Za mnoge ljude, šetnja kroz šumu dugo je predstavljala opuštajući i osvežavajući beg od svakodnevnih stresova. Rastući broj medicinskih dokaza pokazuje da uranjanje u šumsko okruženje može imati značajne fizičke i mentalne zdravstvene koristi.
Šumska terapija i poreklo pojma
Prema podacima Globalnog velnes instituta, šumska terapija (ili šumsko kupanje) u najširem smislu znači upijanje atmosfere šume svim čulima. To nije obična šetnja kroz šumu, već svestan i kontemplativan boravak u prizorima, zvucima i mirisima šume. Usredsređena je na usporavanje i potpuno doživljavanje svih aspekata okruženja.
Šumska terapija potiče iz japanske prakse šinrin-joku, što u prevodu znači „šumsko kupanje“, razvijene osamdesetih godina XX veka radi unapređenja fizičkog i mentalnog zdravlja.
Protivpotrov za stres savremenog života
Zagovornici šumskog kupanja ističu da ono može biti terapijsko, suprotstavljajući se negativnim posledicama našeg tehnološki vođenog, klimatizovanog, ubrzanog i često visoko stresnog svakodnevnog života.
Istraživači su utvrdili rastuće telo naučne literature o različitim zdravstvenim koristima, uključujući poboljšanja na fiziološkom, emocionalnom, kognitivnom, socijalnom i duhovnom nivou.
Koje su zdravstvene koristi boravka u prirodi?
Fizičke i mentalne koristi od boravka u šumama i drugim prirodnim okruženjima uključuju pozitivne efekte na kardiovaskularni i imuni sistem i smanjenje nivoa stresa. Japanska studija pokazala je da su kod grupe gradskih kancelarijskih radnika fiziološke i psihološke koristi opuštanja trajale tri do pet dana nakon šumske terapije.
Jedno istraživanje otkrilo je da je u poređenju sa gradskom šetnjom, lagana šetnja kroz šumu dovela do 12% nižeg nivoa hormona stresa, sniženog krvnog pritiska i srčanog ritma, kao i jačanja imuniteta.
Druge studije pokazale su da boravak u prirodi poboljšava pažnju i smanjuje simptome ADHD-a kod dece, a povezan je i sa povećanom kreativnošću i sposobnošću rešavanja problema.
Uticaj na raspoloženje i mentalno zdravlje
Više istraživanja povezalo je šetnje u prirodi sa poboljšanjem raspoloženja. Studija Univerziteta u Mičigenu bavila se uticajem šumske šetnje na osobe sa depresijom i zaključila da interakcija sa prirodom može biti korisna kao klinički dodatak postojećim terapijama za tešku depresiju.
Šumska terapija pokazala je i potencijal u oporavku od trauma i posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSP).
Kako započeti „šumsko kupanje“?
Docent Univerziteta Viskonsin-La Kros, Namjun Kil, Ph.D., sertifikovani vodič za šumsku terapiju, objašnjava da šumsko kupanje podrazumeva spore, pažljive aktivnosti povezivanja sa čulima koje „obično traju oko dva sata, uz manje od jedne milje hoda, ali mogu trajati i samo 10–15 minuta ili čak danima i nedeljama.“
Ono nije ograničeno samo na šume — i park, dvorište, botanička bašta ili druga prirodna oblast takođe mogu poslužiti.
Saveti profesora Kila za početak:
Isključite telefon, poštujte prirodu, hodajte sporo i svesno. Fokusirajte se na sva čula — jedno po jedno. Pronađite bezbedno i udobno mesto koje vam privuče pažnju. Prigrlite osećaj usamljenosti. Slušajte svoje srce u sadašnjem trenutku i odvojte vreme za samorefleksiju ili grupnu refleksiju nakon svog puta kroz šumu ili prirodu.
Kil napominje da šumsko kupanje može da se praktikuje u svako doba godine, pri čemu različita godišnja doba nude nova iskustva i prizore.
Vodiči i organizovane staze za šumsku terapiju
Moguće je iskusiti i strukturiran oblik šumskog kupanja. National Geographic je nedavno izveštavao o sertifikovanim stazama za šumsku terapiju širom sveta i pet mesta gde se mogu pridružiti vođenim meditativnim ekoterapijskim izletima u trajanju od dva do tri sata.
Jedna novija studija upoređivala je vođenu šumsku terapiju sa samostalnim šumskim kupanjem. Utvrđeno je da samostalno šumsko kupanje pruža „priliku za samorefleksiju i unutrašnje razmišljanje“, dok vođeni programi omogućavaju „pozitivne emocionalne promene i jačanje socijalnih veza kroz interakciju sa drugima.“
Oba oblika šumske terapije donose brojne zdravstvene koristi, uključujući promene u telu i umu, emocionalne i kognitivne promene, kao i bolju socijalnu povezanost.
Šumska terapija može predstavljati neophodan protivotrov za previše vremena ispred ekrana i stres u svakodnevnom životu. Uz vrlo malo troškova, truda i bez neželjenih posledica, ova praksa — ili barem redovna lagana, kontemplativna šetnja kroz šumu — svakako vredi pokušaja.
