Insajderi administracije i analitičari tvrde da Trampova agresivna Monroova doktrina (Donroova doktrina) na Zapadnoj hemisferi ujedinjuje republikansku spoljnopolitičku koaliciju balansirajući zaštitu domovine sa suprotstavljanjem Kini.
Centralni motiv: suprotstavljanje Kini
Predsednik Donald Tramp nudi mnoge razloge za svoju agresivnu spoljnu politiku na Zapadnoj hemisferi, ali jedan više od ostalih ujedinjuje njegove najviše spoljnopolitičke savetnike – suprotstavljanje Kini.
To je cilj koji povezuje državnog sekretara Marka Rubija, dugogodišnjeg „jastreba“ po pitanju Kine, sa potpredsednikom Džej Di Vensom, koji je u prošlosti kritikovao američko uključivanje u strane zemlje.
On takođe pokreće zamenika šefa kabineta Stivena Milera, koji je dugo bio usmeren na suzbijanje narkotika i ilegalne imigracije iz Latinske Amerike, kao i podsekretara odbrane za politiku u Pentagonu Elbridža Kolbija, koji Kinu vide kao primarnu pretnju Sjedinjenim Državama, rekao je Aleksander Grej, šef kabineta Saveta za nacionalnu bezbednost u Trampovom prvom mandatu.
SAD moraju da očiste Zapadnu hemisferu od kineskog uticaja
Ono što ih sve okuplja jeste uverenje da Sjedinjene Države moraju da očiste Zapadnu hemisferu od kineskog uticaja.
Opšti pogled je: „ne možete braniti domovinu bez preovlađujuće pozicije u hemisferi“, rekao je Grej, koji je trenutno izvršni direktor kompanije American Global Strategies. „Dakle, to morate da branite. A onda odatle možete da projektujete moć ka spolja da biste se usredsredili na drugo veliko poprište takmičenja, a to je Indo-Pacifik.“
Taj stav osvetljava koliko daleko administracija može da ide u širenju uticaja na Zapadnoj hemisferi i koliko ozbiljno kinesku ekonomsku ekspanziju shvata kao pretnju nacionalnoj bezbednosti.
„Kineska ekonomska ekspanzija na Zapadnu hemisferu, posebno preko kompanija koje kontroliše ili na koje utiče [Kineska komunistička partija] i [Narodnooslobodilačka vojska], predstavlja rizike za nacionalnu bezbednost i prosperitet SAD“, rekao je portparol Stejt departmenta u saopštenju za POLITICO.
Obnova Monroove doktrine
U saopštenju, Bela kuća nije imenovala Kinu, ali se fokusirala na borbu protiv „protivnika“ u širem nastojanju da ponovo uspostavi Monroovu doktrinu.
„Kako je predsednik Tramp naveo u svojoj Strategiji nacionalne bezbednosti, administracija ponovo potvrđuje i sprovodi Monroovu doktrinu kako bi obnovila američku nadmoć na Zapadnoj hemisferi, suprotstavila se protivnicima, kontrolisala migraciju i zaustavila trgovinu drogom“, rekla je portparolka Bele kuće Ana Keli.
„Njegov pristup je bio uspešan – trgovina narkoticima kopnom i morem je praktično zaustavljena, a naša granica je bezbedna od ilegalnih droga i kriminalaca.“
Iako se Tramp priprema za, kako se očekuje, srdačnu posetu Pekingu početkom aprila, usmerenu na rebalansiranje trgovine i obezbeđivanje pristupa retkim zemnim metalima za SAD, njegova administracija je prve mesece godine provela preduzimajući korake koji direktno slabe poziciju Kine u Amerikama.
Venecuela kao primer
Hapšenje venecuelanskog lidera Nikolasa Madura od strane administracije bilo je, možda, najjasniji primer, budući da je Peking bio najveći kupac venecuelanske nafte i ključni ekonomski partner.
„Izolacionisti su hapšenje Madura videli kao produžetak pitanja američke nacionalne bezbednosti i unutrašnje politike“, rekla je Keri Filipeti, koja je u Trampovom prvom mandatu bila zamenica pomoćnika državnog sekretara za Kubu i Venecuelu u Birou za poslove Zapadne hemisfere.
„Ljudi koji su zabrinuti zbog Kine videli su to kao važno sredstvo za suprotstavljanje kineskoj ‘senovitoj floti’ i drugim angažmanima u Zapadnoj hemisferi“, dodala je Filipeti, sada izvršna direktorka u koaliciji Vandenberg. „A onda su ‘jastrebovi’ bili zainteresovani da Venecuela bude slobodna i demokratska. Tako da su se svi složili oko te vrste diplomatije topovnjača kada je on priveden.“
Pritisak širom regiona
Trampova administracija takođe destabilizuje kubansku vladu, preti Panami – prvoj latinoameričkoj zemlji koja se pridružila Inicijativi Pojas i put, vodećem međunarodnom infrastrukturnom programu kineskog lidera Sija Đinpinga – i antagonizuje Brazil, najvećeg trgovinskog partnera Kine.
Tramp je rekao da SAD moraju „posedovati“ Grenland kako bi sprečile Kinu i Rusiju da okupiraju ostrvo i steknu uporište u regionu.
Čak i kada administracija ne pribegava diplomatiji topovnjača, pronalazi druge načine da zadirkuje latinoameričke zemlje koje su se povezale sa Kinom.
Gubitak regulatorne kontrole peruanske vlade nad kineski izgrađenom i upravljanom megalukom Čankaj vrednom 1,3 milijarde dolara prošle nedelje je najnoviji primer onoga što administracija navodi kao rizike rastućeg uticaja Pekinga u regionu.
„Nijedna zemlja nije imuna na negativne uticaje kineskih nepravednih trgovinskih praksi i prekomernih kapaciteta subvencionisanih od strane države“, rekao je portparol Stejt departmenta. „Sjedinjene Države će nastaviti da sarađuju sa vladama širom Zapadne hemisfere kako bi podstakle informisano donošenje odluka u njihovim odnosima sa Kinom.“
Mogući kontraefekat
Agresivan stav administracije dobio je pohvale desničarskih latinoameričkih lidera u Argentini, Čileu i Urugvaju. Ali mogao bi da izazove suprotan efekat u drugim delovima regiona koji su oprezni prema oživljavanju američke diplomatije topovnjača i da gurne vlade bliže Pekingu.
„Teška ruka Trampove administracije može naterati zemlje da kratkoročno popuste američkim zahtevima, ali dugoročno bi mogla da spali mostove sa regionom, što će apsolutno otvoriti prilike za Kinu u budućnosti“, rekao je Liland Lazarus, bivši specijalni pomoćnik šefa Južne komande SAD. „Pozivanje na Monroovu doktrinu i ponovno nametanje američke dominacije u regionu ostaviće zaista loš ukus u ustima ljudi na dugi rok.“
Kanada je, na primer, okrenula pogled ka Kini kako bi diversifikovala trgovinske veze dalje od SAD, a premijer Mark Karni posetio je Peking prošlog meseca, prvi kanadski lider koji je to učinio u skoro deceniji.
Sudar velikih sila
Mnogi od najviših Trampovih zvaničnika ranije su izjavili da su Kina i Sjedinjene Države na kursu sudara.
Kolbi je u govoru na Univerzitetu Dartmut u oktobru 2024. rekao da „moramo da prioritizujemo mogućnost sukoba sa Kinom upravo da bismo ga izbegli“. Vens je istog meseca u predizbornom govoru u Detroitu nazvao Kinu „najvećom pretnjom sa kojom se ova zemlja suočava“. Ministar odbrane Pit Hegset upozorio je u maju u Singapuru na „masovnu vojnu izgradnju i rastuću spremnost Pekinga da upotrebi vojnu silu radi postizanja svojih ciljeva“.
Administracija je u prvim mesecima zauzela agresivan stav prema Kini, podižući carine i do 145 odsto. Kineska odmazda – usporavanje protoka kritičnih minerala – primorala je predsednika da potraži detant. Strategija nacionalne bezbednosti, objavljena u decembru, navela je da će SAD nastojati da rebalansiraju trgovinu sa Kinom uz istovremeno odvraćanje njenog vojnog prisustva u Pacifiku. Ali administracija se uglavnom uzdržavala od javnog sukobljavanja sa Kinom.
Ekonomska realnost regiona
Topao javni stav prema Siju ne važi za Zapadnu hemisferu, gde Tramp i njegovi savetnici izgleda imaju više prostora da pritisnu Kinu, a Grej je nagovestio da postoji mnoštvo razloga da se očekuje da će to i nastaviti.
„I dalje imamo levičarske vlade u Južnoj Americi poput Brazila koje proširuju svoje veze sa Kinom“, rekao je on. „Koliko god da volimo vladu Mileja, ona i dalje ima kinesku satelitsku zemaljsku stanicu u Argentini.“
Odeljak o Zapadnoj hemisferi u Strategiji nacionalne bezbednosti indirektno ukazuje na Kinu kao pretnju, bez imenovanja konkretnih zemalja. Između redova je jasno da je rastuća ekonomska moć Pekinga iza formulacija poput „istisnuti strane kompanije koje grade infrastrukturu u regionu“ i namere SAD da grade saveze sa latinoameričkim zemljama kako bi bilo „teže za vanhemisferske konkurente da povećaju svoj uticaj u regionu“.
Američki napori da izvuku zemlje iz kineske orbite mogli bi biti težak zadatak s obzirom na duboke ekonomske veze koje je Peking izgradio u regionu kroz trgovinu i infrastrukturna ulaganja. Kineska bilateralna trgovina sa Latinskom Amerikom dostigla je 565 milijardi dolara 2025. godine, prema podacima kineske carine, u poređenju sa 346 milijardi dolara za SAD. Peking je takođe potpisao 22 od 33 zemlje Latinske Amerike i Kariba za infrastrukturne projekte u okviru Inicijative Pojas i put.
Koja je alternativa infrastrukturi finansiranoj od strane Kine?
Američke firme su uglavnom odustale od velikih projekata u Latinskoj Americi“, rekao je Stiven Makfarland, bivši ambasador u Gvatemali koji je služio na još osam diplomatskih pozicija u Latinskoj Americi.
Tramp će 7. marta u Majamiju okupiti latinoameričke lidere — samo nekoliko nedelja pre samita sa Sijem u Pekingu, potvrdio je zvaničnik Bele kuće — ali napori da se latinoameričke zemlje ubede da smanje ekonomske veze sa Kinom verovatno će posustati ukoliko SAD ne mogu da ponude trajnu alternativu.
To je težak zadatak, s obzirom na to da SAD ne mogu da pariraju kineskoj nezajažljivoj potražnji za robama koje region proizvodi, uključujući soju, gvozdenu rudu i govedinu.
„Najbrže rastući region u svetu danas nije Sjedinjene Države, nije Evropa, već Azija, a posebno Kina“, rekao je Horhe Hajne, bivši ambasador Čilea u Pekingu. „Tamo su prilike za rast, pa ako ste latinoamerički ministar ekonomije, zašto biste to propustili?“
Mere koraka ka osporavanju kineskog ekonomskog uticaja
Trampova administracija je preduzela male korake ka osporavanju kineskog ekonomskog uticaja koji su joj investicije u okviru Inicijative Pojas i put — uključujući hidroelektrane u Ekvadoru i izgradnju metro sistema u Bogoti — donele u regionu.
Administracija je povećala finansiranje Međunarodne razvojne finansijske korporacije i zaštitila Američku agenciju za trgovinu i razvoj od smanjenja finansiranja i restrukturiranja koje je prošle godine sproveo Odsek za efikasnost vlade, koji predvodi Ilon Mask.
Ali ti potezi neće doneti pozitivne rezultate u kratkom roku, rekao je Brajan Nikols, bivši pomoćnik državnog sekretara za Zapadnu hemisferu u Bajdenovoj administraciji.
„I dalje je potrebno mnogo vremena da se projekat od više milijardi provede kroz ceo taj proces, a mi još uvek nismo tako okretni i sposobni kao Kinezi“, rekao je Nikols.
