U smiraj dana, tiho zujanje pčela koje se vraćaju u košnice čuje se na imanju Zlatomira Tomića u selu Jarkovcu, u srcu Banata.
Tomićeva porodica proizvodi med već više od 60 godina, ali ovaj pčelar kaže da mu je u poslednje vreme „sve teže da opstane na tržištu“.
„Klimatske promene su dovele do smanjenja broj pčela, pa proizvodimo manje meda.
„A i to što napravimo, sve teže prodajemo zbog falsifikata, koji su jeftiniji od naših proizvoda“, priča Tomić za BBC na srpskom, dok mi pokazuje desetine medalja osvojenih za kvalitet meda. Ovo je globalni problem, jer je med „jedna od najfalsifikovanijih namirnica na svetu”, kaže Dušanka Opsenica, profesorka Hemijskog fakulteta u Beogradu.
„Lako se falsifikuje, a prevara se teško otkriva”, objašnjava za BBC na srpskom.
Čak 88 odsto meda na tržištu Srbije ne zadovoljava kriterijume autentičnosti, pokazuju podaci Pokreta potrošača za kvalitet hrane, koji je 2023. sproveo prvo nezavisno istraživanje srpskog tržišta. „Problem je što najveći deo lažnog meda, koji se plasira na tržište, dolazi od registrovanih firmi otkupljivača meda i preprodavaca”, kaže Rodoljub Živadinović, predsednik Savez pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) za BBC na srpskom, što se poklapa sa nalazima istraživanja Pokreta potrošača.
Situacija je nešto bolja u Evropskoj uniji, drugom najvećem proizvođaču meda na svetu, posle Kine.
Kao najveći problem, Evropska komisija je označila uvozni med, jer je falsifikovano čak 46 odsto proizvoda koji dospeju na evropsko tržište, pokazala je analiza iz 2022. godine.
U Srbiji ima oko 1,6 miliona košnica, oko 20.000 registrovanih pčelara i više do 50 kompanija koje otkupljuju, pakuju i preprodaju med, podaci su SPOS-a.
Proizvođači su dužni da kontrolišu kvalitet hrane pre plasiranja na tržište, navode iz Ministarstva poljoprivrede u pisanom odgovoru za BBC na srpskom.
„Odgovornost proizvođača je da hrana bude pravilno deklarisana i da potrošači ne budu obmanuti u pogledu sastava i kvaliteta hrane“, dodaju.
Međutim, nismo dobili odgovor na pitanje da li postoje zvanični podaci o udelu lažnog meda na tržištu hrane u Srbiji. Šta je razlika između pravog i lažnog meda?
Med je jedinstvena namirnica po tome što je istovremeno „biljnog i životinjskog porekla”, kaže profesorka Opsenica.
„Mešavina je biljnog nektara i izlučevina insekata, a prave ga pčele i biljne vaši”, dodaje.
Med ima i treću vrstu sastojaka koji nastaju „skladištenjem meda u pčelinjem saću”, poput proteina, minerala i drugih hemijskih supstanci, naglašava.
Tako nastaje mnogima omiljena namirnica slatkog ukusa i specifičnog mirisa.
„Od davnina, med nije samo hrana nego i lek koji se koristi u prevenciji raznih bolesti, ili kao dodatak terapiji”, kaže Opsenica.
Ima antiupalno i antibakterijsko dejstvo i pomaže zarastanje rana, naglašava.
Međutim, sastojci koji imaju lekovito svojstvo mogu da se pronađu samo u pravom medu.
„Radi se o specifičnim antioksidansima kojih nema u šećernim sirupima, a koji se najčešće koiriste za falsifikovanje meda”, ukazuje Opsenica. Postoji nekoliko načina da se falsifikuje med, objašnjava Opsenica.
„Najčešće se u prirodni med dodaje šećerni sirup, a ima i primera kada se pčele hrane šećernim sirupom, umesto da oprašuju biljke”.
Takođe, u med se ponekad dodaju veštačke boje, naglašava profesorka.
Međutim, lažni med „nije moguće prepoznati na oko”.
„Nažalost, potrošači su nemoćni da se sami zaštite. U Srbiji je sastav meda propisan Pravilnikom o kvalitetu meda i drugih pčelinjih proizvoda.
„Falsifikat se otkriva isključivo laboratorijskim analizama koje mere da li med zadovoljava kriterijume propisane pravilnikom”, kaže Opsenica.
Poslednji put je izmenjen 2015. godine, ali stručnjaci i pčelarska udruženja i dalje imaju primedbe na pravilnik.
„U njemu se pominju razne vrste meda, ali nisu za sve precizno utvrđeni standardi, što omogućava da svašta stigne na tržište.
„Isti problem postoji i u Evropskoj uniji”, kaže Opsenica.
Savez pčelarskih organizacija Srbije zamera što je pravilnikom omogućeno da se na tržište plasira takozvani „pekarski med” za industrijsku upotrebu, naglašava Živadinović.
