Svaka ikona ima za cilj da vizuelno prikaže komplikovane filozofske pojmove. Posebno je to karakteristično za pravoslavne ikone, ali i među njima „Trojica“ Andreja Rubljova zauzima posebno mesto, predstavljajući zaista jedinstven fenomen. Monah-ikonopisac je uspeo ne samo da izrazi jednu od najvažnijih i najtežih za razumevanje dogmi o jedinstvu tri lika Božja, nego i da to učini na najvišem umetničkom nivou. Bogoslovi smatraju da je u ovoj ikoni sublimirana hrišćanska predstava o Bogu i ljubavi.
Istorija ikone neraskidivo je vezana za Trojice-Sergijevu lavru, jedan od najvažnijih pravoslavnih manastira, koji je osnovao Sergije Radonješki. Smatra se da je ikona „Trojica“ naslikana u prvoj polovini XV veka (po mišljenju stručnjaka Tretjakovske galerije, između 1422. i 1427. godine). Navodno je učenik Sergija Radonješkog i drugi iguman manastira Nikon tražio od Andreja Rubljova da naslika ikonu Svete Trojice „u čast svog oca Sergija“ za tek sagrađenu Trojicku crkvu manastira. Smatra se da je radionica Rubljova takođe freskama oslikala čitav Trojicki manastir.
Ovo jedinstveno remek-delo nije samo izuzetno lepo, nego u sebi nosi i teološku dubinu i bogatstvo simbola. Na jednom saboru u Rusiji (1551.) ovoj ikoni dat je epitet “ikone nad ikonama”.
“Kanon” ikona Svete Trojice prema kojoj se rade sve reprodukcije je remek-djelo Andreja Rubljova (1360-1430). O životu ovoga autora ne znamo mnogo. Zna se da je živio svetim monaškim životom u manastiru Svete Trojice, 70 km severoistočno od Moskve. Andrej Rubljov je bio duhovni sin Sergeja Radonješkog koji je ujedno bio najvažniji reformator monaškog života u Rusiji.
Kompozicija ikone prikazuje scenu iz Biblije, kada su tri anđela posetili Saru i Avrama (1. knjiga Mojsijeva 18,1-33). Rubljov se koncentrisao na prikazivanje figura tri gosta. Poruka dela je mnogostruka. To je, između ostalog, apel za jedinstvo u vreme sukoba među knezovima. U isto vreme, to je izraz religijskog jedinstva u trojstvu (Otac, Sin, Sveti duh)
Interesantno je ovde primetiti kako Avramu dolaze tri čoveka, a Avram im se obraća u jednini. Njih su trojica, ali ih Avram vidi tako ujedinjene da mu izgledaju kao jedno. I oni sami, iako su trojica govore kao jedan. Oni su hodočasnici u prolazu, a govore s Avramom kao s prijateljem koji treba znati njihove misli i tajne. Avram nije vidio Boga osim kroz likove anđela, ali s njim razgovara.
Anđeli – Glasnici
Anđeo znači glasnik. Svaki od njih u svojoj duhovnoj, ali ograničenoj i time maloj naravi nosi veliku poruku iz koje mi ljudi možemo shvatiti: da smo ljubljeni od Boga, da smo središte njegove pažnje, da smo važni u njegovim očima. Preko svojih anđela, Bog nam upućuje svoju reč i preko njih prima naše odgovore i naše molbe.
Imaju li ovi anđeli lice muškarca ili žene? Božji život je kompletan, nema potrebu za komplementarnošću kao čovekov život. Život Boga je ljubav puna i savršena, ljubav snažna i krotka, ljubav nježna i blaga. U njemu nema razlike koja treba postojati između muškarca i žene. Bog koji daje život je sve, on je otac i majka zajedno. Zbog toga, onaj koji s njime živi i ko ga neprestano drži pred očima, postaje snažan kao otac i nježan kao majka. Čovek koji ljubi Boga, od njega dobija puninu života koja ispunjava praznine i nedostatke naravi. Životi svetaca nam to neprestano svedoče.
Geometrijske forme
Na samom početku prenošenja Božje Reči na drvo, Rubljov piše likove kruga i trouglova. U samoj ikoni likovi su postavljeni tako da čine kružnicu. Za nju se kaže da je najsavršeniji geometrijski lik. Kružnica nema ni početka ni kraja, zato simbolizuje večnost i savršenstvo našega Boga. Kružnica dominira čitavom kompozicijom.
Bog je jedan, ali me susreće na tri različita načina. U kružnici se nalaze savršena tri anđeoska lika koji pokazuju savršenu ljubav koja nema početka ni kraja. Recipročna ljubav triju osoba nema formu zatvorenog kruga. Njihova ljubav se otvara među njima oltarom koji ima lik putira. Prema tom putiru su usmereni pogledi. Prema njemu su usmerene ruke anđela. Bog kontemplira čoveštvo koje je simbolizovano od kvadratnog stola i njegovog podnožja. Bog vidi kako je to naše čoveštvo izgubljeno, želi ga spasiti. Vidi koliko je izgladnjelo i želi ga nahraniti, vidi nas napuštene i uzima nas u naručje.
Trougao koji je postavljen na površini stola a vrh dodiruje vrh glave Anđela u sredini, taj jednostavni geometrijski lik nam govori da su troje u jednom i jedno u trojstvu. Ovako krug i trougao se ne vide, upravo kao što se ne vidi ni Bog, koji je sveprisutan, iako ga mi ne vidimo.
View this post on Instagram
Forma četvorougla se dotle vidi dobro jer predstavlja ono što je vidljivo tj. sve stvoreno. Stvorenje je raznoliko i razdijeljeno, tako postoje i različite kvadratne forme. Bijela kvadratna površna koja se ne vidi u potpunosti jer je zaklanjaju koljena anđela, ukazuje da zemlja prima i ugošćuje nevidljivo nebo. Naš se Bog ne srami doći na zemlju, dati se ugostiti kao hodočasnik.
Osmorougaonik označava puninu osmoga dana Gospodnjeg. Što se tada događalo? Kad je bio osmi dan? Nakon sedmog i još uvijek traje. Što se u njemu događa? Istorija spasenja u kojoj mi živimo i učestvujemo.
Tri putira
Veliki putir koji se može ugledati u uglovima likova anđela predstavlja kako Otac i Duh Sveti daju otelovljenu Reč koja stoji u sredini.
Putir koji se tvori od stolnjaka na kojem se nalazi posuda s mesom, a stolnjak dodiruju koljena anđela slika su Euharistije koja je centar gibanja čitave kružnice.
Putir naslikan na podu između postolja, predstavlja prostor gde se može pristupiti i ući u dijalog ljubavi, prepustiti rukama Duha da nas oblikuju, prebivati u Božjoj blizini. Koljena su nam tada postavljena do prednjeg dela oltara na kojem se nalazi mali prozor. On podseća na to da se u svakom su oltaru polažu relikvije mučenika.
Ali, ako promatramo krila anđela ,onda su i ona postavljenja u formi putira.
Simboli pastirskih štapova i haljina
Iako su seli za sto, anđeli ne odlažu svoje hodočasničke štapove. Drže ih u levoj ruci, spremni za ustajanje i nastavak puta. Što nam to govori? Bog je uvek u prolazu. On prolazi. Kada prolazi nije nametljiv, nego mu mi trebamo posvetiti pažnju i gostoprimstvo, inače možemo propustiti prilike njegovog prolaza.
Štapovi na vrhu imaju ornament poput kraljevskog žezla. To nam govori da mi Boga možemo zvati kraljem, ali se iznad svega prema njemu trebamo ophoditi kao prema Kralju. Štapovi su obojani u crveno, nisu zlatni poput kraljevskih koji su često puta simbol nasilne moći. Ovi su crveni, što je boja mudrosti koja ljubi, i to ljubavlju koja je strpljiva. Takvo je kraljevanje Božje.
Svaki je anđeo odenut u tuniku i plašt. Tunika ukazuje narav. Plašt se za razliku od tunike kod svakog anđela dobro uočava i to odelo predstavlja i pokazuje ulogu, zadatak, misiju i narav. Svakom anđelu je jedna od ovih haljina plave boje, boje neba. To što sva tri anđela imaju haljinu plave boje govori da je Bog jedan. Tri anđela nam pokazuju jednoga Boga koji nas ljubi s tri različita srca. Tri nam anđela pokazuju ljubav Božju, zajedništvo triju Božanskih osoba.
Hristos – pravi čovek
U centru se nalazi anđeo odeven u odelo snažnih boja koje privlače pogled. Sav njegov lik nije vidljiv. Niži deo i noge su mu skrivene bijelim stolom koji deli i sjedinjuje sve tri osobe. To nas podseća da Sina Božjega njegovi savremenici zapravo nisu nikada u potpunosti uspeli videti – shvatiti. Njegova tunika je široka svečana. Tamno crvene je boje koja podseća na prolivenu krv. Zlatni epitrahilon označava Hristovo kraljevsko sveštenstvo. Epitrahilon nam govori da je On primio svu vlast od Oca. On je Božanska osoba i to nam potvrđuje boja plašta.
Ovaj nam anđeo kaže kako je jedna od Božanskih ličnosti – čovek, i to pravi čovek od krvi i mesa, čovek kao mi, koji može umreti poput nas. Tamno crvena boja nam govori o smrti čoveka koji umire za ljubav. Pogledamo li glavu ovog anđela vidimo da je sva naklonjena prema drugome i to nas prosvetljuje o samoj osobi Oca. Sin voli Oca, to se vidi po njegovoj otvorenoj spremnosti prema Ocu. Sin poklanja potpunu pažnju reči koju mu Otac upućuje.
Otac
Anđeo prema kojem Sin gleda s poniznim poštovanjem, s predanjem potpunim i punim ljubavi pomaže nam kontemplirati Oca. Tunika ovog anđela je plava i skoro sakrivena. Boga Oca niko nikada nije video. Za uzvrat ima plašt u kojem se prelijevaju različite boje. Plašt sakriva intimnost njegove ličnosti i objavljuje slavu. Plašt predstavlja svo Božje delo. Predstavlja celokupno i veličanstveno stvorenje. “I nebesa slavu Božju objavljuju” Svako Božje delo pokazuje njegovu prisutnost, njegovu mudrost, njegovu ljubav i njegova nevidljiva savršenstva.
U ovom liku anđela imamo Oca koji zna stvarati, no više od svega on zna podržavati sve stvoreno svojom ljubavlju. U ovom liku možemo videti s kojom pažnjom i poniznošću on vrši ulogu Oca. On je izvor života, njegov prvi pokret je ljubav kojom blagoslivlja zemlju. Njegova se ruka blago uzdiže prema stolu koji predstavlja zemlju i blagoslivlja je. Njegova ruka je usmerena prema i Sinu, koji je pažljiv i spreman. Sav lik Sina govori – “Evo me dolazim”. Promatrajući ga, kao da se čuje večni Amin prema Volji Božjoj. I Sin blagoslivlja, on radi ono što vidi da Otac radi, jer “ko vidi Sina vidi i Oca”.
Duh Sveti
Treći anđeo prihvata, priznaje i nastavlja pokrete ljubavi prva dva anđela. Plava tunika se dobro vidi, jer je uloga Duha Svetoga pokazivati i podsticati na veru u Boga, poučavati i podsećati na Reč (Iv 14,26), a njegov zeleni plašt govori da je Duh Sveti onaj koji daje život. Boja njegovog plašta se širi prema podu. Time se pokazuje da njegova svjetlost i njegova toplina obavijaju sve, obnavljaju sve na neprestanu slavu Božju. Duh Sveti nas obavija i prožima kada se poput Sina potpuno predamo Ocu, kada poput Oca dajemo svoju ljubav ljudima.
Ako se zatvorimo i žalimo, ako se odbijamo predati, tada se zatamnjuje naš pogled, a u srce se vraća žalost. Ova treća Osoba kako nam pokazuje njen pokret prihvata Volju ljubavi koju Otac upućuje Sinu, a koju Sin čini svojom. Ruka anđela života je položena na sto – oltar i vodi prema blagoslovu dvojice drugih anđela, vodi prema odredištu. Duh Sveti je onaj koji daje ljudima sposobnost primetiti ljubav kojom su ljubljeni. Njegova svjetlost daje otvoriti ljudima oči da u Bogu vide tatu koji ih ljubi. Njegova snaga ispunjva ljudska srca da mogu drugima preneti ono što su videli.
Ogledalo
Iz Svetoga pisma znamo da Sin Božji sedi s desne Očeve. Kako to da ga Rubljov ovde postavlja s leve? Nije previd ili greška, jer ovde Rubljov sledi sv. Pavla koji kaže da mi Božansku stvarnost vidimo kao u ogledalu, a u ogledalu se vidi na obrnut način.
Izvan kruga
Izvan kruga i trougla, ali u savršenoj harmoniji s njima, primećujemo likove koji imaju ulogu dodati nešto ovoj poruci. Sve stvoreno koje proizlazi iz Božjih ruku pokazuje i trag je koji upućuje na njegovu lepotu, veličinu i ljubav.
Iza glave Duha Svetoga vidimo nešto nedefinisano. Je li planina, plamen, ili zamah vetra. Može biti planina, jer u tišini planine Duh govori i deluje. Može biti i plamen jer je Duh Sveti poput vatre. On je kao plamen koji silazi na glave apostola. On je vatra koja osvetljava nutrinu onih koji je prime dok ne ugledaju ljubav i njen smer. On čisti i obnavlja. Može biti i udar vetra, jer je Duh Sveti poput vetra, ne može se uhvatiti. Duh je zamah vetra ljubavi, koji nosi. Ako se ja zaustavim kako bi se divio sebi, izlazim iz dinamizma udara ljubavi. Ovaj vetar duva prema Sinu, jer je on dostojan pažnje. On je meta našeg razmatranja i kontemplacije. Duh uvek nosi da gledamo Sina.
Iza Sina se nalazi zeleno drvo, njegova je krošnja pokrenuta Božanskim vjetrom. Avram anđele postavlja pod hrast mambre. Osim što ovaj hrast simbolizuje drvo krsta, ono ovde postaje drvo života iz Raja, koje proizvodi plodove života, a njegovi listovi su liek za svaku bolest. Plod toga stabla je Isus Hristos, a listovi su sakramenti. Vetar Duha svetoga gura krošnju prema kući i tako orijentiše naš pogled prema prebivalištu koje je Otac pripremio. On tu otvara prozore i vrata kako bi nas prihvatio. Ova kuća prima sve ljudske sinove koji su postali Hristova braća i njoj dobijaju ljubav Očevu. Kuća nije samo delo Božje kao što su to vetar i stablo, ona se izgrađuje i ljudskim trudom. Tako je Crkva građevina koja je već gotova, ali je još uvijek u dorađivanju i izgradnji. I svako od nas je jedan živi kamen.
Postoji li mesto za nas
Kako bismo mi voleli oslušnuti i iz blizine videti što rade i što govore njih Trojica. Mi se obično volimo neopaženo približiti, onako sa strane, ali je nemoguće ući u intimnost njihovog zajedništva od pozadi, jer nam krila anđela sprečavaju da išta vidimo ili čujemo. Moguće im je pristupiti samo od napred. Možemo stati samo ispred njih. Prepušteni proučavanju njihovih pogleda. Samo to mesto mi dopušta ući u dijalog ljubavi trojice anđela koji govore ljubav i slušaju ljubav, šireći je oko sebe.
Kad kleknemo u sredinu ovog donjeg putira, vidimo da je to mesto iz kojeg mogu piti Sina Božjega, mogu piti njegovu ljubav sačinjenu od poniznosti i blagoslova. Dok pijem, i ja postajem piće koje se troši poput zrna koje želi doneti rod. Spuštajući pogled prema koljenima vidimo kako ona dodiruju oltar s prozorčićem kroz koji su prošli svi oni koji su se istrošili i koji su poput Hrista dali svoj život. Prozorčić, kao da nas poziva i podstiče – kad su mogli “ini i ine možeš i ti”…
