Шта то већ хиљадама година држи космос у стабилном стању? То је равнотежа успостављена између различитих сила и кретања небеских тела. То је универзално правило које важи за све области живота. Све се дешава по некаквим законима и налазиће се у стабилном стању све док се буду поштовали ти закони. А свако одступање од тих закона доводи до мањег или већег поремећаја, па није искључена ни катастрофа. Ако возите аутомобил и наилази кривина, нормално је да смањите брзину. Али ако наставите истом брзином или, не дај боже, додате гас – велика је вероватноћа да ће ваше возило слетети с пута.
Одступање од неког од ових закона лако је видљиво код природних наука. Међутим, код друштвених наука, кад дође до поремећаја равнотеже успостављене по њиховим законима, то није лако уочљиво, али последице могу бити сличне. Једна од тих друштвених наука, врло битна за свакодневни живот, јесте економија. Она има своју финансијску математику којом се доказују утицаји и последице између њених појединих области, тј. закони по којима се ти процеси одвијају. Али кад се у то умеша политика, у којој је немали број економиста, и то с докторским титулама, да би се неоправдано истакла једна област, онда многе друге одлазе на странпутицу. Па ако се временом не врати равнотежа, не може се очекивати ништа лепо. Политичари, нарочито они на власти, воле да приказују своје успехе и то најчешће чине користећи проценте. Обично за неки дужи период истичу за колико су процената порасле плате, пензије и слично, па још кад то претворе у неку стабилну валуту, верују да су остварили пун погодак.
Републички завод за статистику поседује податке о просечној заради по запосленом за дужи низ година. Ако посматрамо десетогодишњи период (август 2013 – август 2023), може се видети да је просечна зарада по запосленом 2013. износила 44.770 динара (391,8061 евро), а 2023. била је 86.112 динара (734,6995 евра), имајући у виду да је средња вредност евра 10. у месецу 2013. износила 114,2657 динара, а 2023. године 117,2071 динар. У процентима, то повећање износи 87,52 одсто. А просечна зарада за октобар 2024, како је објавио Републички завод за статистику, износи 98.538 динара и већа је за 114,87 процената у односу на посматрани период.
Посматрајући ове проценте повећања може се рећи да је то за велику похвалу. Међутим, постоји и друга страна медаље. У том десетогодишњем периоду цене нису мировале. На интернету се могу пронаћи подаци о променама цена у том десетогодишњем периоду. Тако је килограм квалитетне чајне кобасице у августу 2013. коштао 1.300 динара, а 10 година касније 2.300, што је поскупљење од 76,92 одсто. Цена 350 грама саламе порасла је са 120 на 270 динара (125 одсто), скуше са 305 на 480 (57,38 одсто), литар и по млека поскупео је са 110 на 210–230 динара (91–109 одсто), литар јогурта са 95 на 175 динара (84,21 одсто), килограм брашна Т-500 са 47 на 79 динара (68,09 одсто). Средња вредност евра 10. у месецу повећана је за 2,57 одсто.
Можемо да видимо да су животне намирнице у том периоду поскупеле више од 80 процената, само је курс евра у динарима остао скоро непромењен – повећао се нешто мало више од два и по процента. Како је то могуће? Динар није ојачао јер видимо и осећамо повремена поскупљења. Да није можда евро девалвирао, а да нам то нико није рекао? Пре ће бити да су политичари умешали прсте да би плате и пензије, прерачунате у евре, изгледале што веће. Овакво стање користи и мала група људи, увозника свега и свачега из иностранства, која после ту робу продаје знатно скупље, остварујући ненормално велике профите.
Да ли овакви потези ремете економску стабилност показаће време. Обичан народ, због честих поскупљења, увео је многе „паритете”. Један од њих је – килограм меда вреди као килограм кајмака, а њихова цена у данашње време креће се између 1.200 и 1.300 динара. Због вишегодишње „стабилности” курса евра скоро сви пољопривредни производи из иностранства јефтинији су од наших. Тако долазимо до апсурда да када свему цене расту Министарство пољопривреде убеђује произвођаче млека да пристану на откупну цену нижу од раније договорене. Зато се не треба чудити што пољопривредници троше нафту одлазећи тракторима на честе протесте.
Право питање гласи: Како вратити економију у стабилно стање, које одговара свим поштеним људима?
Петар Ж. Терзић,
Краљево
