Šta to već hiljadama godina drži kosmos u stabilnom stanju? To je ravnoteža uspostavljena između različitih sila i kretanja nebeskih tela. To je univerzalno pravilo koje važi za sve oblasti života. Sve se dešava po nekakvim zakonima i nalaziće se u stabilnom stanju sve dok se budu poštovali ti zakoni. A svako odstupanje od tih zakona dovodi do manjeg ili većeg poremećaja, pa nije isključena ni katastrofa. Ako vozite automobil i nailazi krivina, normalno je da smanjite brzinu. Ali ako nastavite istom brzinom ili, ne daj bože, dodate gas – velika je verovatnoća da će vaše vozilo sleteti s puta.
Odstupanje od nekog od ovih zakona lako je vidljivo kod prirodnih nauka. Međutim, kod društvenih nauka, kad dođe do poremećaja ravnoteže uspostavljene po njihovim zakonima, to nije lako uočljivo, ali posledice mogu biti slične. Jedna od tih društvenih nauka, vrlo bitna za svakodnevni život, jeste ekonomija. Ona ima svoju finansijsku matematiku kojom se dokazuju uticaji i posledice između njenih pojedinih oblasti, tj. zakoni po kojima se ti procesi odvijaju. Ali kad se u to umeša politika, u kojoj je nemali broj ekonomista, i to s doktorskim titulama, da bi se neopravdano istakla jedna oblast, onda mnoge druge odlaze na stranputicu. Pa ako se vremenom ne vrati ravnoteža, ne može se očekivati ništa lepo. Političari, naročito oni na vlasti, vole da prikazuju svoje uspehe i to najčešće čine koristeći procente. Obično za neki duži period ističu za koliko su procenata porasle plate, penzije i slično, pa još kad to pretvore u neku stabilnu valutu, veruju da su ostvarili pun pogodak.
Republički zavod za statistiku poseduje podatke o prosečnoj zaradi po zaposlenom za duži niz godina. Ako posmatramo desetogodišnji period (avgust 2013 – avgust 2023), može se videti da je prosečna zarada po zaposlenom 2013. iznosila 44.770 dinara (391,8061 evro), a 2023. bila je 86.112 dinara (734,6995 evra), imajući u vidu da je srednja vrednost evra 10. u mesecu 2013. iznosila 114,2657 dinara, a 2023. godine 117,2071 dinar. U procentima, to povećanje iznosi 87,52 odsto. A prosečna zarada za oktobar 2024, kako je objavio Republički zavod za statistiku, iznosi 98.538 dinara i veća je za 114,87 procenata u odnosu na posmatrani period.
Posmatrajući ove procente povećanja može se reći da je to za veliku pohvalu. Međutim, postoji i druga strana medalje. U tom desetogodišnjem periodu cene nisu mirovale. Na internetu se mogu pronaći podaci o promenama cena u tom desetogodišnjem periodu. Tako je kilogram kvalitetne čajne kobasice u avgustu 2013. koštao 1.300 dinara, a 10 godina kasnije 2.300, što je poskupljenje od 76,92 odsto. Cena 350 grama salame porasla je sa 120 na 270 dinara (125 odsto), skuše sa 305 na 480 (57,38 odsto), litar i po mleka poskupeo je sa 110 na 210–230 dinara (91–109 odsto), litar jogurta sa 95 na 175 dinara (84,21 odsto), kilogram brašna T-500 sa 47 na 79 dinara (68,09 odsto). Srednja vrednost evra 10. u mesecu povećana je za 2,57 odsto.
Možemo da vidimo da su životne namirnice u tom periodu poskupele više od 80 procenata, samo je kurs evra u dinarima ostao skoro nepromenjen – povećao se nešto malo više od dva i po procenta. Kako je to moguće? Dinar nije ojačao jer vidimo i osećamo povremena poskupljenja. Da nije možda evro devalvirao, a da nam to niko nije rekao? Pre će biti da su političari umešali prste da bi plate i penzije, preračunate u evre, izgledale što veće. Ovakvo stanje koristi i mala grupa ljudi, uvoznika svega i svačega iz inostranstva, koja posle tu robu prodaje znatno skuplje, ostvarujući nenormalno velike profite.
Da li ovakvi potezi remete ekonomsku stabilnost pokazaće vreme. Običan narod, zbog čestih poskupljenja, uveo je mnoge „paritete”. Jedan od njih je – kilogram meda vredi kao kilogram kajmaka, a njihova cena u današnje vreme kreće se između 1.200 i 1.300 dinara. Zbog višegodišnje „stabilnosti” kursa evra skoro svi poljoprivredni proizvodi iz inostranstva jeftiniji su od naših. Tako dolazimo do apsurda da kada svemu cene rastu Ministarstvo poljoprivrede ubeđuje proizvođače mleka da pristanu na otkupnu cenu nižu od ranije dogovorene. Zato se ne treba čuditi što poljoprivrednici troše naftu odlazeći traktorima na česte proteste.
Pravo pitanje glasi: Kako vratiti ekonomiju u stabilno stanje, koje odgovara svim poštenim ljudima?
Petar Ž. Terzić,
Kraljevo
