Policijskom represijom, hapšenjima, oduzimanjem imovine, blokadama srpske robe i lekova i zatvaranjem poštanskih filijala premijer takozvanog Kosova Aljbin Kurti želi Srbima na KiM što više iskomplikovati i otežati život, obesmisliti ga do krajnosti. Najavom da bi uskoro mogao biti otvoren most na Ibru želi posejati novi strah, za koji se nada da bi mogao pokrenuti neki novi egzodus srpskog naroda.
Nedavno “testiranje” mosta koji deli Severnu i Južnu Mitrovicu samo je deo Kurtijeve taktike, plana da se Srbi s druge strane Ibra zapitaju da li su i koliko bezbedni ukoliko on i bude ponovo otvoren, jer je upravo 1999. i 2000. godine zaustavio etničko čišćenje Srba.
Gradovi koji nisu imali sličan most u međuvremenu su etnički očišćeni. Pod pritiskom i dugim cevima proterano je 11.000 Srba.
Analitičari smatraju i da su više nego licemerne izjave zvaničnika iz Evropske unije, zemalja Kvinte pa i same Amerike. Iz Stejt departmenta stigla je poruka da su SAD “zabrinute zbog nekoordinisanih akcija Prištine”.
Gase se srpske institucije
Kako ističu ta njihova navodna zabrinutost je do sada uvek ostajala na rečima, ne i na konkretnim potezima, kojim bi bili kažnjeni nasilni i po srpski opstanak opasni potezi. Dinar je odavno zabranjen, kao i tablice i srpska dokumenta. Na Jarinju i Brnjaku je kosovska policija i carina. Na putevima i srpskim imanjima su policijske patrole i vojne i policijske baze. Srbi se pitaju da li će na red doći i škole i bolnice. Ujedno i jedine preostale srpske institucije na KiM.
Navode i da je osim kamerama Severna Mitrovica još od početka godine preplavljena i prištinskim specijalcima. Oni kontrolišu ne samo raskrsnice u gradu, već i sve važne tačke okolo, po okolnim uzvišenjima. Zbog toga je grad bukvalno u čeličnom stisku. Opkoljen patrolama, oklopnim vozilima, dugim cevima, pancirima i šljemovima.
Za Srbe i na severu i južno od Ibra više nije pod znakom pitanja da li će Kurti pokušati da otvori pomenuti most. Uprkos porukama Srba da će taj čin ugroziti njihovu bezbednost. Pitanje je samo kada će se to i desiti.
Veruju da ma šta se desilo to neće mnogo uzbuditi međunarodnu zajednicu. Isto kao ni 17. marta 2004. godine ili jula 1999, kada su pobijeni žeteoci u Starom Gracku. Nisu reagovali ni kad su specijalci do zuba naoružani dugim cevima upadali na sever i uz suzavac zauzimali zgrade opština. Ništa nisu uradili ni povodom zatvaranja pošta.
Srbe čeka veliko iskušenje
Iz SAD je tek saopšteno da su zabrinute zbog kontinuiranih nekoordinisanih odluka Prištine. Na pitanje “koliko crvenih linija Aljbin Kurti može da krši bez ikakvih posledica” – nije bilo odgovora. Ništa licemernija nije bila ni reakcija iz Francuske. Oni su saopštili da najoštrije osuđuju poteze Prištine, pozivajući na uzdržanost. Jedno je jasno, Srbe na severu KiM čeka veliko iskušenje. Oni su nedavno protestujući protiv odluka i namera vlasti iz Prištine nosili transparente na kojima je simbolično pisalo: “Na mostu smo branili opstanak, sada branimo nestanak”.
Bivši diplomata Zoran Milivojević kaže da je pitanje otvaranja mosta na Ibru ključno za Kurtija i vlasti u Prištini, jer bi to simbolički, ali i fizički omogućilo potpuno zaposedanje severa Kosova.
„Most je važan zato što je simbol tog teritorijalnog integriteta i suvereniteta takozvanog Kosova, na kojem Kurti toliko insistira. On je sada neka vrsta granice“, istakao je Milivojević.
Život u getu
Slično mišljenje ima i naučni saradnik u Institutu za srpsku kulturu u Leposaviću istoričar Petar Ristanović. Upozorava da je život Srba postao izuzetno težak te sve više liči na onaj u getu. Kako kaže, ljudi su stalno opterećeni mišlju šta im to loše nosi novi dan, da li će im neko zapaliti letinu ili napasti decu. Ono što ga najviše brine, kako kaže, jeste odlazak ljudi, a koji može biti ubrzan otvaranjem mosta.
To je, prema njegovom mišljenju i jedan od prvih i osnovnih političkih ciljeva Kurtija. Da represivnim merama i zastrašivanjem isprazni srpska područja. To podržavaju i pojedine zapadne diplomate. Na pitanje šta to još drži srpski narod na tim prostorima, da li su to rodna ognjišta, vera ili prkos, Ristanović odgovara da je pomalo od svega pobrojanog.
„Teško je napustiti dedovinu, imanja i grobove svojih predaka. Ako bi kojim slučajem odlučili i da odu, gde bi to otišli. U krajnjem slučaju, zašto da odlaze kada žive na svome. Zato i imam veliko poštovanje prema svim tim ljudima i mora im se pomoći na sve načine da sve ovo nekako prebrode“, istakao je Ristanović za “Glas Srpske”.
Kolonijalni folklor
Komentarišući odnos međunarodne zajednice prema kosovskoj problematici i ugnjetavanju koje srpski narod gotovo svakodnevno proživljavala u raznim oblicima, kaže da se radi se o klasičnom kolonijalnom pristupu. Zapadne mantre o vladavini prava i demokratiji, navodi on, samo su deo tog njihovog kolonijalnog folklora.
„Neće apsolutno ništa uraditi, pustiće stvari da se odvijaju kao i do sada. Da ih kreira Kurti, čiji je krajnji cilj da putem klasične represije i ugnjetavanja očisti sever Kosova od Srba i te prostore potpuno integriše u takozvano Kosovo. Zbog toga je sada odlučio da se udari i po mostu, koji pre svega ima simboličko značenje. Nikako ne treba zaboraviti, ma šta Kurti i njegovi saradnici govorili, da oni Srbe ne vole. Šta više ta mržnja je otvorena i sve će uraditi da KiM pretvore u etnički čist prostor“, poručio je Ristanović.
Dodaje i da najveći broj Srba koji trenutno žive na KiM čine oni čije porodice na tim prostorima egzistiraju generacijama, vekovima. Ti ljudi, ističe, imaju jednu specifičnu emociju kada se govori o KiM.
„Neko neupućen bi možda rekao da nije racionalno ostati, pogotovo zbog dece, ali ja ih razumem i podržavam“, poručio je Ristanović.
