Srbi navijaju za Donalda Trampa, a svi ostali u regionu za Kamalu Haris. Ali, stručnjaci smatraju da izbori u SAD neće promeniti bogzna šta u odnosu prema Zapadnom Balkanu.
Nedavno ispitivanje javnog mnjenja koje je u četiri zemlje regiona obavio Valikon pokazuje da samo srpski građani ubedljivo navijaju za Trampa.
Dok se u Sloveniji i Hrvatskoj većina nada pobedi Haris nad Trampom (56-18%, odnosno 46-29%), u BiH je, očekivano, tesno sa 36 odsto za Haris i 32 za Trampa. U Srbiji je pak Tramp mnogo omiljeniji od demokratkinje (49-13).
Sve je dobro dok je mirno
Dok je na Balkanu mirno, region neće posebno zanimati nikoga u Beloj kući, kaže Stevan Nedeljković iz Centra za studije SAD na beogradskom Fakultetu političkih nauka.
„Strateški interesi SAD u našem regionu jesu stabilnost i cementirana zapadna orijentacija zapadnobalkanske šestorke“, kaže Nedeljković za Dojče vele.
„Dokle god ti interesi nisu ugroženi, Amerikanci će kormilo na Zapadnom Balkanu prepustiti Evropljanima.“
Prvi Trampov mandat, kažu naši sagovornici, mogao je da razveje prevelike nade u Beogradu i Banjaluci, ali i strahove u ostalim prestonicama Zapadnog Balkana da će Bela kuća postati „prosrpska“.
Istina, Trampov čovek za region Ričard Grenel – koji se kotira dobro za visoke pozicije ako Tramp opet pobedi – ostvario je bliske veze u Beogradu i isticao se tvitovima.
To je, može biti, njemu i Trampovom zetu Džaredu Kušneru donelo isplativi biznis da grade hotelski kompleks u centru Beograda, na mestu Generalštaba uništenog u bombardovanju 1999. godine.
No, slične poslove Kušner ima i na albanskom priobalju. Pa je pitanje koliko oni podrazumevaju i političku podršku Trampa, ukoliko pobedi.
Iako je Kušner možda tragao za mestom gde najbolje može da zaradi, Nedeljković kaže da će sigurno i Beograd i Tirana imati određena očekivanja ako tast Tramp pobedi.
„Ruku na srce, takvi biznis-instrumenti za ostvarivanje političkih ili nacionalnih interesa nisu novina ni u našem regionu, ni u američkoj politici“, dodaje on.
Revizija
Dejan Jović kaže da mnogi u regionu gaje nade u „reviziju“ politike SAD prema Balkanu. Ali su im ideje sasvim različite. Bošnjaci, kaže, žele napuštanje Dejtona u korist više centralizovane države. U Srbiji bi se radovali zaokretu u odnosu prema Kosovu.
„Neki žele konačni ulazak u EU. Odnosno kraj neizvesnosti koja dugo vlada oko proširenja“, nabraja profesor sa zagrebačkog fakulteta. Ali, sve su nade na dugom štapu.
„Prvi put kad je Tramp pobedio Hilari Klinton, to je bilo više navijanje protiv Hilari Klinton u Srbiji. Ali, sada Tramp nije sasvim nov“, kaže Jović.
„Izneverene su nade u velike promene koje su možda imali neki u Srbiji ili Republici Srpskoj. Jer, tokom prvog Trampovog mandata nije se dogodilo ništa dramatično po region. Niti su SAD povukle priznanje nezavisnosti Kosova, niti bilo šta slično“, priča Jović.
Isto tako, kad je kormilo preuzeo Džozef Bajden, opet se nije bogzna šta desilo u drugom pravcu. Naprotiv, podseća Jović, američki ambasador Kristofer Hil imao je dosta blagonaklon odnos prema srpskom predsedniku Aleksandru Vučiću.
Danas, kaže, Zapadni Balkan u kampanji u SAD ne igra baš nikakvu ulogu. Mnogo su dublje i hitnije krize u Ukrajini i na Bliskom istoku. A nad svime lebdi senka mogućeg sukoba sa Kinom.
