Sveti Trifun bio je jedan od Hristovih velikomučenika koji je postradao za hrišćansku veru. Svetog Trifuna u Srbiji mnogi slave i kao krsnu slavu. Naročito je voljen i slavljen od strane esnafa, vinogradara i mehandžija.
Dar od Boga
Trifun je, prema predanju, rođen u selu Kampsadi u Frigiji (današnja Turska). Rođen je u veoma siromašnoj, ali izuzetno pobožnoj porodici. Veliki deo vremena kao dečak provodio je čuvajući guske.
Verovalo se da je od Boga dobio dar da čini čuda i isceljenja. Za vreme života lečio je bolesne, isterivao demone i pomagao mnogima koji su mu se obraćali za pomoć.
Trifunovo čudotvorstvo prati legenda da je se za vreme vladavine rimskog cara Gordija proslavio zahvaljujući tome što je izlečio njegovu ćerku.
Prema priči, Gordijana se teško razbolela i poremetila sa umom. Kako su mnogi lekari pokušali da je izleče, svaki trud je ostao bezuspešan. Sve dok se jednom, prema predanju, iz nje nije javio zli duh, koji je rekao da iz nesretne devojke ne može da ga istera niko drugi do jedino „čovek po imenu Trifun“.
Car okupi sve iz carstva sa ovim imenom, ali niko nije uspeo da je izleči njegovu mezimicu. Niko, dok u red nije stao mladi Trifun. Nakon što je iscelio Gordijanu, bogato je nagrađen od cara, ali je mladić sve blago, vraćajući se kući, podelio siromašnima i nastavio da čuva guske.
Mučenička smrt
Međutim, nakon ovog čuda, mnogi su pošli Trifunovim stopama i primili hrišćanstvo za svoju veru. Nakon izvesnog vremena, kada je na rimski presto došao novi car Dekije, zaboravljeno je čudo ovog mladića i počeo je progon hrišćana, njihova stradanja i mučenja. Pošto niko nije želeo da se odrekne vere u Isusa Hrista, car je doneo odluku da za primer odrubi glavu Trifunu 250. godine.
O poslednjim časovima njegovog života pisao je i Sveti vladika Nikolaj Velimirović:
„Kada se zacari hristoborni Dekije, sveti Trifun bi ljuto mučen za Hrista. No on podnese sva mučenja s radošću velikom, govoreći: „O kad bih se mogao udostojiti, da ognjem i mukama skončam za ime Isusa Hrista Gospoda i Boga moga!“ Sve muke ništa mu ne naškodiše, i mučitelji ga osudiše najzad na posečenje mačem. Pred smrt Trifun se pomoli Bogu i predade dušu svoju Tvorcu svome 250. godine“.
Mošti u Kotoru
Nakon podmukle smrti, ovaj hrišćanski mučenik sahranjen je u Kampsadi. Ne postoje tačni podaci, ali njegove mošti su prenete u Carigrad. Odatle je njegova glava odneta u Kotor, u Crkvu Svetog Trifuna.
Malo je verovatno da se i njegove mošti od 809. godine nalaze u Kotoru. Naime ovaj grad je 840. godine bio uništen od muslimanskih pirata koji su se nazivali Saracena. A upravo je ovo godina koja je ugravirana na oltarskoj pregradi gde je bila izložena njegova glava.
Prema nekim pisanjima Petar I Petrović Njegoš dobio je česticu moštiju svetog Trifuna od kotorskog biskupa Marka Antuna Gregorina, koji je Njegoš prosledio 1803. godine jednoj moskovskoj crkvi.
Sveti Justin Ćelijski o čudima Svetog Trifuna
Sveti Trifun isceljivaše od svakovrsnih bolesti i izgonjaše demone iz ljudi, o čemu se opširno piše u Velikim Žitijama. Mi ćemo ovde izneti samo jedno od mnogobrojnih čudesa njegovih, da bismo pokazali kako je velika blagodat Božja bila u njemu.
Godine 225 zavlada rimskim carstvom car Gordijan. Iako beše idolopoklanik, on nije gonio hrišćane. On imađaše lepu, pametnu i mudru kćer, koja se zvaše Gordijana. Kada stiže za udadbu, stadoše je zbog njene lepote i pameti prositi za svoje sinove mnogi veliki i slavni kneževi. Ali, po popuštenju Božjem, u devojku uđe đavo, i neprestano je mučaše veoma, bacajući je u vatru i u vodu. Zbog toga njeni roditelji mnogo tugovahu i gorko plakahu. I dovođahu najčuvenije lekare, ali joj oni ne mogoše ništa pomoći.
Potom sam đavo, po naređenju Božjem, povika govoreći: Niko me odavde isterati ne može osim mladića Trifuna. I odmah car posla po celome svetu da pronađu Trifuna. I mnoge sa tim imenom dovođahu, ali nijedan ne mogade isterati demona iz careve kćeri. Tada pronađoše u Frigiji, u selu Kampsadi, sedamnaestogodišnjeg mladića svetog Trifuna gde kraj jezera čuva guske. I povedoše ga u Rim. A kad se sveti Trifun približi Rimu, oseti đavo njegov dolazak i, nemilosrdno mučeći devojku, vikaše: Ne mogu više ovde živeti, jer se Trifun približava! Kroz tri dana stići će! Ne mogu više da podnosim! – Tako vičući, zli duh iziđe iz devojke.
Trećega dana stiže u grad sveti Trifun. I doveden u carski dvor, bi s ljubavlju primljen od cara. Jer ga poznade car prema rečima koje izgovori đavo izlazeći iz kćeri njegove: Kroz tri dana stići će! – A da bi se jače uverio da je Trifun iscelio njegovu kćer, car zamoli svetog Trifuna da im pokaže đavola da ga oni vide svojim očima.
Svetitelj provede šest dana u postu i molitvi, i dobi odozgo veliku i silnu vlast nad nečistim dusima. I sedmoga dana, pri izlasku sunca, car sa Senatom dođe k blaženome, želeći da telesnim očima vide đavola.
Čudesno isceljenje
A sveti Trifun, pun Duha Svetoga, i gledajući duhovnim očima na nevidljivog duha, reče: Tebi govorim, duše nečisti, u ime Gospoda mog Isusa Hrista, javi se na očigledan način prisutnima, i pokaži im svoj nakazni i besramni lik, i ispovedi nemoć svoju! – I tog časa se pojavi đavo pred svima u obliku crnoga psa: oči cu mu bile kao plamen, glavu je vukao po zemlji. I upita ga svetitelj: Ko te, demone, posla ovamo da uđeš u devojku? I kako si se drznuo da uđeš u bogoliko stvorenje ti koji si sam bezobličan i nemoćan i ispunjen svake gadosti? Odgovori đavo: Poslan sam od oca mog, Satane. On je poglavar svakome zlu. On sedi u adu. On mi naredi da mučim ovu devojku.
Opet ga upita svetitelj: I ko vam dade vlast da istupate protiv stvorenja Božjeg? A demon, i ne želeći, no primoran nevidljivom silom Božjom, kaza istinu glasno, govoreći: Mi nemamo vlasti nad onima koji znaju Boga i veruju u njegovog jedinorodnog Sina Isusa Hrista, za koga Petar i Pavle umreše ovde. Od njih mi bežimo sa strahom, sem kada nam bude dopušteno da nekoga napadnemo spolja pomoću lakih iskušenja. Oni pak koji ne veruju u Boga, i u Sina Božjeg, a hode po svima željama svojim čineći dela koja su nam prijatna, – nad njima dobijamo vlast da ih mučimo. A dela koja su nama prijatna jesu ova: idolopoklonstvo, bogohulstvo, preljube, vradžbine, zavist, ubistva, gordost.
Ovakvim i sličnim delima, zahvaćeni kao mrežama, ljudi se otuđuju od Boga Tvorca svog i dobrovoljno postaju prijatelji naši, i s nama će zajedno primiti večne muke. Tako sveti Trifun, od mladosti Bogu posvećen, pošto mnoge ljude privede Hristu, i bezbrojne bolesnike isceli, i pošto velike muke podnese za Istinu, bi uvenčan neprolaznim vencem od Oca i Sina i Svetoga Duha, jednog u Trojici Boga, kome slava vavek, Amin.
