, откривени су земни остаци, за које руководилац тих радова, археолог Марин Брмболић, сматра да припадају деспоту Стефану. ДНК анализа тих остатака је са 99,9378% тачности потврдила да се ради о сину кнеза Лазара.
Манастирски комплекс представља непокретно културно добро као споменик културе од изузетног значаја и припада Епархији браничевској Српске православне цркве.Манастир Манасија, једна од најзначајнијих српских средњовековних задужбина, био је дело деспота Стефана Лазаревића, који је умро пре 596 година. Он је основао манастир 1418. године, посвећен Светој Тројици, и у њега је донео богату библиотеку, иконе и црквено посуђе. Манастир је постао центар „Ресавске школе“, где су се преписивале и преводиле важне књиге за српску културу и историју.
Деспот Стефан Лазаревић био је син краља Лазара, који је погинуо на Косову 1389. године. Он је наследио свог оца као владар Србије, која је била под турском влашћу. Он је успео да одбрани земљу од непријатеља и да јој обезбеди мир и стабилност. Он је такође био велики покровитељ уметности и науке, и подигао је многе цркве и манастире.
Његов живот се нагло окончао 19. јула 1427. године, када је добио срчани удар током лова код Крагујевца. Према неким изворима, његово тело је пренето у Београд, где је сахрањено у цркви Ружици. Међутим, постоји и веровање да су његови монаси пренели његове мошти у Манасију, где су и данас похрањене.
Манастирска тврђава
Манастир Манасија, један од бисера српске средњовековне културе, налази се у околини Деспотовца. Овај манастир је основао деспот Стефан Лазаревић, син краља Лазара, почетком 15. века. Манастир је био не само духовни, већ и културни и образовни центар тог доба. У њему је деловала ресавска преписивачка школа, која је произвела многе вредне рукописе и књиге.
Манастирски комплекс је грађен у моравском стилу, који се одликује богатим украсима и лепим пропорцијама. Централни објекат је црква посвећена Светој Тројици, која има тробродну основу и петокуполну шему. Црква је била осликана фрескама високог квалитета, али су данас од њих остали само фрагменти. У цркви су сахрањени деспот Стефан и његов брат Вук. Поред цркве, у манастиру су постојали и други објекти, као што су трпезарија, конаци, библиотека и ризница, али су они већим делом уништени током турске владавине.
Мистерија гроба деспота Стефана
Манастир Манасија је претрпео велика оштећења током своје историје, нарочито за време турске окупације и Првог светског рата. Од 1956. до 1964. године вршени су први истраживачки и рестаураторски радови под руководством професора Слободана Ненадовића. Тада је обновљена јужна фасада цркве, замењени оштећени блокови на цркви, рестауриран мозаички под у припрати и обојен унутрашњост зидова без фресака. Такође је чишћено зидно сликарство, истражени темељи цркве и средњовековне трпезарије и обновљена Деспотова кула. Од 2005. године започети су нови археолошки и конзерваторски радови, који су донели нова открића и спознаје о манастиру. Истражен је гроб деспота Стефана и гробница у припрати, реконструисани прозорски оквири и делимично обновљена фасада цркве.
Манастир је био окружен моћним утврђењем са 11 кула и двоструким зидовима, које је служило за одбрану од турске опасности. Утврђење је било пројектовано по највишим стандардима средњовековне архитектуре и инжењерства, а нека од његових решења су била примењена и касније приликом изградње Смедеревске тврђаве.
Манастирска црква посвећена је Светом Богородици, а у њој су сахрањени деспот Стефан и његов отац, краљ Лазар. Црква је грађена у стилу моравске школе, а краси је богато украшен екстеријер и интеријер. Унутрашњост цркве је осветљена великим прозорима, а зидови су покривени фрескама високог квалитета. Фреске приказују библијске и историјске сцене, али и портрете деспота Стефана и других владара и племића. Фреске су дело мајстора Константина и његових помоћника, који су увели новине у сликарству, као што су реализам, динамичност и емоционалност.
Ресавска преписивачка школа
Манастир Манасија је био не само духовни, већ и културни и образовни центар. У њему је деспот Стефан основао чувену Ресавску школу, која је била место преписивања, превођења и писања књига на српском и грчком језику. У Ресавској школи су настала дела као што су Стефанов законик, Данилов летопис, Житије деспота Стефана и друга. Манасијски рукописи представљају вредно сведочанство о средњовековној српској култури и писмености. Деспот Стефан Лазаревић је био велики покровитељ књижевности и културе у средњовековној Србији. Он је основао Ресавску школу, која је била центар преписивања и превођења светих књига на српски језик. У манастиру Манасија, који је изградио, имао је богату библиотеку са више од 20.000 рукописних књига. Међу њима су биле и дела која је наручивао од познатих монаха и преводилаца, као што су Венедикт Лесјамски, Григорије Цамблак и Пахомије Логофет. Неки од ових рукописа су сачувани до данас у разним манастирима и библиотекама у Светој гори, Русији, Пећкој патријаршији и Београду.
Ресавска школа је имала велики утицај на развој српског књижевног језика и писмености. Преписивачи и преводиоци су поштовали строга правила писмених изражавања и користили су чист и разумљив језик. Њихов рад је био узор за касније писце у Србији, али и у другим словенским земљама, као што су Македонија, Бугарска, Румунија и Русија.
Mанастир данас
Манастир је данас заштићен као споменик културе од изузетног значаја за Републику Србију. Он је истовремено и место вере, историје и уметности, које привлачи многобројне посетиоце из земље и света. Манасија је под заштитом државе и УНЕСКО-ва. Он привлачи многобројне посетиоце који желе да виде овај споменик изузетне лепоте и значаја. Манастир је такође место одржавања Манасијског сабора, културне манифестације која промовише српску традицију и уметност. Манастир Манасија, један од најзначајнијих споменика српске средњовековне културе, добио је новог старешину. Архимандрит Димитрије је преузео дужност старешине манастира у фебруару 2022. године, након што је Манасија постала мушки манастир. Претходно су старешине биле четири жене: Параскева Јовановић, Ангелина Радисављевић, Варвара Трифуновић и Павла Петровић.
