Mile Grozdanić imao je više od 200 kilograma, a uspeo je da smrša 100.
Borba protiv gojaznosti koju je on prošao tek čeka oko 30 odsto ljudi u Srbiji, a rasprostranjenost ove bolesti među decom sve više zabrinjava, saopštio je u septembru 2022. godine Mirsad Đerlek, državni sekretar u Ministarstvu zdravlja.
Grozdanić je danas predsednik Udruženja za prevenciju i borbu protiv gojaznosti koje pokušava da pomogne da se deca izbore sa viškom kilograma.
„Sve više roditelja adolescenata nam se javlja, čak i učenika osnovnih škola, a najmlađe dete za koje su nam se roditelji obratili tada je išlo u četvrti razred.
Velika studija „Istraživanje zdravlja stanovništva Srbije“ koju je radio 2019. godine Institut za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ pokazala je da je u Srbiji svako osmo dete gojazno, dok je svako peto predgojazno.
Gojaznost nosi sa sobom velike rizike po zdravlje
Mi kao udruženje ili pojedinci nećemo uspeti da rešimo problem, potrebno je da se uključe svi, a neophodna nam je sistemska edukacija, informativne radionice, čak i učenje spremanja hrane, podsticanje dece da se bave fizičkom aktivnošću“, kaže Mile Grozdanić za BBC na srpskom.
Gojaznost se definiše kao bolest, karakteristična po prekomernoj količini masne mase u telu, koja predstavlja rizik po zdravlje, navodi se na sajtu Svetske zdravstvene organizacije.
Do 2035. godine će doći do naklog skoka broja gojaznih u svetu
Iz Svetske federacije gojaznih upozoravaju da će do 2035. godine doći do naglog skoka broja gojaznih širom sveta i da će deca biti najugroženija, a predviđaju da će broj najmlađih u Srbiji sa ovom bolešću svake godine biti veći za 5,2 odsto.
Ova bolest dovodi do niza drugih zdravstvenih izazova kod dece, čak i onih koji ranije nisu bili učestali kod najmlađih, upozorava doktorka nutricionistkinja Jagoda Jorga.
„Nešto što je bilo nepojmljivo, sada beležimo u dečijem uzrastu: povišen krvni pritisak ili dijabetes tipa 2, takozvani ‘starački’, koji se sada spustio na uzrast od 10 ili 11 godina“, kaže stručnjakinja za BBC na srpskom.
Gojaznost je sistemski problem
Jorga ističe da praktično „ne postoji segment koji ne bi trebalo promeniti da bismo postigli efikasnu prevenciju“ gojaznosti u Srbiji, te da rad samo na pojedinačnim sferama neće dati željeni rezultat.
„Samo pričati deci šta treba da jedu i držati im lekcije je besmisleno, jer zapitajmo se kakvu će hranu uzeti da jedu čim izađu iz škole.“
Dodaje da je potrebno i da upražnjavaju redovnu fizičku aktivnost, dok je neophodna i saradnja državnih institucija, prehrambene industrije, stručnjaka i roditelja kako bi se izbegli štetni uticaji na najmlađe.
Potrebno je uvesti striktna pravila o sadržaju i reklamiranju prehrambenih proizvoda
Potrebno je, kako kaže, uvesti i striktna pravila o sadržaju i reklamiranju prehrambenih proizvoda, kao što je to učinila Velika Britanija.
U ovoj evropskoj zemlji zabranjeno je reklamiranje proizvođača brze hrane pre devet sati uveče na televiziji, a uvedena su i ograničenja u oglašavanju na internetu.
„Dajte da to uvedemo kao društvenu normu i onda nećemo atakovati na pojedinca, jer on to ne može da rešava i osećaće se samo još lošije“, apeluje doktorka.
Šta je gojaznost i koliko je zastupljena?
U gojazne spadaju oni čiji je indeks telesne mase (BMI), odnosno vrednost koja se dobije kada se težina osobe u kilogramima podeli sa kvadratom visine u metrima, veći od 30.
Prekomerno uhranjeni su oni kod kojih je ovaj indeks manji od 30, a veći od 25.
Gojaznost je kao bolest suprotnost neuhranjenosti i zastupljenija je od nje u svim delovima sveta osim Azije i saharskih delova Afrike, navodi se na sajtu Svetske zdravstvene organizacije.
Gojaznost je danas najzastupljenija u nerazvijenim zemljama
Ranije je bila pretežno zastupljena u zemljama sa visokim dohotkom, ali danas njena rasprostranjenost raste većom brzinom u zemljama u razvoju nego u razvijenim državama, dodaje se.
Više od polovine svetskog stanovništva, odnosno više od četiri milijarde ljudi, biće svrstano u kategoriju gojaznih ili ljudi sa prekomernom težinom do 2035. godine ukoliko se ne preduzmu mere da se to spreči, kažu iz Svetske federacije gojaznih.
Najveći skok broja gojaznih očekuje se kod dece, navode u izveštaju.
Očekuje se da će se do 2035. godine broj gojaznih među dečacima udvostručiti i dostići 208 miliona, dok će kod devojčica skočiti za 125 odsto do broja od 175 miliona, pokazuje istraživanje ove međunarodne organizacije objavljeno povodom Svetskog dana gojaznosti 4. marta.
Predviđen je i veliki porast udela gojaznih u zemljama sa niskim i srednjim dohotkom u Africi i Aziji.
Edukacije su od krucijalne važnosti
Jorga ukazuje i na značaj edukacije dece o važnosti zdrave ishrane i drugih dobrih navika, koje bi trebalo da sprovode nastavnici, ali i lekari specijalisti i nutricionisti.
„Prvi korak ka tome je edukacija edukatora, jer je vrlo teško snalaženje u masi informacija i izvora koji danas tvrde da znaju šta je zdrava ishrana.
„Komunikacija sa decom na tu temu je posebno osetljiva, lepljenje etikete pre nego što smo 100 odsto sigurni da ćemo imati dobar odgovor često predstavlja uvod u poremećaj ishrane“, upozorava doktorka nutricionistkinja.
Pored edukacije dece, potrebno je raditi i sa svim drugim članovima društva, a pogotovo roditeljima, smatra Mile Grozdanić.
On navodi i primer koji su u njegovom udruženju imali sa negativnim uticajem porodice u borbi dece protiv gojaznosti.
„Dete od 17 godina, koje je imalo 180 kilograma, trebalo je da ide na pregled u bolnicu u Tiršovoj pre početka programa i utvrdili su da ima šećer 21.
„Doktori su se uspaničili i pitali su se odakle mu toliki šećer, a onda smo saznali da mu je mama prethodne večeri dala da pojede kilogram baklave ‘da se oprosti od slatkog’.
„Nije samo problem u deci, bitna je edukacija svih i sve počinje od kuće“, priča Grozdanić.
