Jeromonah Damaskin (Grabež): Svetosavski temat iz Svetog pisma Starog zaveta – Psaltir

Obrađen je svaki Psalam, obazirujući se isključivo na Sveto Predanje SPC, da bismo pokazali kako se kod našeg naroda shvata ova „Knjiga nad knjigama“

I- UVOD

Tema koju smo izabrali da pišemo jako je složena, komplikovana i teška za obradu. Naša nedostojnost pokušaće da, koliko je u njenoj moći kaže nekoliko reči o Psaltiru, Psalmima, caru Davidu i ostalim piscima Psalama. Takođe ćemo reći nešto o važnosti Psalama i njihovom uticaju na hrišćansko bogosluženje, crkveno pojanje, na duševno stanje svakog čoveka, zatim, na značaj Psalama kod jevrejskog naroda, Apostola, prve Crkve i prvih hrišćana i njihovog značaja za Crkvu danas i naš hrišćanski i Liturgijski život.

Tokom rada, takođe ćemo obraditi svaki Psalam pojedinačno, reći ćemo nešto o njegovom piscu i protumačićemo pojedine delove, ne toliko u istorijskom kontekstu, već više u kontekstu Trijadologije, Hristologije i Eklisiologije, iz ,,perspektive Vaskrsloga Hrista“ (o. Georije Florovski) obazirujući se isključivo na Sveto Predanje srpske Pravoslavne Crkve, da bismo pokazali kako se kod našeg naroda shvata ova ,,Knjiga nad knjigama“.

Prevashodno ćemo se voditi srpskim piscima i tumačima Psalama, koji su mahom naši savremenici. Pomenućemo svetog Savu, svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog, Avvu Justina Ćelijskog, Avvu Pajsija (Tanasijevića) prof. Aleksandra Ivanova i druge.

Da bismo stigli do Psaltira i Psalama, napravićemo kratak istorijski pregled Starozavetnog bogoslužbenog kulta i pojanja, koje je postojalo i Izrailjskom narodu pre pojave Psalama.

II- BOGOSLUŽBENO POJANJE STAROG ZAVETA

Još pre cara Davida i perioda carstva, još u vreme prelaska Izrailjskog naroda preko Crvenog mora, narod je blagodario Bogu radosnim pesmama:

,,Pevaću Gospodu, jer se slavno proslavi, konja i konjanika vrže u more,
sila je moja i pesma moja Gospod, Koji me izbavi On je Bog moj,
I slaviću Ga Oca Boga mojega,
I uzvisiću Ga. Gospod je veliki ratnik,
Ime Mu je Gospod…“
(II knjiga Mojsijeva,  XV  glava, 1-3 stiha) ^[1]

Posle izlaska Misira, ustaljuje se praksa pojanja i korišćenja instrumenata prilikom većih praznika. Ovo govorimo ovde jer ima svoj kontekst. Naime, kasnije ćemo videti i kako je Psaltir dobio ime. U IV knjizi Mojsijevoj (10,10) vidimo da su instrumenti bili sastavni deo bogosluženja, a po ukazu samog Gospoda:

,,Tako i u dan veselja svojega, i na praznike svoje i početke meseca svojih, trubite u trube, prinoseći žrtve
svoje paljenice i žrtve svoje zahvalne,
i biće vam spomen pred Bogom vašim. Ja sam Gospod Bog vaš…“

U vreme vavilonskog ropstva, pojanje je zamrlo što možemo videti na osnovu jednog od najlepših Psalama u čitavom Psaltiru:

,,Onde tražiše koji nas zarobiše da pevamo i koji nas oboriše da se veselimo:
Pevajte nam pesmu Sionsku’.
Kako ćemo pevati pesmu Gospodnju na zemlji tuđoj…“
(Psalam 136, 3-4 stih)

Posle vavilonskog ropstva, obnovljenjem hrama ponovo je uvedeno pojanje u bogosluženje starih Jevreja:

,, I kad zidari polagahu temelj crkvi Gospodnjoj, postaviše sveštenike obučene sa trubama i levite sinove Asafove sa kimvalima
da hvale Gospoda po uredbi Davida, cara Izrailjevog.“
(Knjiga Jezdrina, III glava, 10. stih)

Događaj obnovljenja hrama predstavlja prekretnicu i početak razvoja novog Bogoslužbenog pojanja. Carevi David i Solomon, uveli su pojanje Psalama na bogosluženjima, a sam car David je odredio koji će se Psalmi kada pojati. Posle ovog perioda bogoslužbeno pojanje, predstavljali su Psalmi i biblijske pesme. Sada ne bi bilo loše da kažemo nekoliko reči o biblijskim pesmama i njihovom značaju za novozavetno bogosluženje.

III- BIBLIJSKE PESME

Kao glavni element Novozavetnog bogosluženja javljaju se Psalmi i biblijske pesme. Da bismo mali razjasnili stvari, reći ćemo nešto uopšteno o biblijskim pesmama.

Biblijske pesme su himne, ispevane od strane starozavetnih Proroka i pravednika, a povodom nekih važnih događaja iz života jevrejskog naroda i njegovog uspona i padova.^[2][3] U novozavetno bogosluženje ušlo je 9 takvih pesama, i to:

• Pesma Mojsijeva i izlasku iz Misira II knjiga Mojsijeva XV 1-20
• Pesma Mojsijeva u Ponovljenim zakonima, XXXII 1-44
• Molitva Ane, majke Samuila Proroka, I knjiga o Carevima II 1-11
• Molitva Proroka Avakuma, Avakum, III 2-19
• Molitva Proroka Isaije, Isaija, XXVI 9-20
• Molitva Proroka Jone u utrobi kita, Jona, II 11-23
• Molitva Azarije i Tri mladića, Danilo, III 26-56
• Pesma Tri mladića, Danilo, III 57-88
• Pesma Bogorodice, Luka I 46-56 i molitva Proroka Zaharije, oca svetog Jovana Proroka, Preteče i Krstitelja, Luka I 68-89 ^[4]

Biblijske pesme imale su veliki uticaj na bogosluženje  u kakvoj formi ga mi danas imamo. Skoro da ne postoji bogosluženje koje nema bar jednu biblijsku pesmu i skoro da nema ni jedne molitve u Crkvi u kojoj se ne pominje neka ličnost koja ih je ispevala. Tako na primer na jutarnjem bogosluženju, mi imamo 9. pesama koje se pevaju u kanonu i svaka pesma je upravo biblijska. U periodu praznovanja Gospodnjih i Bogorodičinih praznika na svetoj Liturgiji se pevaju Irmosi 9. pesme tog praznika u Anafori, umesto ,,Dostojno“. Zatim, u molitvi osvećenja koljiva čitamo ,,da su Tri Mladića i Danilo hranjeni semenjem u Vavilonu bili svetlijih lica od onih odnegovanih u raskoši“^[5] što ukazuje na ličnosti koje su ispevale 8. i 9. pesmu. Sve ovo pokazuje koliko su biblijske pesme zastupljene na našim bogosluženjima i koliki uticaj su izvršile u razvitku Pravoslavne himnografije.

Zbog obimnosti rada, a i zbog same teme neću se toliko zadržavati na biblijskim pesmama, nego ću odmah preći na samu temu rada – Psalme.

IV- PSALMI

A. Pojam reči

U definisanju bilo koga pojma, uvek treba krenuti od samog korena reči. Sama reč Psalam ima poreklo u grčkoj reči yalthrion označava jedan muzički instrument, kojim se pratili pojanje na bogosluženjima. Zbog toga je zbornik dobio prenosno značenje- Psaltir- a svaka himna zasebno- Psalam.^[6] Bukvalni prevod reči yalmoV znači ,,pesma na strunu“, ili ,,pesma u pratnji žica“.^[7] U novozavetnom bogosluženju imamo svedočanstva da je instrument yalthrion bio nešto nalik harfi, ili guslama. Na primer: ,,neka se raduje David, svirajući u gusle“.^[8] Verovatnije je da je David svirao u dva različita instrumenta, yalthrion i nešto nalik guslama- verovatno Menonanim ili Meziltaim.

U sadašnjoj jevrejskoj Bibliji zbornik Psalama, zove se tehillim, što u prevodu znači hvale ili himne, u smislu zbornih himni.^[9] Sami Jevreji  zovu Psalme ,,pesme hvale“ prema njihovom glavnom karakteru, jer je njihova glavna sadržina hvala Bogu.

B. Bogoslužbena upotreba Psalama kod Jevreja

U Svetom Pismu Starog Zaveta, imamo svedočanstva o tome da su Jevreji slavili Boga u hvalama i pevanjima:

,,Potom  postavi pred kovčegom Gospodnjim sluge između Levita da pominju i slave i hvale Gospoda Boga Izrailjevog.
Asafa poglavara, a drugoga za njim Zahariju i Jeila i Semiramota i Jehila i Matatiju i Elijava
i Venaju i Ovid-Edoma i Jeilo udaraše i psaltire i gusle, a Asaf u kimvale. U taj dan naredi David prvi put da hvale Gospoda Asaf i braća njegova“.
(Prva knjiga Dnevnika, XVI 4-4)

,, A sveštenici stajahu na službi svojoj, i Leviti sa spravama za pesme Gospodnje što ih beše načinio car David da hvale Gospoda,
jer je doveka milost Njegova, pesmom Davidovom koju im dade; a drugi sveštenici trubljahu u trube prema njima, a svi sinovi Izrailjevi stajahu“.
(Druga knjiga Dnevnika, VII 6)

,,I postavi Levite u domu Gospodnjem sa kimvalima i psaltirima i guslama kako beše zapovedio David
 i Gad videlac carev i Natan prorok; jer od Gospoda beše zapovest preko proroka njegovih. I tako stajahu Leviti sa spravama Davidovim i sveštenici sa trubama.
Tada zapovedi Jezekija da prinesu žrtvu paljenicu na oltaru. I kad se poče žrtva paljenica, poče se pesma Gospodnja uz trube i sprave Davida cara Izrailjeva. I sav zbor klanjaše i pevači pevahu i trubači trubljahu i to sve dokle se ne svrši žrtva paljenica“.
(Druga knjiga Dnevnika, XXIX 25-28)

U Svetom Pismu Starog Zaveta imamo svedočanstva da je i sam Mojsije prorok pevao, a što smo unapred i naveli:

,,Tada zapeva Mojsije i sinovi Izrailjevi ovu pesmu Gospodu i rekoše ovako: Pevaću Gospodu, jer se slavno proslavi, konja i konjanika vrže u more.“
(II knjiga Mojsijeva XV 1)

Iz ovoga gore navedenog vidimo da su Psalmi bili najvažniji i centralni deo starozavetnog judejskog bogosluženja. Takođe vidimo i da je David prvi počeo da upotrebljava Psalme na bogosluženjima da bi ona bila svečanija. Prvi put Psalmi su upotrebljeni pri prenosu Kovčega Zaveta u Jerusalim. Svakog dana po redu, bio je određen po jedan naročiti Psalam, pa čak i u dane praznika, posle Pashe, Pedesetnice, Senica itd.

Takođe smo videli iz gore navedenog da je David uveo u muzičke instrumente u bogosluženje. Muzički instrumenti koji su se koristili bili su raznovrsni: gusle, timpani, psaltiri, cimbali i trube i svi ti instrumenti su se upotrebljavali na bogosluženjima. Svi Psalmi su se pevali, a svirači su pratili to pevanje. Interesantno je to, što saznajemo iz pojedinih psalama (41, 42 i 106) da su Jevreji u bogosluženju imali antifono pojanje. O upotrebi instrumenata u bogosluženjima, imamo svedočanstva u Psalmu 150, 1-6:

,,Hvalite Ga uz glas trubni, hvalite Ga uz psaltir i gusle.
Hvalite Ga sa bubnjem i veseljem, hvalite Ga uz žice i organ.
Hvalite Ga uz jasne kimvale, hvalite ga uz kimvale gromovne“.

Osim velike upotrebe na bogosluženjima, Psaltir se mnogo upotrebljavao i u javnom i domaćem životu starih Jevreja. Na primer, Jevreji su na veseljima pevali 22. Psalam, zatim kada su poklonici ulazili u pritvor jerusalimskog hrama, pevali su 29. Psalam. Interesantno je, recimo, da je 8. Psalam pevan posle vinogradarske berbe, a Psalam 44. na svadbenim veseljima. To zaključujemo iz naslova samih (unapred navedenih) Psalama.

V. Red Psalama

Red Psalama u jevrejskoj i grčkoj bibliji se razlikuje. U jevrejskoj bibliji 9. Psalam se deli na dva Psalma. Od 22. stiha pa nadalje spada u 10. Psalam, a deseti Psalam u slovenskoj bibliji kod Jevreja je već 11. Zbog toga kod Jevreja, jedan Psalam ide za broj napred, do 113. Psalma. Naime, Psalam 113. se kod Jevreja deli na dva dela i od 10. stiha već počinje novi Psalam 114. tako da obrazuje 114. i 115. Psalam. Kod Jevreja je Psalam koji je kod nas 114. već 116, ali se ovom Psalmu prisajedinjuje 115. Psalam u slovenskoj bibliji i raniji broj sa jednim napred ide kod Jevreja do Psalma 146. Ovome Psalmu, koji se kod Jevreja smatra za 147. prisajedinjava se slovenski Psalam 147. i broj Psalama se u svim Biblijama završava podjednako. Dakle, Septuaginta sastavlja ujedno 9. i 10. Psalam, kao i 114. i 115. a razdvaja na dva Psalma (1-9. 10-19) i 147. (1-11. 12-20). Slovenska Biblija se drži reda Psalama iz Septuaginte.

Sa obzirom da je srpski prevod Svetog Pisma Starog Zaveta izdalo protestantsko Biblijsko društvo, koje se inače drži jevrejskog reda brojanja Psalama, prevod Đure Daničića^[10] u redosledu Psalama isti kao i kod Jevreja. Dostojno je pažnje da duži natpisi na Psalmima u slovenskoj Bibliji sačinjavaju jedan, pa negde i dva stiha, dok u srpskoj Bibliji oni su tek navedeni odmah ispod broja Psalma, da bi tek sam tekst psalama počeo uvek prvim stihom. Otuda u slovenskoj Bibliji ima više stihova u pojedinim psalmima, nego u prevodu Đure Daničića.

G. Pisci Psalama

Kao što možemo videti, svi psalmi imaju svoj redni broj, ali se pored toga nalaze ličnosti, što znači da je taj psalam napisala određena ličnost, čije se ime pored njega nalazi.^[11] Iz ovakvih natpisa možemo da vidimo ko su sve pisci psalama.

Na prvom mestu nalazi se David, koji je napisao najviše Psalama. Posle Davida dolazi njegov sin Solomon. Takođe, pored njih u natpisima na Psalmima, nalaze se još i imena Mojsija, Asafa, Eman, Iditum i Korejevi sinovi. Ono što dokazuje da jedini pisac nije David, to je sadržina Psalama, kao i raznovrsnost spoljašnjeg načina izražavanja misli pisca. Takođe, jasno se može uočiti i razlika u Psalmima po karakteru opisivanja sličnih predmeta, kao na primer: u Psalmima 4, 89 i 136, vidimo opise piščevih neprijateljstava i njegovog odnosa prema njima i jasno možemo uočiti razliku.

Neki rani Oci Crkve^[12], smatrali su da je pisac Psalama bio samo David, a pozivajući se na citate Svetog Pisma Starog Zaveta, koje smo unapred naveli:

,,A sveštenici stajahu na službi svojoj, i Leviti sa spravama za pesme Gospodnje što ih beše načinio car David da hvale Gospoda,
jer je doveka milost Njegova, pesmom Davidovom koju im dade; a drugi sveštenici trubljahu u trube prema njima, a svi sinovi Izrailjevi stajahu“.
(II knjiga Dnevnika, VII 6)

,, I kad zidari polagahu temelj crkvi Gospodnjoj, postaviše sveštenike obučene sa trubama i levite sinove Asafove sa kimvalima
da hvale Gospoda po uredbi Davida, cara Izrailjevog.“
(Knjiga Jezdrina, III glava, 10. stih)

Takođe i u Svetom Pismu Novog Zaveta, vidimo da se neki Psalmi bez natpisa smatraju za Davidove:

,,I opet odredi jedan dan, ,,Danas“, govoreći preko Davida, posle tolikoga vremena, kao što reče:
 Danas, ako glas njegov čujete,  nemojte da budu tvrdokorna srca vaša“.
(Poslanica Jevrejima, IV 7)^[13]

Takođe se i u Delima Apostolskim vidi da su sveti Apostoli, tumačeći 1. i 2.

Psalam smatrali da je samo David njihov pisac:

,,Ti si ustima Davida, sluge svojega rekao…“
(Dela Apostolska, IV 25)

Međutim, 1. i 2. psalam u jevrejskoj Bibliji su bez natpisa^[14], ali kao što vidimo, sveti Apostoli su ih pripisivali Davidu.

Međutim, sa druge pak strane, drugi Oci i učitelji Crkve^[15] smatrali su da je Psaltir pisalo nekoliko različitih ličnosti. Oni su se pozivali na već unapred navedeni citat iz knjige Jezdrine:

,, I kad zidari polagahu temelj crkvi Gospodnjoj, postaviše sveštenike obučene sa trubama i levite sinove Asafove sa kimvalima
da hvale Gospoda po uredbi Davida, cara Izrailjevog.“
(Knjiga Jezdrina, III glava, 10. stih)

Upravo ovaj stih pokazuje da je David samo obnovio bogoslužbeni poredak, koji je i sam ustanovio, ali je u ropstvu bio napušten. Dakle, ovo svedoči da David nije pisac svih Psalama, već samo onaj koji je ponovo povratio njihovu upotrebu u bogosluženju. Ovu temu opširnije ćemo obraditi u toku rada.

Često se može naći da se Psaltir naziva ,,Psalmi Davidovi“. Na primer u Septuaginti na početku Knjige Psalama piše: ,,YalmoV tw Dauid anepigrafoV par EbraioiV“,^[16] tj. ,,Psalmi Davida cara Jevrejskog“, ali to je zbog toga što je David napisao najveći broj psalama, što ćemo utoku rada i videti.

• Prvi Psalam koji je zapisan, i prvi pisac koji je napisao neki psalam,^[17]bio je prorok Mojsije Bogovidac. Prorok Mojsije, bio je veliki vođa i zakonodavac Izrailjskog naroda. Živeo je otprilike oko 1550.g. pre Gospoda Isusa Hrista.^[18] Smatra se da je napisao 89. Psalam. Ovaj Psalam zapisan je posle 40. godina lutanja Jevreja u pustinji. O njemu ćemo reći nešto više u toku rada.
• Sledeći pisac koji je napisao i najviše Psalama je car David. Sveto Pismo govori o Davidovim slavnim delima, ali ne skriva njegove slabosti niti zločin koji je počinio nad Urijem Hetejinom.^[19] Glavni povod za Davidove Psalme je upravo taj greh i zbog toga njegovi Psalmi uglavnom imaju pokajni karakter. Njegov najpoznatiji psalam je 50. Davidovi Psalmi, imali su i veliki politički značaj. Oni su upoznavali podanike (Izrailjski narod) sa željama i pogledima svog cara i bili su ,,program rada“ njegovog carovanja. Prema natpisima u jevrejskoj Bibliji, Davidu se pripisuje 73 Psalama, a prema grčkoj 78 Psalama.^[20] Razlika je zbog toga što su LXX prevodilaca Psalme bez natpisa pripisivali Davidu, a rukovodili su se jevrejskim predanjem. O svim Psalmima cara Davida, reći ćemo nešto više unapred, u tački za to određenoj.
• Caru Solomonu, pripisuju se tri Psalma, i to: 71, 126 i 131. Car Solomon je nasledio svog oca, cara Davida na prestolu Izrailjskog naroda. On je učvrstio carstvo i učinio ga slavnim.^[21] Proširio je Jerusalim i podigao veličanstveni Jerusalimski hram, u koji je preneo Kovčeg zaveta. U vreme njegovog carovanja, otpočeto je sistematsko prikupljanje usmenog predanja, iz kojeg su nastali prvi biblijski spisi.^[22] Svoje Psalme, Solomon je napisao u mladim godinama svog života i u prvim godinama svog carevanja.
• Sledeći pisac Psalama, bio je Asaf, koji je napisao 12. psalama. Asaf je bio poznati Levit, još u vreme cara Davida. Bio je sin Varahijin. Imao je četiri sina i zajedno sa njima je vodio 4. črede Davidovih pevača.²² Bio je glavni načelnik muzike i pevanja sionske skinije. Ne zna se da li je doživeo izgradnju jerusalimskog hrama i period cara Solomona. U Svetom Pismu Starog Zaveta imamo svedočanstva da je i on pisao Psalme i da su se njegovi Psalmi upotrebljavali na bogosluženjima:

,,Potom reče car i knezovi Levitima da hvale Gospoda rečima Davidovim i Asafa vidioca, i hvališe sa velikim veseljem i savivši se pokloniše se“.
(Druga knjiga Dnevnika, XXIX 30)

Smatra se da su njegovi potomci,^[23] zbog poštovanja pesničkog talenta svog pretka, nisu davali svoja imena Psalmima koje su pisali, nego su ih pripisivali Asafu. Glavni sadržaj njegovih Psalama je period carevanja Davida cara.

• Za pisca 87. Psalma smatra se Eman. On je bio iz Zarinog plemena. Eman je bio levit i pevač u skiniji. Savremenik je cara Davida. Potomak je Koreja.
• Psalam, napisao je Etan Izrailjac. I on je, kao i Eman bio pojac i levit u Davidovoj skiniji. Psalam koji je napisao ima poučni karakter.
• Sinovi Korejevi napisali su 11 Psalama. Oni su bili leviti i bili su zaduženi za čistoću hrama, za ponašanje naroda u dvorištu skinije. Mnogi od njih su pesnici.
• Postoji i jedan nekanonski Psalam, za koji se smatra da je napisan posle postojećih 150. Psalama, tj. posle sastavljanja kanona Svetog Pisma Starog Zaveta.
• Svega 44 psalma napisali su nepoznati ljudi. Sa obzirom na njihovu sadržinu i poređenje sa drugim knjigama, oni opisuju istorijske događaje iz života Izrailja.

D. Podela psalama

1. Podela psalama po sadržini:

Kao što smo već rekli, Psaltir je delo mnogih pisaca i ukupno ih ima 150/1. Sa obzirom na raznovrsnost Psalama, njihovu sadržinu, prilike u kojima su pisani i njihove pisce, Psalme po sadržini možemo podeliti na pohvalno-blagodarne, pokajne, molitvene i poučne, i Mesijanske Psalme, koji su i najvažniji.^[24]

• Pohvalno-blagodarni Psalmi:

U Psalme hvale spadaju oni Psalmi koji upućeni Gospodu u vreme izbavljenja od ropstva, pomora ili nekih iskušenja koji su napadali na narod Božiji. U njima se iskazuje smernost pred Bogom kao Tvorcem i Staraocem vaseljene. Najpoznatiji Psalmi hvale su 49. i 144.

• Psalmi pokajanja:

U Psalme pokajanja spadaju oni Psalmi koji su upućeni Gospodu u pokajničkom raspoloženju onoga koji ih je pisao, a povod je uglavnom bio bogootpadništvo, prekršaj zapovesti Gospodnje i sagrešenja naroda Božijeg. Najpoznatiji pokajni Psalam je 50.

• Molitveni Psalmi:

Psalmi koji imaju i ukazuju na molitvenu sadržinu, nazivaju se molitveni Psalmi. Pisci ovih Psalama, obraćaju se Bogu sa nekom molbom za pomoć ili zaštitu u nevolji. Imamo 31 molitveni Psalam, a Najpoznatiji su: 16, 85, 89 i 101.

• Poučni Psalmi:

Poučni Psalmi su oni Psalmi kojima je glavna sadržina razmišljanje o događajima iz ličnog života pisca ili naroda. Postoji 33 poučna Psalma.

• Mesijanski Psalmi:

Mesijanski Psalmi su, kao što rekosmo, najvažniji Psalmi, kod Jevreja u Starom Zavetu. Zovu se Mesijanski, zato što govore o dolasku Mesije (=Pomazanika) Hrista, tj. o novozavetnim vremenima. Ovi Psalmi ne ulaze u samostalnu grupu. Imamo 23 Mesijanska Psalma.

Mesijanske Psalme možemo da podelimo na dve grupe: proročke i praobrazne.

• Proročki mesijanski Psalmi:

Proročki Mesijanski Psalmi, odlikuju se po tome što psalmopisac slika buduća vremena, samo prosto izlažući otkrivenje koje je dobio povodom određenih istorijskih događaja.

• Praobrazni Mesijanski Psalmi:

Praobrazni Mesijanski Psalmi su oni Psalmi koji se zasnivaju na događajima koji su se dogodili, ali će se dogoditi ponovo, tj. pisac izlaže buduće događaje u crtama bivših istorijskih fakata.

2. Podela Psalama po rasprostranjenosti upotrebe Psaltira:

Kao što smo već rekli u tački V, stari Jevreji su Psalme koristili svuda; od hrama, berbe grožđa, svadbe, ulaska u hram, tzv. stepenih Psalama, pa do paljenja svećnjaka u hramu. U tome i jeste glavni uzrok njegove rasprostranjenosti. Osim tih crta, njegovoj rasprostranjenosti pomažu i same osobine Psaltira: iskrenost, obično izlaganje, umetnički oblik i uzvišenost sadržine. Otuda i tolika rasprostranjenost Psaltira u svim konfesijama hrišćanstva.

Đ. Skupljanje Psalama u jedan zbornik

Ovaj oblik Psaltira koji mi danas imamo, nije mogao da se pojavi odjednom. Kao što smo unapred negde već napomenuli, za vreme Solomonove vladavine, otpočeto je sistematsko prikupljanje usmenog predanja iz kojeg nastaju prvi biblijski spisi.^[25] Zbirka kanonskih knjiga Svetog Pisma Starog Zaveta, nastajala je postepeno.^[26] Vreme postanka Psaltira, zahvata period od oko VIII vekova, od Mojsija, pa do Jezdre i Nemije.

Prvi veliki pisac i sakupljač tekstova bio je prorok Mojsije.

Svedočanstva o tome imamo u Knjizi Ponovljenih Zakona:

,,I Mojsije napisa ovaj zakon i dade ga sveštenicima, sinovima Levijevim, koji nošahu Kovčeg Zaveta Gospodnjega
i svim starešinama Izrailjevim“
(Knjiga Ponovljenih Zakona, XXXI 9)

Kasniji pisci su pridodavali svoje spise, i tako je zbirka rasla. U tu zbirku ušli su i psalmi koji nisu bili zapisani i nisu bili u kanonu Svetog Pisma Starog Zaveta. O tome, profesor Aleksandar Ivanov, kaže sledeće: ,,Ovo čini da pretpostavimo da su u početku Jevreji imali zbornike nekih Psalama koji su docnije bili spojeni u jedno“.^[27] Na sakupljanju čitavog kanona Svetog Pisma Starog Zaveta, najviše se zalagao Jezdra. Kao pisac i verski obnovitelj, on je brižno i vredno radio na sakupljanju i čuvanju svetih knjiga.^[28] I sam Jezdra je ,,zaključio“ starozavetni kanon. Što se tiče jevrejskog kanona, Jevreji svoju zbirku svetih knjiga dele u tri grupe: Zakon, Proroci i Pisci. Psalmi spadaju u grupu Pisci (ketuvim). Da je zbornik Psalama postojao, kod Jevreja, ukazuje i današnji Psaltir, koji i mi imamo. Naime, ceo Psaltir se može podeliti na pet delova, a znak deobe je liturgijski završetak, koji se nalazi u Psaltiru:

• Od 1. do 41. psalma
• Od 42. do 72. psalma
• Od 73. do 89. psalma
• Od 90. do 106. psalma i
• Od 107. do 150. psalma

Vreme obrazovanja i pojave ovih zbornika, može se odrediti sa velikom verodostojnošću na sledeći način:

• Prvi zbornik se pojavio u vreme cara Davida
• U drugom zborniku ima Psalama sinova Korejevih, za koje se može posvedočiti da su napisani najranije, još u doba cara Josafata, a ne kasnije, u vreme cara Jezekije. Zbog toga se drugi deo mogao pojaviti samo posle Davida. Ovaj deo Psalama, sigurno je skupljan u vreme cara Jezekije.
• Nije sigurno, ali se predpostavlja da se treći deo Psaltira pojavio takođe u vreme cara Jezekije.
• Za ostala dva dela, ne zna se kada su tačno pripojeni prvim trima delovima, ali se predpostavlja da je to bilo u vreme Jezdre i Nemije, kada je završen i starozavetni kanon, kao što smo to i napomenuli.

Pošto smo u ovoj tački rekli da je znak deobe Psaltira liturgički završetak, sada ćemo reći nekoliko reči o značaju Psaltira za Novozavetno bogosluženje, od prvih vekova hrišćanstva, do danas.

E. Psalmi u Novozavetnom bogosluženju

Veoma rano, Psalmi su uvršteni u hrišćansko bogosluženje. U jevanđelju od Mateja, vidimo da je Hristos pevao psalme:

,,I otpojavši  hvalu (=Psalam hvale) iziđoše na Goru Maslinsku“.
(Jevanđelje od Mateja, XXVI 30)

Takođe vidimo i da su sveti Apostoli i prvi hrišćani takođe pojali Psalme i slavili Boga kroz pesmu:

,,… Govoreći među sobom u Psalmima i himnama i pesmama duhovnim, pevajući i pojući Gospodu u srcu svome…“
(Uputstvo za bogosluženje; sveti apostol Pavle, Crkvi Božijoj u Efesu; poslanica Efescima, V 19)

,,…psalmima i slavopojima i pesmama duhovnim, u blagodati pevajući Gospodu u srcima svojim.“
(Uputstvo za bogosluženje; sveti apostol Pavle, Crkvi Božijoj u Kolosi; poslanica Kološanima, III 16)

Takođe, imamo i svedočanstva ranih Otaca Crkve, da su hrišćani koristili Psalme u bogosluženjima. Naime, rani crkveni istoričar, Jevsevije Kesarijski, svedoči da su hrišćani 313. godine, posle Milanskog edikta, kada su pušteni iz tamnica, pevali Psalme, čak i dok su šetali ulicama.^[29] Sveti Amvrosije Milanski (IV vek) svedoči da kada su Arijevci uznemiravali njegovu crkvu, da je narod cele dane i noći provodio u pojanju i molitvi Psalama.^[30] Iz istorije rane Crkve, imamo svedočanstva da je sav narod, pa čak i deca znali pojedine Psalme napamet. Čak je i orač dok je orao na njivi pojao Psalme.^[31] Veliki Crkveni istoričar Sokrat (V vek) svedoči da je car Teodosije II Mlađi, pevao Psalme sa svojim sestrama. (Sokrat Sholastik- Crkvena istorija, str. 22.)

Da bismo pokazali koliki su značaj Psaltiru pridavali Veliki Vaseljenski Učitelji i Svetitelji, navešćemo citat svetog Jovana Zlatoustog: ,,Bolje je da Sunce ostavi svoj put, nego ostaviti Psaltir“. I još kaže: ,,Na našim skupovima, David je prvo, sredina i kraj“.

Sveti Vasilije Veliki veli: ,,Psalmi su tišina duše, darovatelji mira, uspokojitelji…“. Blaženi Avgustin je rekao: ,,Pevanje Psaltira ukrašava duše, priziva Anđele na pomoć, odgoni demone…“ Sve ovo navodimo da bismo uvideli koliki je značaj Psaltira za život Crkve kao ,,Tela Hristovog“ i svakog člana Crkve kao ,,uda ponaosob“.

I hrišćani, kao i Jevreji, pa čak i mnogobošci, imali su određene momente u molitvi. Takvi momenti, doveli su do forme službi. Tako je formiran sistem svakodnevnih bogosluženja, koja se jednom rečju nazivaju ,,bogosluženja dnevnog kruga“. Taj dnevni krug bogosluženja počinje uveče, po jevrejskom računanju vremena, a po primeru Svetoga Pisma: ,,I bi veče, i bi jutro“ (Knjiga postanja, I 5). Međutim, u grčko-rimskom svetu, počinje se od dana, što je i do danas zadržano na Svetoj Gori Atonskoj.^[32]

Sada ćemo reći nekoliko reči o upotrebi Psaltira na svakom bogosluženju ponaosob, počevši redom po dnevnom krugu bogosluženja, po jevrejskom-svetogorskom računanju vremena.

1. Večernje bogosluženje:

Večernje bogosluženje počinje vozglasom sveštenika ,,Blagosloven Bog naš…“ i odmah posle Amin, Predstojatelj ili čredni čitač čita Prednačinateljni (=Početni) Psalam 103. (Reč Psalam ovde podvlačimo više puta da bi i vizuelno bilo uočljivije koliko se Psaltir često koristi u bogosluženju.) Slava i sada i Aliluja, pa posle toga Velika (=Mirna jektenija).

Posle Velike jektenije, stihoslovi se Katizma, Psalam 1.

Posle ovog Psalma, govori se Mala jektenija, a odmah posle nje, peva se Psalam 140.

Posle Psalma 140. pevaju se stihovi po redu, iz Psalma 141, 129 i 116.

Sledeći Psalam koji se čita posle ovih, jeste Psalam 33.

1. Veliko povečerje:

Veliko povečerje, takođe počinje rečima sveštenika ,,Blagosloven Bog naš…“ posle čega se uzima Trisveto, a posle njega Psalmi 4, 6, 12, 24, 30, 90, a ako je Veliki post, pre ovih Psalama, uzima se psalam 69.

Pošto je tema Psaltir, mi se nećemo zadržavati na poretku svakog bogosluženja, već ćemo govoriti samo o Psalmima koji se pevaju ili čitaju. Dakle, posle ovih Psalama, čita se Psalam 50. i 101. Zatim, Psalmi 69. i 142.

Posle ovih, antifono se peva Psalam 150.

• Malo povečerje:

Početak je uobičajni, već gore naveden nekoliko puta, a posle vozglasa, čitaju se Psalami:  50, 69 i 142.

1. Polunoćnica:

Uobičajni početak i potom Psalam 50, zatim 17. katizma i Psalam 118. Potom, Psalam 120. i 133.

U subotu na polunoćnici, čita se 50. Psalam, 9. katizma i Psalmi: od 64. do 69.

Potom se čitaju Psalmi 120. i 133.

Na Vaskršnjoj polunoćnici, čita se samo 50. Psalam. V. Jutarnja služba:

Posle uobičajnog početka, dok služašči kadi čitav hram, čitaju se 19. i 20. Psalam. Posle toga, čita se šestopsalmije, tj. šest Psalama 3, 37, 62, 87, 102. i 142.

Potom, 50. Psalam, a zatim 148, 149. i 150.

1. Časovi:

Postoje četiri službe časova, i to: 1, 3, 6. i 9. čas. Svaki od njih je sastavljen od tri Psalma, tropara i trisvetog i jedne molitve. Centralni deo su Psalmi. Učešće služaščeg sveštenika svedeno je na minimum, skoro isključivo na vozglas. Prvobitno su časovi dovođeni u vezu sa časovima dana kojima odgovara svaki od njih, odnosno, služeni su u dotične časove dana. Izbor elemenata koji ih sačinjavaju bio je na osnovu dvojnih kategorija- odnosno časa dana u koji se vrši molitva i spasonosnog događaja koji se dogodio u taj čas ili ga simvolizuje. Kasnije ćemo i navesti tropare časova, da bismo znali šta koji čas simvolizuje.

• Prvi čas:

U manastirima u kojima se tačnija praksa, prvi čas je spojen sa jutarnjom službom. Kao što rekosmo, svaki čas se sastoji od tri Psalma. U prvom času su to Psalmi 5, 89. i 100. Prvi čas se služio u prvi čas dana, oko 7. časova ujutru, jedan sat posle izlaska sunca. Tema časa je početak dana, dolazak čulne svetlosti i u prenosnom smislu dolazak Hrista Koji je ,,Svetlost svetu“. U Svetom Pismu Novog Zaveta, možemo da vidimo šta koji čas simvolizuje i u spomen čega se vrši.^[33]

Kao što rekosmo, prvi čas simvoliše i označava izlazak sunca i dolazak Hrista, a to možemo videti i u troparu:

,, Zajutra (=iz jutra) usliši glas moj, Care moj i Bože moj“.^[34]

• Treći čas:

Treći čas, a i šesti, kako ćemo kasnije videti, vrši se posle jutarnje službe i prvog časa, sa malim prekidom između. U treći čas, čitaju se Psalmi: 16, 24. i 50.

Treći čas (oko 9 sati ujutru) se dovodi u vezu sa početkom dela ljudskih i poslanstvom Svetog Duha na dan Pedesetnice.^[35] Ovo možemo zaključiti iz tropara:

,, Gospode, Koji si u treći čas Apostolima Tvojim nisposlao Presvetoga Tvoga Duha, Njega, Blagi, ne oduzmi od nas, No obnovi nas, koji Ti se molimo“

1. Šesti čas:

Šesti čas (12. sati podne)  dovodi se u vezu sa sredinom dana i Spasonosnim Raspećem Gospoda i Boga i Spasa našeg Isusa Hrista, koje se dogodilo ,,oko šestoga časa“. Ovaj čas je odvojen i od jutarnje službe i časova. Psalmi koji se čitaju u šesti čas su: 53, 54 i 99.

,,Ti Koji si u šeti dan i čas na Krstu prikovao drznuti u Raju Adamov greh; i menicu grehova naših razderi, Hriste Bože, i spasi nas“.

1. Deveti čas:

Deveti čas (3. sata popodne) je sećanje na kraj dana i Spasonosnu Smrt na Krstu, Hrista Spasitelja. Psalmi  koji se čitaju u deveti čas su 83, 84 i 85.

,,Ti Koji si u deveti čas radi nas telom smrt okusio, umrtvi tela našeg mudrovanje, Hriste Bože i spasi nas“.

Psalmi nekada nisu čitani kao sada, nego su pevani antifono prema glasu tropara. Ono što se služi između šestog i devetog časa u vreme Velikog posta, a nismo napomenuli jeste tzv. Izobraziteljna.

1. Izobraziteljna:

Na poretku Izobraziteljne, pevaju se Psalmi 102. i 145. Takođe se i čita Psalam 33.

Iz svega, u ovoj tački navedenog, sagledali smo koliko se Psaltir koristi na bogosluženjima naše svete Pravoslavne Crkve. Samo ćemo pomenuti da, dok su još postojali neusipajušči manastiri, pokušavali da ostvare svoj ideal, a po ukazu svetog apostola Pavla: ,,Molite se neprestano“ (I Solunjanima,V 17), time što su neprestano čitali Psaltir 24. časa dnevno. Nešto slično danas postoji u manastiru svetog Serafima Sarovskog u Dvijevu u Rusiji.

Eto kolika je potreba Psaltira u bogosluženju, i zaista, kada ovako sagledamo stvari, i sami možemo zaključiti ono što je zaključio i sveti Hrisostom: ,,Bolje je da Sunce ostavi svoj put, nego ostaviti Psaltir“, i još: ,, Na našim skupovima, David je prvo, sredina i kraj“.

Sada, kada smo sagledali i rezimirali sve ovo, reći ćemo nekoliko reči o svakom Psalmu ponaosob, kao što smo to u uvodu i obećali.

V- PSALTIR

(tumačenje Psalama i o svakom Psalmu po nešto)

I  Knjiga Psalama, ili Psalmi Davidovi
(Psalmi od 1. do 41)

Psalam 1.

Prvi psalam, nema natpisa u jevrejskoj Bibliji, te se zato pripisuje caru Davidu. Psalam ima 6 stihova. Govori o tome da čovek ima blagost i da se ne može okupiti oko zle namere i da o njoj veća. Veće bezbožničko i put grešnički je sve ono što nije sa Bogom. Samo Hristos je taj koji nije išao tim putem. Samo On je zavoleo zakon Gospodnji i mislio je na spasenje sveta i danju i noću.^[36] U 3. stihu vidimo rod. Taj rod je Crkva Hristova, drvo je Hristos, a list koji ne vene su verni u toj Crkvi. Crkva (=plod) ima čvrst koren- Hrista, za razliku od bezbožnika, čiji je koren kao prah, na kome ne može ništa da stoji.^[37] Vetar je vreme, koje će ih odneti, za razliku od Crkve koja je svevremena, i koju ,,ni vrata pakla neće nadvladati“ (Jevanđelje od Mateja, XVI 18). Sud o kome se govori u 5. stihu je sam Mesija Hristos, Koji će suditi svetu (Jevanđelje od Mateja, XVI 27.) a zbor pravednički o kome se govori je sama Crkva. Put bezbožnički, koji se pominje u 6. stihu je propao Vaskrsenjem Hristovim. Ovaj psalam spada u poučne psalme.^[38]

Psalam 2.

Psalam drugi, napisao je prorok i car David. Ovo je prvi Mesijanski psalam. Interesantno je da su sami sveti Apostoli tumačili ovaj psalam. (Dela svetih apostola, IV 25-27.) Psalam ima 12 stihova.

Od 1. do 4. stiha predskazuje se neuspeh nasrtaja neprijatelja na Pomazanika Božijeg (=Hrista). Narodi i plemena koja se bune protiv Gospoda i Pomazanika Njegovog, tj. plemena Izrailjeva, ostvarena su u Ani i Kajafi. Carevi zemaljski i knezovi koji se skupljaju su rimski car i gore spomenuti sveštenici Izrailjevi. U 4. stihu vidimo da Gospod trpi i ne narušava slobodnu volju svakog čoveka, i pušta narod da čini šta hoće.

Gnev i jarost, koji se pominju u 5. stihu su ljubav Božija. Mi smo zbunjeni i nije nam jasno kako Gospod može toliko da voli ljude, a tek, kolika li je visina te Božije ljubavi, kada je On ,,i Sina Svog Jedinorodnog dao da svaki koji veruje u Njega ne pogine, nego da ima život večni“ (Jevanđelje od Jovana, III 15). Ovaj stih nam pokazuje kolika je ta Božija ljubav prema nama i koliko se ona iz dana u dan izliva na nas.

Šesti i sedmi stih često se pominju u Novom Zavetu. Oni su praobrazi i praslike ovaploćenja Hrista. Sion je praobraz Crkve, u kojoj obitava Bog, Hristos, koji nam se preko svetog Pričešća daje u Crkvi, jer je Crkva ,,Telo Hristovo“ (1Kor HII 27.) i Hristos je prisutan još i kroz episkopa kao Njegovu ikonu, oko koga se i mi sabiramo. Osmi stih pokazuje da je Hristos u svemu ravan Ocu, jer ,,On je u Ocu i Otac u Njemu“ (Jevanđelje od Jovana, HIV 10.) i da je po volji Oca, jer On je ,,Sin Očev ljubljeni“ (Jevanđelje od Mateja, HVII 5). Šesti stih se peva kao prokimen na Večernjoj službi na Božić, kada se čitaju parimeji.^[39]

Palica koja se pominje u 9. stihu je Logos (=Reč) Božiji i Krst Hristov, Koji je pobedio smrt Krstom. Sud lončarski koji se razbija su vrata pakla koja je Hristos slomio silaskom u ad.

Carevi zemaljski u 10. i 11. stihu je čitav ljudski rod, koji je ,,carsko sveštenstvo“,^[40] te se zbog toga nazivaju carevima.

Stih 12. govori o tome da je Sin Božiji Onaj preko koga mi dobijamo spasenje i da je On taj koji je nama Posrednik sa Ocem i Koji nas prinosi Ocu. Zato: ,,Blago svima koji se u Njega uzdaju“.

Istorijske okolnosti ovog psalma^[41] mogu da nas navedu da se misli na Davida i na ustanak na Davida (koji je takođe bio pomazanik Gospodnji). Međutim, kako je David praslika Hrista, ovaj Psalam se odnosi na Hrista na prvom mestu, a i na Davida kao na prasliku Hrista i istorijsku ličnost.

Na početku smo rekli da je ovo prvi Mesijanski psalam. Sada ćemo reći nešto o značaju Mesijanskih psalama, pre nego što nastavimo dalje sa tumačenjem ostalih Psalama.

Značaj Mesijanskih Psalama

Kao što smo unapred već nekoliko puta rekli, Mesijanski Psalmi su najvažniji Psalmi, kako za Jevreje, tako i za nas, hrišćane. Mesijanski Psalmi su pisani za proslavljanje cara, kako Izrailjskog, zemaljskog, tako i Cara Nebeskog. U tim Psalmima se najbolje oseća sav paradoks Mesije koji strada. Njemu se pripisuju sve osobine cara i Boga, ali i stradanje.

Zbog toga se mi nećemo toliko zadržavati na svim Psalmima, ali ćemo podrobno obraditi sve Mesijanske Psalme.

Psalam 3.

Treći psalam, napisao je car David, u vreme bekstva od svog sina Avesaloma.^[42] Psalam ima 9. stihova. Ovaj psalam se čita u šestopsalmiju na jutarnjoj službi svakog dana. Ovaj psalam spada u grupu molitvenih psalama.

Psalam 4.

Ovaj psalam napisao je, takođe, car David, a ispevao ga je, kako stoji u natpisu ,,Načelniku pevačkom“. Ispevan je uz žice, tj. Psaltir. Peti stih navodi sveti apostol Pavle u poslanici Efescima, IV 26. Psalam ima 9. stihova i spada u grupu pohvalnoblagodarnih psalama.

Psalam 5.

Pisac petog psalma je takođe car David, kao svoju jutarnju molitvu, punu vere u pomoć pravednoga Boga, protiv zlih, bezbožnih neprijatelja. Ovaj psalam se čita u prvi čas, posle jutarnjeg bogosluženja. Psalam ima 13 stihova i spada u grupu molitvenih psalama.

Psalam 6.

Šesti psalam, napisan je od strane cara Davida. Iz nje se može videti da psalmopisac polaže uzdanje u pomoć Gospodnju. Psalam ima 11 stihova i spada u grupu pokajnih psalama.

Psalam 7.

Pisac ovog psalma je takođe car David. On je ovaj psalm napisao kao plačnu pesmu, koju je pevao Gospodu za reči Husije, sina Jemijenijina Venijaminca.^[43] Psalam ima 18. stihova i spada u grupu pohvalno-blagodarnih psalama.

Psalam 8.

Osmi psalam napisao je car David, načelniku pevačkom, uz Getsku muzikalnu spravu. U ovom psalmu se opisuje Božija veličina u stvaranju, kao i čovekova niskost pred Bogom. Za vreme nastanka psalma, uzima se doba kada je David još živeo u domu svog oca, posle prvog pomazivanja^[44] od strane proroka Samuila. Tada je on još pasao stada, živeo u prirodi i mogao da je posmatra.

U prvom stihu, veliča se lepota Mesije. Zemlja i nebesa koja se pominju, mogu se shvatiti dvojako. Pod zemljom, podrazumeva se sve stvoreno i što svojom harmonijom svedoči lepotu i veličinu Tvorca. Nebesa, svetila nebeska, takođe svedoče isto toveličinu i lepotu Tvorca. Neki sveti oci, tumače ovo kao ljude i Anđele nebeske, jer i jedni i drugi slave Gospoda.

Drugi stih govori  o tolikoj veličini Božijoj, da i deca koja još uvek sisaju i ,,ništa ne znaju“, tek su rođena, proslavljaju Boga. Kako možemo videti iz knjige Premudrosti Solomonovih X 21, u vreme prelaska preko Crvenog mora, da su usta ,,nemih i dece“ postali razumljivi. Sećamo se praznika Ulaska Gospodnjeg i Jerusalim (Matej XXI i Jovan XXII ) da su Hristu deca vikala ,,Osana Sinu Davidovom“ i da su deca ta koja su proslavljala Hrista, dok odrasli (fariseji) to nisu radili. I sam Gospod je rekao:

,,Zaista, zaista vam kažem, ako se ne obratite  i ne budete kao deca, nećete ući u Carstvo nebesko.  Koji se, dakle, ponizi kao dete ovo,  onaj je najveći u Carstvu nebeskom“.
(Jevanđelje od Mateja, HVIII 3-4)

Deca su ta koja imaju ,,čisto srce“ (Jevanđelje od Mateja, V 8), a blaženi su oni koji ga imaju. Gospod nam ovde skreće pažnju i na poniženje i uniženje pred Njim. Deca su se ponizila pred Gospodom u dan praznika Cveti, jer su bacala grančice pred Gospoda i svojim trčkaranjem oko Njega na taj način proslavljala Njega kao Tvorca, Gospoda i Sina Davidovog, jer deca na drugi način ne znaju da izražavaju svoju radost. Ona su ta koja su se ponizila, a ljudi koji su bili prisutni pored Hrista, to nisu učinili. Otuda otac Tadej Vitovnički i kaže: ,,Budimo pred svetom ništa, da bismo pred Bogom bili išta“.^[45] Neprijatelji koji se pominju i koji su zamukli su fariseji i svi oni koji nisu bili prisutni na prazniku Cveti. Ako malo bolje zagledamo ikonu praznika Cveti, možemo videti da nigde nema Ane i Kajafe i drugih fariseja. Oni su ovde oličenje večnog neprijatelja roda ljudskog od Edemskog vrta do skončanja vekađavola. Ovaj stih se peva kao stih stihovnjih stihira na Lazarevu subotu, prokimen na jutrenju i pričasten na praznik Cveti.^[46]

U trećem stihu vidimo da se veličanstvo Božije ogleda u Njegovoj tvorevini. Jevreji su oni koji su proslavljali to Božije stvaranje i subotu kao kraj stvaranja, a nisu proslavljali samu tvorevinu kao neznabožci ,,koji zameniše istinu Božiju lažju i više poštovaše i poslužiše tvari nego Tvorcu“ (Poslanica Rimljanima, I 25.). Zbog toga i mi proslavljamo istoriju (npr. praznik Cveti, gore pomenuti), a ne prirodu-tvorevinu.

U četvrtom stihu vidimo kolika je prolaznost čoveka i kolika je prolaznost stvorenog uopšte. Kada ovo ovako sagledamo, setimo se reči iz Knjige Propovednika:

,,Taština (=prolaznost) nad taštinama, sve je taština“ (Knjiga Propovednika I 2).

Sin Čovečji koji nije gledao na prolazno i On, Koji je Sam Neprolazan je Hristos Bogočovek. U Svetom Pismu mi imamo poistovećenje Sina Čovečijega sa Hristom.

Hristos kaže za Sebe da je Sin Čovečji i to čini veoma često:

,,…kada sedne Sin Čovečiji na presto slave svoje…“ (Jevanđelje od Mateja, XIX 28.)

U apokaliptici vremena u kojem se Hristos ovaplotio, Sinom Čovečjim se smatrao Onaj Koji će doneti kraj istorije, odnosno konačni sud istorije, a po shvatanju Jevreja, to može biti samo Bog. Da su Jevreji to tako doživljavali, možemo i videti i u Knjizi Proroka Danila (VII 13.).^[47]

Peti stih nam govori da je Sin Čovečiji učinjen manjim od Anđela. Postavlja se pitanje zašto car David ovo govori? Govori zbog toga što je Hristos Taj Koji je postao čovek i On Koji je Tvorac postao je Tvorevina. Zbog toga što je tvorevina telesna, a Anđeli bestelesni, oni su veći od tvorevine. Zbog toga se ovde kaže da je Sin Čovečiji manji od Anđela- zbog tela koje je primio. Otuda i sveti aposlol Pavle kaže:

,,I zaista, velika je tajna pobožnosti, Bog se javi u telu…“ (I Poslanica Timoteju III 16)

U šestom stihu možemo videti da je Otac taj Koji je Hristu dao sve i da je Hristos u svemu ravan Ocu jer je Sam Hristos i rekao:

,,Zar ne veruješ da sam ja u Ocu i Otac u meni?
Reči koje vam ja govorim ne govorim od samoga sebe, nego Otac koji prebiva u meni, on tvori dela.
Verujte mi da sam ja u Ocu i Otac u meni, ako li ne, zbog samih dela verujte mi“.
(Jevanđelje od Jovana, HIV 10-11)

Sve što je Otac stvorio, stvorio je zajedno sa Hristom i Svetim Duhom, i sve što je stvorio dao je Hristu. Videćemo kasnije da u 109. psalmu, na koji se i Hristos pozivao, da Otac, ukazujući da je Hristos jednak Njemu, kaže:

,,Reče Gospod Gospodu mome: Sedi Meni sa desne strane, dok položim
neprijatelje Tvoje za podnožje nogama Tvojim“
(Psalam SIH 1, Jevanđelje od Mateja, HHII 44)

Sin Čovečiji – Sin Božiji – Hristos, Gospodar je svega, što nam pokazuje 7, 8, 9. i 10. stih. Ovce i volovi i svo zverinje, i neznabožci i zakon i čisto i nečisto, i sve što postoji je Gospodnje.

Ovaj psalam ima 10 stihova i spada u grupu Mesijanskih psalama. Njime se završava prva katizma.

Psalam 9.

Devetim psalmom, počinje druga katizma. Autor ovog psalma je car David, koji je ovaj psalam napisao uz instrument koji se zove Bena, a napisao ga je načelniku pevačkom. Psalam je jedna zahvalna pesma za spasenje od neprijatelja i molba za dalju pomoć. Psalam ima 20 stihova ^[48] i spada u grupu molitvenih psalama.

Psalam 10.

Deseti psalam napisao je car David za kraj. U psalmu se jadikuje zbog nestizanja Božije pomoći, protiv napada bezbožnika na cara i Izabrani narod. Sećamo se koliko su Jevreji u Starom Zavetu imali osećaj Bogoostavljenosti. Ovaj psalam upravo to i svedoči. Psalam je takođe molitva za spasenje natovarenih. Ima 18. stihova i spada u grupu poučnih psalama, a možda se može svrstati i u grupu pokajno-molitvenih.

Psalam 11.

Autor psalma je car David. Psalam je napisao načelniku pevačkom za kraj. Povod za pisanje psalma je bila pritešnjenost Davida od strane njegovih neprijatelja.

U psalmu car David govori o njegovom pouzdanju u Gospoda. Psalam ima 7. stihova.

Spada u grupu poučnih psalama.

Psalam 12.

Psalam je napisao car David, načelniku pevačkom, a povod je bio  jadikovanje zbog nestanka pobožnih i umnožavanje zlih. On je ovaj psalam ispevao, kako stoji u natpisu glave u Daničićevom prevodu ,,uza spravu sa osam žica“. To je sigurno instrument yalthrion na kome je najčešće car David svirao. Psalmopisac polaže čvrsto uzdanje u Božiju milost. Psalam ima 8. stihova i spada u grupu poučnih psalama.

Psalam 13.

Pisac je car David, a povod za pisanje je čežnja za dugo očekivanom pomoći pod pritiskom neprijatelja i čvrsto uzdanje u Božiju milost. Psalam ima 6. stihova i spada u grupu poučnih psalama. Psalam se čita na Velikom povečerju.

Psalam 14.

Autor je car David, koji je ovaj psalam napisao načelniku pevačkom, a povod je bio opšta pokvarenost ljudi i ateizam, koji, na žalost, i mi danas često imamo. Psalam ima 7. stihova, i spada u grupu poučnih psalama. Sveti apostol Pavle citira ovaj psalam u svojoj poslanici Rimljanima (III 10-18).

Psalam 15.

Psalam je napisao car David. Povod za pisanje psalma je bila upitanost Davida o tome ko će se spasti. Naime, prorok i car David je sagledavao narod i video njegovo Bogootpadništvo i pitao je sebe ko će se spasti. Psalam ima 5. stihova i spada u grupu molitvenih psalama.

U prvom stihu vidimo da se spominje ,,Sveta Gora“  Gospodnja. Sveta Gora Atonska, koja je vrt Majke Božije, dobila je ime po ovom stihu.^[49] Psalam ima 5. stihova i spada u grupu poučnih psalama.

Psalam 16.

Pisac ovog psalma je car David. Svedočanstvo o tome imamo u Delima svetih Apostola, gde se kaže:

,,Jer David govori za njega: Gospoda neprestano gledah pred sobom, jer mi je sa desne strane, da se ne pokolebam“.
(Dela svetih Apostola, II 25.)

,,Zato i na drugome mestu svome (David) govori:
Nećeš dati da Svetac tvoj vidi truljenje. Jer David, posluživši rodu svojemu, po volji Božijoj umre i položiše ga kod otaca njegovih i vide truljenje“.
(Dela svetih Apostola, HIII 35-36.)

Sveti, koji se pominju u trećem stihu su Jevreji, kao Bogoizabrani narod, koji je dobio od Boga velika obećanja i koji je pozvan na veliku službu. Po ovom stihu možemo odrediti i mesto gde je pisan psalam. Sigurno je da nije bilo u Jerusalimu, jer kaže ,,Svetima koji su na zemlji Njegovoj“, tj. koji su u obećanoj zemlji – Palestini –  Jerusalimu. To nam govori da David u to vreme nije živeo u Jerusalimu. (Smatra se da je to vreme cara Saula, u čije vreme je David bio gonjen i morao je da beži u Siklag kod Filistejskog cara Ahisa. Više o  ovome možemo videti u I Knjizi o Carevima, u HHIH glavi.)

U četvrtom stihu David slika bezbožnost ljudi koji ga okružuju, ali u njihovom bezbožništvu on ne uzima učešća.

Usred nedovoljne jasnosti u razvijanju misli i konciznosti izraza, ovaj psalam se vrlo teškim za tumačenje, te ga zbog toga nećemo više tumačiti. Pomenućemo samo 10. i 11.stih, gde se govori o Vaskrsenju Hrista Gospoda.

U 10. stihu, govori se o tome kako Gospod neće ostaviti čoveka u paklu. Ovo se i desilo silaskom Gospoda Isusa Hrista u Ad. O tome nam i govori tropar Proskomidije na svetoj Liturgiji:

,,U grobu telesno, u adu sa dušom kao Bog, u raju sa razbojnikom i na preestolu bio si Hriste, sa Ocem i Duhom, sve ispunjavajući Neograničeni“.^[50]

Ovaj citat navodilo je i sveti apostol Petar, u svojoj propovedi na Pedesetnicu, koji smo unapred naveli. Hristovim Vaskrsenjem, slomljena su vrata Ada i sveti su sa Hristom bili izvedeni iz tame Adske.

Put životni, o kome se govori u 11. stihu, jeste Crkva Hristova koja je nama ostavljena za spasenje. Sam Hristos je za sebe rekao: ,,Ja sam Put, Istina i Život“, a kako saznajemo iz I Poslanice svetog Apostola Pavla, Crkva je ,,Telo Hristovo“ (HII 27.), tj. Hristos, onda je jedini put spasenja u Crkvi kao Telu Hrista Bogočoveka. Taj životni put je nešto sasvim suprotno od onog puta koji se spominje u I psalmu. Hristos nije išao tim putem, jer je On Jedini ,,Put, Istina i Život“.

Radost pred licem Gospodnjim je Sam Hristos Koji nam se daje u Crkvi preko svetog Pričešća i radost pred licem episkopa kao ikone Hrista na zemlji, koji je u Crkvi danas prisutan ikonološki, a u potpunosti će biti prisutan u Carstvu koje dolazi, i koje iščekujemo.

Psalam ima 11 stihova i spada u grupu Mesijanskih Psalama.

Psalam 17.

Pisac ovog psalma je car i prorok David. Ovaj psalam je njegova molitva, radi spasenja od lukavstva nemoćnih i bogatih neprijatelja. Psalam ima 15. stihova i spada i grupu molitvenih psalama.

Psalam 18.

Pisac psalma je car David. Ovaj psalam je napisao kao zahvalnost na čudnom spasenju i pokazuje uzdanje u jaku Božiju desnicu. Ovaj psalam David je ispevao u onaj dan kada ga je Gospod izbavio iz ruke neprijatelja njegovih i iz ruke Saula.^[51] Ovaj psalam u Svetom Pismu Starog Zaveta možemo naći i u II Knjizi Samuilovoj u HHII glavi.

Prvi stih ovog psalma se čita na svetoj Liturgiji svetog Jovana Hrisostoma posle Molitve Prinošenja, u vreme pevanja ,,Oca i Sina i Svetoga Duha, Trojicu jednosuštnu i nerazdeljivu“ kada celiva sveštenik svete Darove, onako kako su pokriveni, počevši od vrha svetog diskosa.

Psalam ima 50. stihova i spada u red pohvalno- blagodarnih psalama. Ovim psalmom započinje treća katizma. Stih 49. ovog psalma citira sveti apostol Pavle u svojoj poslanici Rimljanima HV 9. govoreći o neznabožcima koji su u Rimskoj Crkvi.

Psalam 19.

Pisac ovog psalma je car David. Napisan je načelniku pevačkom. U psalmu se govori o krasoti Božijoj u prirodi i rečima njegovim. U psalmu imamo i molitvu radi oproštaja grehova i čuvanja od nepravde.

U prvom stihu vidimo način na koji se Bog javlja u Starom Zavetu. U Starom Zavetu, Bog se javlja kroz svoju tvorevinu, tj. kroz prirodu. Sveti apostol Pavle, govoreći o otkrovenju koje je dato neznabožcima u Starom Zavetu u tom kontekstu navodi sledeći stih:

,,Jer što je na Njemu nevidljivo, od postanja sveta umom se na stvorenjima
jasno vidi, njegova večna sila i božanstvo, da nemaju izgovora“.
(Poslanica Rimljanima I 20.)

Ovaj stih je nama jako važan zbog Bogopoznanja na osnovu Svetoga Pisma. Bog se javlja u istoriji i Svoju imanentnost i prisutnost u svetu On projavljuje upravo u istorijskim događajima.

Prvi stih upravo o tome govori. Ove reči ne znače da se Bog može naći u svetu, već da celi kosmos, celokupna Božija tvorevina svedoči da je Tvorac neko Drugi i Drugačiji od svega i Koji Je iznad svega. On je Taj Koji je svet stvorio ni iz čega. Još znače i da svet pokazuje apsolutnu slobodu Božiju i apsolutnu transcendetnost Božiju u odnosu na njega samog.^[52]

Takođe, ovo ne treba shvatiti na taj način da se posmatranjem sveta i nebesa (astrologijom) može spoznati Bog, jer bi to za jednog Jevrejina bilo svetogrđe.

Reči ,,dela ruku Njegovih javlja (objavljuje) svod nebeski“ za Jevreje su predstavljale da je tvorevina delo, pa prema tome, neko ga je sazdao. Svet su doživljavali kao istoriju, a ne kao prirodu i poredak, koji ima određene zakone pravednosti i sve ono što su stari Grci posedovali.

Ovaj stih se čita i kao prvi antifon na svetoj Liturgiji u praznik Silaska Svetog Duha na apostole.^[53]

Iz ovog psalma treba još napomenuti i 5. stih, koji citira sveti apostol Pavle, u poslanici Rimljanima, govoreći o Jevrejima i otkrovenju koje im je dato. Ovaj stih se peva kao prokimen apostola i kao pričasten na praznik apostola, svakog četvrtka i na praznik svetitelja (arhijereja).^[54]

Psalam ima 14 stihova i spada u grupu poučnih psalama.

Psalam 20.

Pisac psalma je car David. Psalam je napisan načelniku pevačkom za kraj. Psalam je narodna molitva za cara u doba ratne nevolje. Ovaj psalam se čita na početku jutarnje službe, dok se kadi hram. To je tzv. ,,Carski čas“ jer je u Vizantiji, a kasnije i u Nemanjićkoj Srbiji ovaj psalam bio čitan dok je car ulazio u hram na bogosluženje.

Psalam ima 9 stihova i spada u grupu poučnih psalama.

Psalam 21.

Psalam je napisao car David načelniku pevačkom. Ovaj psalam je pesma zahvalnosti Bogu za dobročinstva i pobedama darovanim caru. Upravo je ovo još jedan razlog zašto se naziva ,,carskim časom“. I ovaj psalam se takođe čita na jutarnjoj službi, odmah posle 20. psalma.

Psalam ima 13 stihova i spada u grupu pohvalno- blagodarnih psalama.

Psalam 22.

Pisac ovog psalma je car David. Psalam je napisan načelniku pevačkom, a za pevanje na jutarnjem bogosluženju ,,kad zora zabeli“. Ovaj psalam je izgovarao Gospod

Isus Hristos kada je bio prikovan na Krstu.^[55]

Prvi stih je izgovorio Hristos Gospod, pre nego što je Duh Svoj predao Ocu:

,,A oko devetoga časa, povika Isus iz sveg glasa govoreći: Ili, Ili, lima savahtani? To jest: Bože moj, Bože moj, zašto si me Ostavio“?
(Jevanđelje od Mateja, HHVII 46.)

Ovi stih ne govori o slavi Mesije, nego govori o Njemu kao Prezrenom i Odbačenom. Hristos je izgovorio ovaj psalam na Krstu, da bi ispunio zakon do kraja.

U drugom stihu vidimo da je Hristos stalno ukazivao na Oca [I samo Hristovo ime upućuje na zajednicu – Hristos-Pomazanik, upućuje na Oca, jer je Otac Taj Koji Pomazuje, Sin, Koji Se pomazuje i Sveti Duh Kojim se pomazuje. U tome se ogleda učešće Svete Trojice u životu Hristovom. O ovome se može više saznati iz knjige dr. Zdravka Pena Katihitis, Cetinje 2002. godine, str. 143-156.] i nije imao mira, zbog toga što je došao da spase svet, a oni koji su trebali da ga prihvate, prvi su ga odbacili.

U trećem, četvrtom i petom stihu vidimo da psalmopisac poziva Boga Koji je Slava Izrailjeva. Iz istorije jevrejskog naroda se sećamo da, kad god je bio sa Bogom, dobro je prolazio, a kada su otpadali od zakona Gospodnjeg, bili su podložni stradanjima. Najbolji primer toga je četrdesetogodišnje lutanje u pustinji. Psalmopisac poziva Boga i seća se tih vremena kada je narod bio sa Bogom.

U šestom stihu vidimo da car David kaže za sebe da je crv. Ovo treba da nam bude dobar primer smirenja pred Gospodom. Car David, podvlačim car, za sebe je govorio da je crv. Nije dozvolio sebi da ga ovozemaljsko carstvo povuče, nego se on priklonio Caru Nebeskome i stalno je imao strahopoštovanje i bogobojažljivost prema Njemu i poštovao Mojsijevu zapovest i bio je car koji ,,… drži kod sebe i čita dok je živ…boji se Gospoda Boga Svojega…drži reči zakona i uredbe i tvori ih“. (Peta Knjiga Mojsijeva, HVII 19.). Eto još jednog prelepog primera unižavanja sebe koje smo unapred pomenuli.

Podsmeh i rug narodu, bio je car David, ali sigurno ne onoliki koliki je bio Hristos. Hristos je Taj Koga su najviše pljuvali i svi oni koji su ga videli rugali su mu se:

,,A koji prolažahu huljahu na njega mašući glavama svojim“.
(Jevanđelje od Mateja, HHVII 39.)

Razvaljivali su usta na Gospoda, ali uzalud, jer su nailazili na petu koja ih je gazila, kao što je zapisano:

,,…ono će ti na glavi stajati, a ti ćeš ga za petu ujedati“
(Prva Knjiga Mojsijeva III 15.)

Mahanje glavom je negodovanje nečega, odbijanje nečega – u ovom slučaju, odbijanje Boga. Kada su odbili Hrista, sami sebi su odredili sud.

U osmom stihu vidimo da hule na njega oni ljudi koji nisu sa Bogom. I na Hrista su hulili i govorili mu:

,,Ti koji hram razvaljuješ i za tri dana ga sagrađuješ, spasi sam sebe; ako si Sin Božiji, siđi sa Krsta“.
(Jevanđelje od Mateja, HHVII 40.)

Isto ono što je radio đavo u pustinji ^[56] to su radili oni Hristu, prikovanom na Krst. Umesto da se upodobe Onome Koji Je Spasitelj, oni su se upodobljavali onome koji je laža i otac laži.

U devetom stihu vidimo prasliku Hristovog Ovaploćenja i Rođenja iz utrobe

Presvete Bogorodice. I Hristos je rođen, i On je sisao i kao čovek živeo i bio je sa Presvetom Bogorodicom kao sa Svojom Majkom, kao i svako drugo dete. Međutim, interesantno je da se nigde ne pominje Otac.

Deseti i stih nam govori da se Otac i Hristos nikada nisu rastajali. U svakom momentu je Otac bio u neprekidnoj vezi sa Hristom i ni jednog trenutka se nisu rastavljali. Sam Hristos je protumačio te reči, a taj citat smo i mi nekoliko puta u toku rada naveli:

,,Zar ne veruješ da sam ja u Ocu i Otac u meni?
( Jevanđelje od Jovana HIV 10.)

Volovi Vasanski simvolizuju jačinu nečega, nešto divlje, jako, nešto što je prepušteno sebi. Takav je čovek kada padne u greh.

U trinaestom stihu pominje se lav koji je gladan i riče. Satana je gladan. Želi da za sobom povuče sve, ali može samo da želi i da riče. Pred Gospodom, on je manji i od crva.^[57]

Četrnaesti stih se ispunio kada je Hristos visio na Krstu. Od takvog položaja tela, kosti su se rasule, ali ni jedna kost nije bila polomljena, da se ispuni Pismo.

Gospod je na Krstu ožedneo, jer je i On imao Svoje telesne potrebe, kao i svaki čovek (15. stih).

Pas je nečista životinja. Čovek je pas, jer je prljav od svojih grehova. I kad ostavi svoje grehove, on se opet vraća tom grehu.

,,…Pas se vraća na svoju bljuvotinu i
Svinja se kupala pa se u blatu valja“
(Druga saborna poslanica svetog apostola Petra, II 22.).

Mnogi zli ljudi su se okupili oko Hrista, da bi ga ubili. 16. stih govori o prikovanju na Krst- probodene ruke i noge Hrista Spasitelja.

Osamnaesti stih govori o kocki koju su bacili za Njegovu haljinu^[58]  oni vojnici koji su zakucali Hrista za Krst:

,,Onda rekoše među sobom:
Da je ne deremo, nego da bacimo kocku za nju kome će dopasti“
(Jevanđelje od Jovana HIH 24.)

U 26. stihu vidimo jedan, nama poznati stih- molitvu koju mi čitamo pre večere, a preuzeta je iz ovog psalma.

Psalam ima 31 stih i spada u grupu Mesijanskih psalama.

Psalam 23.

Pisac psalma je car David. Psalam govori o Dobrom Pastiru. Jedan je od najlepših psalama. I u Novom Zavetu, Hristos za sebe kaže da je Pastir:

,,Ja sam pastir dobri.
Pastir dobri život svoj polaže za ovce“
(Jevanđelje od Jovana H 11.)^[59]

Drugi stih se odnosi na Crkvu, koju nam je Gospod ostavio, tj. Crkva je zelena paša u kojoj se okupljaju ovce Gospodnje.

Ako smo sa Gospodom ljudi ne mogu ništa da učine protiv nas, jer je Gospod sa nama (4. stih), kao što je i Apostolima rekao:

,,… Ja sam sa vama u sve dane do svršetka veka. Amin“.
(Jevanđelje od Mateja HHVIII 20.)

U 5. stihu imamo praobraze dveju Svetih Tajni – Evharistije i Miropomazanja. Trpeza koja je postavljena je Večera Gospodnja, svadba Carevog Sina, brak Jagnjeta ^[60]ustanovljen na Tajnoj večeri, koje smo i mi pričasnici na svetoj Liturgiji. Druga Sveta Tajna čiji praobraz ovde imamo je Sveta Tajna Miropomazanja. Pomazivanje glave je simvolička predstava silaska Svetog Duha, koga smo mi primili na krštenju. Dom Gospodnji je Crkva, koja je neprolazna i koja će večno postojati (6. stih).

Psalam ima 6 stihova i spada u grupu poučnih psalama.

Psalam 24.

Pisac psalma je car David. Psalam je napisan za prvi dan nedelje i govori o dolasku Cara Slave.^[61] Prvi stih ovog psalma citira sveti apostol Pavle u svojoj prvoj poslanici Korinćanima (H 26). Ovaj stih pokazuje da je Bog Stvoritelj svega i da nema ničega što On nije stvorio.

Psalam ima 10. stihova i spada u grupu poučnih psalama. Ovim psalmom se završava treća katizma.

Psalam 25.

Pisac psalma je car David. Ovim psalmom počinje četvrta katizma. On je jedna molitva za Božiju zaštitu, milostivo vođenje i oproštenje grehova.

Psalam ima 22 stiha i spada u grupu molitvenih psalama. Takođe se čita na Velikom povečerju.

Psalam 26.

Pisac psalma je car David. Psalam je napisan kao molitva za spasenje bezazlenoga. Psalam ima 12. stihova i spada u grupu molitvenih psalama.

Psalam 27.

Pisac je car David. Napisao je ovaj psalam u ratnoj nevolji i u njemu traži

Gospodnju zaštitu. Prvi stih ovog psalma se peva kao prokimen apostola na Svetoj Tajni Krštenja i čina malog vodoosvećenja.^[62] Smatra se da je car David napisao ovaj psalam pre pomazanja za cara.

Psalam ima 14 stiha i spada u grupu pohvalno- blagodarnih psalama, a može se svrstati i u molitvene.

Psalam 28.

Pisac psalma je car David. Psalam je molitva za spasenje grešnika. Psalmopisac zahvaljuje Gospodu na uslišenoj molitvi.

Deveti stih ovog psalma nam je poznat jer se peva kao prokimen apostola na svetoj Liturgiji kada je vladajući glas 6. i na svetoj Liturgiji posle pričešćivanja naroda, sveštenik govori ovaj stih. Takođe se peva i u troparu Krstovdana

Psalam ima 9 stihova i spada u grupu molitvenih i pohvalno- blagodarnih psalama.

Psalam 29.

Pisac psalma je car David. Govori o izlasku skinije. Govori i o slavi Božijoj koja se projavila u nepogodi. Psalam ima 11. stihova i spada u grupu pohvalno-blagodarnih psalama.

Jedanaesti stih ovog psalma se peva kao prokimen apostola nedeljom, kada je vladajući glas 7.

Psalam 30.

Pisac psalma je car David. Psalam je jedna vrsta zahvalne pesme psalmopisca Gospodu, zbog spasenja njegovog života. Ovaj psalam je pesma za obnovljenje doma, tj. pesma kada se osveti dom. Psalam ima 12. stihova i spada u grupu pohvalno-blagodarnih psalama.

Psalam 31.

Pisac psalma je car David. Ovaj psalam je napisan načelničku pevačkom. U njemu se vidi uzdanje u Gospoda da se (psalmopisac) neće dopasti sramote.

Iz ovog psalma treba pomenuti peti stih. Taj stih je Hristos izgovorio na Krstu kada je predao svoj duh Ocu:

,,I povikavši Isus iz sveg glasa reče:
Oče, u ruke tvoje predajem duh svoj.
I rekavši ovo izdahnu“.
(Jevanđelje od Luke HHIII 46.)

Ovaj psalam se čita na velikom povečerju. Ima 24 stihova i spada u grupu molitvenih psalama.

Psalam 32.

Pisac ovog psalma je car David. Psalam govori o blaženstvu onoga kome je oproštena krivica, što se može videti još u prvom stihu. Ovaj psalam navodi sveti apostol Pavle u svojoj poslanici Rimljanima (IV 6-8) govoreći o oproštaju grehova.

Psalam ima 11 stihova i spada u grupu poučnih psalama.

Psalam 33.

Pisac psalma je car David. On je jedna vrsta hvale svemogućoj milosti Božijoj. Prvi stih ovog psalma se peva kao pričasten u spomen prepodobnih, pravednih i mučenika.^[63]

Treći stih pominje sveti apostol i jevanđelist Jovan u Otkrovenju, govoreći o Drugom Dolasku Hrista Gospoda:

,,I pevahu mu pesmu novu govoreći…“
(Otkrovenje svetog Jovana Bogoslova, V 9.).

Psalam ima 22. stihova i spada u grupu pohvalno- blagodarnih psalama. Ovim psalmom počinje peta katizma.

Psalam 34.

Pisac psalma je car David. Ovaj psalam govori o podsticanju čoveka da se slavi pomoć Božija i da se čovek uči strahu Gospodnjem. Car David je ovaj psalam napisao kada je se pred Avimelehom napravio lud, i kada ga je Avimeleh otpusti i ovaj otišao.^[64]

Osmi stih ovog psalma navodi sveti apostol Petar su svojoj Prvoj sabornoj poslanici, govoreći o Evharistiji. Zbog toga je ovaj psalam, na neki način praobraz Ehvaristije.

Deseti stih nam je poznat, jer ga često možemo čuti na bogosluženju na kome se služi petohlebnica. Tada se ovaj stih peva.

Jedanaesti stih se često peva u izbranim psalmima, na velikim jutarnjim službama (npr. na svetog Nikolaja, na svetoga Savu itd.).^[65]

Vredan je za pominjanje i 20. stih, koji mi možemo shvatiti na dva načina. Prvi je da su kosti koje čuva Gospod simvolika Vaskrsenja, jer će po drugom polasku Hristos vaskrsnuti potpunog čoveka – i telesnog i duhovnog (Prva poslanica Korinćanima, HV 44.), te se ovaj stih može shvatiti i kao praobraz sveopšteg vaskrsenja. Drugi način na koji se može shvatiti ovaj stih jesu mošti svetih. To je način na koji Gospod proslavlja svoje ugodnike, da bi nama bilo na spasenje i na primer.

Od ova dva, možemo izvesti i jedno treće shvatanje, a to je shvatanje da se ovaj stih odnosi na Hrista. Sećamo se skidanja sa Krsta:

,,Onda dođoše vojnici, i prvome prebiše goleni, i drugome raspetome sa njim.
A došavši do Isusa, kad videše da je već umro ne prebiše mu goleni“.
(Jevanđelje od Jovana HIH 32-33).

Ni jedna Hristova kost nije bila polomljena, da se ispuni pismo. Dakle, ovaj stih se može odnositi i na Hrista. Psalam ima 22 stiha i spada u grupu pohvalno-blagodarnih psalama.

Psalam 35.

Pisac 35. psalma je car David. Psalam je molitva za spasenje od pakosnih neprijatelja. Iz ovog psalma treba posebno obraditi 19. stih. Ovaj stih ostvario se u životu Hristovom. Stih se odnosi na Hrista, jer je On bio prezren, odbačen i ubijen, a nije počinio nikakvoga greha. Sam Hristos je citirao ovaj stih u svojoj oproštajnoj besedi:

,,Ali da se ispuni svaka reč zapisana u Zakonu njihovom:
 Omrznuše me ni za šta“. (Jevanđelje od Jovana HV 25).

Psalam ima 28 stihova i spada u grupu molitvenih psalama.

Psalam 36.

Pisac psalma je car David. Psalam je napisan načalniku pevačkom. Psalam je žalba psalmopisca Bogu, zbog mnogo bezbožnika. U psalmu, psalmopisac piše o Božijoj milosti prema pravednicima. Prvi stih ovog psalma citira sveti apostol Pavle u poslanici Rimljanima (III 18).

Psalam ima 12. stihova i spada u grupu poučnih psalama, a može se svrstati i u pohvalno- blagodarne.

Psalam 37.

Pisac psalma je car David. Psalam govori o tome da ,,sreća“^[66] bezbožnika ne treba da žesti (=pogađa, gnevi) pravednike. Iz ovog psalma treba obratiti pažnju na 5. stih.

U petom stihu, pominje se nešto što kasnije ponavlja i sveti apostol Petar u svojoj Prvoj sabornoj poslanici (V 7). Psalmopisac i sveti apostol Petar, pozivaju ljude na poverenje Bogu i na uzdanje u Boga.

[U knjizi proroka Jeremije HVII 5. možemo pročitati: ,,Ovako veli Gospod: Da je proklet čovek koji se uzda u čoveka i koji stavlja telo sebi za mišicu, a od Gospoda odstupa srce njegovo“. Kada ovo znamo, onda uvidimo koliko smo mi jadni i bedni i prokleti pred Gospodom.

Sveti Vladika Nikolaj o tome kaže: ,,Kada čovek odstupi srcem od Gospoda, onda se obično uzda u ljude i u sebe. Jer u koga bi se inače mogao uzdati, kad je već odrešio svoj čun od lađe Božije? Kada je već odrešio svoj čun od lađe Božije ne ostaje mu ništa drugo nego da se uzda u svoj čun i u čunove svojih suseda. Slabo uzdanje, no drugoga mu nema! Plačevno uzdanje nad bezdanom propasti, no drugog nema. Šta bi čoveku da beži od svoje sigurnosti? Kakav račun proračuni, kad nađe da će mu biti bolje osamljenom na burnim talasima nego li u domu Božijem i pokraj Skuta Božijeg! S’kim napravi savez kad raskide savez sa Bogom? Da li sa nekim jačim od Boga? Bezumlje, bezumlje, bezumlje! Zato uzdajmo se u Boga, braćo moja, u Boga, Koji je tvrda lađa na buri i ne izneverava“ – preuzeto iz knjige svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog Kako Bog pomaže nama i kako se Bogu moliti, Beograd 2003. godine, str.16-17. ]

Pozivaju ljude na to da sve svoje brige polože na Gospoda, jer je Hristos nosi naš krst, i On je bio prikovan na njega, zbog naših grehova:

,,On grehe naše sam iznese na telu svome na drvo,
da za grehe umremo i za pravdu živimo,
jer se njegovom ranom isceliste“.
(Prva saborna poslanica svetog apostola Petra, II 24.).

Psalam ima 40 stihova i spada u red poučnih psalama. Njime se završava peta katizma.

Psalam 38.

Ovim psalmom počinje šesta katizma. Pisac psalma je car David. Psalam je napisan za spomen (sećanje) o suboti. U psalmu se govori o jadikovanju psalmopisca zbog teških iskušenja u borbi sa bolešću i neprijateljima. Iz ovog psalma treba pomenuti 11. i 20. stih.

U jedanaestom stihu, psalmopisac govori da su ga svi napustili, i bližnji i prijatelji. Sećamo se iz jevanđelja, da kada je Hristos raspet, svi Njegovi učenici su se razbežali od Njega:

,,A ovo je sve da se ispune Pisma proročka. Tada ga svi učenici ostaiše i pobegoše“.
(Jevanđelje od Mateja, HHVI 56).

Takođe se sećamo i Petrovog odricanja. Svi su ostavili Hrista, onda kada je bio na Krsnom drvetu. Svi su stojali i iz daljine gledali Hrista Raspetog.

Upravo o tome govori i 20. stih. Hristu su svi vraćali zlo za dobro. Nije načinio ikom nažao, a raspeli su Ga.

Psalam ima 22 stihova i spada u grupu molitvenih psalama. Čita se na jutarnjem bogosluženju, u okviru šestopsalmija.

Psalam 39.

Pisac psalma je car David. Psalam je napisao načelniku pevačkom, koji se zove Idutun. Psalam govori o odluci psalmopisca da strpljivo ćuti videći ništavilo, prolaznost i propadljivost čoveka. Psalam je takođe jedna molitva za Gospodnju utehu. Treba napomenuti 6. i 12. stih ovog psalma.

U šestom stihu, govori se o nečemu što kasnije navodi i sveti apostol Luka u svom jevanđelju, a ono što je izrekao Hristos govoreći o potrebi budnosti i o tome da se treba bojati smrti (Jevanđelje od Luke, HII 20.). I danas, zaista, često mi samo sabiramo ono što je zemaljsko, a ne ono što je nebesko. Sam Gospod je rekao:

,,Ne brinite se, dakle, govoreći:
Šta ćemo jesti, ili šta ćemo piti, ili čime ćemo se odenuti“
(Jevanđelje od Mateja, VI 31)

Ljudi više na to ne obraćaju pažnju, a to je jedino što je bitno. Zapitajmo se da li ćemo biti kao Marta ili Marija i da li smo dobri put izabrali?^[67]

Dvanaesti stih govori o tome koliko je ovaj svet prolazan i kako je čovek samo ,,došljak“ na zemlji Gospodnjoj. I zaista, svi smo mi ,,gosti“ na ovoj zemlji, kako kaže sveti Nikolaj Ohridski i Žički. Upravo ovaj stih nam tumači 6. stih. Ako smo mi samo gosti na ovoj zemlji, mi onda ne treba da se vezujemo za išta ovozemaljsko. Zemlja je ,,maćeha“, jer gleda na nas kao na tuđince, a Gospod nas gleda i pazi na nas i čuva nas kao Svoje.^[68] Zašto se onda vezivati za nju?

Psalam ima 13 stihova i spada u grupu molitvenih psalama.

Psalam 40.

Pisac psalma je car David. Psalam je napisan načelniku pevačkom. U njemu psalmopisac zahvaljuje Bogu i pokazuje svoju pokornost pred Bogom. Zbog toga što je psalam Mesijanski, zahteva podrobnije razjašnjavanje.

U drugom stihu, psalmopisac kaže da ga je Gospod izvadio iz jame. Jama je jama smrti, ad, čija je vrata Hristos skršio i iz ada – jame, izbavio one koji su tamo bili. Glib koji se pominje je nepravilno postojanje čoveka, tj. greh i smrt, za koje čovek nije stvoren. Glib je način postojanja koji nije svojstven čoveku. Glib nema oblik, nije ni čvrst ni tečan, ,,ni hladan ni vruć“ ( Otkrovenje svetog Jovana Bogoslova, III 16). Takav je onaj čovek koji nije sa Bogom. Takav je onaj čovek koji ,,služi Bogu i mamonu“. Hristos je ljude izbavio iz takvog gliba Svojim Vaskrsenjem i postavio ga na kamen. Kamen je Hristos, koji je za sebe rekao da je Kamen Koji odbaciše zidari, ali taj kamen je i Crkva Hristova, koja je sazidana na kamenu vere svetog apostola Petra^[69] ali i na Hristu, kao Kamenu Krajeugaonom. Čovek je spasen od gliba na Čvrstom Kamenu Hristu, tj. na Crkvi Koja je ,,Telo Hristovo“.^[70]

Pesma nova koja se pominje u trećem stihu je pesma Vaskrsenja, najradosnija pesma koju je rod ljudski mogao da čuje – smrt više ne postoji. Mnogi koji su to uvideli počeli su da hvale Gospoda i da se uzdaju u njega. Sećamo se Silaska Svetog Duha u dan Pedesetnice:

,,…I  dodade se u taj dan oko tri hiljade duša“.
(Dela svetih Apostola, III 41.).

Mi smo ti koji sada proslavljaju Boga u Crkvi, na Evharistiji i uzdamo se u Njega Jedinog Pomoćnika našega.

Bog je Onaj Koji se stalno brine o svetu i o spasenju sveta i nema broja Njegovim čudima. (stih 5.). Blago onome koji se uzda u Gospoda, blago onome koji se uzda u Hrista.^[71]

Gospod neće samo mehanički odnos^[72] prema Njemu, ne traži žrtve paljenice i darove, već ono što je unutra u čoveku ,,čisto srce“, kako ćemo kasnije videti u 51. psalmu. Hristos je govorio o tome da ima nešto važnije od žrtvoprinošenja:

,,Milost hoću, a ne žrtvoprinošenje“.
(Jevanđelje od Mateja IX 13.).

Pravda na saboru, koja se pominje u devetom stihu je Crkva, koja je sabor svetih na zemlji živih i Drugi i Slavni Dolazak Hristov.

Dvanaesti stih nam govori o stradanjima koja je Hristos imao kada je propovedao. Zbog te propovedi, Njega su mnoga zla opkolila – književnici, fariseji, Jevreji i svi oni koji ga nisu prihvatili. Istovremeno, psalmopisac opisuje svoja stradanja koja je imao od strane onih koji su ga gonili. Pravda i milost koji se pominju su obećanje, koje je Gospod dao Davidu, da će iz njegovog plemena izaći Mesija.

U 13, 14. i 15. stihu vidimo sliku jednog čoveka koji se trudi da bude sa Bogom. Žena cara Davida, Misaila, kći cara Saula se podsmehnula Davidu kada se molio Gospodu, i zbog toga ona nije imala poroda do smrti svoje. Sećamo se proteklih 60-ak godina kakva je situacija bila u našem narodu. Onome koji je hteo da bude sa Bogom svi su se smejali.^[73]

Što se tiče istorijskih okolnosti nastanka psalma, iz same sadržine, možemo videti da se psalmopisac seća preživljenih opasnosti, od kojih ga je izbavio Gospod. Te nevolje, koje se pominju od 2. do 9. stiha je verovatno gonjenje cara Saula i gonjenje u vreme Avesalomljevo. Smatra se da je sam psalam napisan povodom Avesalomljevog gonjenja.

Psalam ima 17. stihova i kao što smo na početku rekli, pripada grupi Mesijanskih psalama. 7, 8. i 9. stih citira sveti apostol Pavle u svojoj poslanici Jevrejima, H 5-9.

Psalam 41.

Pisac psalma je car David. Psalam je napisan načelniku pevačkom.^[74] U njemu se govori o jadikovanju u bolesti zbog zlih neprijatelja i nevernih prijatelja. U psalmu, psalmopisac govori o svojim ,,prijateljima“, koji svaki dan pitaju sebe ,,kada će umreti i ime njegovo poginuti“ (stih 5.). Psalmopisac ne obraća pažnju na njih i svu nadu svoju polaže na Gospoda koji će ga sačuvati.

Iz ovog psalma treba naročito istaći 9. stih koji se odnosi na najomraženijeg čoveka u istoriji roda ljudskog- Judu Iskariotskog. On koji je sa Hristom jeo hleb, on Ga je i izdao. Hristos je Svojim Apostolima citirao ovo mesto iz Pisma na Tajnoj Večeri (Jevanđelje od Jovana, HIII 18).

Trinaesti stih je liturgijski dodatak, koji se završava dvostrukim Amin, neka tako bude, što označava kraj prve knjige psalama.

Psalam ima 13 stihova i spada u grupu poučnih psalama, a može se svrstati i u grupu molitvenih psalama. Njime se završava prva knjiga psalama, tj. zbornik Davidovih psalama.

II Knjiga Psalama
(psalmi od 42. do 72)

Psalam 42.

Ovim psalmom počinje druga knjiga psalama. Pisac(i) ovog psalma su sinovi Korejevi. Psalam je napisan načelniku pevačkom. U psalmu je opisana žudnja naroda za svetinjom u tuđoj zemlji. Ovo je jedan od najlepših psalama i jedan od psalama u kome ima najviše alegorija. To možemo videti još u prvom stihu.

U drugom stihu imamo jedan praobraz i jedno eshatološko proročanstvo. Praobraz o kome je reč je Ehvaristija. Čovek je u ovom palom svetu žedan Boga, a jedino mesto gde može biti napojen je Crkva. Dolazak i pokazivanje Licu Božijem je jedno eshatološko proročanstvo o susretanju sa Hristom, ne ,,kao u ogledalu, u zagonetki“ nego ,,licem u lice“. (Prva poslanica svetog apostola Pavla Korinćanima, HIII 12.). U Eshatonu ćemo se mi susresti sa Hristom, dok smo sada ,,kao u ogledalu“ u ikoni.^[75]

U trećem i četvrtom stihu vidimo da je psalmopisac u velikim iskušenjima i žalostima, ali već u petom stihu vidimo da svu svoju nadu polaže na Gospoda i podstiče sebe na to da slavi Boga.

Psalam ima 11. stihova i spada u grupu poučnih psalama.

Psalam 43.

Pisac psalma je car David. Ovaj psalam je nastavak prethodnog. U psalmu psalmopisac polaže svoju nadu na Gospoda i ispoveda da je Gospod utvrđenje ljudima.

U trećem stihu se spominje sveta gora Gospodnja, koja je praobraz Crkve, dvorovi Gospodnji, gde Bog obitava. Psalmopisac podstiče svoje biće da hvali Gospoda. Pošto je psalam samo nastavak prethodnog, ništa posebno o njemu više ne treba govoriti.

Psalam ima 5 stihova i spada u grupu poučnih psalama.

Psalam 44.

Pisac(i) psalma su sinovi Korejevi. Psalam je napisan načelniku pevačkom. U njemu su izkazana jadikovanja zbog toga što je Bog ostavio svoj narod.

Dvadeset drugi stih ovog psalma citira sveti apostol Pavle u poslanici Rimljanima VIII 36. govoreći o ljubavi prema Hristu. Stih 26. ovog psalma se peva na jutarnjoj vaskršnjoj službi kao prokimen, kada je vladajući glas 4.^[76] Psalam ima 26 stihova i spada u grupu poučnih psalama.

Psalam 45.

Pisac(i) psalma su sinovi Korejevi. Psalam je napisan načelniku pevačkom. Ispevan je u slavu Pomazaniku Gospodnjem i Njegove Neveste. u natpisu psalma stoji da je psalam ,,pesma ljubavna“, a u Septuaginti u natpisu psalma stoji ,,pesma o Ljubljenome“. Psalam je napisan za pouku vernima. Kao Mesijanski psalam, zahteva detaljniju obradu.^[77]

Iz psalma se vidi da je Ljubljeni sam predmet vere, kao Bog i Gospod. Već u prvom stihu vidimo da je reč dobra plod srca, prepunog tvoračkog oduševljenja i da on posvećuje svoj psalam caru. Njegov jezik je organ Svetog Duha, kao pero u rukama pisca (2. stih). Ovo je na neki način svedočanstvo o Bogonadahnutosti pisca. Ne govori on, nego je to što on govori plod blagodati Svetog Duha.

U trećem stihu, psalmopisac moli Gospoda da ga naoruža osobinama sličnim Bogu, tj. slavom i dobrotom, kao mačem i lukom.

Peti stih govori o Mesiji, čije brze strele su probole srce neprijatelja i narodi su mu se pokorili i Koji je pobedio. Takav Pobedilac je Mesija – Hristos. Psalmopisac ga naziva Bogom (6. stih), a presto o kome govori je Carstvo Nebesko, Koje je večno i nepokolebivo, a skiptar je Časni Krst Hristov. Hristos je svačiju pravdu zadovoljio na Krstu; Fariseji su hteli da Hrista raspnu jer su mislili da su u pravu, zadovoljio je i volju Oca, zadovoljio je i volju Pilata, proroštva Proroka, te je zbog toga Krst Izvor svake pravde. Ovaj stih citira sveti apostol Pavle u poslanici Jevrejima, I 8, govoreći o Hristu kao o Sinu Božijem.

,,Ljubiš pravdu i mrziš bezakonje“ se odnosi na Hrista, Kome je ,,omilio zakon Gospodnji“ (Psalam I 1.). Bog Koji Pomazuje Boga je Otac Koji Pomazuje Sina, a Ulje je Sveti Duh, Kojim se pomazuje (Videti footnote 58.).

Hristos je nosilac Svetog Duha i On je taj Koji nam Ga daje:

,,I rekavši ovo, dunu i reče im:
Primite Duh Sveti“.
(Jevanđelje od Jovana, HH 22.)

,,…Ako pak neko nema Duha Hristovog, on nije njegov“.
(Poslanica svetog apostola Pavla Rimljanima, VIII 9.)

te je zbog toga Hristos Pomazan ,,više od zajedničara Njegovih“.

Carske kćeri koje se pominju u devetom stihu su Crkva. Carica Koja stade sa desne strane je praslika Crkve, ali i Presvete Bogorodice, Koja je najčistija i najukrašenija. Zbog toga se na svetoj Proskomidiji, kada se vadi čestica za Presvetu Bogorodicu, govori ovaj stih.^[78][79]

Deseti stih, takođe, govori o Presvetoj Bogorodici, Koja je zaboravila i ,,narod svoj“, i ,,dom oca Njezinog“ i potpuno se posvetila Bogu u hramu. Ovaj stih se peva kao prokimen na jutarnjoj službi na Praznik Vavedenja Presvete Bogorodice.^[80]

Jedanaesti stih nam samo potvrđuje deseti, a dvanaesti stih govori o veličini Presvete Bogorodice.

Kći Tirova, koja se spominje u dvanaestom stihu je simvol i pojam za bogootpadništvo. Ona, tj. otpali i svi oni koji nisu hrišćani, ili nisu čuli za Presvetu Bogorodicu, će doći i pokloniće se i moliće se Presvetoj Bogorodici. Takođe se ovaj stih može odnositi i na Crkvu, Koja je za sve, u kojoj ,,nema Jevrejina i Jeliina, nego je Sve i u svemu Hristos“. Svi narodi rasejani, sabraće se u jedno – Crkvu.

Trinaesti stih nam govori o čistoći duše Presvete Bogorodice, ,,ukrašene iznutra“ tj. bezgrešnosti, kako Njene, tako i Onog Koga je Rodila i Onoga Koji je ustanovio Crkvu, Koja je bez mane. Takođe ove haljine mogu da znače veru, nadu i ljubav.

Druge devojke koje se pominju u četrnaestom stihu su svi oni koji su u Crkvi, sveti, koji pristupaju i ulaze u Crkvu- ,,u carev dvor“ (15. stih).

Sinovi koji se spominju u šesnaestom stihu su sveti Apostoli, koji su ,,knezovi“ Crkve Vaseljenske, i koji se  će po obećanju Hristovom da ,,sude nad dvanaest plemena Izrailjevih“ (Jevanđelje od Luke HHII 30).

Ime svakog hrišćanina, neće biti zaboravljeno, jer svaka krštena duša, krštava ,,u Hrista“ (Poslanica svetog apostola Pavla Rimljanima VI 3.), Koji je jedini Bespočetan, Svevremen i Neprolazan, Koga će ,,svi narodi ispovedati i slaviti do veka i u vek veka“. (18. stih).

Psalam ima 17. stihova i spada u grupu, kako rekosmo, Mesijanske psalme.

Psalam 46.

Psalam su napisali sinovi Korejevi. Psalam je napisan načelniku pevačkom. Ispevan je uz muzičku spravu alamot. U psalmu se govori o tome da je Gospod naše utvrđenje i govori o skrivnostima ili tajnama.

U psalmu je bitan 11. stih, koji nam govori da je Bog, Bog konkretnih ličnosti, u ovom slučaju Jakova. To nam je jako bitno zbog Božijeg otkrovenja u Starom Zavetu. Bog se oduvek javlja kao Ličnost, drugim određenim ličnostima.

Psalam ima 11 stihova i spada u grupu pohvalno-blagodarnih psalama. Ovim psalmom se završava šesta katizma.

Psalam 47.

Pisac(i) psalma su sinovi Korejevi. Ovim psalmom počinje sedma katizma. Napisan je načelniku pevačkom. U psalmu se govori o Bogu kao Caru.

Prvi stih nam govori na kakav način su sve Jevreji u Starom Zavetu slavili Boga. U istoriji sveta, pa sve do danas, kada izražavamo neko divljenje, oduševljenje ili odajemo nekom čast, mi pljeskamo rukama.^[81]

U drugom stihu vidimo opis Visine Gospodnje i poistovećivanje Boga i Cara. Unapred smo govorili o Hristu kao ,,Caru Slave“. Hristos je u Sebi objedinio tri službe: svešteničku, proročku i carsku. Bog je Gospodar i Car nad celom svojom tvorevinom i ovaj stih nam o tome govori.

Iz psalma treba istaći i peti stih, koji je praobraz Vaznesenja Gospoda Isusa Hrista. Zbog toga se ovaj stih peva kao prokimen na jutrenju, vhodnoje na svetoj Liturgiji i pričasten na Praznik Vaznesenja.^[82]

Šesti stih nam je poznat iz česte upotrebe na bogosluženjima, zbog toga što se peva kao prokimen apostola na svetoj Liturgiji, kada je vladajući glas 3.^[83]

Četvrti i deveti stih nam govore o onome o čemu smo u prethodnom psalmu govorili – Bog je Bog konkretnih ličnosti – Avraama i Jakova.

Psalam ima 9 stihova i spada u grupu pohvalno- blagodarnih psalama.

Psalam 48.

Psalam su napisali sinovi Korejevi. U psalmu se govori o radosti Siona zbog Božije pomoći u ratnoj nevolji.

U prvom stihu se govori o Veličini Gospoda, Koji je Slavan u Gradu Svome i na Svetoj Gori Svojoj. Sveti Grad Gospodnji o Kome se govori je Jerusalim, tj. Crkva, jer je Crkva ,,Novi Jerusalim“.^[84] Sveta Gora je, takođe Crkva, u kojoj je svaka uteha i u kojoj, svako nadanje čoveka dobija svoje ispunjenje (stih 2).

Treći stih nam je jako važan za Bogopoznanje. Boga ne možemo spoznati van Crkve, van zajednice, koja je način postojanja Božijeg. U Crkvi se Bog poznaje, u ,,tvrđavi“, Koju je On ustanovio.

Lađe Tarsijske koje se spominju u sedmom stihu su iskušenja, koja čovek ima u ovom svetu, a kao njihova posledica – greh i smrt. Jak vetar je Vaskrsenje Hristovo, Kojim su sveze greha i smrti raskinute.

Osmi stih nam govori da je Bog ustanovio Svoj grad – Svoju Crkvu do veka, Koju ,,ni vrata pakla neće nadvladati“. (Jevanđelje od Mateja, HVI 18.). Ovaj stih nam govori ono što je i Gospod Hristos ovim rečima potvrdio- Crkva je Svevremena i neće propasti do veka.

Od devetog do trinaestog stiha se opisuje lepota Crkve Gospodnje i u trinaestom stihu, imamo jednu zapovest – da učimo mlađe naraštaje. Ovo se odnosi na sve hrišćane – sveštenici u Crkvi, roditelji u porodici, nastavnici u školama.

U četrnaestom stihu se ponovo govori o već nekoliko puta pominjanom primeru Gospoda kao Pastira.

Psalam ima 14 stihova i spada u grupu pohvalno-blagodarnih psalama.

Psalam 49.

Psalam su napisali sinovi Korejevi. Napisan je načelniku pevačkom. U psalmu se govori o tome da se ,,sreća“ bezbožnika svršava njegovom smrću.

Treći stih ovog psalma nam je poznat, jer se često peva kao izbrani psalam.^[85]

Šesti stih nam govori o onome koji se ne uzda na Gospoda nego na čoveka (o ovome smo unapred govorili, tako da sada nećemo posebno tumačiti ovo, nego ćemo uputiti na footnote 64. i psalam 37).

Sedmi stih nam govori o tome da će svaki čovek odgovarati za svoj greh u Dan Suda.^[86] O ovome je Gospod govorio, kada je besedio o Drugom Dolasku (Jevanđelje od Mateja, HVI 26.).

Osmi, deveti i deseti stih (ove stihove, pominje sveti Jovan Damaskin u svojim ,,Posmrtnim stihirama“ koje se pevaju na opelu videti: Mali Trebnik, Beograd 2004. godine, str. 245-249) govore o propadljivosti čoveka i o njegovoj vezanosti za ovozemaljske stvari. Takav čovek će se izjednačiti sa stokom, jer stoka ne misli na svoje spasenje, nego samo na materijalno puko preživljavanja i urođeni nagon. Čovek koji ne brine o svom spasenju postane kao takva stoka (11. i 12. stih).

Četrnaesti stih govori o smrti i mukama takvih ljudi. Oni će biti zatvoreni, i umesto Pastira Boga, pastir će im biti smrt i pakao. Do Vaskrsenja Hristovog, čitav rod ljudski odlazio je u Ad, i pravednici i grešnici.^[87] Svojim Vaskrsenjem, Hristos je skršio vrata pakla i otvorio je vrata Raja, rastavio je Raj i pakao i izbavio i primio one koji su bili u rukama pakla (14. i 15. stih).

Sve što čovek stiče na ovom svetu, neće poneti u zemlju. Zbog toga psalmopisac govori pravednicima (=vernima) da ne zavide i da se ne osećaju kao da Bog prema njima postupa nepravedno, jer kada takav čovek ode tamo gde su njegovi preci ,,neće videti svetlosti“, tj. biće bez Boga, Koji je Svetlost i Koji je za Sebe rekao: ,,Ja sam svetlost svetu“.

Psalam ima 20 stihova i spada u red poučnih psalama.

Psalam 50.

Pisac psalma je Asaf Levit. U psalmu se govori o pravoj žrtvi zahvalnici. Prvi stih govori da je Bog Izrailja Najveći i da je On ,,Bog bogova“ i Gospodar celog kosmosa.

Taj Gospod se javlja sa Siona (=Crkve), mesta i On će doći javno ,,kao munja kada sine od Istoka do Zapada“ (Jevanđelje od Mateja, HHIV 27.) (stihovi 2. i 3).

U petom stihu vidimo da će Gospod pozvati sve svoje ugodnike (=svece) i njima će reći da neće od njih žrtve i prinose, nego da Ga proslavljaju i prizivaju ime Njegovo (stihovi 6-15).

Drugi deo od 16. do 22. stiha govori o onima koji su se samo predstavljali kao Gospodnji. Takvi su bili oni koji su Raspeli Hrista, književnici i fariseji. Oni su govorili o zakonu Gospodnjem, a vikali su da ,,nema drugog cara osim ćesara“ (Jevanđelje od Jovana HIH 15.). Ove stihove navodi i sveti apostol Pavle u poslanici Rimljanima, II 21-22.

Psalam ima 23. stiha i spada u grupu poučnih psalama.

Psalam 51.

Pisac ovog psalma je car David.^[88] Ovo je najpoznatiji pokajni psalam i skoro da nema bogosluženja u kome se on ne čita. Zbog njegove velike zastupljenosti i česte upotrebe na bogosluženjima, nama je ovaj psalam poznat.

U prvom stihu vidimo da je Jedini Koji čisti Bog, zbog toga što je On Jedini Čist. Samo Bog može da očisti, a ne žrtve.

Uslov za to očišćenje jeste pokajanje, tj. sagledavanje svojih grehova i težnja za tim da se oni više ne ponavljaju (3. stih).

Četvrti stih nam govori da čovek, kada greši, greši Bogu. Čovek hoće da greši, ali ga Bog ne sprečava u tome, jer poštuje potpunu slobodu čoveka i čovekovu slobodnu volju.

Svi mi smo rođeni u paloj prirodi. Kao posledice te pale prirode, javljaju se bolesti, greh i kao ,,poslednji neprijatelj“ smrt. Niko stvoren i rođen ne može da mimoiđe i prevaziđe tu palu prirodu (5. stih).

U šestom stihu vidimo da Bog ljubi unutrašnju lepotu, a ne formalizam ili robovlasnički odnos prema Njemu. To je ono što On traži od nas – ono što je u nama.

Nije samo žrtva ono što je važno, nego je to Mesija i Njegova Krsna žrtva. Radost i veselje, jeste radost i veselje onih koje je Bog izabrao- radost Crkve, u Koju smo svi pozvani. Isop, kojim nas je Bog pokropio jeste krštenje, kojim se mi čistimo od svih grehova i bivamo ,,belji od snega“ (7. i 8. stih).

Gospod čisti napa bezakonja, ne po paloj prirodi, nego po imenu koje nam je dao kropljenjem – po imenu Hristovom. (9. stih).

Deseti stih nam govori o čistoći srca, koje označava pravi i čisti duh u nama. Srce, kao centar psihofizičkog bića čoveka, i njegovo očišćenje, jeste ključ isceljenja čoveka. Na očišćenju srca, najviše je radio sveti Makarije Egipatski, neprestano govoreći o značaju očišćenja srca. (Skripta profesora dr. Zdravka Pena, lekcija iz Eklisiologije – Osnovi učenja o Crkvi, str. 3.)

Hristos kao Nosilac i Davalac Svetog Duha, neodvojiv je od Njega, te stoga, ko nema Hrista, nema ni Svetog Duha. Duh Sveti zadobijen na krštenju, nas vodi kroz život i On upravlja našim bićem. Mi treba da imamo ,,čisto srce“ da bi Sveti Duh mogao da obitava u nama (11. stih).

Lični primer svih nas je najbolji učitelj i svedok Hrista. Svojim životom, svaki hrišćanin svedoči Hrista u čije ime se krstio i Duha Svetoga Kojim se Krstio. Taj lični primer treba da bude svedočanstvo drugima, jer mi samim svojim postojanjem, druge možemo da privedemo Hristu. Svi mi smo pozvani na apostolstvo i na širenje Logosa Spasenja. Na taj način mi ćemo obratiti nepobožne Gospodu. Setimo se samo primera svetog apostola Pavla i njegovih reči: ,,svima sam bio sve“ (13. stih).

U četrnaestom stihu se psalmopisac moli da ga Gospod izbavi od krvi. Krv je simvol smrti. Ko je izbavljen od krvi, taj je izbavljen i od smrti.

Poslednji stihovi nam govore o spasenju Izrailja. Ako se Izrailj obrati, Jerusalim će se spasti.

Psalam ima 19 stihova i spada u red pokajnih psalama.

Psalam 52.

Pisac psalma je car David. Psalam je napisan načelniku pevačkom. U psalmu se govori o pravednikovoj utehi, kada mu se drugi podsmevaju. Car David je napisao ovaj psalam kada je Doik Idumejac rekao caru Saulu da je David došao u kuću Avimelehovu.^[89]

U prvom stihu psalmopisac govori da, dok se drugi hvale svojim grehovima i nevaljalstvima, on se hvali Božijom milošću koja je prema njemu neizmerna iz dana u dan.

Treći stih nam govori o lenjosti čoveka i o tome kako mu je greh miliji od zakona Gospodnjeg i nije mu ,,omilio zakon Gospodnji“, nego greh.

Psalam ima 9 stihova i spada u grupu poučnih psalama.

Psalam 53.

Pisac psalma je car i prorok David. Psalam je napisan načelniku pevačkom, a ispevan je uz sviralu (=frulu). U psalmu psalmopisac uzdiše za oslobođenjem od opšte pokvarenosti ljudi, koja je i tada, kao i danas postojala. Psalam je dosta sličan 15. psalmu.

Psalam ima 6 stihova i spada u red poučnih psalama.

Psalam 54.

Pisac psalma je David. Psalam je napisan načelniku pevačkom i ispevan je uz žice (=yalthrion). Car David je ovaj pslam napisao kada su Zifeji došli kod cara

Saula i rekli da se David krije od njih.^[90] Psalam je molitva za spasenje.

Prvi stih nam je poznat jer se peva u sredu na večernjoj službi kao prokimen dana.

Drugi stih nam je takođe poznat jer se čita posle prvog, pa se posle njega, opet čita prvi. ^[91]

Psalam ima 7. stihova i spada u grupu molitvenih psalama. Ovaj psalam se čita u šesti čas.

Psalam 55.

Pisac psalma je car David. Psalam je napisan načelniku pevačkom, takođe uz žice (=yalthrion). Psalam je molitva Gospodu protiv lažne braće i polaganje nade u Gospoda.

Iz psalma treba istaći 22. stih koji citira i sveti apostol Petar (upućujemo na footnote 64). Ovaj psalam se, kao i prethodni čita u šesti čas i prvi stih se čita na troparu šestog časa.

Psalam ima 23 stiha i spada u red molitvenih psalama. Ovim psalmom se završava sedma katizma.

Psalam 56.

Ovim psalmom počinje osma katizma. Pisac psalma je David. Psalam je napisan načelniku pevačkom. Psalam je jedna molitva za utehu u gonjenju. Napisan je za narod koji je udaljen od svetinja, a simvolički je predstavljen kao priča o nemoj golubici koja se nalazi nadaleko. David je ovaj psalam napisao kada su ga Filistejci uhvatili u Getu.^[92] David u psalmu opisuje kako su se svi okupili protiv njega, ali ga Gospod štiti i čuva od njih.

Psalam ima 13 stihova i spada u grupu molitvenih psalama, a može se svrstati i u pohvalno-blagodarne.

Psalam 57.

Pisac psalma je David. Napisan je načelniku pevačkom. Psalam je molitva psalmopisca za pomoć i hvala Gospodu i veličanje Njegove milosti. David je ovaj psalam napisao kada je od cara Saula pobegao u pećinu Odolamsku.^[93]

Peti (i jedanaesti) stih ovog psalma se peva kao prokimen apostola na praznik Vaznesenja Gospodnjeg.^[94]

Psalam ima 11 stihova i spada u grupu molitvenih psalama, ali se može svrstati i u pohvalno-blagodarne.

Psalam 58.

Pisac psalma je David. Psalam je napisan načelniku pevačkom. Psalam je molitva Bogu, u kome se psalmopisac moli Gospodu da ne pogubi narod Svoj i govori o tome da je Bog još Sudija na zemlji.

Psalam ima 11 stihova i spada u grupu poučnih psalama, a može se uvrstiti i u molitvene.

Psalam 59.

Pisac psalma je David. Psalam je molitva za za pomoć Božiju protiv zamki pakosnih neprijatelja i molitva da Gospod ne pogubi Svoj narod. Smatra se da je David napisao ovaj psalam kada je car Saul poslao ljude da čuvaju njegovu kuću i da ga ubiju.^[95]

Treći i četvrti stih su Mesijanska proročanstva o Hristu. Na Hrista su svi ustajali, iako nikome nije učinio ništa nažao.

Osmi stih govori o Vaskrsenju Hristovom. Kada je Hristos Vaskrsao, tada je posramio sve neprijatelje i ,,poslednjeg neprijatelja“ – smrt.

Psalam ima 17 stihova i spada u red molitvenih psalama.

Psalam 60.

Psalam je napisao David. Napisan je načelniku pevačkom uz muzikalnu spravu koja se zove susan edut. Psalam je molitva u vreme rata. David je ovaj psalam napisao kada je ratovao sa Mesopotamijom Sirijskom i sa Sirijom Sovaljskom, u spomen toga kada se Joav vraćao pobio dvanaest hiljada Idumejaca na slanom polju ili klancu

Soli.^[96]

Dvanaesti stih nam govori o tome, da ako smo sa Gospodom, niko ne može protiv nas.

Psalam ima 12 stihova i spada u grupu poučnih psalama.

Psalam 61.

Pisac psalma je car David. Napisan je načalniku pevačkom. Psalam je molitva potištenog cara. Ispevan je uz žice (=yalthrion). Car David je ovaj psalam napisao kada je bio najpotišteniji i osećao se najslabijim, iako je bio car Izrailja i na vrhuncu svoje moći.

Psalam ima 8. stihova i spada u grupu molitvenih psalama.

Psalam 62.

Pisac psalma je car David. Napisan je načelniku pevačkom, i to načelniku pevača Idutonovih. U psalmu pisac polaže svoju nadu na Gospoda i govori o ništavilu i propadljivosti čoveka.

Sedmi stih citira sveti apostol Pavle i svojoj poslanici Timoteju VI 17, govoreći mu o ne vezivanju za ono što je materijalno.

Dvanaesti stih citira u poslanici Rimljanima II 6, govoreći o tome da Gospod daje svakom po delima njegovim.

Psalam ima 12 stihova i spada u grupu poučnih psalama.

Psalam 63.

Psalam je napisao David. Napisan je kada je David bio u pustinji Judejskoj.^[97] U psalmu David opisuje svoju čežnju za Bogom u njegovoj svetinji.

Psalam ima 11 stihova i spada u grupu pohvalno- blagodarnih psalama, a može se uvrstiti i u molitvene. Ovaj psalam se čita na jutarnjem bogosluženju u okviru šestopsalmija. Od ovog psalma pa svi psami do 70-tog se čitaju na subotnjoj polunoćnici.

Psalam 64.

Pisac psalma je David. Napisan je načelniku pevačkom. U psalmu se pisac moli Gospodu da ga sačuva od opadača. Pisac u psalmu govori da su svi ustali protiv njega.

Četvrti stih je proročanstvo o Hristu. Iz potaje su fariseji i Jevreji nekoliko puta hteli da ubiju Hrista. smišljali su protiv Njega laži i govorili kako ,,huli na Mojsija i na Zakon“. (5. i 6. stih).

Međutim, Bog ih je porazio, Hristos ih je porazio Svojim Vaskrsenjem. Ljudi su tada poznali Njegovo delo. Sećamo se da kada je Hristos Raspet, da su po Jerusalimu šetali umrli. Tada su ljudi videli i kazivali su delo Božije (9. stih).

Deseti stih ovog psalma se peva kao prokimen apostola u svaki utorak, na Praznik svetog Jovana, na Praznik svetih Arhijereja i svetih Mučenika.^[98][99]

Psalam ima 10 stihova i spada u grupu molitvenih psalama. Ovim psalmom se završava osma katizma.

Psalam 65.

Ovim psalmom počinje deveta katizma. Pisac psalma je David. Napisan je načelniku pevačkom. Ovo je jedna zahvalna pesma naroda Božijega za duhovne i telesne darove koje su dobili.

Četvrti stih ovog psalma se peva svake subote, na zadušnice i sahranu kao prokimen apostola, i pričasten (na svetoj Liturgiji svake subote i na zadušnice).^[100] Psalam ima 13 stihova i spada u grupu pohvalno-blagorarnih psalama.

Psalam 66.

Ne zna se ko je napisao ovaj psalam. Napisan je načelniku pevačkom. U psalmu, pisac iskazuje svoju zahvalnost Bogu, zbog toga što je mudro vodio svoj narod.

Većina stihova ovih psalama se peva kao izbrani psalmi na Božić.^[101]

Osamnaesti stih citira i onaj slepi od rođenja koga je Hristos iscelio, kada je razgovarao sa farisejima (Jevanđelje od Jovana IH 31).

Psalam ima 20. stihova i spada u grupu pohvalno- blagodarnih psalama.

Psalam 67.

Pisac psalma je David. Napisan je načelniku pevačkom uz žice (=yalthrion).

U psalmu pisac slavi Boga zbog blagoslova koji je izlio na sve narode.

Psalam ima 7 stihova i spada u grupu pohvalno-blagodarnih psalama.

Psalam 68.

Psalam je napisao David. Napisan je načelniku pevačkom. Psalam se još naziva i pesma pobede. Tako se naziva zbog toga što ovaj psalam govori o Vaskrsenju Hristovom iz mrtvih, kada je Hristos Pobedio smrt. Zbog toga se ovaj psalam naziva pesmom (psalmom) pobede.

Car David je ovaj psalam napisao povodom svečanosti povratka Kovčega Zaveta u Jerusalim, posle pobede nad Amonićanima.^[102]

Prva tri stiha ovog psalma su nam poznati, jer se dosta često koriste na bogosluženjima, a naročito u periodu kada se koristi Pentikostar. Oni se pevaju kao stihovi za stihire Pashe, čitaju se kao antifoni na svetoj Liturgiji na Vaskrs, sveštenik ide oko svetog Prestola sa kadionicom i kadi, govoreći ove stihove, dok narod posle svakog stiha peva Tropar Vaskrsa.^[103] Takođe se čitaju na molitvi pred spavanje kao molitva Časnom Krstu.

Osamnaesti stih pominje sveti apostol Pavle u poslanici Efescima, IV 8, govoreći o Silasku Gospodnjem u Ad i Vaznesenje Njegovo.

Psalam ima 35 stihova i spada u grupu pohvalno-blagodarnih psalama.

Psalam 69.

Pisac psalma je David. Psalam je napisan načelniku pevačkom uz muzikalnu spravu koja se zove sosanim. David je napisao ovaj psalam kada ga je car Saul gonio i on moli Gospoda da Ga spasi. Ovaj psalam je probraz stradanja Mesije.

Prvi stih nam govori o opštoj propasti sveta do dolaska Hrista i stih se odnosi na Davida.

U drugom stihu se opet spominje glib, koji se pominje u 40. psalmu. Glib označava obezličenost nečega i mesto gde je Hristos ušao i nas izveo – Ad.

Pored tolikih muka, čovek propada i vraća se u nebiće. Hristos na Krstu nije mogao da viče. On je i postradao da bi nam pokazao Oca i u vreme Svog Spasonosnog Stradanja, stalno je bio sa Ocem i ,,gledao Boga“ (3. stih).

Četvrti stih pominje i sveti Jovan Bogoslov u svom Jevanđelju HV 25, opisujući Hrista Koji strada ,,ni za šta“. Hristos nije otimao život ljudima, a oni su se odrekli Njega, Koji je ,,Put, Istina i Život“.

Peti i šesti stih govore o molitvi Mesije, Koji se moli Ocu za nas. Bezumlje koje je u Njemu je uniženje psalmopisca Davida.

Hristos je dragovoljno stradao da bi ispunio volju Očevu, a svi Njegovi prijatelji i bližnji (Apostoli i oni koji su išli za Njim), odrekli su se Njega. (7. i 8. stih).

Hristos je imao trpljenje i nije ugađao Sebi, o čemu na govori i sveti apostol Pavle u poslanici Rimljanima HV 3. Revnost za Dom Božiji, gnevio je Hrista. Sećamo se izgona trgovaca iz Hrama, od koga su oni načinili  ,,pećinu razbojničku“. Hram može da se shvati i kao čovek i njegovo telo koje je ,,Hram Duha“. Hristos je stradao za čoveka, za hram živi, za svoje stvorenje- za nas (9. stih).

Hristos je na svaki način pomagao ljudima:

,,Slepi progledaju i hromi hode, gubavi se čiste i gluvi čuju,
mrtvi ustaju i siromašnima  se propoveda jevanđelje“. (Jevanđelje od Mateja HI 5.),

i Živeo po volji Očevoj, a opet je stradao (10. stih).

Jedanaesti stih nam govori o Ovaploćenju Hristovom. Hristos je primio telo (vreću). Kao Bog postao je čovek da bi nas spasao. On to nije morao da uradi.

Po volji Oca, Hristos je izašao iz Ada, izvevši sa sobom čitav ljudski rod još od Adama i Ad Ga nije zadržao, što nam i pokazuje četrnaesti stih.

Stihovi od 15. do 20. nam pokazuju kakva sve stradanja je Hristos imao.

Sećamo se kada je Hristos bio na Krstu da je bio napojen octom:

,,Dadoše mu ocat pomešan sa žuči da pije i okusivši
ne htede da pije… i odmah
otrča jedan od njih te uze sunđer,
i napuni ga octa, pa natače na trsku, te ga pojaše.
(Jevanđelje od Mateja, HHVII 34, 48.)

o čemu nam govori i dvadeset prvi stih.

U stihu 23. psalmopisac moli Gospoda da potamne oči onima koji ne prihvataju Hrista, da ne kažu da ih je Hristos naterao da veruju u Njega zbog Njegovih dela. Bolje neka oni budu slepi, nego da Hristos ugrozi nečiju slobodnu volju.

Gnev Gospodnji je ljubav prema ljudima. U stihu 24. psalmopisac moli Gospoda da pusti svoju jarost (=gnev, a kako smo već unapred rekli, gnev Božiji je ljubav Božija), na ljude.

Dvadeset peti stih je proročanstvo o razorenju Jerusalima 64/67. godine o kome je i Hristos govorio (vidi HHIV glavu Matejevog Jevanđelja).

Takođe se ovaj stih može shvatiti i kao praslika Jude Iskariotskog koji je izdao Gospoda i koji se ubio i čiji je dom ostao pust.^[104]

Stih 35. nam govori da će Bog spasti Sion-Crkvu, tj. sve one koji su prihvatili Mesiju.

Psalam ima 36 stihova i spada u grupu Mesijanskih psalama.

Psalam 70.

Pisac psalma je car David. Psalam je napisan načelniku pevačkom za spomen. Psalam se čita na Malom povečerju, Velikom povečerju u vreme Velikog posta, na početku, i van posta redovno, posle 51. i 102. psalma i na Polunoćnici. Psalam je molitva Davidova za pomoć protiv njegovih neprijatelja. Takođe, mi čitamo i ovaj psalam na Molebnu za Kosovo i Metohiju, koji služimo svake nedelje u našoj svetoj Crkvi.

U psalmu, pisac unižava sebe i govori da je samo Bog može da ga izbavi.

Psalam ima 5 stihova i spada u grupu molitvenih psalama. Njime se završava deveta katizma.

Psalam 71.

Ovim psalmom počinje deseta katizma. Ne zna se ko je napisao ovaj psalam. On je molitva Gospodu za Njegovu milost u starosti, o čemu govori 9. stih.

Iz ovog psalma treba istaći treći stih, u kome se psalmopisac moli Gospodu da mu da grad, utočište, gde će da živi. Taj grad i to utočište o kome se govori je Crkva Hristova, jedino mesto gde čovek zadobija spasenje. Takođe vidimo poistovećenje BogaHrista i Crkve. Reči: ,,jer si Ti grad moj i krepost moja“, pokazuju da Ono što je Bog, to je Crkva. Gospod je spasenje, a spasenje se zadobija u Crkvi.

Šesti stih nam govori da je Bog Gospod o utrobe, od našeg začeća u utrobi majke, Gospod se stara o nama i brine za nas i da je on naš Branitelj od svih iskušenja, greha i smrti, od našeg rođenja do naše smrti.

U stihu 22. možemo da vidimo i neke instrumente, kojima su psalmopisci hvalili Boga i ispevavali psalme – yalthrion i gusle.

Psalam ima 24 stiha i spada u grupu molitvenih psalama.

Psalam 72.

Ne zna se ko je pisac ovog psalma. U prevodu LXX psalam je pripisan  Davidu. On je naslovljen kao ,,Psalam o Solomonu“. U psalmu se hvali car i njegova vlada. Kada se malo zagleda u sadržinu ovog psalma, vidi se da je Solomon predmet psalma, utoliko, ukoliko je on svojim mirnim carevanjem praslika Mesije, Cara mira. Prema tome, lično predmet psalma je Mirni^[105] i Slavni Car Mesija. Psalam je sličan psalmu 45, ali se u ovom psalmu je karakteristična crta ta, što se o Solomonu govori u budućnosti, i kada se govori o njegovom carstvu, ne govori se kakvo je ono sada, nego kakvo će biti u budućnosti.^[106]

U prvim stihovima psalmopisac moli Boga da On saopšti svoje božanske osobine suda i pravde novom Caru Izrailjevom, da bi on mogao potpuno i pravično da izvrši sud u narodu Božijem radi mira i pravde na zemlji. Ovo je proročko mesto o Hristu, jer je On Taj Koji će suditi svetu a sudiće slavom Očevom:

,,Jer će doći Sin Čovečiji u slavi Oca svojega sa anđelima svojim i tada će uzvratiti svakome po delima Njegovim“.
(Jevanđelje od Mateja, HVI 27.).

Četvrti i peti stih govore da će Sudija (Mesija) da pravda i spasava nevino potlačene i ,,oni koji plaču“ u taj dan ,,će se utešiti“. Na taj način će utvrditi istinsku pobožnost u budućim pokolenjima i njihovu strah prema Jahveu. Mesija, Sudija će suditi pravedno, jer ,,Njegova je pravda, pravda večna“.^[107]

U narednim stihovima (6. i 7), psalmopisac proročki opisuje carstvo ovog cara, kao carstvo mira i sreće, pravičnosti. Zacarenje cara koga čekaju biće živonosno i dobrotvorno, kao kiša koja orošava zemlju, tako da će se u dane njegove vlade, koja će se produžiti do kraja ovoga sveta, namnožiti miroljubivi ljudi i procvetati pravednici. Svi ovi stihovi su praobraz Eshatona, Budućeg Carstva Hristovog Koje će doći, Koje su iščekivali svi ljudi od Adama i Eve, pa do svršetka veka. U Carstvu Nebeskom, neće više biti greha i smrti, bolesti i fizičkih nedostataka, nego će procvetati Život i Vaskrsenje.

Iz ovog psalma treba još istaći i 17. stih. Ovaj stih svedoči ispunjenje Božijeg obećanja koje je dao Avraamu i drugim prorocima, da će se blagosloviti u njemu svi narodi i da će ga zvati blaženim. Zbog toga je Avraam ,,Otac svih naroda“. Ali, kao što je i Avraam praslika Hrista, tako će i ime Hristovo biti blagosloveno od zanavek i u Hristu (=Crkvi) svi narodi, podvlačimo svi narodi će Ga slaviti, jer je On došao za sve.

Devetnaesti i dvadeseti stih predstavljaju Liturgijski završetak drugog dela knjige Psalama. O tome nam naročito govori dvadeseti stih – ,,svršiše se molitve Davida, sina Jesejeva“. Dakle, ovim psalmom se završava druga knjiga psalama.

Psalam ima 20 stihova i spada u grupu Mesijanskih psalama.^[108]

III Knjiga Psalama
(psalmi od 73. do 90)

Psalam 73.

Pisac psalma je Asaf. U psalmu se psalmopisac govori o srdnji pravednika, kada gleda ,,sreću“ bezbožnika (upućujemo na footnote 69). U psalmu pisac govori o bezbožnicima koji ni malo ne mare za svoje spasenje. Sakupljaju svoje bogatstvo zemaljsko, a ne brinu o blagu Carstva Nebeskog. Takvi su slični onima o kojima je govorio Gospod u HHIV glavi Matejevog Jevanđelja.

Za razliku od njih, psalmopisac je sličan mudrim devojkama (Mt. HHV) i svo svoje uzdanje polaže u Gospoda.

Psalam ima 28 stihova i spada u grupu pohvalno-blagodarnih psalama.

Psalam 74.

Pisac psalma je Asaf. Psalam je naslovljen kao ,,Nauk Asafov“, što nam u startu govori da je ovo jedan poučni psalam. Psalam je molba Gospodu za pomoć kada se strašno opustoši svetinja.

Iz psalma treba istaći drugi stih, u kome se govori o Crkvi Hristovoj, Saboru Svetih, kako se još naziva (upućujemo na footnote 89). U ovom stihu se kaže da je taj sabor od starine, od davnina, što pokazuje da je Crkva Hristova bespočetna i da ona nije istorijska, već Eshatološka institucija, i Koja Svoje poreklo ima u Carstvu Nebeskom čija je ikona.^[109]

Stihovi od 3. do 8. govore o razorenju Jerusalima i odvođenja naroda u Vavilonsko ropstvo, o kome možemo pročitati u HHV glavi II Knjige o Carevima.

Deveti stih govori o stanju Jevreja u ropstvu, ali i o stanju čitavog roda ljudskog do dolaska Hrista.

Ovaj psalam je bio osnova za pisanje Molitava Zaklinjanja na Krštenju.^[110] Ako se malo zadubimo u te molitve, možemo videti sličnost između ovog psalma i tih molitava.

Psalam ima 23. stiha i spada u grupu, kao što rekosmo, poučnih psalama, ali se takođe može svrstati i u molitvene.

Psalam 75.

Pisac psalma je Asaf. Psalam je napisan načelniku pevačkom. Psalmopisac moli Gospoda da ne pogubi Svoj narod i zahvaljuje Bogu koji sudi oholima.

Drugi i treći stih nam govore o javljanju Boga u Starom Zavetu, tj. o javljanju Boga kroz Njegova dela.

Sedmi stih nam govori o Bogu kao Sudiji, kao o Onome Koji će suditi svetu (upućujemo na tumačenje 72. psalma), i da samo Bog uzvišuje i unižava nekoga.

Osmi stih nam je jako značajan, jer je on praobraz Svete Tajne Evharistije. Ovaj stih se može porediti i sa pričom o svadbi carevog sina (Mt HHII). Čaša kojom nas Gospod poji je prepuna i ,,Tele je ugojeno i ima dovoljno za sve“, po rečima svetog Jovana Zlatoustog i za one koji su došli u treći čas, i za one koji su došli u 6. i u 9. i u 12. za sve ima dovoljno.^[111]  Ta čaša je Čaša Spasenja, kroz Koju nam se Hristos daje na svetoj Liturgiji kroz Pričešćivanje, kroz primanje Njega Samog u sebe. Taj Hristos daje se svima koji Mu pristupaju, jer je svima dato spasenje, koji ga slobodno prihvataju. I neznabožci ispiće na zemlji Čašu Gospodnju, i prihvatiće Gospoda.

Oni koji prihvate Gospoda neće propasti i zanavek će biti sa Bogom, dok oni koji ne prihvate Gospoda, propašće i Gospod će ,,rogove njihove satrti“.

Ima 10 stihova i spada u grupu pohvalno-blagodarnih psalama.

Psalam 76.

Pisac psalma je Asaf, koji je ovaj psalam ispevao uz žice (=yalthrion).

Psalam je napisan načelniku pevačkom i u njemu se govori o veličini Nebeskog Sudije.

Prvi stih nam govori o tome da je Jevrejski narod od Boga izabrani u Starom Zavetu i da, za razliku od drugih naroda, koji nisu znali za Boga, Jevreji su znali za Boga i imali su toliki blagoslov da Mesija, Spasitelj i Izbavitelj dođe iz njihovog naroda, Koga, na žalost, oni nisu prepoznali.

Drugi stih nam govori o mestu gde obitava Gospod- na Sionu. Sećamo se da se Crkva Hristova naziva Sionom (upućujemo na footnote 89). Hristos Gospod vidljivo je prisutan u Crkvi kroz episkopa kao Njegovu ikonu i kroz Sveto Pričešće, kao samo davanje Boga čoveku na vidljivi način.

U Crkvi Svojoj, Gospod je uništio sve neprijatelje roda ljudskog, jer čovek samo u Crkvi može da prevaziđe greh i smrt. Čovek samo u Crkvi može da pobedi neprijatelje koji ga mrze i ugnjetavaju, jer Crkvu ,,ni vrata pakla neće nadvladati“ (Jevanđelje od Mateja HVI 18.), a o čemu nam govori treći stih.

Četvrti stih nam govori da je Gospod jedini divan. Još su se stari Jelini pitali, koliko je tek lep Tvorac, kada je ovako lepa tvorevina. Gospod je lepši i od ,,gora hajdučijih“, jer je On njihov Tvorac. Neki hrišćanski (ne pravoslavni) biblisti smatraju da je ovaj stih koristio Muhamed kada je pisao Kuran ili Koran, u kome stoji: ,,Alah je lep i voli lepotu“. Povezujući ovaj stih sa citatima Korana, oni su zaključili da ima dosta sličnosti i da je Muhamed preuzeo ovaj stih iz Psaltira.

Šesti stih nam pokazuje da je Bog, Bog konkretnih ličnosti – u ovom slučaju Jakova.

Dvanaesti stih govori o tome da je iznad careva zemaljskih i da je On, po rečima cara Navuhodonosora: ,,Bog nad bogovima i Gospodar nad carevima, i koji objavljuje tajne“ (Knjiga Proroka Danila II 47.).

Psalam ima 12 stihova i spada u grupu pohvalno-blagodarnih psalama, a može se svrstati i u poučne.

Psalam 77.

Pisac psalma je Asaf. Psalam je napisan načelniku pevača Idutunovih. U psalmu pisac jadikuje, jer je u teškoj nevolji i govori o tome kako ga je Gospod utešio i hvali Ga zbog svih milosti koje je Bog ranije činio svom narodu.

U prvom stihu psalmopisac pokazuje svoje uzdanje u Gospoda i njegovu nadu da će ga Gospod uslišiti.

Drugi stih nam govori da je psalmopisac u dan tuge svoje tražio Gospoda, tada kada je bio najtužniji, on je tražio od Gospoda pomoć. Ovo nam je sjajan primer da se ,,u svako vreme i na svaki čas“^[112] uzdamo u Gospoda, jer nam samo on može pomoći.

Stihovi 9, 10, 11. i 12. se čitaju kao stihovi, dok se trinaesti stih ovog psalma peva kao prokimen na Večernjoj službi na praznik Sabora Presvete Bogorodice.^[113]

Psalmopisac se u narednim stihovima priseća svega što je Gospod učinio za Svoj narod kroz njegovu istoriju.

Psalam ima 20 stihova i spada u grupu molitvenih psalama. Njime se završava deseta katizma.

Psalam 78.

Ovim psalmom počinje jedanaesta katizma. Pisac psalma je Asaf. U psalmu se govori o vernosti Božijoj u vođenju Njegovog neposlušnog naroda.

Drugi stih ovog psalma citirao je Hristos, kada je tumačio priču o sejaču i semenu Svojim učenicima (Jevanđelje od Mateja HIII).

U psalmu pisac iznosi sva čudesna izbavljenja Jevrejskog naroda, od Izlaska iz Misira do dolaska u Obećanu Zemlju i stalno otpadanje Jevrejskog naroda od Boga, kroz razna idolopoklonstva i kršenja Njegovog Zakona.

Stih 68. iako govori o istorijskom događaju, on je na neki način i Eshatološki. U njemu se govori da je Gospod izabrao Sion (=Crkvu), koji mu omile. Po Drugom i Slavnom dolasku Hrista, Gospod neće pogubiti one koji su u Crkvi, na Svetoj Gori Sionu. Ta Gora Sion je i ,,gornji stan“. To nas upućuje na ikonološki značaj Crkve, Koja je ikona Carstva Nebeskog, Koje dolazi i Koje će se ostvariti u budućnosti.

Psalam ima 72 stiha i spada u grupu poučnih psalama, a može se uvrstiti i u pohvalno-blagodarne.

Psalam 79.

Pisac psalma je Asaf. U psalmu psalmopisac se jada Gospodu na razarače Jerusalima. Ovaj psalam je Asaf sigurno napisao posle razorenja Jerusalima i odvođenja naroda u Vavilonsko ropstvo.

Deveti stih nam govori da Gospod miluje zbog Svoje prevelike milosti, a ne zbog naših zasluga. Kada bi Gospod sudio po pravdi, ko bi se spasao?

Trinaesti stih govori o ljudima kao o ovcama, čiji je Pastir Gospod.

Poistovećenje Boga i Pastira i naroda i ovaca imamo mnogo puta u Svetom Pismu (pošto smo o ovome već govorili unapred, nećemo ponavljati, nego ćemo uputiti na footnote 63.).

Psalam ima 13 stihova i spada u grupu molitvenih psalama, a može se svrstati i u pokajne.

Psalam 80.

Pisac psalma je Asaf. Psalam je napisan načelniku pevačkom, a ispevan uz instrument koji se zove sosanim edut. U psalmu se psalmopisac moli Gospodu da održi svoj narod Izrailjski- vinograd koji je sam posadio.

U prvom stihu vidimo da pisac Boga naziva Pastirom (upućujemo na prethodni psalam). Gospod sedi nad Heruvimima, što pokazuje Njegovu veličinu i  visinu.

Stihovi 8, 9, 10. i 11. su sećanje na izbavljenje iz Misira. U ovom stihu narod se poistovećuje sa čokotom,^[114] koji je izvađen iz Misira i posađen i koji je pustio svoje loze sve do mora i svoje ogranke do reke. Ovi stihovi na simvolički način označavaju verene i Crkvu Hristovu. Misir je simvolika za ropstvo i smrt, ropstvo grehu naroda i smrtnost, koju rod ljudski nije mogao da pobedi pre Vaskrsenja Hristovog. Međutim, Hristos je Svojim Vaskrsenjem izbavio ljude (čokot) iz tame Adske i postavio ga u Svoje Carstvo. Kako smo već govorili, Crkva je ikona Carstva Nebeskog, pa se ovi stihovi mogu odnositi i na Crkvu. Čovek koji nije u Crkvi je van Boga i on je u ropstvu greha i smrti. Krštenjem ga Gospod vadi iz te smrtne dubine koja je smrtna i propadljiva i postavlja ga u Svoju Crkvu. Loze koje su se raširile po čitavom svetu simvolizuju širenje Crkve, od svetih Apostola, pa kroz čitavu istoriju do danas i Njenu bezgraničnost, jer je Crkva Bezgranična, kao i Onaj Koji je Nju utvrdio.

Stihovi 12. i 13. govore o stradanju Crkve kroz istoriju, još od Nerona, pa i do naših vremena (npr. današnje stradanje Vaseljenske Patrijaršije i Vaseljenskog Patrijarha).

Stihovi 14. i 15. su nam poznati, zbog toga što ih episkop govori na svetoj Arhijerejskoj Liturgiji, u vreme pevanja Trisvete pesme. Episkop uzima trikirije i dikirije, koje simvolizuju Svetu Trojicu i dve prirode Hristove, izlazi na Carske Dveri i izgovarajući ove stihove, blagosilja narod; prvo centralni deo, zatim desni deo hrama, a potom levi deo hrama, ili obrnuto, zavisno iz koje perspektive se posmatra. u srpskoj Pravoslavnoj Crkvi je običaj da se ovi stihovi govore na tri jezika: najpre Crkvenoslovenskom, zatim Novozavetnim grčkim jezikom i najposle savremenim srpskim jezikom. Posle svakog izgovaranja ovih stihova od strane episkopa, negde se peva prvo ,,is pola eti Despota“ pa zatim Trisveta pesma, ali to nije svuda običaj.

Sedamnaesti stih nam govori da je Otac dao vlast Sinu da On sudi svetu. Sin Čovečji je utvrđen od Oca i Otac je Njemu predao svu vlast. Hristos, Sin nas privodi Ocu i zbog Hrista i kroz Hrista mi zadobijamo spasenje.

Devetnaesti stih se može povezati sa Vaskrsenjem. Hristos je Svojim Vaskrsenjem povratio ljude iz Ada i spasio ih. Vaskrsenje Hristovo je bilo u Slavi, a Slava u Svetlosti. Hristos je zasijao u tamu Adskoj i spasao sve one koji su tamo bili.

Psalam ima 19 stihova i spada u grupu molitvenih psalama.

Psalam 81.

Pisac psalma je Asaf. Ovaj psalam je napisan načelniku pevačkom, a ispevan je, kako stoji u naslovu ,,uz Getsku spravu“. To je verovatno instrument Kinor, koji je sličan instrumentu yalthrion, a svojim oblikom najviše podseća na Harfu.^[115]

Drugi i treći stih pokazuje, kojim sve instrumentima su Jevreji hvalili Boga (truba, bubanj,^[116] gusle, psaltir).

Četvrti stih govori da je to po zakonu Gospodnjem koji je dao Mojsiju:

,,Kaži sinovima Izrailjevim i reci: prvi dan sedmoga meseca neka vam je odmor spomen trubni, sabor sveti“.
(III Knjiga Mojsijeva HHIII 24).

Stihovi do kraja psalma su u glavnom citati iz ostalih knjiga Starog Zaveta, kako je Gospod brinuo o narodu, a narod stalno otpadao od Gospoda, tako da ne zahtevaju neko posebno tumačenje.

Psalam ima 16 stihova i spada u grupu pohvalno-blagodarnih psalama.

Psalam 82.

Pisac psalma je Asaf. U psalmu se govori o tome kako Gospod preti nepravednim vlastima. Psalmopisac opisuje nepravedne sudije, koji sude ubogima, sirotinji, a ne pokušavaju da ih zaštite.

Iz ovog psalma treba pomenuti 6. stih, koji je protumači Sam Gospod, kada su Jevreju hteli da Ga kamenuju, zbog toga što se ,,budući čovek pravi Bog“ (Jevanđelje od Jovana H). Već i ovde vidimo mogućnost usinovljenja čoveka, tj. mogućnost čoveka da postane sin Božiji po blagodati. To je i bio cilj dolaska Hrista na zemlju, oboženje i usinovljenje čoveka. Sveti Serafim Sarovski o tome kaže: ,,Bog je postao čovek, da bi čovek postao bog po blagodati“. (Sestrinstvo manastira svetog Serafima Sarovskog u Divijevu, Sveti Serafim Sarovski, Krušedol 2005. godine,  str. 79).

Sedmi stih govori o tome da svaki čovek, koliko on savršen ili nesavršen bio, mora da prođe smrt. Kao što je nekada Jevrejski narod na čelu sa Isusom Navinom prošao kroz Jordan u Obećanu zemlju, tako svaki čovek mora da prođe kroz smrt, da bi dospeo u Carstvo Nebesko. (Knjiga Isusa Navina I glava).  Jordan simvolizuje smrt, a Obećana zemlja Carstvo Nebesko. Sam Hristos, Presveta Bogorodica, sveti Apostoli i svi pre i posle Hrista, morali su da prođu kroz smrt.

Psalam ima 8. stihova i spada u grupu poučnih psalama.

Psalam 83.

Pisac psalma je Asaf. Psalam je pesma i molitva Gospodu za pomoć protiv neprijatelja Izrailjevih.

U prvom stihu pisac moli Gospoda da ne zaboravi i ne ostavi Svoj narod, jer su se mnogi podigli na njega (2. stih).

U trećem stihu vidimo da su Jevreji bili svesni svoje izabranosti i da su hteli da budu sa Bogom samo kada su u nekoj nevolji. U Starom Zavetu su Jevreji bili izabrani, a u Novom Zavetu Izabrani narod su svi koji su u Crkvi, o čemu govori i sveti apostol Petar:

,,A vi ste rod izabrani…“
(Prva saborna poslanica svetog apostola Petra II 9.).

U narednim stihovima, pisac piše o svim stradanjima koja su Jevreji imali kroz istoriju.

U 18. stihu pisac opisuje veličinu Gospoda koji je ,,Jedini Najviši na svoj zemlji“.

Psalam ima 18 stihova i spada u grupu molitvenih psalama.

Psalam 84.

Pisac(i) psalama su sinovi Korejevi. Psalam je napisan načelniku pevačkom, a ispevan je uz ,,Getsku muzikalnu spravu“ (Kinor). U psalmu se opisuje čežnja naroda za svetinjom, na šta nam ukazuju već prvi stihovi.

U prvom i drugom stihu, pisac(i) opisuje težnju jevrejskog naroda za svetinjom. Ovi stihovi mogu se protumačiti i kao proročki, jer kao što su Jevreji čeznuli za svojom svetinjom, tako i svaki hrišćanin čezne za ,,Bogom Živim“. Iz Svetog Pisma Novog Zaveta vidimo da su sveti Apostoli iščekivali Hrista, na šta upućuje izraz ,,Maran ata“ koji znači ,,Gospode dođi“ ili ,,Gospod dolazi“ – Poslanica svetog apostola Pavla Rimljanima, HVI 22; ,,…da dođi Gospode Isuse!“ – Otkrovenje svetog Jovana Bogoslova, HHII 20. Kao što su Jevreji čeznuli za Jerusalimom i hramom, tako mi žudimo za dolazak Gospoda.

Četvrti stih pokazuje da su blaženi oni koji su u Domu Gospodnjem, tj. blago onima koji će po Hristovom dolasku biti u Crkvi i koji će do tada biti sa Hristom u Crkvi. Blaženi su oni koji će se sabrati kao orlovi oko tela (verni oko Hrista – Crkve kao Tela Hristovog – Pričešća kao Tela i Krvi Hristove). Blago onima koji će se u taj dan uzdati u Gospoda (5. stih).

Šesti stih govori o mogućnostima i darovima i čudima koja će činiti oni koji su sa Bogom. Sećamo se da je Hristos dao takvu moć Svojim učenicima:

,,Bolesne isceljujte, gubave čistite, mrtve dižite, demone izgonite,
na dar ste dobili, na dar i dajite“.
(Jevanđelje od Mateja, H 8).

Takođe se sećamo kakva su sve čuda činili proroci, Svetitelji, Prepodobni i Pravedni i svi oni koji su bili sa Bogom. Ovaj stih nas na to upućuje.

U 7, 8. i 9. stihu pisac moli Gospoda da pogleda i na njega i na sav narod i da ih ne ostavi.

Deseti stih govori o lepoti doma Gospodnjeg. Bolje je živeti jedan dan sa Gospodom nego li hiljadu sa neznabožcima, bolje je živeti jedan dan sa nepropadljivim, nego hiljadu godina sa propadljivim, bolje je živeti jedan dan sa besmrtnošću nego hiljadu godina živeti u smrti. Besmrtnost, netruležnost i život čovek zadobija samo u Crkvi, gde nije uskaćen ni jednog dobra.

Psalam ima 12 stihova i spada u grupu molitvenih psalama, a može se svrstati i u pohvalno-blagodarne. Čita se u deveti čas.

Psalam 85.

Pisac(i) psalma su sinovi Korejevi. Psalam je napisan načelniku pevačkom. Psalam je molba da Gospod opet blagoslovi narod prema kojem je ranije bio milostiv, na šta nam ukazuje prvi stih.

Deseti stih ovog psalma se često peva kao stih na stihovnjim stihirama na praznik prepodobnih.

Psalam ima 13 stihova i spada u grupu pokajnih psalama. Njime se završava jedanaesta katizma. Ovaj psalam se čita u deveti čas.

Psalam 86.

Ovim psalmom počinje dvanaesta katizma. Pisac psalma je David, koji je ovaj psalam napisao u velikoj nevolji.

U prvom stihu vidimo da David unižava sebe pred Gospodom, što je za njegove psalme karakteristično.

Psalam ima 17. stihova i spada u grupu pokajnih psalama, a može se svrstati i u molitvene. Ovaj psalam se čita u deveti čas. ( Pogledati: Časoslov u prevodu sa grčkog i crkvenoslovenskog, episkopa zahumsko-hercegovačkog Atanasija, Beograd 2001, str. 118-123.)

Psalam 87.

Pisac(i) psalma su sinovi Korejevi. U psalmu se slavi gora Sion što je obratila mnogobošce. U prenesenom značenju, ovaj psalam je pohvala Crkvi Hristovoj, koja je obratila mnogobošce.

Drugi stih govori o ljubavi koju Gospod ima prema Crkvi. Mi možemo samo da mislimo kolika je ta ljubav Gospodnja prema Crkvi, kada se Ona naziva “Telom Hristovim“ (Poslanica svetog apostola Pavla Korinćanima HII 27). Zbog toga je za nas, po rečima oca Georgija Florovskog ,,Crkva život“.

Četvrti stih govori o svim goniteljima Jevrejskog naroda kroz istoriju. Svi ti nevernici i neznabožci će se obratiti i biće u Crkvi. Mi znamo koliko se neznabožaca obratilo i kako su oni prihvaćeni od strane Jevreja i tadašnje Crkve. O tome nam najbolje govori poslanica svetog apostola Pavla Rimljanima, a naročito II i IH glava. Hristos je došao da spase sve, a ne samo Jevreje.

Peti stih je jako značajan, jer govori o ovaploćenju Gospoda Isusa Hrista. Reči ,,Čovek postade u njemu“ ili ,,Taj se rodio u njemu“ (u prevodu Đure Daničića) govore o tome da će se Gospod roditi u Obećanoj Zemlji. Interesantno tumačenje ovog stiha daje nam episkop Atanasije u tekstu ,,O rimokatoličkom ekumenizmu“, tekstu objavljenom u listu ,,Pravoslavlje“ Patrijaršije srpske. Episkop Atanasije, govoreći o prvenstvu Jerusalimske patrijaršije nad ostalim patrijaršijama Pravoslavne Crkve, kaže da se: ,,samo Jerusalimska Patrijaršija može nazvati ,,Majkom Crkvom“, jer je ona Sion Mati Crkva, kako je prorekao Gospod Savaot za ,,MhtropoliV’“ koja će ognjenojezičnom blagodaću Svetog Duha Utešitelja biti preobražena u ,,Crkvu Prvorođenih i Nebeski Jerusalim“ (Poslanica svetog apostola Pavla Jevrejima HII 22-24.). Sveti Irinej Lionski, koji Crkvu u Jerusalimu naziva ,,Mitropolijom građana Novog Zaveta usavršenih Svetim Duhom“ i od te Crkve ,,svaka druga Crkva dobila je svoj početak“, jer je po njemu, Pedesetnički=Svetoduhovski Događaj Crkve na Sionu bio, i ostao, Akropolis za sve apostole i sve verne po vaseljeni.^[117]

Šesti stih govori o tome da će, po Drugom i Slavnom Dolasku, kada Hristos bude sudio svetu da će za one koji su na Sionu (=u Crkvi) potvrditi da su bili sa Njim, da su bili u Crkvi, u ,,Hristovom Telu“.

Radosti van Hrista, van Crkve, van Zajednice nema, jer je sva radost ovoga sveta samo sa Hristom.

Psalam ima 7 stihova i spada u grupu molitvenih psalama.

Psalam 87.

Pisac(i) psalma su sinovi Korejevi, konkretno Emana Izrailjca, jednog od potomaka Korjevih, koji je bio iz Zarinog plemena. On je napisao samo ovaj psalam načelniku pevačkom, da se ,,peva uz sviralu“. Psalam je molitva u teškom iskušenju i u smrtnoj opasnosti.

Ovaj psalam nam je poznat jer se čita na jutarnjem bogosluženju u okviru šestopsalmija.

U prva tri stiha, pisac umižava sebe i govori o nevoljama u koje je zapao. Postao je kao neznabožci, jer svaki dan sve više greši i nije ,,u Zakonu Gospodnjem“ (Psalam I 2), o čemu nam govore stihovi 4. i 5.

U sledećim stihovima pisac opisuje kakav je svet i život i Ad bio pre Vaskrsenja Hristovog.

Psalam ima 18 stihova i spada u grupu molitvenih psalama, a može se svrstati i u poučne.

Psalam 89.

Pisac psalma je Etan Izrailjac, koji je takođe bio iz Zarinog plemena. Bio je savremenik cara Davida i Levit u Skiniji. Ovo je jedini njegov psalam. Psalam je jedna uteha za Davidov dom u Božijem odricanju.

U našem bogosluženju se prva dva stiha ovog psalma često pevaju na svetoj Liturgiji, kao stihovi apostola na Aliluja.

Prvi stih opisuje sećanje pisca na sve Božije posete i Božije milosti koje je izlivao na Izabrani narod.

Drugi stih govori da Gospod sudi po Svojoj milosti. Tu milost će izlivati do kraja sveta i veka a po svršetku veka i Drugom Dolasku, Gospod će svakome dati ,,po delima njegovim“.^[118]

Treći stih nam govori o da je Gospod dao obećanje Svom Izabranom narodu i Davidu da će iz njegovog plemena podići presto i da će pripremiti seme njegovo. Gospod je pripremio seme Davidovo za Ovaploćenje Hristovo. ,,Sveti Joakim, otac Presvete Bogorodice je bio iz plemena Davidovog, iz plemena carskog, a sveta Ana, majka Presvete Bogorodice bila je iz roda Aronovog, iz roda svešteničkog. Na taj način je Presveta Bogorodica predobražavala službu Onoga Koga će roditi“.^[119] Gospod je to lepo uredio i tako se i zbilo.

I nebesa hvale ime Gospodnje, jer ih je On stvorio, i ona svedoče da je Bog Gospod, a Crkva, čiji se udovi upodobljavaju Anđelima nebeskim svedoče istinu Gospodnju. Sveti Apostoli će suditi sa Hristom nad Dvanaest Plemena Izrailjevih (pogledati HHIV glavu Jevanđelja od Mateja) i biće sa Hristom, da bi posvedočili da je to Taj Hristos, a ne neki drugi ,,jer će mnogi doći u ime Hristovo govoreći: Ja sam Hristos. I mnoge će prevariti“ (5. stih). Crkva svedoči Hrista i Apostolska Crkva će objavljivati istinu Gospodnju, o čemu nam govori 5. stih.

Savet svetih, koji je pominje u 7. stihu je Crkva ,,veće pravedničko“. Crkva je sabor svetih, a sveti su svi ljudi koji su njeni članovi. Ovaj stih nam to pokazuje, a pokazuje nam još i da je svaki čovek pozvan na svetost,  a svetost se stiče samo u Crkvi.

Osmi stih govori o tome da ni jedan čovek nije kao Bog i da niko nije ravan Njemu, Gospodu nad vojskama. On je Gospodar i zemlje i mora, Tvorac svega što postoji (9. stih).

Ohole, gorde i neverne, Gospod je oborio i desnicom svojom je rasejao nevernike (10. stih).

U dvanaestom stihu se spominje gora Tavor, jedna od najznačajnijih gora, kako u Starom, tako i u Novom Zavetu. Za ovu goru se kaže da je Gospod i njen Tvorac. Zamislite samo kolika je bila Ljubav Božija i smirenje Hristovo, kada je On Koji je Tvorac postao tvorevina i sa Svojim učenicima pošao na ovu Svetu Goru i pred njima se Preobrazio i pokazao Svoju nestvorenu energiju (Jevanđelje od Mateja HVII glava). Kao što danas ova Sveta Gora ima veliki značaj za nas hrišćane, tako je ona imala i veliki značaj u istoriji Jevrejskog naroda. Kada je Hristos došao na Tavorsku goru, ona je obradovala Njegovom dolasku, kako je to ovde simvolički opisano.

Stihovi 13. i 14. govore o moći (=kreposti) Gospodnjoj, Čija je Desnica stvorila sve, i Čija Desnica će se utvrditi na zemlji a Desnica Gospodnja, utvrđena je u Crkvi. 14. stih je jedno proročko mesto, koje govori o svetom Proroku, Preteči i Krstitelju Gospodnjem. Sveti Jovan je išao pred Hristom i objavljivao Pravdu i Sud, Milost i Istinu koja će dođi za njim:

,,Pokajte se jer se približilo Carstvo Nebesko“.
(Jevanđelje od Mateja III 2.).

On je ,,pripravio put Gospodnji“ i on je prethodio pred licem Hristovim, o čemu nam govori ovaj stih, a svedoče jevanđelja: od Mateja III, Marko I, Luka III i Jovan I.

Stihovi 15. i 16. govore o blaženstvu onih koji su u Crkvi i onih koji znaju za spasenje i Ko je Gospod. Po drugom dolasku, Hristos će uzvisiti takve, a pravedni će se obradovati kada vide Gospoda gde dolazi. Stalno iščekivanje Mesije je ono što su imali Jevreji. To se prenelo i na Novi Zavet i na naše iščekivanje Hrista ,,Koji će doći u Slavi Oca svojega sa Anđelima svojim i tada će uzvratiti svakome po delima njegovim“ (Jevanđelje od Mateja HVI 27.). Stalno iščekivanje Hrista, od svetih Apostola i rane Crkve do danas, iskazivano je rečima ,,Maran ata“ tj. ,,Gospode dođi“.

Čime se drugim hrišćani mogu hvaliti, nego li Hristom, Carem i Gospodom, Posrednikom i Zastupnikom (Prva saborna poslanica svetog Jovana Bogoslova II 1) između Oca i nas. On je od Oca dobio Silu i Moć i od  svih sinova Izrailjevih, Njega je najviše uzdigao, o čemu nam govore stihovi 17, 18 i 19.

Stih 20. govori o pomazanju Davida za cara od strane proroka Samuila ^[120].  David je, kako smo unapred govorili, praslika Hrista, i kao što je Otac pomazao^[121] Davida za cara, tako je i Hristu predao Svetog Duha. Hristos je nosilac Svetog Duha (pogledati Jevanđelje od Jovana HH 22 i footnote 59.). do Njegovog Silaska u dan Pedesetnice, kada Ga je poslao Crkvi (pogledati Dela svetih Apostola II glavu).

Otac i Sveti Duh su bili uz Hrista sve vreme tokom Njegovog života na zemlji, i ni jednog trenutka nije prestala veza između Ličnosti Svete Trojice. Otac i Sveti Duh su hrabrili Hrista i pomagali mu kada je bio ,,Najslabiji“ (npr. molitva u Getsimanskom vrtu ili Hristova Prvosveštenička molitva, Jevanđelje od Jovana HVII i XVIII glava). Zbog toga je Božanska ikonomija spasenja Trojična, po rečima prof. dr Zdravka Pena.^[122] (stih 21).

Iako su Jevreji razapeli Hrista i ubili Ga, nisu uspeli da ga pobede, jer je sasekao neprijatelje i njegove mrzitelje je porazio Vaskrsenjem Hristovim. Otac i Sveti Duh nisu ostavili Hrista, već je Otac Svetim Duhom Vaskrsao Hrista (Dela svetih Apostola II 24. i Poslanica Rimljanima svetog apostola Pavla I 4.). Istina i

Milost Oca je sa Hristom uvek, i Hristos je sve činio Slavom Očevom i u Ime Očevo (Jevanđelje od Jovana VIII glava). (stihovi 22, 23. i 24.)

Hristos je u svemu ravan Ocu i sve što ima Otac ima i Hristos i Sveti Duh.

On je stalno prizivao Oca i blagodario Ocu, posle svega što bi učinio:

,,U to vreme odgovori Isus i reče:
Hvalim te, Oče, Gospode neba i zemlje, što si ovo sakrio od mudrih i razumnih, a otkrio si bezazlenima“.
(Jevanđelje od Mateja HI 27.).

Hristos je stalno prizivao Oca, blagodario i hvalio Oca, ali je Oca nazivao, ne Ocem u onom smislu u kojem ga naziva bilo ko, nego u onom jedinstvenom smislu. I današnji biblijski tumači posebno naglašavaju značenje reči ,,Ava Oče“.  To je aramejska reč koju je Hristos koristio u Svojim obraćanjima Bogu, odnosno Ocu. Ova reč, prema mišljenju tumača, ima naročito značenje biblijskog ličnog odnosa, posebnog (=osobenog) ličnog odnosa (Mitropolit pergamski, profesor dr g. g. Jovan Zizijulas, Dogmatske teme, Novi Sad, 2001. godine str. 115). (stih 26).

Otac je Hrista postavio za Prvenca i za višeg od svih zemaljskih careva, postavio je Hrista za ,,Prvorođenog među braćom“ i ,,Prvorođenog među mrtvima“. Hristos je veći od ostalih (=careva zemaljskih), zato što niko nije uradio ono što je On uradio – Vaskrsao je iz mrtvih (stih 27.).

Zavet koji je Otac dao Hristu, Hristos je dao Crkvi – ,,da budu jedno, kao Hristos u Ocu i Otac u Hristu“ (Jevanđelje od Jovana XVII 21).

Seme Hristovo postavljeno do veka je upravo Crkva, koja taj Zavet čuva do svršetka veka, i koja će do veka ostati, jer Nju ,,ni vrata pakla neće nadvladati“ (Jevanđelje od Mateja XVI 18.), o čemu nam govore stihovi 27. i 28.

Svim otpalim od tog svetog Saveza (=Zaveta), Gospod će suditi palicom (=prutom) i ranama, ali i kada bude Sudio, Gospod neće suditi pravdom, nego milošću, jer kada bi Gospod sudio po pravdi, ko bi se spasao? (stihovi 31, 32. i 33).

Međutim, Gospod neće da uništi Crkvu Koju je utvrdio zbog toga što su Njeni članovi grešni i što su otpali od Boga, jer je Gospod obećao da Crkva neće propasti, nego će seme Davida (=Hrista) ostati do veka. Svedok, koji se pominje u 37.stihu je Hristos, koji se naziva ,,Svedokom naroda i vođa i zapovednik narodima“ (Knjiga Proroka Isaije LV 4.). Hristos je na nebu sa Ocem, ali je ikonološki prisutan i u Crkvi, kroz službu episkopa. (stihovi 34, 35, 36. i 37).

U stihovima od 38. do 51. pisac govori o svim stradanjima koja trpi pomazanik Gospodnji i moli Gospoda da se seti sluge Svoga Davida i da ga ne ostavlja.

Stih 52. predstavlja Liturgijski završetak i završetak Treće knjige Psalama.

Psalam ima 52 stiha i spada u grupu Mesijanskih psalama, a neki ga smatraju i poučnim (npr. ep. Atanasije). Njime se, kao što rekosmo, završava Treća knjiga Psalama.

IV Knjiga Psalama
(Psalmi od 90. do 106)

Psalam 90.

Pisac ovog psalma je prorok Mojsije Bogovidac. Ovo je, kao što smo na početku rekli najstariji Psalam. U Psalmu se govori o večnosti Boga i prolaznosti čoveka. Psalam je takođe molitva Gospodu za milost. Kao što smo rekli, Psalam je napisan posle četrdesetogodišnjeg lutanja naroda kroz pustinju.

Prvi stih ovog psalma nam je poznat, jer se peva u Velikom Slavoslovlju.^[123]

Drugi stih govori o svevečnosti Boga, Koji postoji pre vekova, i o propadljivosti i poniženosti čoveka, te pisac moli Gospoda da ga izbavi iz poniženja (3. stih).

Četvrti stih ovog psalma citira sveti apostol Petar u II Sabornoj poslanici III 8, govoreći o tome da je Gospod izvan vremena i da Njemu vreme i prostor nisu ograničavajući faktori.

Stihovi od 5. do 9. govore koliko je čovekov život prolazan i koliko brzo prođe i da je samo Gospod produžava ili skraćuje nečiji život, koji sam po sebi jedva dostigne sedamdeset ili osamdeset godina, od kojih je većina muka i bolest (stih 10.).

Stihovi od 14. do 17. su nam poznati jer se često koriste na Jutarnjem bogosluženju kao stihovi na stihovnje stihire oktoiha, ako nije Praznik, kada se govore stihovi Praznika. ^[124][125]

Psalam ima 17. stihova i spada u grupu molitvenih Psalama. Ovo je jedini Psalam koji je sveti Prorok Mojsije napisao. Psalam se čita i na Prvom času.

Psalam 91.

Pisac Psalma je David. Psalam je jedna pohvalna pesma, u kojoj se govori da je Svemogući Bog zaštita u svim opasnostima.

Prvi stih nam pokazuje da i posle ovog života postoji nešto, da posle ovoga života nije kraj. Oni koji su u ovom životu bili sa Hristom, oni će se nastaniti i pod krov Carstva Nebeskog.

U drugom stihu psalmopisac polaže svoju nadu na Gospoda, i na Njegovo zastupništvo, jer samo On može da nas izbavi iz zamke lovačke, iz zamke đavola koji hoće da u svoju mrežu uplete čitav rod ljudski (stih 3.).

Jedino mesto gde se čovek može zaštiti od te mreže nečastivoga jeste Crkva, Telo Hristovo, (=Pleća Gospodnja), krila Gospodnja, jer On je i Anđeo (Druga Knjiga Mojsijeva, HHIII 20-21.), pod Čijim krilima postoji nada za spasenje čovekovo (stih 4.). Kada smo u takvoj zajednici sa Gospodom, onda nam niko ne može ničim nauditi. Gospod je postavio Anđele Svoje da čuvaju Čoveka, ali je poslao i Anđele da čuvaju Hrista. U Getsimanskom vrtu, Hristu se javio Anđeo sa čašom u ruci:

,,A javi mu se Anđeo sa neba krepeći ga“ (Jevanđelje od Luke, HHII 43).

Psalam nam je poznat jer se čita na Velikom Povečerju i na Opelu i Parastosu (Pogledati: Časoslov u prevodu sa grčkog i crkvenoslovenskog, episkopa zahumsko-hercegovačkog Atanasija, Beograd 2001. godine, str. 156-157. i  Mali Trebnik, Beograd 2004. godine, str. 231. i 317). Ima 16 stihova i spada u grupu pohvalno-blagodarnih Psalama. Ovim Psalmom se završava dvanaesta katizma.

Psalam 92.

Ovim Psalmom počinje trinaesta katizma. Ne zna se ko je napisao ovaj Psalam. Psalam je hvala Bogu Koji kažnjava bezbožnike i blagosilja pravednike. Psalam je napisan za dan subotnji, kada se i pevao.

Prvi i drugi stih su nam poznati, zbog toga što se čitaju na jutarnjem bogosluženju posle Stihovnjih stihira, ukoliko nije Slavoslovna služba. (Profesor dr Joanis Fundulis, Liturgika 1. Uvod u sveto bogosluženje, Kraljevo 2004. g. str. 178-179.) Takođe se se prvi stihovi ovog Psalma uzimaju kao prvi antifon koji se može pevati svake nedelje. Antifoni su postepeno uvođeni u vizantijske Liturgije. Prvo je uveden treći antifon, u vreme koga se vršio vhod, da bi kasnije bila uvedena i ostala dva (prvi i drugi), zbog svetosti broja tri, ali i da se pokrije proskomidija, koja je posle njenog premeštanja sa heruvimske pesme počela da se vrši pred vhod, u toku pojanja antifona. Tri antifona jesu tri vaskrsna Psalma koji su se čitali celi, sa pripevima. Kada je proskomidija, u svom novom obliku, bila preneta pred početak Liturgije, čitanje Psalama antifona je ograničeno na tri ili četiri stiha po izboru svakog od njih.^[126] U ovom slučaju, prva tri. Dakle, za prvi antifon se uzima ovaj psalam i njegova prva četiri stiha. O drugom i trećem antifonu ćemo reći nekoliko reči kasnije.

Prva dva stiha govore o nečemu, o čemu je kasnije govorio i sveti apostol Pavle:

,,Molite se bez prestanka“.
(Prva Poslanica svetog apostola Pavla Solunjanima V 17.).

Neprekidna molitva je ono što je potrebno svakom hrišćaninu. Kao što smo na početku rekli, nekada su postojali neusipajušči manastiri koji su hteli da poslušaju savet svetog apostola Pavla. Sveti apostol Pavle, kao dobri poznavalac Starog Zaveta, sigurno je iskoristio ovaj Psalam i Psalam 1. kada je izrekao ove reči. Hvaliti Gospoda i danju i noću, i u ponoć i u podne- to je ono što je potrebno za spasenje.

Treći stih pokazuje uz kakve su sve instrumente Jevreji slavili Boga (yalthrion, gusle, kimvali, itd).

Dela Gospodnja su veličanstvena, ali čovek koji je u bezumlju to ne vidi. Čovek je kao zaslepljen grehom nije mogao da prepozna Sina Božijeg, došavšeg u Telu. Greh je bio važniji od Boga i bezakonje i nestajanje preče od Spasenja. Bogoborstvo je bilo preče od Bogobojažljivosti, narod je ustao na Boga, ali Bog je pobedio Svoje neprijatelje Vaskrsenjem. Svi oni koji su bili protiv Gospoda propašće, a ,,pravednici će procvetati kao palma“ u naručju Gospodnjem (stihovi 4-11).

Dvanaesti stih ovog Psalma se peva kao prokimen i stih na Stihovnjim stihirama na Jutarnjoj i Večernjoj službi na praznik prepodobnih i pravednih, dok se stihovi 13. i 14. čitaju kao stihovi između pevanja dvanaestog stiha.^[127]

Četrnaesti stih govori o značaju zastupništva Svetih, koji će biti dobroprijemljivi, tj. da će oni posredstvovati i moliti Gospoda za nas.

Psalam ima 15 stihova i spada u grupu pohvalno-blagodarnih Psalama.

Psalam 93.

Psalam je napisao David. U njemu se opisuje veličanstvo Carstva Nebeskog. Napisan je za dan predsubotni (petak), kada se naseli zemlja.

Ceo ovaj psalam sveštenik čita na svetoj Liturgiji u vreme Proskomidije, dok pokriva sveti Diskos.^[128][129]

Prvi stih se peva kao Večernji prokimen u šestom glasu u subotu uveče. Peva se i kao pripev na Stihovnje stihire Vaskršnje, u subotu na Večernjoj službi.^[130]

Prvi stihovi ovog Psalma se pevaju kao 2. antifon nedeljom i praznikom, a kao pripev se peva ili ,,Spasi nas Sine Božiji, Vaskrsni iz mrtvih nas koji Ti pevamo: Aliluja“, ili ako je praznik svetih, onda se peva: ,,Molitvama svetih Tvojih…“

U ostalim stihovima se govori da je Bog od večnosti i da su se Njegova svedočanstva potvrdila.

Psalam ima 6 stihova i spada u grupu pohvalno-blagodarnih psalama.

Psalam 94.

Pisac Psalma je David. Psalam je molitva protiv onih koji ugnjetavaju narod Božiji. Napisan je za četvrti dan nedelje (=sredu).

Već u prvim stihovima se govori o Bogu kao o Sudiji, koji će da sudi grešnicima koji čine bezakonja i nepravdu (1-20).

Stihovi od 21. do 23. su proročko mesto o Hristu. Svi su se skupili protiv Njega Pravednoga, a On je ,,kao Jagnje na zaklanje bio vođen“ (Knjiga Proroka Isaije LIII 7.). Krv Njegovu nevinu su prolili,^[131] ali je Gospod je na kraju pobedio i uzvratio im za njihovo bezakonje- Vaskrsao je i pobedio smrt.

Psalam ima 23 stiha i spada u grupu molitvenih psalama.

Psalam 95.

Pisac psalma je David.^[132] U Psalmu on poziva narod da hvali Boga i opominje neposlušne. Prvih nekoliko stihova se peva kao 3. antifon, a između svakog stiha peva se tropar Vasksan ili svetoga, u zavisnosti od toga u koji dan se služi sveta Liturgija. Ovi antifoni su pevani na svim Liturgijama, što znači i na nedeljnim i na svakodnevnim, iako Liturgija uvek ima Vaskršnji karakter. U toku pevanja ovog psalma, bivao je vhod, a kao vhodnoje, pevan je 6. stih ovog Psalma.^[133]

Od 1. do 6. stiha psalmopisac veliča Gospoda, Tvorca neba i zemlje.^[134] Iz prva dva stiha se vidi da je psalam u početku bio namenjen da se upotrebljava na bogosluženju, po svoj prilici u subotu.

U prvih sedam stihova, iznosi se pouka vernima od strane psalmopevčeve, a u druga četiri od samog Boga.

Psalmopisac poziva verne da sa radošću i religioznim pevanjem i sviranjem izađu pred Lice Božije rano u subotu, jer je On Tvorac i car ove zemlje, tako da su u Njegovoj vlasti dubine zemlje i visine gora (stihovi 3, 4. i 5). Dakle, poziva da bliže priđemo Bogu sa naročitim osećanjima i suzama radosnicama, da Mu odamo božansko poštovanje, pošto je On Bog Izrailjev, a Jevreji Njegovo stado, Njegove paše i On se stara o njima kao o Svojim ovcama (pogledati H glavu Jevanđelja od Jovana).

Od 7. do 11. stiha, Gospod govori narodu. Sveti apostol Pavle objašnjava da je predmet ovoga glasa Božijega tj. obećanje da se ulazi u pokoj (u odmor Božiji) objavio Hristos vernima. Obećana Zemlja je samo praobraz Carstva Nebeskog Koje dolazi.^[135] Psalam ima 11. stihova i spada u grupu pohvalno blagodarnih psalama.

Psalam 96.

U našoj Bibliji ovaj Psalam je bez natpisa. U Septuaginti je takođe bez natpisa, ali kao što rekosmo LXX prevodilaca su Psalme bez natpisa naslovljavali kao Davidove. Iz Psalma se može zaključiti da je David zaista pisac Psalma, jer je Psalam napisan posle ropstva, kada je podizan Hram. U Psalmu pisac govori narodima o Carstvu Božijem.

,,Nova pesma“ je pesma Vaskrsenja, najradosnija pesma koju je moglo uho svakog stvorenja da čuje. Cela zemlja je učestvovala u Vaskrsenju:

,,I gle, zavesa hrama razdre se na dvoje,
od gornjega kraja do donjega i
zemlja se potrese i kamenje se raspade,
i grobovi se otvoriše i ustadoše
mnoga tela svetih koji su pomrli“.
(Jevanđelje od Mateja HHVII 51-52).

i cela zemlja je tugovala kada je Hristos Raspet. Ali, kao što je tugovala kada je stradao, tako se i radovala, kada je Vaskrsao. Od Njegovog Vaskrsenja, pa sve do danas, Rod sveti, Crkva Hristova javlja radost Vaskrsenja na svakoj svetoj Liturgiji koja je Vaskrsno slavlje. Javlja ga i neznabožcima i novim vernim pokolenjima (stihovi 1, 2. i 3).

Pisac u stihu 4. veliča Gospoda iznad bogova, Boga Živoga, a ne boga od kamenja, rukotvorenog, koji su demoni, a Bog Izrailjev je Tvorac Nebesa i zemlje, svega vidljivog i nevidljivog (stih 5).

U stihu 6. pisac veliča lepotu Carstva Božijeg, a stihovi 7. i 8. nam pokazuju i koji je bio povod za pisanje Psalma. Naime, rekli smo da je Psalam napisan kada je podizan hram posle ropstva. Sećamo se da je Davida stalno uznemiravala misao, što on živi u kući od kedrovog drveta, a Kovčeg Zaveta stoji pod šatorom. Međutim, prorok Natan je dobio zapovest od Gospoda da kaže Davidu da on ne može sazidati Hram Gospodu zbog toga što je prolio mnogo krvi. Ovi stihovi, mogu se shvatiti kao proročanstvo Davida o podizanju hrama, jer on nije doživeo njegovo podizanje.^[136] Međutim, ovi stihovi takođe mogu i da osporavaju autentičnost ovog Psalma. Ako David nije mogao da vidi podizanje hrama, onda on i nije napisao ovaj Psalam, već neko posle njega, ali kako je on u Septuaginti naslovljen kao Davidov, mi ćemo se držati toga.

Jevrejski narod je od podizanja Jerusalimskog hrama do razorenja Jerusalima 64/67. godine prinosio žrtve Bogu u njemu. Osmi stih nam svedoči da su tada prinesene žrtve, i da se ceo narod poklonio Gospodu. To je bilo verovatno kada je podignut Solomonov hram i kada je Gospod spalio žrtve.

O tome da Psalmi imaju uticaj na Novozavetno bogosluženje i na Novozavetnu himnografiju, svedoči nam stih 11. Ovim stihom počinje tropar trećeg glasa.

Stihovi 12. i 13. govore o radosti Tvorevine dolasku Gospoda Koji će suditi svetu i ljudima. Ovi stihovi su, kako Mesijanski, jer opisuju Ovaploćenje Hrista (prvi dolazak), tako su i Eshatološki, jer opisuju drugi dolazak, ali su još i apokaliptički jer govore o poslednjim vremenima i Sudu.

Psalam ima 13. stiha i spada u grupu pohvalno- blagodarnih psalama, ali zbog poslednjeg stiha, mi ćemo ga svrstati u Mesijanske.

Psalam 97.

U Jevrejskom Psaltiru, ovaj Psalam nije naslovljen, ali ga kao takvog LXX pripisuju Davidu, a da je povod za pisanje Psalma vreme kada se zemlja vaspostavljala, pošto je Božijom pomoću pobedio neke neznabožačke narode, kao što se može i videti u sadržini Psalma.

Psalmopisac poziva svu zemlju sa njenim stanovnicima da se raduju, jer je nastupilo Carstvo Božije, Čije je otkrovenje proizišlo kroz strašni sud Božiji nad neznabožcima, koji se slika kao užasna bura (1, 2. i 3. stih).

Po drugom dolasku, čitav kosmos će učestvovati i čitav kosmos će se uplašiti Hrista Koji će sedeti na oblacima:

,,Jer kao što munja izlazi
od istoka i sine do zapada,
tako će biti i
 u dolazak Sina Čovečijega.’
(Jevanđelje od Mateja HHIV 27.).

Munja će osvetliti vaseljenu i potrešće se krajevi vaseljene. Tada će svi oni koji su se klanjali kipovima i idolima da se posrame i shvatiće da to nije Bog, već delo ruku ljudskih (stihovi 4, 5. i 6.).

Sedmi stih citira sveti apostol Pavle u Poslanici Jevrejima I 6. Svi Anđeli će se pokloniti Gospodu, jer je On Sudija svih. Sveti apostol Pavle, dokazujući prevashodstvo Hristovo nad Anđelima po Njegovoj čovečanskoj prirodi, poziva se na reči ovog stiha, da Anđeli treba da odaju Gospodu božansku počast, kada Otac uvede Sina u buduću obnovljenu i Sinom iskupljenu vaseljenu u svojstvu Gospodara i Gospoda.

Kako treba pravilno razumeti svedočanstvo apostola Pavla o poklonjenju Anđela Hristu i Njegovom Drugom Dolasku, kada se Anđeli i sada klanjaju Onome Koji sedi sa desne strane Boga Oca? Nesumnjivo se Anđeli i sada klanjaju Hristu na nebesima, ali to čine nevidljivo od očiju ljudskih, i ne javno radi svih grešnika, ali od Drugom dolasku Hristovom oni će mu se klanjati kao Gospodu javno i pred svim stvorenjima, pred pravednicima i grešnicima, na šta više i pred palim anđelima. Zbog toga ovi stihovi imaju Mesijanski i Apokaliptički karakter.

Sion (=Crkva) će se obradovati Drugom dolasku, jer je Njen način postojanja i glavno svojstvo iščekivanje  Hrista  – ,,Maran ata“.

Crkvi, pravednicima, će tada zasijati svetlost i pravednici će se radovati dolasku Onome Koji je ,,Svetlost svetu“ (Jevanđelje od Jovana VIII 12.). Gospod čuva pravednike za Poslednje Vaskrsenje, jer čovek neće propasti nego će biti vaskrsnut silom Hristovom. Hristos će pravednike izbaviti od ruke grešnika, i neće dati da oni poginu (stihovi 8, 9, 10, 11. i 12).

Psalam ima 12 stihova i zbog svojih Apokaliptičkih stihova o Poslednjem sudu Gospoda Isusa Hrista nad bezbožnicima i o otkrovenju Slave Gospodnje sa svetima Njegovim, spada u grupu Mesijanskih Psalama.

Psalam 98.

Po Septuaginti, pisac Psalma je David, dok je u Jevrejskom zborniku bez natpisa. U Psalmu, pisac slavi Vaskrsenje Hristovo, simvolički opisano kao slavljenje Gospoda zbog pobeda po celom svetu.

Pesma nova je pesma Vaskrsenja, pesma Novog Zaveta i sva čuda koja je Hristos činio. Desnica koja je spasla Gospoda je simvolika Vaskrsenja Hristovog, Koga je Otac Vaskrsao:

,,Njega Bog vaskrse, razdrevši muke smrti
jer ne beše moguće da ga ona drži“.
(Dela svetih Apostola II 24.).

Hristos je došao, javio se rodu ljudskom, zasijao onima koji su u tami i otkrio sebe ljudima. Svi krajevi zemaljski su videli spasenje Gospodnje. Svi krajevi vaseljene su videli Vaskrsenje, svi krajevi vaseljene su videli Vaznesenje, svi krajevi vaseljene su videli Silazak Svetog Duha, svi krajevi vaseljene, videli su i čuli su i osetili su Crkvu, Koja je nama data za spasenje, Koja je spasenje Boga našega. (stihovi 1, 2. i 3.).

Ko je sa Hristom, taj se raduje Njegovom dolasku i Njegovom sudu. Onaj koji je u Crkvi, on je sa Hristom (Crkva Telo Hristovo), a Hristos je Sud jer:

,,A ovo je sud, što je svetlost došla na svet
a ljudi više zavoleše tamu negoli svetlost,
jer njihova dela bejahu zla“.
(Jevanđelje od Jovana III 19.).

Psalam ima 9 stihova i spada u grupu pohvalno-blagodarnih Psalama.

Psalam 99.

Prema Septuaginti, pisac Psalma je David, međutim u Jevrejskoj Bibliji je bez natpisa. U Psalmu se govori o tome da svetost vlada u Carstvu Nebeskom.

Prvi stih govori o veličanstvu Gospoda koji sedi na Heruvimima, jer On je Gospod Heruvima i Car Serafima. Sion, Gora Gospodnja, Crkva, je mesto gde Bog obitava (stih 2).

U ostalim stihovima psalmopisac govori o svetosti Gospoda i poziva sve na svetost. I Sam Hristos je rekao: ,,Budite sveti, jer sam ja svet“. Dakle, svi su pozvani na svetost i na zajednicu sa Bogom, u Gori Sion (=u Crkvi).

Psalam ima 9 stihova i spada u grupu pohvalno-blagodarnih Psalama.

Psalam 100.

Ne zna se ko je autor ovog Psalma. Psalam je pohvalan, tj. pohvalno- blagodaran, što se može zaključiti i iz njegove sadržine. To je jedna pohvalna pesma za Narod Božiji.

Radosti van Gospoda nema, jer On je Sreća nesrećnima i Radost tužnima. Radost Koju daje Gospod se doživljava na svetoj Liturgiji, jer se u njoj projavljuje radost Vaskrsenja. (stih 1. i 2).

Gospod je Tvorac svega. Gospod stvara a ne čovek. Čovek je samo ovca čiji je Pastir Gospod (stih 3).

Psalam ima 5 stihova i spada, kao što smo rekli, u grupu pohvalno-blagodarnih Psalama.

Psalam 101.

Pisac Psalma je David. Psalam je ogledalo njegove vladavine. U Psalmu govori o svima onima koji su ustali protiv njega i kako se on bori protiv njih. Ovim Psalmom se završava trinaesta katizma.

Psalam ima 8 stihova i spada u grupu poučnih Psalama.

Psalam 102.

Ne zna se ko je Psalam napisao. Psalam je pokajnička molitva siromaha (=nevoljnoga, onoga koji je u nevolji) kada mu je teško, pa ispoveda Gospodu svoju tugu (=molitvu).

U Psalmu, pisac moli Gospoda da ponovo podigne Sion (što možemo i zaključiti na osnovu 16. stiha, i govori o svojim mukama i nevoljama u koje je zapao.

Sećamo se kroz čitavu istoriju Jevrejskog naroda u kakve nevolje i iskušenja je upadao, kao i koliko je bio čest osećaj Bogoostavljenosti. Psalmopisac i ovde moli Gospoda da ga ne ostavi i da ne okrene Svoje lice od njega. (stih 2).

Čovekov život je prolazan, brz i propadljiv, kao pokošena trava, za razliku od Gospoda Koji je Večan i Koji zauvek ostaje. (st. 4.-12.). po Drugom dolasku, Gospod će pomilovati sve one koji su bili sa Njim, Sion (=Crkvu), a narodi koji nisu u Crkvi će se uplašiti strašnog Dolaska.

Stih 16. nam govori da će Gospoda sazidati Sion, tj. vaspostaviti Crkvu u kojoj će se javiti u Svojoj Slavi. Nama je moguće da vidimo Slavu Gospodnju u Crkvi, Slavu Gospodnju na ikonološki način, istu onu Slavu Koju su videli i sveti apostoli Petar, Jakov i Jovan na Tavorskoj gori i istu onu Slavu Koju je video sveti apostol Pavle kada je bio uzdignut do trećeg neba.

Stih 19. govori o Ovaploćenju Gospodnjem, tj. o tome kako je Gospod pogledao na zemlju sa Nebesa i sa Prestola Slave Svoje, a stih 20. govori o Silasku u Ad i izbavljanju onih koji su tamo bili. Gospod je čuo uzdisanje Svojih stvorenja koja su svezana lancima Ada, sišao i izbavio ih iz odrešio one koji su mrtvi i vaskrsao ih zajedno sa Sobom i odveo u Svoje Carstvo. Njih je Gospod vaskrsao iz ljubavi, ali i radi svedočanstva ljudima. Sećamo se da su ljudi, kada je Hristos sišao u Ad i izbavio ljude iz lanaca Adskih videli mnoge umrle kako su živi:

,,I grobovi se otvoriše
i ustadoše mnoga tela
svetih koji su pomrli“.
(Jevanđelje od Mateja HHVII 52.).

Sve to je bilo da se posvedoči Vaskrsenje i čudo koje je Gospod učinio. Sveti Longin Sotnik, vojnik koji je Gospoda probio kopljem ,,video je i posvedočio i istinito je svedočanstvo njegovo i on zna da istinu govori, da i mi verujemo“ (Jevanđelje od Jovana HIH 35), (stih 21. i 22).

Gospod nam je pokazao šta je večno^[137] i na taj način nam je pokazao koliko je naš život uzaludan i kratak (stih 23.).

Psalam ima 28 stihova i spada u grupu pokajnih Psalama, ali se zbog proročkih stihova o Vaskrsenju može svrstati i u Mesijanske Psalme. Njime počinje četrnaesta katizma.

Psalam 103.

Pisac Psalma je David. U Psalmu on slavi milosti Božije prema grešnim i slabim ljudima. Ovaj Psalam se često koristi na bogosluženjima: na svetoj Liturgiji se peva pre prvog antifona, peva se na Izobraziteljnoj Liturgiji, čita se na Izobraziteljnoj u vreme Velikog posta i čita se na Jutarnjem bogosluženju u okviru šestopsalmija.^[138]

Psalmopisac primorava sebe da hvali Gospoda, jer je lenjivo telo nevoljno da hvali svog Tvorca, ali duša, koja je, po rečima Tertulijana ,,po prirodi hrišćanka“ zna ko je njen Tvorac i ona tera celo biće da blagodari Gospodu. Reč ,,blagoslovi“ u bukvalnom prevodu sa crkvenoslovenskog znači ,,dobro govori“ (Blago, znači dobro/ Slovo, znači reč, propoved). (Prota Sava Petković, Rečnik crkvenoslovenskoga jezika, Sremski Karlovci 1935. godine, str. 11. i 239.) Bukvalni prevod bi značio ,,dobro govori dušo moja o Gospodu i sve što je u meni o Imenu svetom Njegovom“.

Psalmopisac ne zaboravlja sva dobra koja je Gospod učinio za njega, za izbavljenja od svih muka, beda i bolesti i od truleži. Svojim Vaskrsenjem Hristos je spasio tvorevinu od smrti i pokazao da smrt više ne gospodari tvorevinom (st. 2, 3. i 4).

Orao je simvol snage i mladosti. U drevnoj istočnjačkoj mitologiji postoji jedna ptica koja se zove Ananda, koja je bila simvol snage i besmrtnosti.^[139] Gospod je obnovio čoveka Vaskrsenjem, oslobodio ga propadanja i truljenja i obnovio ga za Život Večni (stih 5.).

Gospod je Pravedan, ali i Milostiv i Milosrdan. Gospod nikome nije uzvratio po njegovim delima, nego po Svojoj prevelikoj milosti (stihovi 6-12.).

Stih 13. je jedno značajno mesto koje govori o usinovljenju. Kao što Gospod miluje sinove, tako je Gospod pomilovao nas. Bog je Otac svih nas i mi smo postali Njegovi sinovi:

,,Da budete sinovi Oca svojega koji je na nebesima,
jer On svojim suncem obasjava i zle i dobre
 i daje dažd i pravednima i nepravednima“.
(Jevanđelje od Mateja V 45.).

Čovek je sazdan od praha zemaljskog i u prah će se pretvoriti: ,,Zemlja je i u zemlju će otići“^[140] jer je duh izašao iz čoveka onoga trenutka kada nije poslušao Boga. Od toga trenutka čovek više ne poznaje gde mu je mesto i za šta je stvoren- za svetost, a ne za pakao ognjeni ,,koji je pripremljen đavolu i anđelima njegovim“ (Jevanđelje od Mateja HHV 41).

Međutim, milost Gospodnja, od izgnanja iz Raja, do danas drži ljudski rod u postojanju, zbog onih koji drže Njegov zakon. Gospod je sebi pripremio Presto na nebesima, i svi će se pokloniti Njemu Koji sedi na Prestolu. (stihovi 19-22).

Psalam ima 22 stiha i spada u grupu pohvalno-blagodarnih Psalama. Zbog sadržine može se svrstati u molitvene, a zbog nekih stihova, kao na primer 19-22. koji imaju Apokaliptičku sadržinu, jer govore o poslednjim vremenima i o Sudu Božijem, slično svetom Jovanu Bogoslovu (pogledati Otkrovenje IV glavu, stihove 9. i 10), može se svrstati i u Mesijanske Psalme.

Psalam 104.

U Jevrejskoj zbirci Psalam je bez natpisa a u Septuaginti je naslovljen kao Davidov. U Psalmu se govori o Slavi Božijoj projavljenoj u Njegovim delima. Ovaj Psalam nam je jako značajan za izučavanje Božijeg otkrovenja u Starom Zavetu. Kao što smo unapred već govorili, Bog se u Starom Zavetu javlja kroz dela, a ovaj Psalam nam upravo o tome govori.

Ovaj Psalam se čita na Večernjem bogosluženju, a to je zbog njegove sadržine, jer se u njemu, kako ćemo videti, opisuje Božije staranje o svetu svaki dan, pa i minulog dana.

Za razliku od čoveka koji je obučen u propadljivost, truležnost i smrad, Gospod se oblači u Slavu i Veličanstvo. Stih 2. ovog Psalma nam ponovo daje svedočanstvo o uticaju Psaltira na Novozavetnu himnografiju. Naima, ovaj stih je dao osnova za pisanje tropara koji se peva na Svetoj Tajni Krštenja,^[141] pošto sveštenik, onoga koji se krštava odeva u belo platno.

Stih 4. ovoga Psalma se peva kao prokimen na Jutarnjoj službi, kao prokimen Apostola na svetoj Liturgiji i kao Pričasten na praznik Sabor svetog Arhangela Mihaila i na praznik Sabor svetog Arhangela Gavrila.^[142]

Iz ovog Psalma treba posebno istaći stih 15. koji je jedno praobrazno mesto. U njemu se vide praobrazi triju Svetih Tajni – Miropomazanja, Jeleosvećenja i Evharistije. Hleb i vino su praobrazi Tela i Krvi Gospodnje uspostavljene na Tajnoj večeri, a ulje je praobraz Svete Tajne Miropomazanja i Jeleosvećenja. Ulepšavanje lica uljem je postojalo još kod starih naroda. U Staroj Grčkoj, atletičari su se pomazivali uljem jer je ono davalo snagu i gipkost koži i telu. Pomazivanje jelejem radosti je najlepši ukras koji čovek u životu može da zadobije. Pomazivanje jelejem je pomazivanje Svetim Duhom, Koji je na vidljivi način tu da pokaže Svoju blagodat i Svoj Silazak na onog koji se Krštava (Miropomazuje) i da On čuva od svake bolesti u životu onoga koji se pomazuje (Jeleosvećenje).

Posle Milanskog edikta 313. godine, kada je počela da se širi i razvija hrišćanska Crkva, tada je počelo i razvijanje Crkvenog pesništva. U Vizantiji, Crkveno pojanje je doživelo svoj vrhunac. Kada su izaslanici Ruskog kneza Vladimira bili na bogosluženju u Crkvi svete Sofije, po povratku u Rusiju izjavili su ,,da ne znaju da li su bili na zemlji ili na nebu“.^[143] Toliki razvoj Crkvenog pesništva u Istočnoj Crkvi, a naročito u Vizantiji, doveo je do stvaranja najlepših kompozicija u svetskoj kulturi i muzici. Jedna od takvih kompozicija je i kompozicija na ovaj Psalam koja počinje od 24. stiha. Naime, na Večernjem bogosluženju, čatac čita ovaj Psalam do stiha 24. posle čega počinju da se pevaju ostali stihovi ovoga Psalma do kraja, a svakom stihu dodaju se reči: ,,Slava Tebi Bože naš, Slava Tebi“. Taj deo ovog Psalma naziva se Anikasandarija (na grčkom Anoixantaria, na engleskom Anoixantaria). U Vizantijskom pojanju,  Aniksandarija, po nekim izvorima, ima čak preko 1240. kompozicija, od kojih su većina sačuvane. Jedan od najznačajnijih kompozitora Aniksandarija je sveti Jovan Kukuzelj, čiji se spomen praznuje 1/14. oktobra.^[144]  Anoixantaria se danas ne peva na svakom dnevnom bogosluženju, nego samo kada je Panagir, ili neko veliko bdenije uoči manastirske slave ili nekog velikog praznika. U srpskoj Pravoslavnoj Crkvi, ona se skoro nigde ne peva, verovatno zbog toga što postoji samo u vizantijskom napevu. Praksa pojanja Aniksandarije do danas se zadržala na Svetoj Gori Atonskoj, gde se peva svake subote na bdeniju i uoči svakog praznika i manastirske slave.

U stihu 35. psalmopisac ne moli Gospoda da On pogubi ikoga, nego moli Gospoda da se bezbožnici i bezakonici obrate, tako da ih više nema na zemlji. Psalam se završava istim rečima kojima i počinje.

Psalam ima 35 stihova i spada u grupu pohvalno-blagodarnih Psalama.

Psalam 105.

Ne zna se ko je pisac pisac Psalma. U Psalmu pisac veliča Gospoda zbog svih Njegovih dobročinstava prema Izrailju.

Prvi stih govori da su svi ljudi pozvani na apostolstvo i na širenje reči

Božije. Svi su pozvani na objavljivanje Jevanđelja narodima. Najbolji primer toga je Bogomoljački pokret, koji je postojao u našoj zemlji sredinom prošlog veka. Prosti seljaci su propovedali radosnu vest Jevanđelja.

U Psalmu, pisac se seća svih ličnosti iz istorije Jevrejskog naroda i seća se njihovih čudesnih izbavljenja, kao i kazne koje je Gospod puštao na one koji su protiv njih.

Iz ovog Psalma treba posebno istaći stih 41, koji govori o hlebu nebeskom. Hleb nebeski (mana) koja je data Izabranom narodu u pustinji je praobraz Nebeskog Hleba Koji je sišao sa neba (Jevanđelje od Jovana VI glava.).

Psalam ima 45. stihova i spada u grupu pohvalno- blagodarnih Psalama. Njime se završava četrnaesta katizma.

Psalam 106.

Ovim Psalmom počinje petnaesta katizma. Ne zna se ko je pisac Psalma. Psalam je pesma zahvalnosti na milosti Gospodnjoj kada je Izrailj zgrešio.

U Psalmu pisac se seća svih Božijih intervencija i izbavljenja kada je narod bio u teškim nevoljama. Takođe opisuje stalna otpadništva naroda i kršenje Zakona i Zapovesti Gospodnjih.

Ovim Psalmom se završava četvrta Knjiga Psalama, što svedoči Liturgijski završetak- Amin, Amin.

Psalam ima 48. stihova i spada u grupu pohvalno- blagodarnih Psalama, a može se svrstati i u pokajne Psalme.

V Knjiga Psalama
(Psalmi od 107. do 150.)

Psalam 107.

Ne zna se ko je napisao ovaj Psalam. Psalam je zahvalna pesma izbavljenih koji su prizivali Gospoda u vreme nevolje.

Pisac se seća svih izbavljenja naroda od različitih muka i nevolja u kojima je bio kroz istoriju.

Čovek je kao stvorenje gladan i željan Gospoda. Gospod hrani svaku dušu koja je prazna Samim Sobom i  ispunjava je dobrima, jer je On Jedini Dobar. Gospod hrani čoveka Svetim Pričešćem, izvodi ga iz tame Adske i senke smrti i iz okova greha i hrani ga Samim Sobom dajući mu život (stihovi 9. i 10).

Rod ljudski je posle pada bio u tolikim mučenjima da je skroz iznemogao i iz dubine Adske je Gospodu vikao. Gospod je sišao u Ad i izbavio one koji su tamo bili, skršio je vrata Ada i raskinuo okove greha Svojim Vaskrsenjem (stihovi 10-16).

Stih 20. govori o Ovaploćenju Hrista. Otac je poslao Hrista, Svoju Reč, Logos, šalje u svet da isceli i pomogne ljudima koji su u ranama greha i da ih spase od truleži. Prihvatajući volju Oca, Hristos dolazi na svet, strada i Vaskrsava, lomi vrata Adska i nas vadi iz truleži i postavlja nas u Svoje Carstvo.

Psalam ima 43 stiha i spada u grupu pohvalno-blagodarnih Psalama, ali se zbog proroštva o Vaskrsenju može svrstati i u Mesijanske Psalme.

Psalam 108.

Pisac Psalma je David. On u Psalmu veliča Božiju dobrotu i vernost i moli Gospoda da da Svome narodu pobedu nad neprijateljima.

Peti stih ovog Psalma se peva kao prokimen Apostola i kao stih prvog antifona na svetoj Liturgiji na Praznik Vaznesenja.^[145] Jasno je da ovaj stih govori o Vaznesenju Gospodnjem. Celokupna božanska ikonomija spasenja je izvršena da bi se čovek spasao. Čovek je ljubljeni Gospoda. Gospod voli čoveka i nije ga stvorio da bi ga uništio, već da bi ga spasao. Do silaska Svetog Duha na Crkvu, Njegov Nosilac je bio Hristos. Posle Vaznesenja Gospodnjeg On je poslao Svetog Duha na Crkvu. Da se Hristos nije Vazneo, On nam ne bi ni poslao Duha Svetoga:

,,No ja vam istinu govorim: bolje je za vas da ja odem, jer ako ne odem,
Utešitelj neće doći k’ vama; ako li odem, poslaću ga k’vama“.
(Jevanđelje od Jovana HVI 7.).

Gospod, Koji sve savršeno uređuje, uredio je i to da se Vaznese na Nebesa, a sve radi ,,izbavljenja ljubljenih“. (stih 6.).

Psalam ima 14 stihova i spada u grupu pohvalno-blagodarnih Psalama.

Psalam 109.

Pisac Psalma je David. Psalam je napisao načelniku pevačkom i u njemu se on moli Gospodu da kazni njegove neprijatelje koji ga gone i da se Gospod smiluje na njega u bedi.
[Povod za pisanje ovog Psalma je bio jedan od najkrvavijih događaja iz doba Saulovog gonjenja, o kojem smo unapred govorili. Doik, koji je bio glavni nadzornik nad Saulovim stadima je rekao Saulu da se David nalazi u gradu Nomvi kod prvosveštenika. Po zapovesti cara Saula, Doik Idumejac je tada pobio oko 85. sveštenika, zajedno sa prvosveštenikom Ahimelehom, razrušio je sveštenički grad Nomvu i pobio sve muškarce i žene, da čak i decu i stoku. Niko od Saulovih sluga nije hteo da pobije sveštenike, već se samo Doik rado prihvatio ovog krvavog dela i, šta više, nadmašio je i zapovesti pakosnog Saula, koje su se ticale samo odraslih sveštenika koji služe. Zbog toga njegovoga dela, psalmopisac priziva strašno prokletstvo na glavu nečovečnog tiranina i neprijatelja. U praobraznom smislu, ovaj Psalam treba smatrati Mesijanskim, zbog toga što sveti apostol Petar u Delima svetih Apostola I 20, reči Psalama iz 8. stiha odnosi na Judu Iskariotskog i time svedoči da je nevini stradalac koji je u Psalmu opisan u prasličnom  smislu Sam Hristos. Nevini paćenik David, koji je naslikan u ovome Psalmu je praslika bezgrešnog Hrista, Koga su Njegovi bližnji i prijatelji, Jevrejski narod, osudili za Njegovu ljubav i dobročinstva.]

Svi ustaju na pravednoga i umesto da ga vole, mrze ga. Prirodno za čoveka je da nekoga voli a ne da mrzi. Mržnja je posledica pada i izopačenje ljudske prirode. Umesto da čovek voli, on mrzi. Umesto da živi on umire, a sve to je posledica čovekove pale prirode (stihovi 1-5).

Za sve to je kriv đavo, ali i đavolu će suditi Gospod, zajedno sa bezbožnicima i đavo će poginuti:

,,I đavo koji ih varaše bi bačen u jezero ognjeno i sumporno…“.
(Otkrovenje svetog Jovana Bogoslova, HH 10) – (stihovi 6. i 7.)

U stihu 8. vidimo proročko mesto o najomraženijoj ličnosti u istoriji ljudskog roda – Judi Iskariotskom. Juda Iskariotski, koji predstavlja đavola, izdao je Hrista i propao, njegovi dani posle izdaje nisu bili mnogobrojni. Dakle, ovaj stih je proročanstvo o Judi Iskariotskom, koji je izdao Gospoda i njegovo mesto među dvanaestoricom zauzeo je apostol Matija.

[Još u prvim vekovima hrišćanstva, javlja se jedno učenje, koje je u periodu Sholastike, naročito na Zapadu u Rimokatoličkoj Crkvi, obnovljeno. Naime, iz ovog stiha izvođenja su neka mišljenja, koja potiču još od svetog Makarija Egipatskog, a koja su u današnjem shvatanju Crkve, po nekim teolozima pogrešna. To je učenje od dostojanstvu koje čovek ima u Carstvu Božijem. Naime, reči ,,dostojanstvo njegovo da uzme drugi“ protumačene su tako da se u njima ne govori o Judi Iskariotskom i njegovom izdajstvu Gospoda Hrista, već o padu đavola, čije mesto je u Carstvu Božijem, posle njegovog pada, zauzima čovek: ,,Posla Strašnog Suda broj Anđelča Gospodnjih treba da bude popunjen. Umesto palih Anđela, koji su pošli za satanom, među Anđele će biti primljeni najdostojniji od sveštenika i monaha. Dakle, koliko su visoki čast i slava koji očekuju dostojne sveštenike i monahe toliko je nizak pad i strašne su kazne, koje očekuju nemarne i dostojne“. -Vreme pokajanja i vreme otpadije (razgovor sa savremenim svetogorskim starcima), Beograd 2003, godine, str. 57. Mi ćemo ovo proročanstvo shvatiti i protumačiti onako kako ga tumači i sveti apostol Petar u Delima svetih Apostola I 20.]

Stih 24. govori o dve Svete Tajne- Sveta Tajna Posta i Sveta Tajna Jeleosvećenja. U pokajničkom raspoloženju psalmopisac piše na koji način se moli Gospodu- postom i molitvom. Post i molitva su najbolja sredstva za očišćenje čoveka. Sam Gospod je rekao da se ,,ovaj rod ne može isterati drukčije, no postom i molitvom“. Od prvih vekova hrišćanske Crkve verni su postili i molili se Gospodu:

,,I ona, udovica od oko osamdeset i četiri godine,
ne odlažaše od hrama i služaše Bogu
dan i noć postom i molitvom“.
(Jevanđelje od Luke II 37.).

Telo čovekovo se menja, i dobija snagu i gipkost kada se pomaže uljem (videti tumačenje Psalma 104.). Pomazivanje lica uljem u toku posta postojalo je, kao što vidimo, i u Starom Zavetu. Sećamo se da je i Gospod dao ovakvo uputstvo vernima:

,,A ti kada postiš, namaži glavu svoju
i lice svoje umij, da te ne vide ljudi
gde postiš, nego Otac tvoj koji je u tajnosti
i Otac tvoj koji vidi tajno,
uzvratiće tebi javno“.
(Jevanđelje od Mateja VI 17-18).

I car David je pomazivao svoje lice, da bi se iscelio od svih bolesti, da bi primio Svetog Duha i da drugi ne bi videli njegove podvige.

Gospod je postao isti kao čovek (stih 21). Stajanje sa desne strane nekoga, označava njegovu jednakost sa tim čovekom. Hristos je došao na svet, postao čovek i spasao čoveka od gonitelja – od smrti, koja celi život goni čoveka i jednom ga stigne.

Psalam ima 31 stih i spada u grupu pokajnih Psalama, a može se svrstati i u Mesijanske, zbog proroštva o Hristu Gospodu. Ovim Psalmom se završava petnaesta katizma.

Psalam 110.

Ovim Psalmom počinje šesnaesta katizma. Pisac Psalma je David. Jedinstveno proročko- poučni predmet Psalma je učenje o Mesiji, kao večnom vaseljenskom Caru i prvosvešteniku. Otkrivenje o ovome dobio je David u naročitom viđenju pod uticajem Svetog Duha. Prvi stih ovog Psalma nam je poznat iz Novog Zaveta, jer se pominje više puta. Hristos ga citira u Svojoj polemici sa farisejima (pogledati HHII glavu Matejevog jevanđelja, začalo 92).

Bog govori Bogu Koju je ravan Njemu. Sedenje sa desne strane znači jednakost nekoga sa nekim. Neprijatelji i Boga i čoveka su greh i smrt. Otac govori Sinu da sedne sa desne strane Njemu. Sin izvršava volju Oca, međutim volja Oca je i da On postrada. Hristos dolazi, prima telo, polaže neprijatelje pod noge Svoje Vaskrsenjem, ali Vaskrsenjem Silom Svetog Duha. Čitava Sveta Trojica učestvuje u spasenju sveta i čoveka (stih 1).

Skiptar (žezal) je Krst, kojim Hristos pobeđuje. Krst, koji je do Hrista bio simvol srama, postao je simvol pobede. Krst vlada među neprijateljima, jer je Hristos Krstom slomio vrata ada. Zbog toga je Krst naše spasenje. Ovaj stih se može shvatiti i kao Crkva u svetu, u sred neprijatelja koji stalno skaču na Nju, ali nikako ne mogu da je pobede  (stih 2).

Dan moći je dan Drugog i Slavnog Dolaska u Koji će Hristos doći sa Slavom i svetima Njegovim, koji će biti naši posrednici spasenja. Zbog toga mi u Crkvi praznujemo svetitelje. Zora je sinonim novog dana, nešto što je večito mlado i slobodno od greha i smrti. Hristos, Koji nastavlja javljanje Boga u istoriji Ovaploćenjem, postoji pre vekova ,,pre zornjače“ (stih 3).

Mesija će biti Car mira (=sveta) – Car Slave. Hristos će po Svojoj službi da bude isti kao Melhisedek. Melhisedek je u sebi objedinio tri službe – cara, sveštenika i proroka, kao što je to učinio i Hristos. Kada se Avraam vraćao kući iz bitke kod Dana, Melhisedek je izneo na dar hleb i vino i blagoslovio ga. O njegovom poreklu i smrti ništa nije poznato, ali nije poznato ni ko mu je Otac. Melhisedek znači ,,car pravde“. Salim znači ,,mir“. I tako car pravde i mira blagoslovio je Avraama i podneo mu na dar hleb i vino, isto ono što je učinio i Hristos na Tajnoj večeri^[146] (stih 4).

Hristos je seo sa desne strane Oca kada se Vazneo na Nebesa, ali je prethodno skršio u dan Vaskrsenja careve ada. On će suditi carevima zemaljskim i po Drugom Dolasku (stihovi 5-6).

Potok i Put je Hristos, jer On je ,,Izvor vode žive“ i on je ,,Put, Istina i Život“. Svi koji budu sa Njim, podignuće svoje glave, tj. ugledaće lepotu i visinu Carstva Božijeg (stih 7).

Psalam ima 7 stihova i spada u grupu poučnih Psalama, ali zbog svojih Mesijanskih i Apokaliptičkih stihova svrstava se i u Mesijanske Psalme.

Psalam 111.

Ne zna se ko je napisao ovaj Psalam. On je zahvalna pesma na duhovnim i telesnim darovima Božijim.

Savet pravih i sabor je Crkva Gospodnja, Koja neprestano proslavlja Gospoda svim Svojim bićem. U Crkvi, Gospod daje hranu onima koji Ga se boje, ali ne hranu koja prolazi i od koje se ogladni, već nam daje ,,hleb naš nasušni“. Zavet (=Crkva) koji je dao Gospod neće propasti do veka (stihovi 1-5).

Bog je poslao izbavljenje narodu Svome – poslao je Sina Svoga Jedinorodnoga, da svako koji veruje u Njega ne pogine nego da ima život večni. Stih 9. govori o Ovaploćenju Hristovom, što dokazuje i činjenica da se ovaj stih peva kao pričasten na svetoj Liturgiji na Božić.^[147]

Stih 10. se spominje i u Pričama Solomonovim (I 7.), pa je moguće da je ovaj

Psalam napisao Solomon. Stih je jako važan jer govori o važnosti straha Gospodnjeg. Sveti vladika Nikolaj o ovome kaže: ,,Ako bi neko znao broj zvezda na nebu i imena riba i moru i zbir trave u polju i navike zverova u gori, a nemao straha od Boga, njegovo je znanje kao voda u rešetu. I pred smrt njegovo znanje čini većim strašljivcem od puke neznalice. Ako bi neko mogao pogoditi sve pomisli ljudske  i proreći sudbe ljudske i objaviti svaku tajnu što zemlja krije u dubinama svojim a nema straha od Boga, njegovo je znanje kao mleko nasuto u nečist sud, od koga se sve mleko ukvari. I na samrtom času njegova mu mudrost neće svetliti ni koliko ugarak bez plamena nego će mu noć smrtnu činiti još tamnijom“. (Sveti Nikolaj Ohridski i Žički, Ohridski prolog, žitija svetih za 1. juni, Linc-Austrija, 2001, godine, str. 346.)

Psalam ima 10 stihova i spada u grupu pohvalno-blagodarnih Psalama.

Psalam 112.

Ne zna se koje napisao ovaj Psalam. U njemu se govori o blaženstvu onih koji se boje Boga i onih koji su milostivi.

Prvi stih je sličan poslednjem stihu prethodnog Psalma i govori o strahu Gospodnjem. Ova sličnost nam možda može ukazati da je jedan pisac napisao ovaj i prethodni Psalam.

Gospodnje pokolenje, (nasledstvo, prejemstvo), ostaće u vekove i na kraju veka će se blagosloviti. Po pokolenje je Crkva Hristova, u Kojoj je svaka Slava i Bogatstvo (stihovi 2-3).

To pokolenje je utvrdio Onaj Koji je zasijao u tami, jer je On ,,Svetlost svetu“. On je milosrdan i pravedni, ali i čovek.^[148] Ovaj stih (4.),  nam ukazuje na čovečansku prirodu Gospoda Hrista, Koji je Jedini Milostiv i Milosrdni i Pravedni.

,,Blaženi milostivi jer će biti pomilovani“ – Jevanđelje od Mateja V 7.). Ovaj stih nam o tome govori- o blaženstvu onih koji su milostivi. Zbog toga i sveti apostol Pavle pominje ovaj stih kada govori Korinćanima o milostinji. Milostivi se neće pokolebati do veka i ,,U večni spomen biće pravednici“. Zbog toga se ovaj stih peva kao pričasten na Praznike Prepodobnih, (npr. na praznik svete Petke), Pravednih, (npr. na praznik svetog Jovana Zlatoustog), Mučenika (na svetog Jovana Krstitelja)…^[149] (stihovi 5-6).

Pravednici (=Crkva, Koja je ,,zbor pravednički“), neće se postideti i neće propasti u Danu Suda, jer je njih (Nju) utvrdio Onaj Koji je pogledao na neprijatelja (smrt) i Čija se moć uzdiže u Slavi (=u Vaskrsenju). (Stihovi 7-9).

Grešnici će se gneviti tome što su pravednici spaseni, ali njihova želja da pravedni propadnu, propašće (stih 10).

Psalam ima 10 stihova i spada u grupu poučnih Psalama.

Psalam 113.

Ne zna se ko je napisao ovaj Psalam. U njemu se govori o tome kako je Bog Milostiv prema smirenima. Psalmi od ovog pa do Psalma 118. čine tzv. ,,Pesmu hvale“ (tehillim). Zbog ovih Psalama se Jevrejski zbornik zove tehillim, tj. ,,Pesme hvale“.

U prvom stihu, pisac poziva narod da hvali Gospoda i Njegovo Ime i on sam blagosilja Gospoda. Stih 2. peva se na svetoj Liturgiji posle Zaamvone molitve tri puta.¹⁷⁴

U ovom Psalmu se mogu uočiti osnove za pisanje molitve glavopriklonjenja na Liturgiji svetog Jovana Zlatoustog,^[150] a naročito iz stihova 5. i 6. Sa svih krajeva vaseljena, od Istoka do Zapada, hvaljeno je Ime Gospodnje, i svi krajevi Vaseljene od Istoka do Zapada videće i hvaliće Gospoda kada bude došao.

Gospod je podigao siromaha sa zemlje i ubogoga sa đubrišta. Gospod je podigao siromaha, koga je greh osiromašio i obogatio ga Sobom. Taj siromah je bogat, jer je stekao Boga. Sa đubrišta greha (= iz ada) izbavio je Gospod ubogog, koga je greh onesposobio i uništio. Gospod je takve izvadio iz utrobe zemlje i sa đubrišta greha Vaskrsenjem, i ne samo to, nego ga je poveo i u Svoje Carstvo i postavio ga sa knezovima (= pravednima). (St. 7-8).

Stih 9. je proročko mesto i praslika svete Ane, majke Presvete Bogorodice. Gospod je obnovio njenu neplodnu matericu i ona više nije beživotna materica, već je ona postala neiscrpna riznica života, zbog toka što je iz nje izašla Ona Koja je rodila Najvećeg Životodavca, Gospoda našega Isusa Hrista. Ona je tako postala radosna majka koja se raduje deci, a deca su ceo rod ljudski, jer on ima samo Jednog Oca Nebeskog.

Psalam ima 9 stihova i spada u grupu pohvalno-blagodarnih Psalama.

Psalam 114.

Ne zna se ko je pisac Psalama. U Psalmu pisac opisuje čudesa Božija kada je izvodio svoj narod iz Misira i ulazak naroda u Obećanu Zemlju.

Stihovi 1, 2, 3. i 5. se čitaju kao prvi antifon na svetoj Liturgiji za Bogojavljanje.^[151]

Kada je narod prelazio preko Jordana, Jordanska voda je zastala i narod je prošao kroz Jordan. Kada je Hristos došao na Jordan da se krsti, njegove vode su se uplašile, jer Onaj Koji je njihovi Izvor, sada je došao da se Krsti u njima. Od lica Gospodnjeg došavšeg na Jordan, sva tvorevina se potresla i slavila Njegov dolazak (st. 1-7).

Dakle, prolazak Jevreja kroz Jordan je praobraz dolaska Hrista i Njegovog Krštenja rukom svetog Jovana Krstitelja. Zbog toga se i ovi stihovi pevaju na Bogojavljanje. Kao što se nekada Jordanska voda vratila da prođe narod, tako se vraća i na Bogojavljanje, jer tvorevina zna da nije dostojna da primi svog Tvorca.

Psalam ima 8 stihova i spada u grupu pohvalno-blagodarnih Psalama.

Psalam 115.

Ne zna se ko je pisac Psalma. U njemu se govori da Slava treba da se uznosi jedino Bogu. U Psalmu pisac opisuje roptanje naroda na Izrailj.

Stih 3. se peva kao prokimen parimeja na svetoj Liturgiji svetog Vasilija Velikog na Krstovdan uoči Bogojavljenja.^[152] On govori o sveprisutnosti Božijoj. Gospod je prisutan svuda, i na nebesima i na zemlji. Za razliku od neznabožaca koji se klanjaju delima ruku ljudskih, mi se klanjamo Bogu Nebeskome, Nerukotvorenome (st. 3-4).

Stihovi  5-8 opisuju idole neznabožačke, koji su mrtvi, ali opisuje i stanje u kakvom je bio i Jevrejski narod kada je Hristos došao- sličan idolima neznabožačkim, jer su oči bile zaslepljene grehom, uši zapušene grehom, ruke polomljene grehom, jezik svezan grehom i nije mogao da prepozna i da proslavi Gospoda, nego je umesto toga vikao: ,,Raspni ga“. Postali su slični onome koji je takav – roptač i hulnik, svezani i slepi – đavo.

Međutim, spasenje je jedino u Gospodu u koga se uzda Izrailj (=Crkva, Novi Izrailj). Sva plemena i svi domovi, koji su se kroz istoriju Starog Zaveta držali Gospoda nisu propali, jer im je Gospod bio pomoćnik. (St. 9-11).

Kroz sva stradanja i iskušenja koja je imao, narod se opominjao i dobijao je blagoslov od Gospoda. Neka onda i nama iskušenja budu uteha, jer, po rečima svetog apostola Pavla:

,,… Veran je Bog koji nas neće pustiti,
da se iskušate većma nego što možete,
nego će učiniti sa iskušenjem i kraj,
da možete podneti“.
(Prva poslanica svetog apostola Pavla Korinćanima H 13).

Dakle, Gospod je kroz iskušenja opominjao narod da Ga ne zaboravi i da ne odstupi od Njegovog Zakona.

Blagosiljanje doma Aronovog, može se shvatiti dvojako: kako blagosiljanje u istoriji, tako i u ličnosti Presvete Bogorodice. Majka Presvete Bogorodice, sveta

Ana, bila je iz roda Aronovog, a sveti Joakim, otac Presvete Bogorodice iz plemena Davida. Hristos je u sebi objedinio službe cara i sveštenika, ali je, takođe, i izašao iz plemena Arona, pa je zbog toga i dom Aronov blagosloven (St. 12.).

Gospod je na nebesima, ali je On ljudima ostavio zemlju, kada je rekao Adamu i Evi ,,…napunite zemlju i vladajte njome“ (St. 16.).

Oni koji nisu sa Gospodom (= u Crkvi), umreće- otići će u ad, a oni koji su bili sa Gospodom hvaliće Gospoda u Carstvu Nebeskom, kao što su Ga i hvalili i slavili i u Crkvi, Koja je ikona toga Carstva. (St. 17.).

Psalam ima 18 stihova i spada u grupu pohvalno-blagodarnih Psalama.

Psalam 116.

Ne zna se ko je napisao ovaj Psalam. U njemu pisac zahvaljuje Gospodu zbog toga što ga je spasao od smrti. Pošto je Psalam takve prirode, možemo da predpostavimo da je pisac David, jer je on u svom životu stalno izbegavao sigurnu smrt.

Psalam na proročki način opisuje kroz duševno stanje pisca, stanje ljudskog roda u tami ada do Dolaska Hrista. U prvim stihovima blagodari Gospodu što ga sluša u svim njegovim mukama i žalostima u koje je zapao. Takve muke, bolove i žalosti imali su i oni koji su bili u tami adskoj (St. 1-3).

Međutim, pisac je prizvao Gospoda i On ga je uslišao i pomilovao ga po Svojoj milosti. Gospod je izbavio narod iz tame adske i povratio one koji su u njemu bili u spokoj, a jedino mesto gde čovek može da ima spokoj je u zajednici sa Bogom. Gospod je izbavio ljude od smrti i suza i večnih mučenja Vaskrsenjem, kada je rod ljudski izvadio iz rupe ada. I umesto da čovek sada bude u adu, on hodi po zemlji živih, a živi su samo oni koji su sa Gospodom (St. 4-9).

Osnov života svakog vernika jeste vera. Sveti apostol Pavle kaže da mi verujemo i zato govorimo (tj. propovedamo o čudesima Božijim). Svako ko je pokušao da bude sa Bogom, taj je bio u poniženju, tj. svaki koji je pokušao da se bori protiv ovoga sveta i zla u njemu, taj se ponizio (St. 10).

Svaki čovek je laž, jer je čovek samo ,,iluzija“ zbog toga što i čovek kao iluzija postoji samo određeno vreme, od rođenja i smrti, i posle toga odlazi u zemlju iz koje je i došao. Zbog toga je čovek laž, jer on govori za sebe da postoji, a u stvari, nepostojaniji je od svega (St. 11).

Jedini koji čoveka može spasiti od takve prolaznosti je Gospod. Gospod svakom čoveku daje, ne po njegovim zaslugama nego po velikoj Svojoj milosti. Način na koji čovek može da uzvrati za a dobročinstva je zajedničarenje sa Njim, ali ne bilo kakvo zajedničarenje, nego samo zajedničarenje kroz Čašu Spasenja, tj. kroz Samo Telo i Krv Gospoda i Boga i Spasa Našega Isusa Hrista. (St. 12-13). Čovek (=hrišćanin), u ovom svetu pokazuje da je sa Bogom na vidljivi način u zajednici vernih, okupljenih oko Hrista, a radi Pričešća. Ovaj stih (13.) se peva kao pričasten na Praznik Uspenja Presvete Bogorodice i još neke Bogorodičine Praznike.^[153] Čovek na ovakav način pokazuje da je u zajednici sa Bogom, ali samo kroz zajednicu sa drugima oko sebe, jer čovek svoje zavete Gospodu ispunjava samo ,,pred svim narodom Njegovim“. (St. 14). Stih 15. se peva kao prokimen apostola na praznik prepodobnih i pravednih. Onaj koji je u ovozemaljskom životu bio sa Gospodom, neće se bojati posle smrti, jer je njihova smrt časna, kao i njihov život.

Stih 16. govori da je Bog, Bog svih. Kao što je Gospod moj, tako je On Gospod i moje matere. Takođe govori i o Vaskrsenju Hristovom. Gospod je raskinuo okove čoveka, okove greha, okove u koje je čovek bio okovan do Hristovog Vaskrsenja. Hristos je Svojim Vaskrsenjem izbavio čoveka od od lanaca greha i izveo ga iz tame adske.

Žrtva koju ljudi (=Crkva) i danas prinose Gospodu za to izbavljenje od okova greha i smrti je neprestano zajedničarenje sa Njim i neprestano prizivanje Njegovog imena, ali samo u Jerusalimu (=Crkvi), u dvorovima doma Gospodnjeg (St. 17-19).

Psalam ima 19 stihova i spada u grupu pohvalno-blagodarnih Psalama, a može se svrstati i u Mesijanske, jer govori o Hristovom Vaskrsenju.

Psalam 117.

Ovaj psalam je najkraći Psalam u čitavom zborniku. Ima samo dva stiha. Ne zna se ko je napisao ovaj Psalam, ali je verovatno isti autor koji je napisao čitavu Pesmu Hvale (=tehillim). U njemu pisac hvali Gospoda i daje ,,amanet“ narodima da i oni zajedno sa njim slave Gospoda, zbog njegove velike milosti.

Psalam ima, kao što rekosmo, 2 stiha i spada u grupu pohvalno-blagodarnih Psalama.

Psalam 118.

Ne zna se ko je napisao ovaj Psalam. U njemu se govori o tome kako se pravednik raduje pobedi. Ovo je jedan Vaskrsno-blagodarni Psalam, kako ćemo to videti i iz njegove sadržine.^[154]

Dom Izrailjev, dom Aronov i svi koji se boje Gospoda hvale Njegovo ime, zbog svih dobročinstava koja je učinio (St. 1-4).

Stih 4. nam svedoči ono što smo u uvodu rekli – da je ovo Psalam o Vaskrsenju. Čitav ljudski rod je iz tame adske (=nevolje) zvao Gospoda. Gospod je čuo njegov vapaj i sišao je u tame ada i čoveka postavio u Svoje Carstvo – ,,na prostrano mesto“ (St. 5).

Onaj koji je sa Gospodom nema nikakvog razloga za strah, jer je njemu Gospod Pomoćnik. Onaj koji je sa Gospodom on se ne boji smrti (=,,poslednjeg neprijatelja“), zbog toga što ga Gospod izbavlja od nje, i iz dvora Gospodnjeg (=Crkve), čovek bezbrižno i smelo gleda na smrt, jer je ona prevaziđena u Crkvi, Vaskrsenjem Njenog Sazdatelja – Gospoda i Boga i Spasa našeg Isusa Hrista (St. 6-7).

Zbog toga što je Gospod Car i Izbavljenje, a ne čovek, bolje je uzdati se u Njega, nego li uzdati se u čoveka, ili careva zemaljskih, koji ga okružuju, ali se čovek Imenom Gospodnjim brani od njih (St. 8-12).

Čovek je bio gurnut da posrne, bio je gurnut u smrt, u ad, ali Gospod je čoveka zadržao i prihvatio ga. U Starom Zavetu, Bog je dao Zakon, koji nije dao čoveku da posrne i da propadne ako ga ispunjava, a u Novom Zavetu, Gospod je dao Crkvu Svoju, u Kojoj čovek zadobija svu potrebnu snagu (St. 13-14).

Svaka radost i veselje u ovom svetu nije u prolaznosti, nego u naseljima pravednih, u Carstvu Nebeskom i Crkvi kao Ikoni toga Carstva, jer Gospod Svojom Desnicom čini silu onima koji su u Crkvi, a najveća sila koju je učinila Desnica Gospodnja je izvođenje ljudskog roda iz adske rupe. Gospod je Svojom Desnicom izveo narod iz tame ada, podigao iz prašine a sve radi spasenja čoveka i sveta, koje Gospod nije stvorio da uništi, nego da ih spase (St. 15-16).

Oni koji su izbavljeni iz tame adske su izbavljeni iz smrti. Oni više nisu mrtvi, nego živi, i oni koji su izbavljeni iz tame adske, kazuju dela Gospodnja. Pravoslavna Crkva kjroz svu istoriju svog postojanja svedoči Hristovo Vaskrsenje, Kojim nas je On izbavio iz tame i robovanja grehu i smrti. Gospod je karao Izabrani narod, kao što i danas pušta iskušenja na Crkvu i Njene članove, ali Crkvu i verne ne predaje smrti, a po njegovom obećanju da Crkvu ,,ni vrata pakla neće nadvladati“. Zbog toga što ona ima to obećanje, svakom čoveku se otvaraju vrata Crkve, jer je u njoj jedina pravda i istina. Vrata pravde, kroz koja čovek ulazi su vrata Crkve, tj sveto Krštenje, kojim čovek ulazi u Crkvu, a mogu se shvatiti i kao vrata Carstva Nebeskog, koja mi možemo zadobiti samo u Crkvi. Kroz ta vrata, u Carstvo Božije, doći će samo pravednici, tj. koji su bili u Crkvi kao ,,saboru Pravedničkom“ (Psalam 111, 1). Jedino spasenje od greha i smrti je Crkva, ali i Crkva, koja je Ikona Carstva Nebeskog.

Gospod je uslišao glas onih koji su vikali iz ada i dao im je spasenje – Carstvo Svoje i Crkvu kao Ikonu toga Carstva i mesto za spasenje budućih pokolenja. Crkva kroz čitavu Svoju istoriju slavi Vaskrsenje Gospoda Hrista, Kojim je nas izbavio od greha i smrti^[155] (St. 17-21).

Stih 22. se više puta citira u Novom Zavetu, a i Sam Gospod ga je citirao nekoliko puta,^[156] a u kontekstu Sebe, fariseja i starešina narodnih (=zidari), koji Njega nisu prepoznali (=Kamen Krajeugaoni). Međutim, to odbacivanje Hrista, od strane Izabranog naroda, bilo je po dopuštenju i po blagovoljenju Boga Oca. To je bilo od Gospoda, da bi se potpuno ispunila božanska ikonomija spasenja, koju je Bog od veka pripremio. Hristos je dragovoljno prihvatio da dođe na svet (= da se ovaploti) i da bude Raspet, samo da bi nas spasao (St. 23).

Taj dan, dan kada je došlo spasenje svetu, dan kada je Hristos došao u telu, slavi se i danas, i slaviće se do iskona. Taj dan je bio ,,početak“ božanske ikonomije spasenja u svetu i taj dan je bio ispunjenje svih proročanstava, prorečenih u  Starom Zavetu. Međutim, to nije samo jedan dan, kome mi treba da se radujemo, već su to svi dani od stvaranja sveta, pa do njegovog svršetka, jer Gospod od samog stvaranja izliva na svet neizmernu Svoju Milost i Ljubav, a kada se ispunila punoća vremena, poslao je i Svog Sina Jedinorodnog, a sve to, radi nas ljudi i radi našega spasenja (St. 24).

Stih 26. često se koristi na bogosluženjima, i skoro da nema bogosluženja kada se ovaj stih ne peva (na svetoj Liturgiji, posle Pričasna, na jutarnjem bogosluženju, na skoro svim slavoslovljima, obredima i činodejstvima, itd.). Prethodne stihove:  (1, 11, 17 i 22.) sveštenik čita na jutarnjem bogosluženju, dok narod peva stih 26, četiri puta.^[157] Sećamo se da su Jevreji u Starom Zavetu neprestano iščekivali Mesiju, i neprestano mu klicali ,,Blagosloven Koji dolazi u ime Gospodnje“. Setimo se samo Ulaska Gospoda u Jerusalim kada su svi Gospodu vikali ovaj stih i sa grančicama izlazili i pred Njegove noge stavljali grančice, slaveći Ga na taj način, kao Cara i Mesiju. Pravoslavna Crkva, danas ima lep običaj da na Praznik Cveti vrši osvećenje palminih graničica, sećajući se ovog događaja (npr. u Jerusalimu, u Grčkoj, Vizantiji, Bugarskoj, i svuda gde je povoljna klima za rast palme, dok se kod nas na ovaj Praznik osvećuju vrbice, koje su slične palminim grančicama)^[158] (St. 26-27).

Gospod je uslišio molitvu svih onih koju su je Njemu uputili. Gospod je uslišio molitvu i vapaj celog roda ljudskog koji je iz tame ada vikao. Zbog toga što je On izbavio narod od muke i bio mu na spasenje, Crkva, kroz čitav vek Svog postojanja ne zaboravlja ovu ,,intervenciju“ Gospoda i slavi Njega, Koji je učinio nešto, što niko, pre ni posle njega, neće učiniti. Zbog toga, On je dostojan da ,,pevan bude glasovima svetim“, jer ,,život daje“ (St. 28-29).

Psalam ima 29 stihova i spada u grupu Mesijanskih Psalama. Ovim Psalmom se završava šesnaesta katizma.

Psalam 119.

Ne zna se ko je napisao ovaj Psalam. Njime počinje sedamnaesta katizma. Ovaj Psalam je Slava Reči Božije, ili kako se u Jevrejskom zborniku (tehillim-u) naziva ,,zlatna azbuka“. To je  zbog toga što u tehillim-u, po osam stihova počinju istom slovom, a po azbučnom redu. Još se naziva i ,,Veliki Azbučnik“ i ,,Bukvar Svetih“.

Ovaj Psalam bi trebalo da se čita na Opelu odraslih. Naime, pošto se pokojnik donese u Hram na opelo, prvo se otpeva 12. stih ovog Psalma: ,,Blagosloven jesi Gospode, nauči me naredbama Svojim“, posle koga se peva stih: ,,Neporočni su za put, Aliluja, pomiluj slugu Tvojega (ili: sluškinju Tvoju), Ime Tvoje, Aliluja“. Kada se to završi, čita se ovaj Psalam, a posle svakog stiha, peva se stih: ,,Neporočni su za put…“.^[159] Međutim, iz praktičnih razloga, a i iz žurbe, da se ova Sveta Tajna što pre obavi, ovaj Psalam je izostavljen. Umesto njega, samo se peva stih, i odmah se uzimaju po neporočni^[160] tropari zaupokojeni.

Prvih nekoliko stihova govore o blaženstvu onih koji su bili sa Gospodom, koji su bili u Zakonu Gospodnjem. Psalam je pomalo sličan prvom Psalmu, a prvih nekoliko stihova su slični i Blaženstvima, Koja je Hristos izgovorio na Maslinskoj gori (Jevanđelje od Mateja, V glava). Pa tako i drugi stih govori da su: ,,Blaženi čistog srca“ i svi oni koji čistim srcem traže Boga. Zbog toga su sveti Oci, na čelu sa svetim Makarijem Egipatskim dosta radili na očišćenju duše.

Skoro, kroz ceo Psalam, protežu se nevolje i stradanja koja je proživeo psalmopisac, ali i stradanja koja imaju svi koji su u Crkvi. Konkretno, Psalam govori o blaženstvu onih koji su u ovom životu bili u Crkvi sa Gospodom i koji su se prema ovom svetu odnosili kao prema ,,maćehi“, iščekujući skori i brzi dolazak Gospoda.

Čovek još od mladosti može da uspe na svom putu, ali samo ako je taj put pravi i ako je taj mladić sa Gospodom (St. 9). Jedini pravi put, Bogom blagosloveni put, kojim čovek može, i jedino treba da ide je put Hristov, put stradanja za druge, idenje za Hristom, Koji je za Sebe rekao da je On ,,Put, Istina i Život“ (Jevanđelje od Jovana HIV 6). Taj put je put koji nas vodi u Crkvu, i put koji nas vodi od Crkve do Carstva Nebeskog. U toj Crkvi je svako bogatstvo i uživanje i ko je u Crkvi, taj se stalno bogati, jer stalno stiče Boga i biva u zajednici sa Njim (St. 14-16).

Onima koji su u Crkvu (=sa Gospodom), On će uzvratiti i oživeće takve, ali ne životom, posle koga se umire, nego životom večnim. Čovek nije u mogućnosti da to zadobije sam, već je to dar koji Gospod daje njemu. Čovek je samo ,,došljak“ na ovoj zemlji, i kao takav, on nikakvom silom ne može da promeni tu svoju datost, koja mu je, kao takvom data (St. 17-19).

Gospod Isus je zavoleo sudove Oca i Njegovu volju je od večnosti ispunjavao. Od Hrista je Otac uzeo sva poniženja, pljuvanja i stradanja koja je On imao kada su ga mučili i Razapeli na Krst. Otac je to učinio time što je Vaskrsao Hrista, silom Svetog Duha. Kada su se knezovi okupili i klevetali na Hrista, smišljajući razne reči, samo da bi ga pogubili, On nije njima uzvraćao, nego je sve vreme razmišljao o Volji Boga Oca, Koju ispunjava. Hristos je bio ,,prilepio zemlji“, ali ga je Otac Oživeo i Vaskrsao po Svojoj volji, kao u čitav rod ljudski, zajedno sa Njim (St. 20-25).

Vaskrsenjem Hristovim, mi smo zadobili spasenje i Put Pravde (= Crkvu), Koju objavljujemo svima, jer smo je i mi izabrali. Crkva je nama sud, jer kada smo sa Hristom, već smo izabrali sebi sud (St. 26-32).

U Crkvi, čovek ne vidi sujetu, greh i smrt, jer je sve to u Njoj prevaziđeno, Vaskrsenjem Njenog Sazdatelja. Umesto smrti, čovek je zadobio milost i spasenje, a onima koji su se čoveku rugali za to, zapušila su se usta. Ti ljudi su starešine Jevrejskog naroda, koji su roptali na Hrista, ali kada je Hristos Vaskrsao, njihova usta su se zapušila. Za razliku od njih, koji su roptali, verni (= Crkva) su se uzdali u reči koje je Gospod izgovorio da će Vaskrsnuti, i njihova nada se ispunila. Od tada, pa do svršetka veka, Crkva objavljuje ,,reči istine“ o Vaskrsenju Gospoda i čuva Zakon Gospodnji, do veka (St. 33-44).

Vaskrsenjem Hristovim, čovek je izbavljen od tame i skučenosti, i postavljen je na širinu (= u Crkvu), te se on zbog toga ne stidi Gospoda Koji ga je izbavio od toga, nego čak i pred carevima objavljuje svoje svedočanstvo, kao nekada sveti Longin Sotnik, koji ,,vide i posvedoči i istinito je svedočanstvo njegovo“ (Jevanđelje od Jovana HIH 35). (St. 45-48).

Stih 62. je bio povod za začetke nekoliko bogosluženja, koja su ostala i do danas u Crkvi. To su Polunoćnica i svenoćno bdenije. Ljudi koji brinu za svoje spasenje, u svako vreme i na svaki čas slave Gospoda i blagodare Njemu, jer je On Spasitelj. Ova bogosluženja, naročito su zastupljena na monaškim bogosluženjima, i skoro da ne postoji manastir u Pravoslavnoj Crkvi, koji ne služi Polunoćnicu.

Stih 73. govori sveštenik na svetom Krštenju, kada novokrštavanog pomazuje po rukama svetim Jelejem.^[161] Čovek koji je okružen grehom i propadljivošću i prolaznosti, čezne za nečim što je čisto, večno i nepropadljivo- čezne za Bogom. Čovek u ovom svetu traži spasenje svuda i u svemu, ali ga nigde ne nalazi, sluša priče bezbožnika i bezakonika, ali ništa od toga nije kao Gospod i Njegova Crkva. Najbolji primer toga nam je Novozavetna priča o Bludnom sinu, koji odlazi od svoga oca, prolazi sve i sva i shvata da mu nigde nije kao sa ocem. Kada se već bio unizio do smrti, vratio se ocu i ponovo je živeo kao nekada. Kao i bludni sin, tako je i čitav rod ljudski bio unižen do smrti i umalo je bio dokrajčen. Međutim, Gospod je, po Svojoj velikoj milosti oživeo čoveka iz tame ada, a čovek je, ne zaboravljajući šta je Gospod učinio za njega, sačuvao svedočanstva, koja su izašla iz usta Gospodnjih, i sačuvao ih do veka. Čovek se može shvatiti kao psalmopisac, čitav rod ljudski, Crkva Božija ili kao Jevanđelisti, koji su zapisali sva čudesa Gospodnja, koja neće proći, jer je Gospod rekao da će ,,Nebo i zemlja proći, ali reči Njegove neće“-(Jevanđelje od Mateja HHIV 35). (St. 81-89).

Sve što postoji, postoji zbog toga što Gospod tako hoće, a ne zbog toga što to može da postoji samo po sebi. I dan i noć i sve postoji zbog toga što Gospod to hoće. Koliko god grešnici hteli da pogube pravednike i one koji žele da budu sa Bogom, toliko ih Gospod sprečava, zbog toga što i kada Gospod pušta iskušenje na nekog, to je zbog toga što On tako hoće (St. 90-95).

Ljudi koji neprestano stradaju, znaju da je to po dopuštenju Božijem, i ne predaju se iskušenjima, već ih pobeđuju time što ispunjavaju Zakon Gospodnji, Koji im je omileo više nego greh (St. 96-131). Oni svu svoju nadu polažu na Gospoda i uzdaju se u Njegovu pomoć (St. 132-138).

Stih 139. se pominje u Novom Zavetu. Kada je Gospod izgonio trgovce iz hrama, učenici su se setili ovog stiha:

,,A učenici Njegovi se setiše da je napisano:
Revnost za dom tvoj izjeda me“.
(Jevanđelje od Jovana II 17).

Stih 164. nam je jako značajan zbog izučavanja Starozavetnog bogosluženja. Naime, psalmopisac kaže: ,,sedam puta na dan, hvalih te (Gospode)“. Naime, iz ovog stiha zaključujemo da su Jevreji imali molitvu sedam puta dnevno. To je mogla biti molitva u domu, sinagogi ili u Jerusalimskom hramu. Sve u svemu, vršena je sedam puta.

Ovo je najduži Psalam u čitavom Psaltiru i ima 176 stihova. Samo ovaj Psalam je čitava sedamnaesta katizma i deli se na tri slave (tri antifona ili tri statije). Spada u grupu poučnih Psalama.

Psalam 120.

Ne zna se ko je napisao ovaj Psalam. Postoje neka mišljenja da je Psalam napisao David. Njime počinje osamnaesta katizma. U njemu pisac govori Gospodu protiv opadača. Psalmi od ovog, pa sve do 134. nazivaju se Poklonički Psalmi, zbog toga što su ih Jevreji pevali za vreme ulaska u Jerusalimski hram i poklanjanja svetinji. Ovaj Psalam je pesma za penjanje ka hramu, ili pesma stepenica. Naime, pri ulasku u Jerusalimski hram, bilo je nekoliko stepenika, i na svakom stepeniku, izgovarao se po jedan stih iz Psaltira (iz Psalama 120-134). Zbog toga se ovi Psalmi i nazivaju Stepena. Stepena se i u Novozavetnom bogosluženju koriste na Vaskršnjoj jutarnjoj službi, kada se pevaju stepena glasa koji je vladajući, ili na jutarnjoj službi nekog velikog Praznika, kada Ustav propisuje pojanje stepena (tada se pevaju stepena 4. glasa: ,,Od mladosti moje“).^[162]

U Psalmu, pisac se obraća Gospodu kada je u nevolji i Gospod ga čuje i uslišava. Takođe govori i o podizanju naroda na njega.

Psalam ima 7 stihova i spada u grupu molitvenih Psalama.

Psalam 121.

Ovaj Psalam je takođe Psalam za penjanje (stepenica). Pisac Psalma je najverovatnije David. Stihovi 1. i 2. se pevaju u šestom glasu, kao večernji prokimen svakog četvrtka.^[163] Spasenje i pomoć čoveku stiže sa planine. Planina je ovde gora Sion, sa Koje je došao Gospod Hristos, i Crkva Gospodnja, iz Koje nama svakog dana dolazi spasenje na svetoj Liturgiji. Isti Gospod Koji i nama pomaže, stvorio je nebo i zemlju i sve što je u njima. Onima koji su u Crkvi, Gospod ne daje spoticanje nogama, već čuva one koji su sa Njim (St. 1-5). Ništa, ni Sunce ni Mesec, ni kiša, ni sneg, ni strele niti bilo šta drugo, ne može nauditi onima koji su sa Gospodom, jer Gospod čuva Svoje.

Psalam ima 8 stihova i spada u grupu poučnih Psalama, a može se svrstati i u pohvalno-blagodarne.

Psalam 122.

Ne zna se ko je napisao ovaj Psalam.  [U Septuaginti i Jevrejskom zborniku, kao i u zborniku koji je na srpski jezik preveo Đuro Daničić, ovaj Psalam je naslovljen kao Davidov, međutim, verovatnije je da je pisac Solomon ili neko od njegovih savremenicima, a da je Psalam naslovljen pod pseudonimom kao Davidov.] Iz sadržine Psalma se može zaključiti da je napisan u vreme vladavine Solomona, jer opisuje veličanstvo hrama. Sam Psalam je napisan u slavu Jerusalima, a kao ,,Psalam penjanja“, ili ,,stepena“, kako mi nazivamo ovakve Psalme.

Radost. Nešto najlepše što čovek i uopšte svako stvorenje može da oseća jeste osećaj radosti. I iz medicinskog i iz psihološkog aspekta, mi znamo koliko raspoloženje čoveka utiče na njegov život, ponašanje, njegov odnos prema svetu i prema drugima. U Svetom Pismu, mi imamo bezbroj primera čemu se treba radovati i kako.

[= radost je dar Božiji: 2Dnev. HH, 27; Jezdr. VI 22; Nem. HII 43, Jov. VIII 21; Ps. IV 7; Ps. SHII 9; Prop. II 26; Prop. III 12-13; Prop. V 19-20.

= zemaljska radost se opisuje u: Prop. II 10; Prop. III 22; Prop. VIII 15; Prop. IH 7-9

= meša se sa žalošću: Prič. HIV 13; Prop. II 10, 17

= jeste taština. Prop. II 1, 11; Prop. VI 7, Prop. IH 9, Prop. HI8

= verni se raduju Bogu: Ps. IH 2; Ps. LXII 11; LXVIII 32; Is. LXI 10; Av. III; 18, Luk. I 47; Rim. V 11.]

Psalmopisac se obradova kada ga pozvaše u Dom Gospodnji. Psalmopisac se obradovaše kada ga pozvaše na spasenje, kada ga pozvaše u neprilazno, nepropadljivo i besmrtno. Zbog toga on predstavlja svakog čoveka (=hrišćanina) koji teži Bogu i Spasenju, koji teži besmrtnosti i nepropadljivosti. Jerusalim predstavlja Crkvu, mesto Koje je Gospod ostavio ljudima za spasenje. Jedino mesto gde se čovek može spasti je Crkva (=Novi Jerusalim – shodno Otkr. III 12; i Otkr. XXI 2). Čovek ide na spasenje, na svetu Liturgiju, u Crkvu, na Sabranje, gde je svaka radost i svako veselje (St. 1).

Crkva, data ljudima za spasenje, sama po sebi jeste sredstvo, ali istovremeno i cilj. U Crkvi, nama je na ikonološki način predstavljeno Buduće Carstvo, Carstvo Nebesko Koje dolazi. Međutim, Crkva sama po sebi, iako je Spasenje nije cilj, već je cilj Carstvo Nebesko. Zbog toga je Crkva ,,vrata“ [Ovde možemo istaći jedan Hristološki momenat, koji je istovremeno povezan i sa momentom Eklisiologije. Naime, Sam Gospod Hristos je za sebe rekao: ,,Ja sam vrata, ako ko uđe kroza me spašće se, i ući će i izići će, i pašu će naći“ (Jevanđelje od Jovana H 9). Dakle, Gospod za sebe kaže da je On ,,Vrata“, a mi ovde ,,Vrata“ tumačimo u kontekstu Crkve. Kako znamo da je Crkva, po rečima svetog apostola Pavla ,,Telo Hristovo“ (1Kor. HII 27), a mi govorimo o Crkvi kao ,,Vratima“, izvodimo zaključak, da je Crkva=Hristos. Dakle, onaj koji ide u Crkvu, koji ide na svetu Liturgiju, na Sabranje, ide kod Hrista i postaje ,,ud“ Njegovog Tela (=Crkve)] kroz koja mi ulazimo u Carstvo Nebesko (St. 2).

Svi ljudi, čitava vaseljena, ceo kosmos se sabira u Jerusalim (=Crkvu), ali Crkvu Koja je sazidana kao jedan grad. Ovo nam može biti značajan stih za izučavanje Eklisiologije. Naime, na osnovu devetog člana Nikeo-Carigradskog Simvola vere, mi i, zbog toga što je Hristos Jedan, Koji nas sve objedinjuje u Jedno (St. 3).

U Crkvu dolaze svi, i Jevreji i Jelini, i neznabožci, i carinici, i pravednici, i grešnici, svi dolaze kod Hrista na ,,Večeru ljubavi“, jer On na Nju poziva sve. Ljudi se odazivaju i dolaze, da budu svi  ,,Jedno srce i jedna duša“ (Dela svetih Apostola IV 32.). Ovaj stih nam na neki način govori i koliki je blagoslov, ali i značaj za sve narode imao Izrailj kao Izabrani Narod Božiji. Svi narodi dolaze i klanjaju se Gospodu u Crkvi, ali po ,,naredbi Izrailja“ (ili još bolje ,,po svedočanstvu Izrailja“ ). Izabrani Narod je slavio Gospoda i nije zaboravljao sva Njegova čudesa, a i kada bi zaboravio, Gospod je puštao opomenu i iskušenje na Njega, te se on brzo vraćao u Njegovo Naručje. Drugi narodi videvši to, pribegavali su Bogu Izrailjevom i ispovedali se Njemu. Dakle, vidimo, koliki je bio značaj (=blagoslov) Jevrejskog naroda da propoveda svima čuda Gospodnja. Znamo, takođe, da su prvi svedoci i propovednici Hrista bili Jevreji, sveti Apostoli. Takođe znamo i da su Jevreji, koji su posle pada Jerusalima 64/67. godine, pobegli u Rim, prvi objavili Hristovu nauku u Rimu. Sveti Apostol Pavle, najveći propovednik Hrista i najrevnosniji apostol, bio je Jevrejin. Nažalost, veći deo Jevrejskog naroda nije bio svestan toga blagoslova koji ima, i odbacio je Hrista, Koji je došao da ga spasi (St. 4).

Onaj koji je u Crkvi, već je sebi izabrao Sud. Čovek koji hoće da bude sa Gospodom, dolazi na Večeru Ljubavi i trudi se, pada i Gospod ga podiže, ali koliko je u njegovoj moći (ili bolje nemoći), on pokušava da bude sa Bogom. Gospod to vidi i nagrađuje. Onaj koji je u Crkvi, taj je i sa Gospodom i sam je sebi već izabrao sud. Crkva je taj sud, Crkva je merilo, da li je neko sa Bogom ili nije. Crkva je ovde predstavljena kao ,,Dom Davdidov“. Znamo da je David praslika Gospoda Isusa Hrista, pa stoga zaključujemo da se ovde radi o Domu Gospodnjem, o Crkvi, u Kojoj je Presto Gospodnji (St. 5).

Način postojanja Svete Trojice je Ljubav. Način postojanja Crkve je Ljubav. Ljubav za sobom povlači još jednu veoma značajnu stvar- mir. Mir je ono što je zajedno sa ljubavlju rešenje svih problema, nemira, ratova i stradanja. Crkva ne bi mogla da postoji bez duševnog mira njenih članova. Čovek ne može biti u svađi sa nekim i biti član Crkve. Prva prozba na svakom bogosluženju je mir, kada mi govorimo: ,,u miru Gospodu se pomolimo“!

,,Svešteniku kojemu predstoji vršenje božanstvenog tajnodejstva, dužan je prethodno da bude izmiren sa svima, i da nema ništa protiv koga, i da, koliko je moguće, čuva srce od zlih pomisli…“.^[164] Dakle, Crkva živi od mira i diše mirom, donoseći mir u svet, jer je i Njen Ustanovitelj, Gospod Isus Hristos ,,Mir naš“ (Poslanica svetog apostola Pavla Efescima, II 14). Kroz mir, čovek koji je u Crkvi, zadobija svako izobilje. Ima li lepšeg pozdrava i lepše želje, nego li nekome poželeti mir. Blažen je svaki onaj koji ima mir u sebi i koji želi mir drugome. Sam Gospod je rekao:

,,Blaženi mirotvorci, jer će se sinovima Božijim nazvati“.
(Jevanđelje od Mateja, V 9)

Svi hrišćani su pozvani da svetu donose mir i da blagoveste mir, mir Božiji, Koji je na svet došao Rođenjem Gospoda i Boga i Spasitelja našeg Isusa Hrista. Zbog toga i mi na Božić, jedni druge pozdravljamo rečima: ,,Mir Božiji – Hristos se rodi. Vaistinu se rodi“ (St. 6-9).

Psalam ima 9 stihova i spada u grupu pohvalno-blagodarnih Psalama.

Psalam 123.

Ne zna se ko je napisao ovaj Psalam. U njemu se govori o duši koja pati od sramote i poruge i gleda na visinu Nebesko, moleći milost od Gospoda.

U svome očajanju, čovek koji okružen smrću, smradom, truležnosti i propadljivosti, shvata da je Jednino Utočište i Spasenje koje može da nađe Gospod (St. 1-2).

Kao posledica greha, javljaju se bolesti, javlja se poniženje i poruga, i na kraju kao kraj svega- smrt. U svom očajanju svome, čovek se obraća Onome Koji je Uništitelj svega ovoga, Gospodu, da ga izbavi od poruge i gordosti, koja je majka svih grehova.

Čitav ovaj Psalam se čita na večernjem bogosluženju, kada se pevaju Stihire stihovnje oktoiha. Naime, prvo se otpoje prva stihovnja stihira bez bilo kakvog stiha pre, kada se ona otpeva, čitaju se stihovi, 1. i 2. do ,,tako su oči naše…“, odakle se do kraja drugog stiha peva ostatak, u vladajućem glasu. Kada se to otpeva, peva se druga Stihovnja stihira. Kada se ona otpeva, čita se stih 3. a stih 4. se otpeva u vladajućem glasu, posle koga se peva treća stihovnja stihira. Posle nje se peva Slava; i sada: i stihira Mineja samoglasno, ako ima, a ako ne, peva se stihira Oktoiha u stihovskom napevu.^[165]

Psalam ima 4 stiha i spada u grupu molitvenih Psalama, a može se svrstati i u pokajne.

Psalam 124.

Ovaj Psalam je naslovljen kao Davidov, a i iz same njegove sadržine se može uvideti da je David zaista pisac ovog Psalma. U njemu se govori o Božijim intervencijama tokom mnogih stradanja Jevrejskog naroda. Ovaj Psalam takođe spada u grupu Psalama za penjanje.

Već u prvim stihovima, psalmopisac se seća stradanja svog naroda i pita sebe, koliko bi narod stradao da Gospod nije pomogao. I pored mnogobrojnih stradanja, koja je Jevrejski narod imao, ipak ima svest da bi to stradanje bilo toliko veliko, da Gospod nije to sprečio, ili bar malo ublažio (St. 1-5).

U stihu 6. psalmopisac blagodari Gospodu za sve te intervencije i za to što nije predao narod u ,,zube njihove“. Metaforičko tumačenje ovog Psalma jeste, da je ovo Psalam Vaskrsenja. Da Hristos nije Vaskrsao i da nije sišao u tame ada, kolika bi bila muka roda ljudskog koji je bio u njemu? Gospod nije mogao da gleda kako đavo muči ljudski rod, sišao je u tame ada, pokidao lance greha i smrti i oslobodio one koji su u njih bili svezani. I sada umesto da čovek bude zarobljen i mrtav, on je živ i slobodan ,,kao ptica“. Zamka koja je skršena je greh, kojim je rod ljudski pao u zamku smrti (St. 7).

Ime Gospodnje je izbavljenje sviju nas, jer demoni trepte od imena Gospodnjeg, a mi se njime spasavamo. Ovaj stih (8) se peva kao večernji prokimen, svakog četvrtka na večernjoj službi u šestom glasu.^[166]

Psalam ima 8 stihova i spada u grupu pohvalno-blagodarnih Psalama.

Psalam 125.

Ne zna se ko je napisao ovaj Psalam. Neki crkveni naučnici ga pripisuju Solomonu, ili nekome od njegovih savremenika, jer govori o slavi Jerusalima. U njemu se govori o blaženstvu i blagostanju svih onih koji se uzdaju u Gospoda.

Oni koji se uzdaju u Gospoda, slični su gori Sion. Gora Sion je Crkva, Koja se neprestano uzda u Gospoda i stalno ga iščekuje. Zbog toga što je ona takva, ona se neće pokolebati, jer je i Sam Gospod rekao apostolu Petru:

,,A i ja tebi kažem da si ti Petar,
i na tvome kamenu sazidaću Crkvu svoju,
i vrata pakla neće je nadvladati“.
(Jevanđelje od Mateja HVI 18)

Samim tim, svi koji su u Crkvi, koji su članovi Crkve, neće propasti ni poginuti, jer kao što je nekada svako stvorenje koje je ušlo u Nojevu barku preživelo, tako će i po Drugom Dolasku Hristovom, svi koji su u Crkvi (=Jerusalimu) preživeti i neće se pokolebati (St. 1).

Gore koje su oko Jerusalima, mogu se protumačiti kao sveti ljudi, svetitelji, prepodobni i pravedni, koji su se predstavili pred Gospodom i koji ne dozvoljavaju nečestim dusima i neprijateljima nas Pravoslavnih hrišćana da nadvladaju nad nama. Crkvu štite oni, svetitelji i Sam Njen Ustanovitelj, Gospod Hristos, Koji svakodnevno čuva svoje ovce, koje su u Njegovom Toru (=Crkvi), od samog Njegovog ustanovljenja, do svršetka sveta i veka (St. 2).

Gospod u Crkvi čuva sve, i pravednike i grešnike. Po Drugom i Slavnom dolasku, Gospod će odvojiti pravednike i grešnike, da se ne bi pomešali i da grešnici ne bi povukli za sobom i pravednike. Ovaj stih nam je na neki način, protumačio Gospod Hristos u Svojoj priči o sejaču i semenu (Jevanđelje od Mateja HIII 29), kada kaže da se grešnici još ne pogubljuju ,,da ne bi čupajući kukolj počupali zajedno sa njime i pšenicu“. Po Svom Drugom Dolasku, Gospod će učiniti Sud na zemlji i pogubiće bezakonje i uništiće ,,štap grešnički“. (St. 3).

Na tome Sudu, dobro će Gospod učiniti onima koji su čistoga srca. Sam Gospod je govorio o blaženstvu onih koji su čistoga srca:

,,Blaženi čisti srcem, jer će Boga videti“.
(Jevanđelje od Mateja V 8)

Skoro svi sveti Oci Crkve, podvižnici, askete i starci, radili su na očišćenju srca, počevši od svetog Makarija Velikog, pa sve do našeg savremenika, starca Porfirija Kavsokalivita (St. 4).

Za razliku od onih koji su pravedni i čistog srca, oni koji su pokvareni i bezakonici, Gospod će odbaciti od sebe (St. 5).

Psalam ima 5 stihova i spada u grupu poučnih Psalama.

Psalam 126.

Ne zna se ko je napisao ovaj Psalam. U njemu se govori o spasenju roblja Sionskog. Ovaj Psalam, kao i prethodnih šest Psalama spada u Psalme za penjanje.

Stih 1. nam govori o radosti Izrailja kada se vraćao iz ropstva. Sećamo se iz istorije Jevrejskog naroda da je stalno bio ropstvu kod stranih naroda; najpre u Egiptu, pa zatim u Vavilonu, pa kod Filistejaca, pa na kraju kod Rimljana. Ovde se najverovatnije misli na Misirsko ropstvo i prelazak naroda preko Crvenog mora. Narod je bio srećan zbog izbavljenja iz ropstva Egipatskog. U metaforičkom i praobraznom značenju, izbavljenje naroda iz ropstva u Misiru je izbavljenje roda ljudskoga iz ropstva đavolu, grehu i smrti. Kao što je nekada Gospod proveo narod Svoj kroz Crkveno more iz Misira i doveo ga u Obećanu Zemlju, tako i sada izvodi Svoj narod iz ada i postavlja ga u Obećano mu Carstvo.

Ceo ljudski rod se radovao i veselio tome čudesnome izbavljenju i počeo je da objavljuje tu svoju radost narodima. Crkva je počela da objavljuje čitavom svetu Vaskrsenje Gospoda i Vaskrsenje čitave tvorevine. Iz greha, smrtnosti i propadljivosti, tuge i uzdisaja, Gospod je izbavio čoveka i dao mu život. Čovek je zbog toga (=svog spasenja) postao radostan i počeo da objavljuje i da svedoči to svoje izbavljenje, ali ne sam nego u Crkvi, Koja neprestano svedoči to izbavljenje (St. 2-3).

U stihu 4. psalmopisac moli Gospoda da povrati ostatak naroda iz ropstva. Kao što psalmopisac moli Gospoda da povrati ostatak, tako i Crkva moli Gospoda da On, po velikoj Svojoj Milosti, po Svom Drugom dolasku povrati sve one koji su u adu, zbog svojih grehova i da ih povrati, da im da život, kao vodu suvoj zemlji.

Svi oni koji su Gospodnju reč slušali, i širili je drugima, a sa suzama je sejali u svome srcu, uz neprestano pokajanje, do Drugom Dolasku Gospoda Isusa Hrista, požnjeće plodove svojih trudova u radosti, jer je Eshaton večno radovanje Svetih (St. 5-6).

Psalam ima 6 stihova i spada u grupu pohvalno-blagodarnih Psalama.

Psalam 127.

Pisac Psalma je car Solomon. Psalam je namenjen ,,za penjanje“, tj. ovo je Psalam ,,stepena“, i u njemu se govori o tome da sve postoji i živi od (=sa) blagoslova Gospodnjeg.

Sva tvorevina postoji zbog toga što Gospod tako hoće. Svaki čovek sebi gradi dom u Carstvu Božijem, tj. gradi sebi spasenje u ovom prolaznom svetu. Gospod je po Svojoj velikoj milosti došao na svet da spase izgubljene i dao čoveku šansu i način i blagoslov da se spasava. Čovek koliko je u njegovoj nemoći, pokušava i na svaki način se trudi da se približi Bogu i da bude u zajednici sa njim. Međutim, ako čovek to pokušava bez blagoslova Gospodnjeg i bez Njegove pomoći, onda mu je sve to uzalud. U tome je osnovna razlika između svetog hrišćanskog posta, i posta u drugim religijama. U hrišćanskom postu, čovek (=hrišćanin), započinje svoj podvig i završava svoj podvig sa blagoslovom Božijim i u zajednici sa Njim. Zbog toga što je taj podvig Bogom blagosloven, on je i spasonosan, dok u drugim religijama (npr. u hinduizmu), post nije spasonosan, nego smrtonosan, post nije život i borba za život, nego je smrt. Hinduistički post je možda i strožiji od hrišćanskog posta, ali je uzaludan, jer je van zajednice sa Bogom. Ako taj post nije Bogom blagosloven i nije spasonosan, uzaludan je (St. 1).

Čovek, po svojoj paloj prirodi i pogrešnom načinu života, kao posledici te pale prirode, umesto da stiče i teži ka neprolaznome i večnome, on teži ka prolaznome i propadljivome. Međutim, uzalud je sve to, ukoliko je van Boga. Nije greh da čovek ima materijalna bogatstva, ali je greh da ih ne podeli sa nekim koji ih nema. Čovek sve što je bespotrebno za spasenje može da čini, ali ono što je spasenjsko, može da čini samo u zajednici sa Bogom, jer Gospod samo onima koji su mu omilili daje san (=spokoj). (St. 2).

Stih 3. nam je jako značajan, zbog toga što u njemu vidimo, kako su to Jevreji smatrali brak, šta je to brak i šta je njegov cilj. Sve što čovek u ovom svetu ima je dar od Boga, a najveći dar posle Spasenja koji čovek može da dobije su deca. Nastavak poroda u svim narodima čitave vaseljene još od njenog stvaranja, jeste glavni cilj braka. Takvo shvatanje braka i bračne zajednice imali su i Jevreji. Hrišćanska Crkva, od prvih vekova svoga postojanja, prihvatila je ovakvo učenje od braku, ali je imala još jedno, prihvatljivije iz aspekta hrišćanstva. To je učenje od tome, da cilj braka nije nastavak poroda (kao što su to shvatali Jevreji i neki Zapadni hrišćanski Oci-npr. blaženi Avgustin), nego spasenje. Sećamo se koliko su roditelji Presvete Bogorodice, sveti Joakim i Ana bili prezreni i odbačeni zbog toga što nisu imali poroda. Sećamo se takođe koliko su roditelji svetog Jovana Krstitelja, sveti pravedni Zaharija i Jelisaveta bili porugivani zbog toga što nisu imali poroda. Brak je prvenstveno zajednica ljubavi. Ako neki bračni par zbog svoje telesne nemoći ne može da ima porod, da li to znači da taj brak nije uspeo? Bože sačuvaj! Međutim, sva priča o ovome, ovde se razvija zbog toga da bismo uvideli kakvo je bilo učenje Jevreja o braku (St. 3-5).

Psalam ima 5 stihova i spada u grupu poučnih Psalama.

Psalam 128.

Ne zna se ko je napisao ovaj Psalam. Psalam spada u grupu Psalama ,,za penjanje“. U njemu se govori o blaženstvu i blagoslovu doma u kome žive pobožni ljudi.

Već 1. stih nam govori o tome; o blaženstvu onih koji su sa Gospodom i koji Ga se boje. Blaženi su oni ljudi koji žele da budu sa Gospodom i žele da idu pravim putem. Jednini Pravi Put je Put Hristov, put spasenja. Sam Hristos je za sebe rekao:

,,Ja sam Put, Istina i Život“.
(Jevanđelje od Jovana XIV 6)

I zaista, blažen je onaj čovek koji ide za Hristom, jer je taj zadobio spasenje.

Taj put, koji nas vodi do Hrista, isti je put koji nas vodi do Crkve, gde mi upoznajemo Hrista i bivamo u zajednici sa Njim. U Crkvi, čovek zadobija sve što mu je potrebno, u Crkvi čovek seje seme, a plodove toga semena će ubrati tek u Carstvu Nebeskom Koje dolazi (St. 1-2).

Takav čovek, koji je u Crkvi, dobiće porod i dom će mu biti pun sreće i blagostanja. Žena njegova će rađati kao loza, a broj dece biće veliki kao grane maslina. U prenesenom značenju, žena se može protumačiti kao Crkva, Koja je loza plodna, jer Ona svakodnevno donosi plodove svog truda, a ti plodovi su novi članovi Nje Same. Ti članovi (ili još bolje sinovi) Crkve su se toliko namnožili, i Crkva se toliko napunila vernima, da su oni kao grančice maslinove. Svi oni su okupljeni oko Prestola Gospodnjega, oko svete Čaše, oko Spasenja (St. 3).

Čovek koji ima sve ovo (blagostanje u domu i spasenje u zajednici, kako u porodičnoj, tako i u Evharistijskoj), blagosloven je od Boga i njemu ništa više nije potrebno. Takav će videti dobra Jerusalimska (=dobra Carstva Božijega) u sve dane života svoga, ali kako u dane prolaznog života, tako još više i u danima Večnog Života (St. 4-5).

Kod Jevreja, i uopšte kod svih starih naroda, prosek života nije prelazio 4045. godina. Najveći blagoslov koji je jedan Jevrejin mogao da dobije u svom životu je da vidi svoje unuke. O tome nam psalmopisac govori u 6. stihu.

Psalam ima 6 stihova i spada u grupu poučnih Psalama.

Psalam 129.

Ne zna se ko je napisao ovaj Psalam. Zbog njegovog pokajnog karaktera, moguće je da ga je napisao David. U njemu se govori o tome kako će se postideti i kako će propasti oni koji napadaju na Izrailj.

Stihovi 1. i 2. govore o mnogim stradanjima Jevrejskog naroda, kroz njegovu istoriju. Jevreji su jedan on najstradalnijih naroda u istoriji ljudskog roda. Međutim, koliko god ta stradanja bila velika, neprijatelji naroda Božijega nisu mogli da ga nadjačaju i da ga nadvladaju, jer je Gospod danonoćno brinuo o njemu.

Gospod je,po velikoj Svojoj milosti izbavljao narod, mnogo puta, izvodio ga iz ropstva i ponovo ga dovodio u zajednicu sa Njim. Gospod je isekao konopce (=vratove) bezbožničke, tj. isekao je konopce greha i smrti, kojima je ljudski rod bio svezan u adu (St. 3- 4).

Mnogi potlačitelji i neprijatelji izabranog naroda su propali, jer su napadali na Izabrani Narod. Sećamo se kako je prošao Egipatski Faraon, kada je pošao za Mojsijem. Svi koji su napadali na Izrailj su se posramili i propali su. Isto tako, i svi oni koji su napadali i gonili Crkvu (=Novi Sion), propali su. Sećamo se samo kako su neslavno i poniženo skončali svoje živote, najveći gonitelji hrišćanske Crkve. Na primer: Galerije; on se ,,sasušio pre nego što je počupan“. Naime, iz istorije Crkve, znamo da je Galerije dobio bolest od koje je telo počelo da mu se raspada (= gangrenu).^[167] Počeo je da se raspada pre nego što je umro (St. 5-6).

Psalam ima 8 stihova i spada u grupu poučnih Psalama, a može se uvrstiti i u pokajne Psalme.

Psalam 130.

Ne zna se ko je napisao ovaj Psalam. Spada u grupu Psalama ,,za penjanje“ i on je jedna vrsta molitve za oproštenje grehova.

Psalmopisac iz dubine viče Gospodu. Metaforički tumačeno, pisac ovog Psalma predstavlja čitav  rod ljudski do Vaskrsenja Gospoda Isusa Hrista, koji je njemu vapio iz dubine ada (St. 1).

Ljudi su molili Gospoda da usliši njihov glas, glas muke, bola, tuge i uzdisaja. Gospod je čuo glas Svojih stvorenja i iz prevelike Svoje ljubavi prema svetu i čoveku, sišao u tame ada i Svojim Vaskrsenjem skršio njegova vrata, da bi uslišio glas slugu svojih i spasao ih od večne muke (St 2).

U stihu 3. nalazimo jednu temu, koju smo nekoliko puta u toku rada obradili. Gospod ne sudi po pravdi, nego po velikoj Svojoj milosti i sudi svima, i pravednicima i grešnicima, ali po milosti, kada bi sudio po pravdi, ko bi se spasao?

Od greha i smrti, nas je Gospod izbavio Svojim Vaskrsenjem, izvevši nas iz tame ada. Gospod nas je očistio od prljavštine greha i smrti Svojim Vaskrsenjem, ali čovek, po svojoj paloj prirodi ponovo je sebe uprljao grehom. Jedino mesto, gde ponovo može da se očisti je Crkva, u Koju čovek stupa očišćenjem od greha i smrti, tj. svetim Krštenjem (St. 4).

Glavna karakteristika hrišćanske etike, jeste da je ona etika iščekivanja. Svi oni koji su stupili u Crkvu, svetim Krštenjem, čekaju Drugi i Slavni Dolazak Hrista Gospoda, jer je On tako rekao. Crkva (=verni), veruju Gospodu da će ispuniti Svoje obećanje, koje je Sam najavio, a koje su zapisali sveti Apostoli:

,,Jer će doći Sin Čovečiji u slavi Oca Svojega
sa Anđelima Svojim, i tada
će uzvratiti svakome po delima njegovim.“
(Jevanđelje od Mateja XVI 27)

Svi verni žive u iščekivanju Hrista, počevši od svetih Apostola koji su pitali Hrista, hoće li odmah ustanoviti svoje Carstvo, pa sve do nas, koji takođe iščekujemo Hrista (St. 5-6).

Cilj toga našega iščekivanja je spasenje i dolazak velike Božije milosti koja će se na nas koji iščekujemo u dan Drugog Dolaska neizmerivo izliti na nas koji smo hteli da prihvatimo Gospoda. On će nas izbaviti od svih bezakonja naših, koja smo počinili. (7-8). Ovi stihovi se mogu protumačiti ovako- apokaliptički, a mogu i istorijski – Vaskrsenjem Hristovim, Kojim smo oslobođeni od bezakonja, greha i smrti.

Psalam ima 8. stihova i spada u grupu molitvenih Psalama. Svi stihovi ovog

Psalma se pevaju kao pripevni stihovi na večernjoj službi pre određene stihire.^[168] Ako se stihire uzimaju na 8 uzimaju se stihovi 1 i 2; ako se uzimaju stihire na 6 onda se pevaju stihovi 3, 4 i 5, a ako se uzima na 4, onda se pevaju stihovi 7 i 8. Svaki stih se peva po onom glasu u kome su određene stihire koje se pevaju.

Psalam 131.

Pisac ovog Psalma je David. Psalam je napisan za penjanje. U njemu se govori o blaženstvu onih koji su smernog srca. Ovo je jedna lična molitva Davidova Gospodu, gde on govori o svojim stradanjima, zbog toga što je sa Gospodom.

David je savršeni primer poniznosti i ne uzdizanja sebe. On je bio car, a o sebi govori kao o crvu. Zbog toga je bio i udostojen da iz njegovog plemena izađe Mesija i Spasitelj, Hristos Gospod, i zbog toga je on i praslika Hristova. Hristos nije hodio među velikima, iako je On veći od svega, nego je hodio među siromasima. Hristos se nije poneo za onim na šta ga je đavo pozivao (videti Mt. IV ), nego je razmišljao smireno i bio krotak, ali neprestano u zajednici sa Ocem (St. 1-2).

Zbog toga je on Jedino uzdanje sviju nas (St. 3).

Psalam ima 3 stiha i spada u grupu poučnih Psalama.

Psalam 132.

Ne zna se ko je napisao ovaj Psalam. On je jedna molitva za Davidov dom zbog Božijeg obećanja. Psalam takođe spada u grupu Psalama za penjanje.

David je kao blagoverni vladar bio uzor svim ostalim vladarima i ponos Izrailjskog naroda kroz sve vekove. Kao takav, stekao je slobodu pred Gospodom da ,,hodatajstvuje za sve“. Zbog toga psalmopisac moli Gospoda da se seti cara Davida i njegove smernosti, kada bude sudio narodu (St. 1-2.).

Čoveku tokom njegovog zemaljskog života na prvom mestu uvek trba da bude Bog. Psalmopisac govori da je David bio takav da ništa sebi nije hteo da stiče tokom života, sve dok nije napravio Hram (=skiniju), u kojoj će smestiti Kovčeg Zaveta, koji je preneo iz grada Kirijat – Jarima u Efrati (St. 3-6). Caru Davidu, posledovali su mnogi srpski vladari, naročito iz blagorodne i svetorodne loze Nemanjića, koji su podizali manastire i Crkve kao primarnu stvar tokom svoje vladavine, a ako ostane sredstava podizali bi sebi kule i gradove.

Samo taj mali primer iz naše nacionalne istorije, pokazuje nam koliko je David bio primeran, bogobojažljiv i blagorodan car.

Po božanskoj ikonomiji koja postoji od večnosti, Bog je tvorevini (=ljudima) predodredio neprestanu zajednicu sa Njim. U današnje (=novozavetno) vreme ta zajednica je Crkva. Crkva je naselje Božije, mesto gde Bog obitava na ikonološki način.^[169] Čoveku je dopušteno da uđe u te dvorove Gospodnje, zbog toga što je Hristos Vaskrsao. Gospod Hristos je ,,ustao iz počinka“  tj. iz tame adske i uzneo sa sobom nas (St. 7-8).

Deveti stih govori sveštenik kada oblači svešteničko odjejanije (=felon) pred služenje svete Liturgije.^[170]  U trenutku Drugog Dolaska Hristovog, neki ljudi će se obradovati a neki neće. Obradovaće se prepodobni, tj. oni koji su celoga života hteli da budu i bili sa Hristom, a oni koji su otpadnici i grešnici, i koji su celog života odbacivali Boga i bližnjeg, propašće i posramiće se (St. 9.).

David, kao savršeni primer stradalnika pravde radi, udostojio se toga da bude praslika Gospoda Isusa Hrista. Gospod Hristos je došao iz plemena Davidovog, zbog obećanja koje je on dobio od Boga: ,,zakle se Gospod Davidu istinom i neće se odreći nje“. Dakle, Gospod je ispunio obećanje dato Davidu. Njegov porod posadio je na prestolu veličanstva Ovaploćenjem Hristovim i oboženjem ljudskog tela (=tvorevine) koje je Hristos uzeo na sebe.

Reči ,,od ploda utrobe tvoje, posadiću na prestolu tvome“, mogu se protumačiti i kao Božanstvo Logosa Božijega (=Hrista) od iskona. Hristos je Bog još pre začeća u utrobi Presvete Bogorodice,  i izabran je da spase tvorevinu (St. 11).

Oni ljudi koji budu sledili nauku Hristovu, i budu bili na gori Sion koju je izabrao Gospod (=u Crkvi) sedeće do veka na prestolu Božijem sa desne strane Njemu (St. 12-13).

Počivalište Gospodnje na zemlji je Crkva, koju je On ustanovio i zapečatio je Svojom Krvlju i Svojim Vaskrsenjem. Zbog toga je ona ,,u vek veka“, Beskrajna i Neprolazna, kao i Njen Ustanovitelj – Trojični Bog, Koji će do večnosti da obitava u Crkvi. (St. 14.).

U Crkvi, svi stiču bogatstvo, tj. zadobijaju Boga: i siromasi, i bogati, i udovice i siročad i sveštenici i prepodobni. Kako se svi oni u Crkvi bogate? Stalnim hranjenjem Bogom Živim- Hristom, Koji Sebe daje kroz Svoje Telo i Krv (=hleb i vino). U Crkvi, Gospod sve hrani hlebom i vinom (=Telom i Krvlju), čime oni zadobijaju spasenje i radost, koja će svoju punoću dostignuti tek u Eshatonu (St.15-16).

Stih 17, opevao je sveti Zaharija, otac svetog Jovana Proroka, Preteče i Krstitelja Gospodnjeg (Jevanđelje od Luke, I 69).

Psalam ima 18 stihova i spada u grupu molitvenih Psalama.

Psalam 133.

Pisac Psalma je David. Psalam je napisan za penjanje. U njemu se govori o dobrobitiju sloge, tj. o važnosti i lepoti sloge i jedinstva.

Ima li čega lepšeg ili krasnijeg nego da svi žive u ljubavi i jedinstvu. Koliko bi svet bio savršeniji kada među ljudima ne bi bilo podela i svađa? Jedinstvo je jedna od glavnih karakteristika Crkve Božije, čiji se identitet zasniva na jedinstvu svih njenih članova (=vernih) (St. 1-2 ).

U državi Palestini (=Obećanoj Zemlji), glavni izvor navodnjavanja je rosa. U čitavoj Palestini, veoma je mali broj padavina, i rosa je ona koja silazeći na zemlju navodnjava biljke, a samim tim i daje život. Koliki je značaj rose za Palestinu, toliki je značaj jedinstva za Crkvu Gospodnju.

Rosa se može protumačiti još i kao blagodat Svetoga Duha, Koja se daje svima koji su u Crkvi (=na Gori Sion). Gospod je Sion (=Crkvu) namenio kao jedino mesto spasenja, tj. Crkva je ono mesto Koje je van granica greha i smrti. To je Gospod dao tvorevini, kao jedino mesto spasenja, gde je ,,blagoslov i život do veka“.

Psalam ima 3 stiha i spada u grupu poučnih Psalama.

Psalam 134.

Ne zna se ko je napisao ovaj Psalam. On predstavlja zahvalnu pesmu u domu Gospodnjem noću. Ovo je poslednji Psalam stepena, tj. za penjanje.

Boga treba blagosiljati ,,u svako vreme i na svaki čas“^[171] jer je dostojan hvale i slave. Na to blagodarenje, i hvalu, Gospod neće ostati dužan, nego će svakome dati po Svojoj velikoj milosti. On to može jer je stvoritelj svega – ,,neba i zemlje“.

Psalam ima 3 stiha i spada u grupu pohvalno-blagodarnih Psalama. Njime se završava osamnaesta katizma.

Psalam 135.

Ovim Psalmom počinje devetnaesta katizma. Ne zna se ko je napisao ovaj Psalam. On spada u grupu Alilujarnih Psalama (=Psalama Hvale) i peva se na svakom jutarnjem bogosluženju gde to Tipik propisuje, kao prvi polijelejni Psalam.^[172] (Psalam se naziva polijelejnim, zbog toga što za vreme njegovog pojanja eklisijarsi okreću sve lustere (=polijeleje) u Crkvi, pokazujući na taj način da je ceo svet jedno uzburkano more (=@nteîskoe more) a da je Crkva lađa, koja odoleva talasima greha koji u nju udaraju). Sve to je povezano sa sadržinom Psalma, koji nam govori o svemogućnosti Božijoj i nemoći idolskoj.

Njegovo Ime je strašno. Njegovo ime izgoni demone. Sam Gospod Hristos je rekao svojim apostolima da će Njegovim imenom lečiti, isceljivati i izgoniti demone. Zbog toga je Njegovo Ime dostojno hvale (St 1).

Gospoda treba da hvale svi, a naročito oni koji su u Crkvi, tj. u dvorovima Boga Gospoda našega, jer je on blag  i dobar. Sam Gospod je rekao za Crkvu:

,,Hodite svi koji ste natovareni k meni
i naći ćete pokoj dušama svojim“.

Dakle, Crkva (=Telo Hristovo) jeste mesto gde se čovek spasava i čisti od greha i smrti. Zbog toga što nam je dao Nju (=Crkvu) Dostojan Je hvale.

Bog je Bog konkretnih ličnosti – u ovom slučaju Jakova. On ,,nije“ Bog vazduha, trave, šume ili životinje, već Bog konkretnih ličnosti – Avraama, Isaaka i Jakova. Bog je Jakova izabrao sebi za nasleđe. Jakov je blagoslovio dvanaest plemena Izrailjevih, čiji smo i mi porod. Kao što je nikada Izrailj bio Izabrani Narod, tako je sada Crkva (=Novi Izrailj) izabrana od Gospoda i kao što je nekada Gospod došao u Izrailjski narod, tako On dolazi u Crkvu, svaki put kada prizovemo Ime Njegovo (St. 4-5).

U stihovima 7-8. psalmopisac iznosi gnosologiju, tj. stvaranje svega što postoji, i Božije staranje o Svojoj tvorevini, kroz: kišne padavine, koje natapaju zemlju i daju život.

U stihovima 9-12. govori o vojnim pobedama, tj. o izbavljenjima iz mnogih stradanja i zarobljeništva jevreja tokom istorije i o konačnom spokojstvu naroda u Obećanoj Zemlji (=zemlji Hananskoj). Kao što su nekada jevreji stradali, tako i Crkva kroz istoriju strada, ali će i ona kao i jevrejski narod ući u ,,Obećanu Zemlju“, tj. u Carstvo Nebesko, Koje je Gospod pripremio ,,Onima koji ga ljube“.

Gospod je Sudija, i nije kao idoli koji nemaju života u sebi. Za razliku od onih koji ih prave, Izabrani narod  (plemena Izrailjeva) imaju svoga Gospoda, Koga blagosiljaju i Koga se boje (St. 13-20).

Obitavalište Gospodnje je Gora Sion, Jerusalim, tj. Crkva Gospodnja kao ,,Novi Jerusalim, Koji silazi sa neba“ – Otkrovenje Svetog Jovana Bogoslova HHI 2.

Psalam ima 21 stih i spada u grupu pohvalno-blagodarnih Psalama.

Psalam 136.

Ne zna se ko je napisao ovaj Psalam. Takođe spada u Alilujarne Psalme^[173] i peva se u nastavku prethodnog Psalma na Velikom jutarnjem bogosluženju. Govori u glavnom o istim temama kao i prethodni Psalam i navodi iste istorijske događaje.

Na Velikom jutarnjem bogosluženju, po praksi naše Crkve (preuzete iz Kijevske Rusije) peva se ,,Veličanije“ određenog svetitelja, posle koga se pevaju određeni (=izabrani) Psalmi, koji su srodni životu svetitelja koji se proslavlja.

Za razliku od ruske i srpske Pravoslavne Crkve, Vaseljenska Patrijaršija, Crkva Jelade, rumunska, gruzijska i bugarska Pravoslavna Crkva ne pevaju veličanije, već tzv. ,,Slovo blagodarnoe“, tj. izbrane Psalme, ili reči blagodarenja.

Psalam ima 26 stihova i spada u grupu pohvalno-blagodarnih Psalama.

Psalam 137.

Ne zna se ko je napisao Psalam. U prevodu LXX, Psalam je naslovljen kao Davidov, a kod Jevreja je nenatpisan. On predstavlja tugovanje zarobljenih Jevreja u Vavilonu.

Narod daleko od svoje zemlje, seća se Palestine. U narodu je zamrla želja za životom. Nema radosti, nema veselja, nema bogosluženja (St. 1-2).

Na osnovu ovoga Psalma, kao što smo na samom početku rekli,  vidimo da je u vreme ropstva bogoslužbeno pojanje bilo zamrlo (St. 3-4).

Međutim, i posle svih stradanja i posle svih progonstava, Jevreji nisu zaboravili obećanu zemlju – Palestinu i centar jevrejske kulture – Jerusalim. Nisu dozvolili sebi da zaborave Jerusalim. Nisu dozvolili sebi da zaborave svoju postojbinu i vratili su se u Jerusalim.

Savremena istorija je svedok masovnog povratka Jevreja u Palestinu. Posle njihovog poslednjeg (možda i najvećeg) stradanja tokom Drugog svetskog rata, kada je Palestina, tačnije država Izrael dobila nezavisnost 1947. godine, preživeli Jevreji sa svih strana sveta, vratili su se u Jerusalim i to i danas masovno rade.

Svaku Pashu proslavljenu van Jerusalima se proklinjali, a zdravica je bila ,,sledeće godine u Jerusalimu“ (St. 5-6). Eto, još jednog fantastičnog primera i istrajnosti Jevreja, koja i nama može i jeste primer ne zaboravljanja svog porekla.

Dalje psalmopisac moli Gospoda da uzvrati razoriteljima Jerusalima po delima njegovim, ali istovremeno vidi i da je narod kriv za to progonstvo i za sva njegova stradanja, zbog mnoštva sagrešenja (St. 7-8).

Decu, koja se pominju u devetom stihu, ne treba bukvalno shvatiti. Deca su gresi čovekovi koje je počinio još od svoga detinjstva. Ta deca (=gresi), razbijeni su kada su razbijena i vrata ada. Razbijeni su o Hrista, Koji Je ,,Kamen Krajeugaoni“.

Zbog toga se ovaj peva ovaj Psalam u Nedelje pred Veliki i Časni post: Bludnog sina, Mesopusnu i Siropusnu. To je period koji nas priprema za ulazak u sveti i Veliki post, tj. u vreme očišćenja naših grehova, da bismo mogli radosno, kao i oni u adu, dočekali Hristovo Vaskrsenje.

Psalam ima 9 stihova i spada u grupu pokajnih Psalama.

Psalam 138.

Pisac ovoga Psalma je car David, ali je moguće i da ga je napisao prorok Zaharija. On je jedna zahvalna pesma zbog pomoći Božije u nevolji.

U prvom stihu, psalmopisac blagodari Bogu što ga je uslišio u potrebnom mu trenutku. On mu se klanja u Crkvi (=hramu), što nam pokazuje da je ovo jedno praobrazno mesto. Mesto obitavanja Boga u Novom Zavetu je Crkva, gde je Bog prisutan na ikonološki način kroz različite službe u Crkvi (St. 2).

Psalam ima 8 stihova i spada u grupu pohvalno-blagodarnih Psalama.

Psalam 139.

Pisac Psalma je David, ali je moguće i da ga je napisao prorok Zaharija u rasejanju.^[174] Psalam je napisan načelniku pevačkom i u njemu se govori o sveznanosti i svemogućnosti Božijoj.

U prvih nekoliko stihova (1-3) vidimo da Gospod zna sve postupke čoveka i sve njegove namere. Gospodnja promisao upravlja svime i čini sve kako hoće. (4-6). Gospod je ,,svuda prisutan i sve ispunjava“ i čovek se ne može nigde skloniti od lica Njegovoga. Ovde imamo razvijeno učenje o Svetom Duhu (=Pnevmatologiju). Psalmopisac kaže: ,,Kuda ću poći od Duha Tvoga“, tj. od Duha Svetoga. Kada u Dan Pedesetnice čitamo molitvu ,,Care Nebeski“ mi se molimo Svetome Duhu. U ovom Psalmu se govori o sveprisutnosti Božijoj, tj. sveprisutnosti Svetoga Duha, Koji je ,,svuda i sve ispunjava“ (St. 7- 10).

Gospod Koji ima plan (=ikonomiju) o spasenju sveta i čoveka, poznaje čoveka još od njegovog začeća u utrobi materinoj. On Koji je i stvorio čoveka, prepoznaje ga od utrobe svoje matere. Ovo nam govori dve stvari: prvo, da je Bog Sveznajući a drugo, da je čovek još od začeća u utrobi materinoj živa, jedna, jedinstvena i potpuna ličnost. Zbog toga o abortusu treba govoriti kao o ubistvu! (St. 13).

Kada je Hristos vaskrsao, ni jedna kost pomrlih ljudi nije se mogla sakriti od njegove Sile i Slave. Gospod je Vaskrsao i sve koji su pomrli, zapisao u ,,Knjigu Života“.

Psalam ima 24 stiha i spada u grupu poučnih Psalama.

Psalam 140.

Pisac Psalma je David. Psalam je napisan načelniku pevačkom, i on je molitva Davidova da ne padne u mrežu neprijatelja.

Ko su ljudi zli? Ljudi zli su oni koji su raspeli Hrista na Krst. U svome srcu zlo su mislili o Hristu i oštrili su svoj jezik protiv Njega, ne bi li ga osudili i ubili. Oni su ,,Porodi aspidini“, kako ih je Gospod nazvao. Oni su potkovali noge Gospodu Hristu (St. 1-4).

Zbog toga, primili su platu svoju: živo ugljevlje, oganj i nesreće. Sve se ovo dogodilo samo nekoliko godina posle Hristovog stradanja padom Jerusalima 67. godine. Reči Gospodnje su se obistinile (St. 10).

Oni koji su se protivili Gospodu, propali su, a oni koji Ga se nisu odrekli, nastanili su se pred Licem Njegovim (St. 13).

Psalam ima 13 stihova i spada u grupu molitvenih Psalama.

Psalam 141.

Pisac Psalma je David. On je jedna molitva Bogu da sačuva od zlih. Inače, ovaj Psalam je jako poznat skoro svakom Pravoslavnom hrišćaninu, jer skoro da nema dana u godini kada se ne peva ovaj Psalam.

Naime, on se peva antifono na svakoj večernjoj službi posle Velike (mirne) jektenije, na dotični glas.^[175] Obavezno se pevaju prvi i drugi stih, posle kojih se uzimaju stihovi sledećeg Psalma,u zavisnosti od toga koliko će se stihira pevati: 10; 8; 6, ili 4.

U Crkvi postoji praksa da se posle prva dva stiha otpevana samoglasno, pevaju stihovi ovog i sledećeg Psalma (142.) do 6. stiha stihovskom melodijom onoga glasa, u kome su otpevana prva dva stiha. Od 7. stiha sledećeg Psalma (142.) počinju stihire na 10, kada se stihovi pevaju samoglasnom melodijom istoga glasa.

Psalam ima 10 stihova i spada u grupu molitvenih Psalama.

Psalam 142.

Pisac Psalma je David, koji je ovaj Psalam napisao kada je bio u pećini, dok ga je Saul tražio.^[176] U njemu duša Davidova uzdiše i traži pomoć Božiju.

Ovaj Psalam se takođe peva na svakom večernjem bogosluženju, kao nastavak prethodnog Psalma.

Psalam ima 7 stihova i spada u grupu molitvenih Psalama, a može se svrstati i u poučne.^[177]

Psalam 143.

Pisac Psalma je David. On je ovaj Psalam napisao kada ga je gonio sin Avimeleh. On moli Boga da ga izbavi i da ga vodi. Ovaj Psalam se čita na jutarnjem bogosluženju, u okviru šestopsalmija.^[178]

Čitav Psalam pokazuje život jednog besciljnog čoveka, koji od očajanja ne zna šta da čini sa sobom i pribegava Bogu.

Psalam ima 12 stiha i spada u grupu molitvenih Psalama, a može se svrstati i u pokajne. Njime se završava devetnaesta katizma.

Psalam 144.

Pisac Psalma je David, koji je ovaj Psalam izrekao Golijatu pred bitku sa njim. U psalmu on moli Boga da zaštiti i blagoslovi Svoj narod. Njime počinje poslednja (=dvadeseta) katizma.

Za razliku od Golijata koji se uzdao u sebe i svoju snagu, David je kao detence pribegao Bogu i pobedio Golijata, ali ne on, nego Gospod. Golijat je imao sve: volove, ovce, pune riznice (St. 13-14), ali nije imao jedno- Boga Gospoda Izrailjevog.

Psalam ima 15 stihova i spada u grupu molitvenih Psalama.

Psalam 145.

Pisac Psalma je David. Psalam je i u jevrejskom tehilim-u i u jelinskoj Septuaginti naslovljen kao ,,Pohvala Davidova“. U njemu se govori o milosti i pravičnosti Boga u Njegovom Carstvu.

Iz ovoga Psalma nam je značajan 18. stih, koji nam govori o stalnom iščekivanju Mesije kod Jevreja. Naime, David kaže da je ,,blizu Gospod“. Hrišćanska etika, jeste etika stalnog iščekivanja dolaska Hrista. Ta hrišćanska etika jeste nastavak Starozavetne Izrailjske etike stalnog iščekivanja Mesije.

Psalam ima 21 stih i spada u grupu pohvalno-blagodarnih Psalama.

Psalam 146.

Po prevodu LHH pisci Psalma su Agej i Zaharija. Psalam je Alilujarni i u njemu se govori o večnoj vernosti Božijoj.

Ovaj Psalam se peva kao drugi antifon svake Liturgije na Slavu i čita se na Izobraziteljnoj.^[179] Pisci daju savet čoveku da se ne uzda u prolazno (knezove, sinove ljudske), već u Boga Jakovljevog, stvoritelja neba i zemlje (St. 1-6).

Psalam ima 10 stihova i spada u grupu pohvalno-blagodarnih Psalama.

Psalam 147.

Pisci Psalma su Agej i Zaharija. Psalam je takođe Alilujarni i u njemu se govori o proslavljanju duhovnih i telesnih darova Božijih.

Psalam ima 20 stihova i spada u grupu pohvalno-blagodarnih Psalama.

Psalam 148.

Pisci Psalma su Agej i Zaharija. Psalam je kao i prethodna dva Alilujarni i u njemu se govori da ceo svet treba da hvali Gospoda.

Tokom Psalma iznosi se sva tvorevina Božija: Anđeli, Aile, sunce i mesec, zvezde i svetlost, oblaci, zmajevi, bezdani, oganj, grad, sneg, slana, vetar burni, drveće rodno, bezdani, zveri, stoka, momci i devojke, starci i deca, sve neka hvali Ime Gospodnje, jer on načini sve (St. 1-12).

Ovaj Psalam se čita, ili peva na jutarnjem bogosluženju i peva se kao pričasten svake nedelje.^[180] Peva se u zavisnosti od toga da li se peva Velika jutarnja služba ili ne.

Psalam ima 14 stihova i spada u grupu pohvalno-blagodarnih Psalama.

Psalam 149.

Ne zna se ko je napisao ovaj Psalam, ali se pretpostavlja da su to Agej i Zaharija, zbog toga što on predstavlja nastavak prethodnog Psalma. Psalam je takođe Alilujarni i govori o tome da Sion treba da hvali Gospoda.

Pesma nova koja treba da se peva Gospodu je pesma Vaskrsenja. Stara pesma, bila je pesma, ili bilje reći vapaj greha i smrti, a pesma nova je pesma Vaskrsenja i života (St. 1).

Gospod je veselje onima koji ga ljube: Sinovima Izrailjevim, Izrailju, prepodobnima…

Gospod je Svojim Slavnim Vaskrsenjem svezao ,,careve u lance“, tj. svezao je satanu i moć njegovu, da bi im učinio sud, a prepodobnima dao slavu. (St. 8-9). Ovaj Psalam se takođe čita na jutarnjem bogosluženju. (Časoslov u prevodu sa grčkog i crkvenoslovenskog, episkopa zahumsko-hercegovačkog Atanasija, Beograd 2001. godine, str. 58.)

Psalam ima 9 stihova i spada u grupu pohvalno-blagodarnih Psalama.

Psalam 150.

Ovaj Psalam je neodvojivi nastavak dva prethodna, i smatra se da su mu isti pisci. U njemu se govori o tome da sve što diše treba da hvali Gospoda.

Ovaj Psalam nam je jako značajan da bismo uvideli koji su se sve instrumenti koristili na starozavetnim bogosluženjima.

Još prilikom osvajanja Obećane Zemlje, leviti su trubili u trube. Trube kod Jevreja su verovatno bile rogovi životinja, i zvale su se Šofar, ili je to verovatno bila Hazozra, koja najviše liči današnjoj trubi (St. 3).

O instrumentima Psaltir i gusle smo rekli nekoliko reči na početku, pa se shodno tome nećemo ponavljati. Bubanj je u bogoslužbenu upotrebu kod Jevreja ušao najverovatnije posle Egipatskog ropstva, jer je bubanj nastao u Egiptu. Bio je napravljen od drveta i jagnjeće kože i u njega se udaralo ili rukama, ili udaraljkama koje su se nazivale Sistrum.

Sudeći po određenim Psalmima, o čemu smo mi u toku rada govorili, Jevreji su imali antifono (=horsko) pojanje (St. 4).

Od žičanih instrumenata, Jevreji su koristili Psaltir, Kinor, Egipatsku harfu i Hinerot.^[181] Svi ti instrumenti, uglavnom su preuzeti od drugih naroda. Organi (=duvački instrumenti), koji su se koristili u bogosluženju, bili su, pored Hazozra i Šofara i Sirinks (nešto nalik usnoj harmonici), zatim frule sa dve cevi (kakve danas često koriste beduini) i naravno rogovi životinja.

Jasni kimvali i kimvali gromovni (udaraljke), bili su Menoanim i Meziltaim, kao i Sistrum, koji je nekada u sebi sadržao semenje biljaka i zveckao (nešto slično kao dečija zvečka).^[182]

• Važna napomena:

U našoj Crkvi, od skora postoji jedan lep običaj u pojanju pojedinih Psalama tokom pričastna. Naime, umesto da se samo peva jedan stih određenog Psalma složenom notnom kompozicijom, peva se određeni stih Psalma kao pripev, dok se između svakog pripeva umeće po jedan stih istog Psalma.

To ima dvojaku korist: otpeva se ceo Psalam, verni narod učestvuje u pojanju i lakše je pevati tako ceo Psalam, negoli samo jedan njegov stih u veoma složenoj muzičkoj kompoziciji.

Najbolje i najslatkopojnije za uho je pevati stih u prvom glasu Vizantijskog napeva, a stihove čitati u petom glasu istog.

Pričastni koji se najčešće pevaju su:

Psalam 32: ,,Radujte se pravedni u Gospodu, pravednim priliči pohvala, Aliluja“.^[183]

Psalam 148: ,,Hvalite Gospoda sa nebesa, hvalite Ga na visinama, Aliluja“.

Psalam 46: ,,Uziđe Bog sa usklicanjem, Gospod sa glasom trubnim, Aliluja“.

Psalam 33: ,,Okusite i vidite da je dobar Gospod, Aliluja“.

Psalam 111: ,,U večni spomen biće pravednik, i spomen njegov u vekova, Aliluja“.

Psalam 18: ,,Po svoj zemlji iziđe glas njihov, i do kraja vaseljene reči njihove, Aliluja“.

Psalam 8: ,,Iz usta dece i odojčadi, načinio su sebi hvalu, Aliluja“.

Psalam 131: ,,Jer je izabrao Gospod Sion, izvoleo ga je za obitalište sebi, Aliluja“

Psalam 77: ,,Ustade kao spavajući Gospod, podigavši sa Sobom nas, Aliluja“.

Psalam 147: ,,Pohvali Jerusalime Gospoda, hvali Boga tvojega Siona, Aliluja“.

Psalam 4: ,,Znamenova se na nama svetlost lica Tvoga Gospode, Aliluja“.

Psalam 117: ,,Blagosloven Koji Dolazi u Ime Gospodnje, Bog je Gospod i javi se nama, Aliluja“.

Psalam 110: ,,Izbavljenje posla Gospod narodu Svome, sveto je i strašno^[184] ime Njegovo, Aliluja“.

Psalam 64: ,, Blaženi su koje si izabrao i primio Gospode, Aliluja“.

Psalam 103: ,,Koji čini Anđele Svoje duhovima, i služitelje Svoje plamenom ognjenim, Aliluja“.

Psalam 115: ,,Čašu spasenja primići, i Ime Gospodnje prizvaću, Aliluja“.

Psalam 142: ,,Duh Tvoj Blagi neka me vodi po zemlji pravoj, Aliluja“.

Psalam 50: ,,Duha Tvoga Svetoga ne oduzmi od mene, Aliluja“.^[185]

 VI- Prevodi Psaltira na srpski jezik

Srbima je slovenski prevod Biblije bio prilično razumljiv i zato se srpski prevodi pojavljuju relativno kasno. Prvi koji je preveo celo Sveto Pismo (a samim tim i Psaltir), bio je Gavrilo Stefanović Venclović (1680-1749. godine). Međutim, prvi prevodilac izvesnih knjiga Starog zaveta, na srpski jezik, bio je episkop bački Platon Atanacković. Prvi Psaltir, odštampan je u Novom Sadu 1857. godine, pod nazivom ,,Proroka i cara Davida Psaltir“. ^[186]

Sledeći prevodilac čitavog kanona Svetog Pisma Starog Zaveta je Đuro Daničić. On je još pre episkopa Platona 1852. godine spremio prevod Psalama, ali Britansko biblijsko društvo nije prihvatilo ponudu za štampanje. Ipak, 1864. godine, u Beču izlazi ,,Psaltir Davidov“. Psaltir je preveden sa latinskog jezika, a po prevodu jevrejske biblije od Imanuela Tremeliusa.

Taj prevod je više delo lingviste nego teologa. Lepota jezika čini ovaj prevod važnim prevodilačkim delom.

Sledeći prevodilac, koji je preveo samo 55. Psalama, bio je episkop bački dr Irinej Ćirić. Nisu izdati kao posebna knjiga, već su objavljeni u sklopu prevoda Službe nedelje svete Pedesetnice, štampane u Novom Sadu 1942. godine.^[187]

Četrnaest Psalama, preveo je dr Dušan Glumac, sa starojevrejskog jezika. Kasnije je izdao zbornik pod nazivom ,,Knjiga Psalama“, a zbornik je štampan u više delova 1952, i 1954. godine u Beogradu, ali ne kao posebna knjiga, već u sklopu Zbornika Bogoslovskog Fakulteta III, str. 47-62.^[188]

Godine 1979. u Kragujevcu je štampan prevod protođakona Emilijana Čarnića u prevodu sa grčkog jezika, pod recenzijom episkopa šumadijskog Save u 1200 primeraka.^[189]

Izvesne ispravke u Psaltiru Đure Daničiđa, izvršio je sveti Nikolaj Ohridski i Žički. Psaltir je podelio na katizme, i prvi put je štampan u Minhenu i Njujorku 1955. godine. Predgovor za ovo izdanje je napisao sam vladika Nikolaj.^[190]

Jedan od najnovijih, ali ubedljivo i najboljih prevoda Psaltira na srpski jezik jeste prevod Psaltira episkopa umirovljenog Zahumsko- hercegovačkog dr Atanasija (Jevtića). Prevod je izvršen sa grčkog i crkvenoslovenskog prevoda i prvo izdanje izašlo je na Vaskrs 2000. godine.

VII – Epilog

Kako da završimo ovaj rad? Kako da prestanemo da pišemo o Psaltiru, kada po rečima svetog Save srpskog i svepravoslavnog ,,Psaltir nikada ne prestaje“? ^[191] Možda ovaj rad nismo baš najbolje obradili, i možda ga nismo najbolje zaključili. Možda je raspored tačaka trebalo da bude drugačiji (jer smo tokom čitavog rada govorili o raznim prevodima, a izneli smo ih na kraju). Možda smo trebali još mnogo toga da oduzmemo ili da dodamo, ali ,,što pisah pisah“.

Vaše je da procenite, a naše da zaključimo rad. To nećemo učiniti mi, nego ćemo, kao što smo na početku obećali navesti sada gledanje savremenih srpskih Svetih Otaca na ovu ,,Knjigu nad knjigama“.

,,Psaltir je jedinstvena knjiga svoje vrste i to ne samo među biblijskim knjigama nego i u svoj religioznoj književnosti sveta. To je molitvenik svoje vrste, poezija svoje vrste, muzička ritmika svoje vrste, opštenje sa Bogom svoje vrste. No, glavno opštenje sa Bogom skroz i skroz, sa Bogom Ličnim i Svemoćnim, koji sve vidi, sve čuje i u svemu dejstvuje, opredeljujući sudbe ljudi i naroda dalekovidnim planovima, koji se svi sustižu i završuju u Hristu“.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički

,,Dužnost je svakog hrišćanina da razgoreva u sebi blagodatni duh. Glavno sredstvo za to je molitva. Onaj u kome je blagodat razgorena i u kome blagodatna sila deluje, sam se moli kao što treba, ali onaj ko još do toga nije došao, potrebno je da odneguje molitveni duh u sebi… a to će najbolje učiniti uz Psaltir, tu ,,Knjigu nad knjigama“.
Avva Pajsije (Tanasijević)

Korišćeni izvori:

• Sveto Pismo Starog i Novog Zaveta
• Episkop dr Atanasije (Jevtić), Svešteni Kanoni Crkve, Beograd, 2005. godina.
• Sveti Sava Srpski, Sabrana dela; Ustav o držanju Psaltira, Beograd, Politika, 2005. godina.

Korišćena Literatura:

    Bogoslužbene knjige:

1. Episkop Atanasije Jevtić- Psaltir, Vaskrs 2000. godina.
2. Mali Trebnik, Beograd 2004. godina.
3. Časoslov u prevodu sa grčkog i crkvenoslovenskog, episkopa zahumsko-hercegovačkog Atanasija, Beograd 2001. godina.
4. Zbornik Crkvenih bogoslužbenih pesama, Psalama i Molitava, Beograd 1971.godina.
5. Posni Triod; Strasna Sedmica, u izdanju Ukrajinske Pravoslavne Crkve, Kijev 2004. godina.
6. Veliki Tipik u izdanju Ukrajinske Pravoslavne Crkve, Kijev 2004. godina.
7. Veliki Tipik, ili Ustav Crkveni, u nakladi i izdanju mitropolita Stevana Đ. Stratimirovića, Vasilija Nikolajevića, Sremski Karlovci 1929. godina.
8. Mirko I. Nanić-Odgovaranja na Božanstvenoj Liturgiji, blažena, antifoni, tropari i kondaci, Šid 2002. godina.
9. Dragan Protić- Crkveno pesništvo, Beograd 2001. godina.
10. Zbornik Crkvenih bogoslužbenih pesama, Psalama i Molitava, Beograd 1971. godina.
11. Oktoih od 1. do 4. ili od 5. do 8. glasa u izdanju Ukrajinske Pravoslavne Crkve i Kijevske Mitropolije, Kijev 2001. godina.
12. Srbljak, Vršac- Kragujevac 1957. godina.
13. Stevan St. Mokranjac- Srpsko narodno Crkveno pojanje, Osmoglasnik, Beograd, 1997. godina.

    Ostala Literatura:

1. Arhimandrit Kiprijan Kern- Evharistija sa Himnografijom i Heortologijom, Šibenik 2006. godina.
2. Prezviter dr. Lazar Mirković- Pravoslavna Liturgika, Beograd 1995. godina.
3. Aleksandar Ivanov-Poučne knjige Svetog Pisma Starog Zaveta, Beograd 1991.godina.
4. Prezviter dr. Lazar Mirković- Pravoslavna Liturgika, Beograd 1995. godina.
5. Sveti Nikolaj Ohridski i Žički- Ohridski prolog, žitija svetih za 4. septembar, Linc-Austrija, 2001. godina.
6. Le livre de la Bible, L’Ancien Testament, u prevodu Ivane Ignjatović, Beograd 2005. godina.
7. Jerej dr. Dragan L. Milin- Uvod u Sveto Pismo Starog Zaveta, Beograd 1991. godina.
8. Radomir V. Popović- Izvori za Crkvenu istoriju, Beograd 2001. godina.
9. Blaženi Jeronim- Ep. 46 ad Marcellum (De santic locis), Novi Sad, 2004. godina.
10. Sokrat Sholastik- Crkvena istorija, Beograd 2004. godina.
11. Profesor dr Joanis Fundulis- Liturgika 1. uvod u sveto bogosluženje, Kraljevo 2004. godina.
12. Arhimandrit Tadej Vitovnički- Pouke srpskom narodu, Valjevo 1999. godina.
13. Predavanja episkopa Ignatija (Midića) o novozavetnom poimanju Boga, održana na Pravoslavnom Bogoslovskom Fakultetu u Beogradu, 1994. godine, sakupljena trudom studenata.
14. Dogmatske teme, Mitropolita pergamskog, profesora dr. g.g. Jovana Zizijulasa, Novi Sad 2001. godina.
15. Protojerej dr Radomir Popović, Pojmovnik Crkvene Istorije, Beograd 2004. godina.
16. Protojerej Aleksandar Šmeman, Liturgija i Život, Cetinje 1992. godina.
17. Mitropolit Pergamski profesor dr. Jovan Zizijulas- Dogmatske teme, Novi Sad 2001. godina.
18. Profesor dr Joanis Fundulis- Liturgičke nedoumice, Kraljevo 2005. godina.
19. Dr Zdravko Peno- Katihitis, Cetinje 2002. godina.
20. The incarnate God, The Feasts Of Jesus Christ And The Virgin Mary, St. Vladimir’s Seminary Press, New York 1995. u prevodu Petra Šerovića, Mateja Arsenijevića i Borisa Milosavljevića, Cetinje 2002. godina.
21. Sveti Nikolaj Ohridski i Žički, Kako Bog pomaže nama i kako se Bogu moliti, Beograd 2003. godina.
22. Sveti Nikolaj Ohridski i Žički, Molitve na jezeru, Pirot 2003. godina.
23. Prof. dr đakon Ilija Tomić, Starozavetni Proroci, Služba proroka, Proročke knjige, Beograd 2006. godina.
24. Sveti Nikolaj Ohridski i Žički, Misionarska pisma, Petrovgrad 2004. godina.
25. V. Mihajlovski, Biblijsko-bogoslovski rečnik, u prevodu prote Dragiše LJ. Miletića, Niš 1934. godina.
26. Prota Dimitrije Sokolov, Biblijska istorija, u prevodu prote Božidara N. Jovanovića, Beograd 1981. godina.
27. Skripta profesora dr Zdravka Pena, lekcija iz Eklisiologije – Osnova učenja o Crkvi.
28. Sveti Jovan Zlatousti, Pashalno slovo, preuzeto iz: jeromonah Atanasije (Jevtić), Patrologija, druga sveska, Istočni Oci i pisci IV i V veka, od Nikeje do Halkidona, Beograd 2004. godina.
29. Sestrinstvo manastira svetog Serafima Sarovskog u Divijevu, Sveti Serafim Sarovski, Krušedol 2005. godina.
30. Prota Sava Petković, Rečnik crkvenoslovenskoga jezika, Sremski Karlovci 1935. godina.
31. Arhimandrit dr Justin Popović, Žitija svetih za mesec oktobar, Beograd-Zemun, 1977. godina.

    Korišćni naučni časopisi:

1. Sveti Jovan Kronštatski, Nebesko služenje Božije na zemlji. Tekst objavljen u časopisu Pravoslavlje, novine Patrijaršije srpske, broj 960. od 15. marta 2007. godina.
2. ,,Iskon“, teološke sveske, broj 9; od maja 2006. godina.

Naslov i oprema: Stanje stvari

(Antikvarne knjige)

---

[1] U Novozavetno bogosluženje, ušlo je 9 biblijskih pesama, koje ćemo u toku rada izneti. Prva biblijska pesma koje je ušla u Novozavetno bogosluženje, upravo je ova. Ona obuhvata prvih 20 stihova 2. glave 2. knjige Mojsijeve knjige.

[2] [3] Arhimandrit Kiprijan Kern, Evharistija sa Himnografijom i Heortologijom, Šibenik 2006, str.

[4] Episkop Atanasije Jevtić, Psaltir, Vaskrs 2000, str. 201-225

[5] Molitva osvećenja koljiva; vidi:  Mali Trebnik, Beograd 2004, str.441.

[6] Aleksandar Ivanov-Poučne knjige Svetog Pisma Starog Zaveta, Beograd 1991, str. 17.

[7] Prezviter dr Lazar Mirković- Pravoslavna Liturgika, Beograd 1995, str. 212.

[8] Služba na Vavedenje Presvete Bogorodice, prva stihira na Litiji, Zbornik Crkvenih pesama, Beograd 1971. str. 153.

[9] Aleksandar Ivanov-Poučne knjige Svetog Pisma Starog Zaveta, Beograd 1991, str. 17-18.

[10] O samim prevodima Psaltira na srpski jezik reći ćemo nešto više tokom rada, u posebnoj tački ,,prevodi Psalama na srpski jezik“.

[11] Ovo je možda najbolje predstavljeno u Psaltiru koji je na srpski preveo episkop Atanasije u manastiru Gračanica, 2000. godine, ali ćemo nešto više o tome reći kasnije.

[12] Konkretno: sveti Grigorije Nizijski, sveti Amvrosije Mediolanski, blaženi Jeronim, sveti Jovan Zlatousti i drugi.

[13] Ovaj citat, sveti apostol Pavle, preuzeo je iz Psalma 94, 7. (Psalam navodimo po grčkom prevodu Biblije).

[14] Svedočanstvo o ovome videti u prevodu Psaltira episkopa Atanasija, str. 9.

[15] Origen, sveti Atanasije Veliki, sveti Vasilije Veliki i drugi.

[16] Vidi: istoimenu knjigu, Atina 2004. godine, str. 3.

[17] Svedočanstvo da je ovo prvi zapisani psalam, imamo u natpisu iznad Psalma u Psaltiru, koji je preveo episkop Atanasije, str. 124.

[18] Sveti Nikolaj Ohridski i Žički- Ohridski prolog, žitija svetih za 4. septembar, Linc-Austrija, 2001. godine, str.575

[19] Le livre de la Bible, L’Ancien Testament, u prevodu Ivane Ignjatović, Beograd 2005. str.185.

[20] Aleksandar Ivanov-Poučne knjige Svetog Pisma Starog Zaveta, Beograd 1991, str. 19

[21] O ovome se više može saznati iz Prve knjige o carevima u IX i XI glavi

[22] Le livre de la Bible, L’Ancien Testament, u prevodu Ivane Ignjatović, Beograd 2005. str.186-191. ²² O ovome svedoči unapred više puta citirani odeljek iz knjige Jezdrine, III glava, 10. stih.

[23] Njegovi potomci su takođe bili pesnici

[24] Arhimandrit Kiprijan Kern- Evharistija sa Himnografijom i Heortologijom, Šibenik 2006, str. 271.

[25] Mi smo to naveli u tački G. a svedočanstvo o tome našli smo u knjizi: Le livre de la Bible, L’Ancien Testament, u prevodu Ivane Ignjatović, Beograd 2005. str.186.

[26] Jerej dr. Dragan L. Milin- Uvod u Sveto Pismo Starog Zaveta, Beograd 1991, str.64.

[27] Aleksandar Ivanov-Poučne knjige Svetog Pisma Starog Zaveta, Beograd 1991, str. 25.

[28] Jerej dr. Dragan L. Milin- Uvod u Sveto Pismo Starog Zaveta, Beograd 1991, str.65. ²⁹ Episkop Atanasije Jevtić- Psaltir, Vaskrs 2000, str. 5.

[29] Crkvena istorija, 7,27, preuzeto iz: Radomir V. Popvić- Izvori za Crkvenu istoriju, Beograd 2001. g. str. 98-100.

[30] Sveti Nikolaj Ohridski i Žički-Ohridski prolog, žitija svetih za 7. decembar, Linc-Austrija, 2001. godine, str.808-810.

[31] Ova svedočanstva daje nam blaženi Jeronim- Ep. 46 ad Marcellum (De santic locis) str. 8.

[32] Profesor dr. Joanis Fundulis- Liturgika 1. uvod u sveto bogosluženje, Kraljevo 2004. g. str. 103-104.

[33] Matej XXVII, Marko XVI, Luka XXIII, Jovan XXI

[34]  Tropar je preuzet iz Časoslova u prevodu sa grčkog i crkvenoslovenskog, episkopa zahumskohercegovačkog Atanasija, Beograd 2001, str. 73.

[35] Profesor dr. Joanis Fundulis- Liturgika 1. Uvod u sveto bogosluženje, Kraljevo 2004. g. str. 137.

[36] Jevanđelje od  Jovana, VII 16; VIII 26, 28; XII 49,50; XIV 10,24; XV 15; XVII 8.

[37] Tumačenje ovog Psalma možemo pronaći i u Hristovoj priči o kući koja je sazidana na kamenu i o kući koja je sazidana na pesku. Kuća koja je sazidana na pesku su neznabožci, jer nemaju čvrst temelj i brzo propadaju, a kuća koja je sazidana na kamenu su hrišćani koji imaju Čvrsti Temelj – Hrista, koji je i Sam rekao da je On ,,Kamen koji odbaciše zidari“ (Jevanđelje od Mateja XXI 42 i Psalam 118, 22)

[38] Tumačenje Psaltira, uglavnom je po usmenim predavanjima profesora Svetog Pisma Starog Zaveta naše Bogoslovije, koje su učenici trudoljubivo zapisali, a i po tumačenju i razvijanju priče samog pisca rada. Tamo gde ćemo koristili neko posebno tumačenje, uredno ćemo obeležiti u footnote-u.

[39] Zbornik Crkvenih bogoslužbenih pesama, Psalama i Molitava, Beograd 1971. godine, str. 195.

[40] Prva saborna poslanica svetog apostola Petra, II 9.

[41] Naime, psalam je zapisan u vreme ustanka Siraca i Amonićana na Davida. Postoje mišljenja da je u psalmu naslikan David i ustanak ovih naroda protiv njega.

[42] Kako saznajemo iz II Knjige o Carevima, iz XI glave i XII glave od 15. do 18. stiha, Davidov sin Avesalom, koga je dobio sa Virsavijom, ženom Urije Hetejanina, ubio svoga brata i pobegao kod cara gesurskog. David se smilovao na svog sina i pustio ga je da se vrati kući. Međutim, njegov sin je hteo da mu preuzme presto, tako što je zadobijao ljubav naroda. U Hevronu je od strane svojih pristalica izabran za cara Izrailjskog. Kada je David za to saznao, pobegao je iz Jerusalima kod Filistejaca. Posle tog bekstva napisao je ovaj psalam.

[43] Kako se saznajemo iz XVI glave II Knjige Samuilove, Husaj je stao na Davidovu stranu kada ga je njegov sin Avesalom bio proglašen za cara. Davida je sreo Simej iz Saulovog plemena, koji je počeo da ga psuje i da ga gađa kamenjem. Husaj je prišao i u lice mu je rekao ,,Živeo car“. Zbog tih reči, David je ispevao ovaj psalam.

[44] Aleksandar Ivanov-Poučne knjige Svetog Pisma Starog Zaveta, Beograd 1991, str. 30-31

[45] otac Tadej Vitovnički- Pouke srpskom narodu, Valjevo 1999, str. 121.

[46] Videti u Posnom Triodu u Strasnu Sedmicu, str. 387-392, u izdanju Ukrajinske Pravoslavne Crkve, Kijev 2004. godine i u  Veklikom Tipiku od istog izdavača, str. 381, kao i u Velikom Tipiku, ili Ustavu Crkvenom,  u nakladi i izdanju mitropolita Stevana Đ. Stratimirović, Vasilija Nikolajević, Sremski Karlovci 1929. godine, str.179.

[47] Predavanja episkopa Ignatija (Midića) o novozavetnom poimanju Boga, održana na Pravoslavnom Bogoslovskom Fakultetu u Beogradu, 1994. godine, sakupljena trudom studenata.  O ovome se može naći i u knjizi Dogmatske teme, Mitropolita pergamskog, profesora dr g. g. Jovana Zizijulasa, Novi Sad 2001, str.115-117.

[48] Red psalama računamo po prevodu Đure Daničića, koji imamo u našoj Bibliji.

[49] Protojerej dr Radomir Popović, Pojmovnik Crkvene Istorije, Beograd 2004. godine, str. 149-152.

[50] Tropar Proskomidije preuzet je iz knjige protojereja Aleksandra Šmemana, Liturgija i Život, Cetinje 1992, str. 21.

[51] Kako se sećamo iz I i II Knjige Samuilove, posle pobede Davida nad Golijatom, car Saul je Davida postavio, prvo za komandanta vojske, a zatim i za tisućnika. Dao mu je čak i svoju kćer Mihalu za ženu, ali je istovremeno i zavidio njegovoj slavi, jer se bojao da mu neće preoteti carski presto. Nekoliko puta je pokušavao da ga ubije. Prvo ga je gađao kopljem, pa mu je zatim slao opasne poruke. Međutim, David je u svojim delima bio pametan i Gospod je sve vreme bio sa njim. Kada je Saul priznao svom sinu Jonatanu, da  mrzi Davida i rekao mu da ,,dokle je živ sin Jesejev na zemlji, ne ćeš se utvrditi ni ti, ni carstvo tvoje, jer je zaslužio smrt“. (I Knjiga Samuilova, HIH 1). Jonatan se zauzimao za Davida, ali se Saul toliko bio razgnevio da je bacio koplje na svog sina Jonatana. Jonatan je video koliko je njegov otac Saul gnevan na Davida i to je i rekao Davidu. David je tada pobegao i posle tog bekstva zapisao je ovaj psalam.

[52]  Mitropolit Pergamski profesor dr Jovan Zizijulas, Dogmatske teme, Novi Sad 2001. godine, str. 112-113.

[53] Mirko I. Nanić, Odgovaranja na Božanstvenoj Liturgiji, blažena, antifoni, tropari i kondaci, Šid 2002. godine, str.70.

[54]  Profesor dr Joanis Fundulis- Liturgičke nedoumice, Kraljevo 2005. godine, str. 156.

[55] Što se tiče istorijskih okolnosti nastanka ovog psalma, njih ćemo izneti u ovoj fusnoti. U ovom psalmu, David slika svoj bespomoćni položaj. Ono što je interesantno u ovom psalmu jeste da David nigde ne pominje da je on kriv za ta svoja stradanja. (Kada uzmemo u obzir da je David praslika Hrista, onda razumemo zašto je to tako). U takvom bezizlaznom položaju se nalazio David u vreme vladavine Saula, kada je David sa jedne strane bio opkoljen, sa jedne strane brdima, a sa druge strane pustinjom, a sa treće mu je išao Saul sa vojskom. Smatra se da je to bilo u pustinji Maon. Propast Davidova je izgledala neizbežna, ali glas o napadu Filisteja na južne delove države, naterao je Saula da požuri da zaštiti državu. O ovome se može saznato nešto više u Prvoj knjizi o Carevima u HHIII glavi.

[56] Jevanđelje od Mateja, IV glava.

[57] Sveti apostol Petar poredi đavola sa lavom koji riče, u svojoj Prvoj sabornoj poslanici V 8: ,,Budite trezveni i bdite, jer suparnik vaš đavo, kao lav ričući hodi i traži koga da proždere“.

[58] Po predanju, tu haljinu za koju su vojnici bacili kocku, izvezla je Hristu Presveta Bogorodica dok je bila u hramu. Kada joj se javio sveti Arhangel Gavrilo i rekao joj blagu vest, tada je Presveta Bogorodica završila haljinu. Ta haljina je bila toliko lepa da su vojnici za nju bacili kocku, a da bi se ispunilo proročanstvo iz 18. stiha.

[59] O Hristu kao Pastiru:

= da je predskazan kao Pastir: 1 Mojs, XLXIX glava 24; Is. XL 11; Jezek. XXXIV 23; Jezek. XXXVII 24.
= naziva se i Pastirom duša: 1. Petr. II 25;
= Velikim Pastirom: Jevr. HIII 20.

[60] Sveti Jovan Kronštatski, Nebesko služenje Božije na zemlji, Tekst objavljen u časopisu Pravoslavlje, Patrijaršije srpske, broj 960. od 15. marta  2007. godine, str.8-9.

[61]

[62] Mali Trebnik, Beograd 2004. godine, str. 55. i  428.

[63] Profesor dr Joanis Fundulis- Liturgičke nedoumice, Kraljevo 2005. godine, str. 156.

[64] Kako se sećamo iz Prve knjige Samuilove iz HHI glave, David je došao u grad Nov kod sveštenika Ahimeleha i zatražio mu hlebove. Sveštenik nije imao druge i dao mu je hlebove predloženja. (Kako se sećamo iz jevanđelja, Hristos je navodio ovaj Davidov i Ahimelehov postupak, kada je izobličavao fariseje, kada su oni (fariseji) izobličavali apostole zbog trganja klasja u subotu: ,,A on im reče: Niste li čitali šta učini David, kad ogladne, on i oni koji bejahu sa njim? Kako uđe u dom Božiji i hlebove predloženja pojede, koje nije valjalo jesti, njemu ni onima što su bili sa njim, nego samo sveštenicima. Ili niste čitali u Zakonu kako subotom sveštenici u hramu subotu obesvećuju, pa nisu krivi“.(Jevanđelje od Mateja HII 3-5). David je tada uzeo Golijatov mač iz hrama i pobegao od Saula kod Gatskog cara Ahisa. Uplašivši se za svoj život, David se napravio lud pred carem Ahisom, i car izobličivši svoje sluge što su mu doveli ludaka u kuću i pustio je Davida da ide svojim putem. Posle toga, David je otišao u pećinu Odolamsku.

[65] Nije slučajno da se ovaj psalam peva baš na dan kada se praznuje spomen ove dvojice svetitelja, jer su i sveti Nikolaj i sveti Sava vodili povereni narod putem Gospodnjim, što i možemo videti u troparu svetoga Save: ,,Bio si Nastavnik, Prvoprestolnik i Učitelj puta koji vodi u život…“ (Preuzeto iz knjige Sveti Sava princ i prosvetitelj, Cetinje, Beograd, 2007. godine, str. 80). Sledovavši Hrista Gospoda i oni su svoje stado napasali i učili ga strahu Gospodnjem. O tome da se ovaj stih peva kao izbrani psalam, može se videti u Zborniku Crkvenih bogoslužbenih pesama, psalama i molitava, Beograd 1971. godine, str.168. i 243.

[66] Reč ,,sreća“, stavljena pod znake navoda, zbog toga što mi znamo kakva sreća bezbožnika može da bude, kada oni nisu sa Bogom, a kakve sreće ima bez Njega? Psalmopisac u ovom psalmu piše upravo o tome.

[67] Jevanđelje od Luke, H glava.

[68] Sveti Nikolaj Ohridski i Žički- Molitve na jezeru, Pirot 2003. godine, str.111-112.

[69] Jevanđelje od Mateja, XVI glava.

[70] Prva poslanica svetog apostola Pavla Korinćanima, XII 27.

[71] Zbog toga što smo ovu temu razradili u psalmima 2. i 37. nećemo se toliko zadržavati na opširnijem tumačenju i razjašnjavanju ovoga stiha.

[72] Protiv takvog mehaničkog odnosa prema Bogu, u Starom Zavetu, najviše se borio prorok Amos. Svedočanstva o tome možemo naći u Knjizi proroka Amosa, kao i u knjizi profesora dr. đakona Ilije Tomić- Starozavetni Proroci, Služba proroka, Proročke knjige, Beograd 2006. godine, str. 193-197.

[73] O tome je sveti Vladika Nikolaj Ohridski i Žički pisao jednoj ženi, kojoj su se podsmevali što ide u Crkvu. (Ako ste zainteresovani da saznate nešto više o tome, pročitajte 3. misionarsko pismo svetog Vladike Nikolaja u knjizi Misionarska pisma, Petrovgrad 2004. godine, str. 17-19.

[74] Smatra se da je psalam napisan u vreme Avesalomljevog gonjenja. Car David u ovom psalmu ispoveda Gospodu svoja sagrešenja. Ukazuje na čoveka koji je blizu njega i koji će ga izdati. Ličnost na koju se ovo bukvalno odnosi je Ahitofel, koji je praslika Jude Iskariotskog, kako ćemo to gore videti.

[75] Sveti Maksim Ispovednik kaže: ,,Stari Zavet je Senka, Novi Zavet je Ikona, a Budući Vek je Isina“., tj. istina će tek u Eshatonu, Budućem Carstvu Koje Dolazi da se ostvari.- Mitropolit pergamski profesor dr. Jovan Zizijulas- Eklisiološke teme, Novi Sad 2001. godine, str. 65-87. Iz toga vidimo da je ovo jedno Eshatološko proročanstvo.

[76] Pogledati- Dragan Protić- Crkveno pesništvo, Beograd 2001. godine, str. 48. i Zbornik Crkvenih bogoslužbenih pesama, Psalama i Molitava, Beograd 1971. godine, str. 40.

[77] Vreme i istorijske okolnosti u kojima je pisan psalam je najverovatnije vreme cara Solomona i njegove ženidbe sa kćerkom Faraona. Psalmopisac opisuje svečanost njihovog braka i kroz simvoličku sliku njihovog braka on govori o odnosu Hrista i Crkve. Kao i Pesma nad pesmama i Knjiga proroka Osije, i ovaj psalam govori o odnosu muža i žene, kao o odnosu Hrista (Ženika-Mt. HHV glava) i Crkve, kao Neveste Hristove. O ovome govori i sveti apostol Pavle u poslanici Efescima, začalo 230 – V glava, 20- 24.-videti Mali Trebnik, Beograd 2004. godine, str.111-112. U toj slici bračne svečanosti i obručenja Solomona i Faraonove kćerke, psalmopisac vidi vezu Hrista i Crkve. Umesto ratničkog odela, car je obukao odežde svoje slave, koje mirišu najlepšim mirisima (vidi 8. stih).

[78][79] Videti- Liturgija i Život, protojereja profesora dr. Aleksandra Šmeman, Cetinje 1992. godine, str.

[80] Zbornik Crkvenih bogoslužbenih pesama, Psalama i Molitava, Beograd 1971. godine, str. 155. ⁸⁸ Od bezbroj primera poklanjanja nepravoslavnih i nehrišćana Presvetoj Bogorodici, mi ćemo ovde navesti jedan iz naše bliske istorije, tačnije sa kraja 2004. godine. Naime, decembra 2004. godine, Saudio- Arabijac, musliman, pojavio se pred nekoliko novinskih agencija da bi ispričao sledeći neverovatan događaj, koji je iskusio i koji je promenio njegov život. Pre nekoliko godina, ovaj čovek se oženio veoma bogatom muslimankom, ali nerotkinjom. Kako su godine prolazile i uprkos svim njihovim naporima i znatnim medicinskim troškovima (sa mnogim doktorima), oni su ostali bezdetni. Njegovi roditelji su mu savetovali da se oženi drugom ženom (pošto lokalni zakon dozvoljava do 4. braka- prim. prev.). Iako izmoren od svega, zabrinut i slomljen, on ne prihvata roditeljski savet, nego sa svojom ženom, putuje na odmor u Siriju. Tamo, oni iznajmljuju auto sa vozačem koji je ujedno bio i vodič po mestima koja su planirali da posete. Kako je odmor odmicao, vozač je primetio da je Saudioarabijski par pun gorčine, patnje i žalosti. Zbliživši se sa njima, on ih je bojažljivo pitao zašto izgledaju tako utučeno- da li to nije zato što su nezadovoljni njegovom uslugom? Par se poverio vozaču da je razlog njihove nesreće to što oni ne mogu da imaju dece. Onda im je vozač, koji je isto bio musliman, rekao da u Siriji Pravoslavni hrišćani, imaju manastir Presvete Bogorodice i mnogi ljudi koji nemaju dece, pronađu utočište kod njene čudotvorne ikone. Oni odu u manastir i dobiju ulje iz kandila koje gori pred čudotvornom ikonom. A onda ,,Marija“ daje hrišćanima prema njihovoj veri, šta oni žele. Vidno uzbuđeni, Saudio- arabijac i njegova žena zamolili su vozača da ih odveze do manastira ,,Vladičice hrišćana“ u Sajdnaju i obećali su: ,,Ako dobijemo dete, onda ću se ja vratiti ovde i daću tebi 20 000 dolara, a manastiru 80 000“. Oni su otišli u manastir i postupili kako im je naloženo. Kasnije, vratili su se u svoju domovinu i posle nekog vremena, žena je ostala trudna. Nekoliko meseci kasnije ona je rodila predivnog dečaka. To je istinito čudo Naše Vladičice Bogorodice! Ubrzo pošto se njegova supruga porodila Saudio- arabijac se vraća u Siriju da ispuni obećanje koje je dao. Po njegovom dolasku on je pozvao istog vozača i zamolio da se na aerodromu u Damasku. Ali vozač, lukav i pokvaren, ubedio je svoja dva prijatelja da odu sa njim na aerodrom, da sačekaju bogatog Saudio- arabijca, uzmu njegov novac i da ga ubiju. On je, dok su ga vozili, ne znajući da planiraju da ga ubiju, obećao i prijateljima vozača da će i njima dati po 10 000 dolara. Oni nezadovoljni ovim skreću sa puta koji vodi ka manastiru, odlaze u pusto mesto i ubijaju Saudio- arabijca, odsecajući njegovu glavu i komadajući druge delove tela (ruke i noge). Zaslepljeni strašću i savladani užasnim činom koji su upravo počinili, oni stavljaju njegove telesne ostatke u prtljažnik auta, plašeći se da ih ostave tu. Posle uzimanja njegovog novca, sata i svega što je on imao, oni traže drugo, još pustije mesto da bace telo. Na glavnom putu, na sred puta, njihov auto se gasi. Tri čoveka izlaze da utvrde zašto je motor stao. Jedan prolaznik staje da im pomogne, ali oni, uplašeni da njihov strahoviti čin ne bude otkriven, prave se da im nije potrebna nikakva pomoć. Prolaznik odlazeći primetio je krv kako kaplje sa zadnje strane auta i zove policiju da interveniše jer mu je cela scena, sa ova tri čoveka izgledala sumnjivo. Policija dolazi i ugledavši krv ispod auta i na putu, naređuje da se prtljažnik otvori. Kada su otvorili prtljažnik, gle, čuda, Saudio- arabijac je izašao napolje, više nego, očigledno i čudesno, živ, u punoj stazi i rekao im: ,,Baš sada, PRESVETA je završila ušivanje mog vrata, ovde desno (pokazujući im na prostor Adamove jabučice), pošto je predhodno zašila moje ostale delove tela“. Videći ovo, tri kriminalca su odmah izgubili razum- poludevši. Policajci su ih priveli, a kriminalci su počeli buncati kako nije moguće da Saudio- arabijac koga su oni ubili, otsekli glavu i ubili opet bude živ. Saudio- arabijac je došao na kliniku da prođe ispitivanja lekara koji su potvrdili i posvedočili da su šavovi koji su sačinjeni veoma savršeni i novi, pa je to potvrdilo čudesnost događaja. Šavovi su bili, a i još su, vidljivi! Kako je čovek izašao iz prtljažnika, on je video, bukvalno, sebe ponovo sastavljenog, što on neprekidno tvrdi i ispoveda- da je PRESVETA vratila njegovo telo i vaskrsnula ga uz pomoć Svog Sina. Odmah posle ovoga, pozvao je svoje srodnike da dođu u Siriju i oni su otošli zajedno u manastir Presvete Sajdanajske i prineli molitve, hvale i slavljenja i umesto prvobitnog dara od 80 000 dolara (kao što je obećao), dao je 800 000 dolara Presvetoj Bogorodici. Danas, kada ovaj čovek priča detalje ovog ogromnog čuda, on počinje svoju priču sa rečima: ,,Kada sam bio musliman desilo mi se ovo…“  što ukazuje da on više nije musliman, niti iko u njegovoj porodici. Ovo čudo je zaprepastilo celi arapski/ muslimanski svet i seli Bliski Istok. – Tekst je preuzet sa interneta iz biblioteke sveti Naum, a tekst je izdalo bratstvo manastira svetog Groba Gospodnjeg u Jerusalimu. Eto jednog od svedočanstava i ispunjenja ovog stiha.

[81] Sećamo se primera u Starom Zavetu, iz I Knjige Dnevnika, kada je Kovčeg Zaveta bio prenošen u Jerusalim iz Kirijat- Jarima  do one kuće pored puta, pa iz kuće u Jerusalim, car David je samo ogrnut tankim plaštem išao pred kovčegom, igrao i pljeskao rukama.

[82] Profesor dr. Joanis Fundulis- Liturgičke nedoumice, Kraljevo 2005. godine, str. 156. i Zbornik Crkvenih bogoslužbenih pesama, Psalama i Molitava, Beograd 1971. godine, str. 522-526.

[83] Zbornik Crkvenih bogoslužbenih pesama, Psalama i Molitava, Beograd 1971. godine, str. 30-35. i Pogledati- Dragan Protić- Crkveno pesništvo, Beograd 2001. godine, str. 38.

[84] Otkrovenje svetog Jovana Bogoslova, HHI glava. Nazivi Crkve u Novom Zavetu su još i: Sabor svetih, Sabor pravednički, Sabor prvorodnih, Hristovo stado, Zlatni svećnjak, Božiji grad, Grad Boga Živoga, Sveti grad, Stup i tvrđava istine, Sabor svetih, Telo Hristovo, Krasni venac, Božija građevina, Božija Crkva, Crkva Boga Živoga, Crkva prvorodnih, Slavna Crkva, Jagnjetova žena, Carska kći, Božija domovina na zemlji, Božije nasledstvo, Gospodnje nasledstvo, Izrailj, Božiji Izrailj, Nebeski Jerusalim, sveti Jerusalim, Dragocenost, Božija njiva, Deo Gospodnjeg nasledstva, Božiji dom, Dom Boga Jakovljevoga, Hristov dom, Duhovna kuća, Gora doma Gospodnjeg, Sveta Gora, Sionska Gora, Novi Jerusalim, Mio deo, Deo Gospodnji, Traženi i neostavljeni grad, sveti stan Višnjega, Božija svetinja, Sion, Sion Sveca Izrailjeva, Božija skinija, sveta Crkva u Gospodu, Carska kruna, Izrailjeva devojka, Vinograd, Božiji grad i Istiniti grad.- po knjizi: Biblijsko- bogoslovski rečnik, V. Mihajlovskog, u prevodu prote Dragiše LJ. Miletić, Niš 1934. godine, naslov: Imena i nazivi Crkva, str. 107-108.

[85] Na primer na praznik svetog Nikole i svetoga Save; Zbornik Crkvenih bogoslužbenih pesama, psalama i molitava, Beograd 1971. godine, str. 168. i 243.

[86] O tome da svaki čovek odgovara za svoje postupke najbolje govori XVIII glava Knjige Proroka Jezekilja: ,,…Koja duša zgreši, ona će i poginuti“ (4. stih). ,,Koja duša zgreši, ona će umreti“ (20. stih).

[87] U ikonografiji to možemo videti na samoj ikoni Vaskrsenja Hristovog, gde je predstavljen i sveti Jovan Krstitelj, koji je Pravednik  i Adam i Eva, koji su pali.

[88] Stalni uspesi i slava cara Davida, oslabili su u njemu smernu nadu na Boga i probudili su osećaje samopouzdanja i samovlašća i dovele ga do moralnog pada. Jednom, kada se šetao zidinama Jerusalima, David je video mladu ženu Virsaviju, suprugu Urije Hetejina, unuku carskog savetnika Ahitofela, i poželeo je da se njome oženi. Kako je Urije u to vreme bio u ratu protiv Amonićana, u Davidu se rodila želja da Urija pogine. On nije mogao da pobedi u sebi ovu rđavu želju i zapovedio je vojskovođi da Uriju u vreme boja postavi na takvo mesto da ga ubiju. Njegova želja je bila izvršena, Virsavija je ostala udovica i on se oženio njome. Ubrzo, Virsavija je rodila sina, a David i dalje nije opazio da je učinio veliki greh pred Gospodom. Tada mu se po Božijem promislu javio prorok Natan i ispričao, svima nama poznatu priču, o bogatašu i siromahu. Kada se David pokajao za to što je učinio, u spomen svog kajanja, napisao je ovaj psalam. Ovaj događaj iz njegovog života, kasnije je bio glavna tema njegovih psalama.-o ovome možete pročitati u II Knjizi o Carevima u  XI i XII glavi, kao i u knjizi Biblijska istorija, prote Dimitrija Sokolova, u prevodu prote Božidara N. Jovanović, Beograd 1981. godine, str. 83-84.

[89] Kako se sećamo iz Prve knjige Samuilove iz XXII glave, kada je David otišao od prvosveštenika Ahimeleha u pećinu Odolamsku, svi su bili došli kod njega od njegove rodbine. David je tada otišao kod Moavskog cara i zamolio ga da se njegovi roditelji sklone kod njega. Car je to dopustio i sve vreme dok su bili tu, dok prorok Gad nije rekao Davidu da ide u šumu Aret. Car Saul je pošao da ga traži da bi ga ubio. Međutim, niko od ljudi koji su bili tu, osim Doika Idumejca nije hteo da kaže gde je David. Pošto je Doik rekao da se David krije kod prvosveštenika Ahimeleha, Saul je naredio da se pobije osamdeset i pet sveštenika, koje je pobio Doik Idumejac. Zbog toga je car David napisao ovaj psalam.

[90] U prvoj knjizi Samuilovoj u HHIII glavi u 19 stihu piše: ,,Tada dođoše Zifeji kod Saula u Gavaju i rekoše: ne krije li se David kod nas po tvrdim mestima u šumi na brdu Eheli, nadesno od Gesimona? I u HHVI glavi u 1. stihu piše: ,,Opet dođoše Zifeji kod Saula u Gavaju govoreći: ne krije li se David na brdu Eheli prema Gesimonu“?

[91] Časoslov, u prevodu sa grčkog i crkvenoslovenskog, episkopa zahumsko-hercegovačkog Atanasija, Beograd 2001, str. 137.

[92] Kako možemo videti iz Prve Knjige Samuilove iz HHI glave, a događaj koji smo pominjali, David je napisao ovaj psalam kada su ga Filistejci odveli kod svog cara Ahisa. (upućujemo na psalam 34.). U 11. stihu možemo pročitati: ,, A Ahisu rekoše sluge njegove: nije li ovo David car zemaljski? Nisu li o njemu pevali, igrajući i govoreći: Saul zgubi hiljadu, a David svojih deset hiljada?“. Sećamo se da se David tada nappravio lud i da je bio otpušten od cara Ahisa. Kao zahvalnost Bogu za to izbavljenje, David je napisao ovaj psalam.

[93] Upućujemo na prethodni psalam i na psalam 34. i na footnote 67.

[94] Pogledati: Zbornik Crkvenih bogoslužbenih pesama, psalama i molitava, Beograd 1971. godine, str. 522-526.

[95] Kako saznajemo iz Prve Knjige Samuilove iz HIH glave, car Saul je poslao svoje ljude kući Davidovoj da ga čuvaju preko noći i da ga ujutro ubiju. Međutim, Davidova žena Misaila, kćerka cara Saula, rekla je Davidu da, ako noćas ne pobegne, ujutro neće biti živ. Zatim ga je Misaila spustila kroz prozor i on je pobegao. Kao zahvalnost Bogu za ovo čudesno izbavljenje, on je napisao ovaj psalam.

[96] U Drugoj Knjizi Samuilovoj u VIII glavi možemo da pročitamo da je David razbio Filistejce, sina cara Savskog Adad- Ezera i hiljadu sedamstotina konjanika i dvadeset hiljada pešaka i dvadeset dve hiljade Siraca koji su pritekli u pomoć caru Savskom. Takođe možemo da saznamo i da je, kada se vraćao u Jerusalim pobio osamnast hiljada u dolini Soli, posle čega su svi Idumejci služili Davidu. (Idumejci ili Edomci su bili iz plemena Isava, brata Jakovljevog. Oni su već oko 1300. godine pre Hrista naselili oblast južno od Mrtvog mora, sve do Crvenog mora. Car David je sada podčinio

Edomce, koji su se kasnije više puta oslobađali od Severnog carstva, pod čiju su vlast kasnije došli. Tako je bilo sve do vremena Asiraca, koji su ih konačno porobili, kao i sve druge narode)- ako ste zainteresovani da saznate nešto više o Idumejcima, možete to pronaći u knjizi- Starozavetni Proroci, služba Proroka, Proročke Knjige, đakona dr. Ilije Tomić, Beograd 2006. godine, str.199-200.

[97] Bekstvo Davida u šumu Aret smo već navodili unapred, ali ćemo ipak ponoviti. Kada je David izmolio od cara Moavskog da ostane kod njega, on i njegova porodica, po ukazu proroka Gada, David je pobegao u šumu Aret i tamo se sakrio od cara Saula, koji je hteo da ga ubije. Takođe, David se krio i u pustinji Zif, i Saul ga je tražio, međutim Gospod nije dao da ga uhvati. Zbog toga je David napisao ovaj psalam.-videti u Prvoj Knjizi Samuilovoj, HHIII 14.

[98][99] Pogledati: Zbornik Crkvenih bogoslužbenih pesama, psalama i molitava, Beograd 1971. godine, str.

[100] Profesor dr Joanis Fundulis- Liturgičke nedoumice, Kraljevo 2005. godine, str. 156.

[101] Pogledati: Zbornik Crkvenih bogoslužbenih pesama, psalama i molitava, Beograd 1971. godine, str. 198.

[102] Slikanje Kovčega Zaveta je simvolika predstavljanja pojave spasonosne sile Božije u Silasku Hrista u Ad, kao što ćemo gore videti. Ovaj psalam predstavlja proročki odnos Mesije i Njegove Crkve. Gora Sion na kojoj Sedi Gospod je Crkva Hristova u Kojoj On Obitava.

[103] Veliki Tipik, ili Ustav Crkveni,  u nakladi i izdanju mitropolita Stevana Đ. Stratimirović, Vasilija Nikolajević, Sremski Karlovci 1929. godine, str.189.

[104] Ovakvo tumačenje nam daje sveti apostol Petar u Delima svetih Apostola, I 20.

[105] Interesantno je da samo ime Solomon, znači ,,Mirni“. Car Solomon je praslika Hrista Koji je u vreme svog stradanja bio miran, i kada su ga šamarali i pljuvali, On nikome nije uzvratio.

[106] Ako je pisac psalma zaista car David, onda je povod za pisanje psalma sigurno stupanje Solomona na carski presto i predaja vlasti od strane Davida cara i kada je David napominjao ona obećanja koja je od Boga dobio za Solomona i kada je želeo da on liči na Onoga Čija je praslika bio. (o tome možemo pročitati iz II Knjige o Carevima u I glavi). Iz ovoga se vidi da je cilj psalma, da u čudesnoj slici Mesijinoj pruži Solomonu obrazac kako treba da vlada.

[107] Ikos na opelu odraslih- Mali Trebnik, Beograd 2004. godine, str. 245-249.

[108] Ovaj psalam se odnosi u proročkom smislu na Mesiju. Iz njega se vidi da će Carstvo psalamskog cara biti vaseljensko, da će mu se pokoriti svi narodi i carevi po svoj zemlji, za njegovu smernost i pravosuđe i da će carstvo njegovo biti religiozno carstvo pobožnih ljudi, a uz to i večno. Ovakve crte, mogu se odnositi samo na Crkvu Hristovu, a ne na carstvo Solomonovo. Osim toga, ovaj psalam je paralelan sa 45. psalmom, koji je Mesijanski (po tumačenjima tumača, otaca i učitelja Crkve). U ovom psalmu se uglavnom proriče o mirnom i naprednom stanju Hristove Crkve. U Carstvu Mesije će ubogo, jadno i grešno čovečanstvo procvetati kao pravednici, bogatiće se (reč ,,bogatiti“ znači biti sa Bogom, dobijati (od) Boga, tj. da će svi oni koji nisu znali za Boga, u istoj meri spoznati i u istoj meri primiti platu od Boga-(najbolji primer toga je priča o poslenicima u vinogradu- HH glava Jevanđelja od Mateja) i namnožiće se kao trava posle blagotvorne kiše; pod okriljem pravične i milostive uprave ovo će carstvo uživati mir i plodnost zemljinu. Svi članovi ovog Carstva, Jevreji i Jelini, Narod Božiji i neznabožci, biće Bogom blagosloveni i blagosiljaće Boga večno. Potpuno ostvarenje ovog pslama je, kao što rekosmo u Eshatonu.

[109] Od bezbroj primera iz Svetoga Pisma da Crkva ima Svoje poreklo u Eshatonu, možda je najbolji onaj iz Otkrovenja svetog Jovana Bogoslova iz HXI glave. Tu je Crkva predstavljena kao Novi Jerusalim Koji silazi sa neba, što nam pokazuje gde je poreklo Crkve.

[110] Mali Trebnik, Beograd 2004. godine, str. 19-31.

[111] Sveti Jovan Zlatousti- Pashalno slovo, preuzeto iz: jeromonah Atanasije (Jevtić)- Patrologija, druga sveska, Istočni Oci i pisci IV i V veka, od Nikeje do Halkidona, Beograd 2004. godine, str. 214-240.

[112] Časoslov u prevodu sa grčkog i crkvenoslovenskog, episkopa zahumsko-hercegovačkog Atanasija, Beograd 2001, str. 75.

[113] Pogledati: Zbornik Crkvenih bogoslužbenih pesama, Psalama i Molitava, Beograd 1971. godine, str. 206.

[114] U Jevanđelju od Jovana, možemo videti da Hristos govori o sebi kao o čokotu. Pogledati: HV glavu.

[115] Ako želite da saznate kako izgleda Kinor, to možete pogledati na slici u knjizi Le livre de la Bible, L’Ancien Testament, u prevodu Ivane Ignjatović, Beograd 2005. godine na stranama 68. i 69.

[116] Smatra se da je bubanj kod Jevreja počeo da se koristi i kao muzički instrument i kao bogoslužbeni instrument tek posle Egipatskog ropstva. Egipatski bubanj bio je napravljen od drveta i kože i u njega se udaralo udaraljkom koja se nazivala sistrum.

[117] Ovaj tekst episkopa Atanasija objavljen je u listu ,,Pravoslavlje“  Patrijaršije srpske od 1.-15. avgusta 2007. godine, broj 969/970, str.6-15.

[118] Jutarnja molitva svetog Vasilija Velikog treća; pogledati Jutarnje molitve u molitveniku.

[119] Sveti Nikolaj Ohridski i Žički- Ohridski prolog, žitija svetih za 8. septembar, Linc-Austrija, 2001. godine, str.585.

[120] [121]Pomazivanje uljem, na vidljiv način predstavlja Silazak Svetog Duha i Njegovo blagodatno dejstvo nad onim na koga je On sišao.

[122]  dr. Zdravko Peno- Katihitis, Cetinje 2002. godine, str. 143-156. ¹³⁷ Jevanđelje od Jovana VIII glava.

[123] Pogledati: Časoslov u prevodu sa grčkog i crkvenoslovenskog, episkopa zahumsko-hercegovačkog Atanasija, Beograd 2001. godine, str. 62.

[124] Pogledati: Časoslov u prevodu sa grčkog i crkvenoslovenskog, episkopa zahumsko-hercegovačkog Atanasija, Beograd 2001. godine str. 66-67. i Oktoih od 1. do 4. ili od 5. do 8. glasa u izdanju Ukrajinske Pravoslavne Crkve i Kijevske Mitropolije, Kijev 2001. godine, str.75.

[125] Pogledati: Časoslov u prevodu sa grčkog i crkvenoslovenskog, episkopa zahumsko-hercegovačkog Atanasija, Beograd 2001. godine, str. 70-71.

[126]

[127] Npr. na Praznik svetog Stefana Dečanskog; Pogledati: Spomen svetog Blagovernog kralja Stefana Uroša Dečanskog, 11. novembar, Srbljak, Vršac- Kragujevac 1957. godine.

[128] Pogledati: protojerej dr. Aleksandar Šmeman- Liturgija i život, Cetinje 1992. godine, str. 19. ¹⁴⁸ Pogledati: Časoslov u prevodu sa grčkog i crkvenoslovenskog, episkopa zahumsko-hercegovačkog Atanasija, Beograd 2001. godine, str. 156-157. i  Mali Trebnik, Beograd 2004. godine, str. 138.

[129] Pogledati: Zbornik Crkvenih bogoslužbenih pesama, Psalama i Molitava, Beograd 1971. godine, str. 20-21.

[130]

[131] Čak je i Juda Iskariotski shvatio i rekao: ,,Pogreših jer izdadoh krv nevinu“.- Jevanđelje od Mateja XXVII 4.

[132] Naslov Psalma u prevodu LXX kaže da je Psalam Davidov. Svedočanstvo apostola Pavla, koji je citirao reči iz ovoga psalma u Poslanici Jevrejima  III 7 i IV 7. o tome da je Sveti Duh govorio to ,,u Davidu“  može se razumeti dvojako: ili kao svedočanstvo o knjizi, o Psaltiru Davidovom, gde se nalazi citirana proročka reč, ili kao svedočanstvo o piscu kroz koga je govorio Sveti Duh.

[133] Profesor dr. Joanis Fundulis- Liturgika 1. Uvod u sveto bogosluženje, Kraljevo 2004. g. str. 179. ¹⁵¹ Može se pretpostaviti da je pobuda za pisanje ovog Psalma bila želja psalmopisca da protumači duboki religiozni značaj subote. Subota je bila posvećena uspomeni na stvaranje sveta i na oslobođenje Jevreja iz Egipatskog ropstva sa izabranjem Izrailja na Sinaju za naročito osvećeni narod Božiji i njena namera je bila da verni učestvuju u odmoru Božijem. Zbog toga se u ovom psalmu govori o Bogu kao Tvorcu svega, kao o Caru i Pastiru Izrailja, Koji vodi Svoje ovce na odmor.

[134]

[135] Aleksandar Ivanov-Poučne knjige Svetog Pisma Starog Zaveta, Beograd 1991. godine, str. 42-43.

[136] Protojerej Dimitrije Sokolov- Biblijska istorija, u prevodu prote Božidara N. Jovanović, Beograd 1981. godine, str. 83-87.

[137] ,,Ne brinite se, dakle, govoreći: šta ćemo jesti, ili šta ćemo piti, ili čime ćemo se odenuti?…Nego ištite najpre Carstvo Božije i pravdu njegovu, a ovo će vam se sve dodati“ . (Jevanđelje od Mateja VI 31-33.).

[138] Pogledati: Časoslov u prevodu sa grčkog i crkvenoslovenskog, episkopa zahumsko-hercegovačkog Atanasija, Beograd 2001. godine, str. 156-157. i  Mali Trebnik, Beograd 2004. godine, str. 51. i 97. ¹⁵⁹ Prota Sava Petković- Rečnik crkvenoslovenskoga jezika, Sremski Karlovci 1935. godine, str. 11. i 239.

[139] Pitanje je da li je psalmopisac znao za istočnjačku kulturu i za Anandu, ali zbog lepote primera, mi ga ovde spominjemo.

[140] Ikos na Opelu- Mali Trebnik, Beograd 2004. godine, str. 242.

[141] ,,Odeću mi podari svetlosti, Ti Koji se svetlošću odevaš kao haljinom, Mnogomilostivi Hriste Bože naš..“ – preuzeto iz: Mali Trebnik, Beograd 2004. godine, str. 53.

[142] Zbornik Crkvenih bogoslužbenih pesama, Psalama i Molitava, Beograd 1971. godine, str. 139-145.

[143] Sveti Nikolaj Ohridski i Žički, Ohridski prolog, žitija svetih za 15. juli, Linc-Austrija, 2001. godine, str.450. i monah Nestor Pevest vremenih ljet, pogledati: protojerej Radomir Popović, Izvori za Crkvenu Istoriju, Beograd 2001. godine, str.126-133.

[144] Arhimandrit dr. Justin Popović- Žitija svetih za mesec oktobar, Beograd- Zemun, 1977. godine, Žitija svetih za 1. oktobar, str. 21-25.

[145] Zbornik Crkvenih bogoslužbenih pesama, Psalama i Molitava, Beograd 1971. godine, str. 522-527. ¹⁶⁷ Povod za pisanje ovog Psalma je bio jedan od najkrvavijih događaja iz doba Saulovog gonjenja, o kojem smo unapred govorili. Doik, koji je bio glavni nadzornik nad Saulovim stadima je rekao Saulu da se David nalazi u gradu Nomvi kod prvosveštenika. Po zapovesti  cara Saula, Doik Idumejac je tada pobio oko 85. sveštenika, zajedno sa prvosveštenikom Ahimelehom, razrušio je sveštenički grad Nomvu i pobio sve muškarce i žene, da čak i decu i stoku. Niko od Saulovih sluga nije hteo da pobije sveštenike, već se samo Doik rado prihvatio ovog krvavog dela i, šta više, nadmašio je i zapovesti pakosnog Saula, koje su se ticale samo odraslih sveštenika koji služe. Zbog toga njegovoga dela, psalmopisac priziva strašno prokletstvo na glavu nečovečnog tiranina i neprijatelja. U praobraznom smislu, ovaj Psalam treba smatrati Mesijanskim, zbog toga što sveti apostol Petar u Delima svetih Apostola I 20, reči Psalama iz 8. stiha odnosi na Judu Iskariotskog i time svedoči da je nevini stradalac koji je u Psalmu opisan u prasličnom smislu Sam Hristos. Nevini paćenik David, koji je

[146] Protojerej Dimitrije Sokolov- Biblijska istorija, u prevodu prote Božidara N. Jovanović, Beograd 1981. godine, str. 23.

[147] Zbornik Crkvenih bogoslužbenih pesama, Psalama i Molitava, Beograd 1971. godine, str. 194-205. ¹⁷¹ Sveti Nikolaj Ohridski i Žički- Ohridski prolog, žitija svetih za 1. juni, Linc-Austrija, 2001. godine, str.346.

[148] U svom prevodu Psaltira na srpski jezik, episkop Atanasije je u zagradi dodao reč  ,,čovek“- videti str. 157.

[149] Profesor dr. Joanis Fundulis- Liturgičke nedoumice, Kraljevo 2005. godine, str. 156 ¹⁷⁴  Protojerej dr. Aleksandar Šmeman- Liturgija i život, Cetinje 1992. godine, str. 77.

[150] Protojerej dr. Aleksandar Šmeman- Liturgija i život, Cetinje 1992. godine, str. 65.

[151] Zbornik Crkvenih bogoslužbenih pesama, Psalama i Molitava, Beograd 1971. godine, str. 233-234.

[152] Veliki Tipik, ili Ustav Crkveni,  u nakladi i izdanju mitropolita Stevana Đ. Stratimirović, Vasilija Nikolajević, Sremski Karlovci 1929. godine, str. 102.

[153] Veliki Tipik, ili Ustav Crkveni,  u nakladi i izdanju mitropolita Stevana Đ. Stratimirović, Vasilija Nikolajević, Sremski Karlovci 1929. godine, str. 102, Zbornik Crkvenih bogoslužbenih pesama, Psalama i Molitava, Beograd 1971. godine, str. 450. i Dragan Protić- Crkveno pesništvo, Beograd 2001. godine, str. 163.

[154] Većina tumača se ne slaže u određivanju vremena i povoda za pisanje ovog Psalma. Jedni vide u njemu prasliku na izbavljenje Izrailja iz ropstva u Vavilonu i na podizanje drugoga hrama u Jerusalimu (St. 22), pa zato i drže da je Psalam pisan posle povratka iz vavilonskog ropstva. Drugi, stariji tumači, vide u Psalmu ciljanje na spasenje nekoga lica koje je u samom jevrejskom narodu dobilo glavarstvo i ujedinilo pojedine interese i ličnosti, pošto raniji predstavnici društva nisu hteli da mu priznaju glavarstvo. Istorija naroda Božijega svedoči da je takvo lice jedinio mogao biti David i niko više, pa zato treba primiti mišljenje onih tumača koji za povod pisanja smatraju jednu od Crkvenih svečanosti u vreme Davidovo, kada su ga sva plemena priznala za cara i posle mnogih pobeda nad mnogobožačkim narodima. Moguće je da se u ovome Psalmu ima na umu svečanost kakva se opisuje i u 68. Psalmu, samo što se u tome Psalmu opisuje uglavnom trijumfalni pohod Gospodnji a ovde trijumfalni ulazak Davidov u Jerusalim, posle bitke sa Amonićanima.

[155] Uzmimo na primer Crkvenu himnografiju. Skoro da ne postoji ni jedan stih, koji ne govori o Vaskrsenju Gospoda Isusa Hrista i o našem izbavljenju, Njegovim Vaskrsenjem. Zbog toga Crkva neprestano pronosi Vaskrsno slavlje u svakom trenutku svog postojanja, a najbolji i najčešći primer toga je sveta Liturgija, Koja je sećanje na Vaskrsenje Hristovo i Koja je Sama Vaskrsenje, jer se na svetoj Liturgiji Hristos ponovo Ovaploćuje i Vaskrsava u srcu svakog vernika.

[156] Npr. u priči o vinogradu i zlim vinogradarima, tj. o tome kako Bog u istoriji šalje proroke i Svoje poslanike, koje Jevreji ubijaju i odbacuju, a na kraju Bog šalje i Svog Sina, Koga su oni takođe ubili. Tom pričom, Hristos direktno upućuje na Sebe i na Jevrejski narod koji ga je odbacio (Jevanđelje od Mateja HXI 42). Takođe ovaj stih citira i sveti apostol Petar, kada je on, zajedno sa Jovanom, bio izveden pred Sinedrion i propovedao Jevrejima o Hristu ,,Koga vi odbaciste“- (Dela svetih Apostola IV 11). Sveti apostol Petar, takođe govori o ovom stihu, i o Hristu kao Kamenu, u svojoj Prvoj Sabornoj Poslanici (II 6-7).

[157] Časoslov u prevodu sa grčkog i crkvenoslovenskog, episkopa zahumsko-hercegovačkog Atanasija, Beograd 2001. godine, str. 54-55.

[158] Zbog toga je episkop Atanasije u svom prevodu Psaltira, u zagradi pored stiha 27, gde stoji ,,grančice“, stavio i reč ,,vrbice“.

[159] Mali Trebnik, Beograd 2004. godine, str. 239. i dalje.

[160] Tropari se nazivaju po neporočnima, upravo zbog ovog Psalma, čiji prvi stih počinje rečima ,,Blaženi su neporočni na putu“.

[161] Mali Trebnik, Beograd 2004. godine, str. 47. i dalje.

[162] Dragan Protić- Crkveno Pesništvo, Beograd 2001. godine, str. 39-51; St. St. Mokranjac- Srpsko narodno Crkveno pojanje, Osmoglasnik, Beograd, 1997. godine, str. 124-127.

[163] Časoslov u prevodu sa grčkog i crkvenoslovenskog, episkopa zahumsko-hercegovačkog Atanasija, Beograd 2001. godine, str. 137.

[164] Protojerej dr Aleksandar Šmeman- Liturgija i život, Cetinje 1992. godine,str. 5.

[165] Časoslov u prevodu sa grčkog i crkvenoslovenskog, episkopa zahumsko-hercegovačkog Atanasija, Beograd 2001. godine, str. 140-141.

[166] Časoslov u prevodu sa grčkog i crkvenoslovenskog, episkopa zahumsko-hercegovačkog Atanasija, Beograd 2001. godine, str. 137.

[167] Protojerej dr. Radomir V. Popović, Pojmovnik Crkvene Istorije, Beograd 2004. godine, str.23-25

[168] Časoslov u prevodu sa grčkog i crkvenoslovenskog, episkopa zahumsko-hercegovačkog Atanasija, Beograd 2001. godine, str. 134-135

[169] Mitropolit pergamski g. g. Jovan Zizjulas, Eklisiološke teme, Novi Sad 2004. godine, str. 65-79.

[170] Treba znati da se molitva za oblačenje felona čita samo pred služenje Liturgije svetog Jovana Hrisostoma, svetog Vasilija Velikoga i svetog Jakova brata Gospodnjeg. Za Liturgiju svetog apostola Marka i za Liturgiju svetog Grigorija Dvojeslova (=Liturgija Pređeosvećenih darova) se ne govori ova niti bilo koja druga molitva.- Prof. dr Joanis Fundulis, Liturgika 1, uvod u sveto bogosluženje, Kraljevo 2004. godine, str. 150-232. i protojerej Aleksandar Šmeman, Liturgija i život, Cetinje 1992. godine, str. 11.

[171] Časoslov u prevodu sa grčkog i crkvenoslovenskog, episkopa zahumsko-hercegovačkog Atanasija, Beograd 2001. godine, str. 75.

[172] Zbornik Crkvenih bogoslužbenih pesama, Psalama i Molitava, Beograd 1971. godine, str. 7.

[173] Tačnije je Veliki Alilujarion.

[174] Ovo zaključujemo na osnovu natpisa iznad Psalma u prevodu episkopa Atanasija.

[175] Časoslov u prevodu sa grčkog i crkvenoslovenskog, episkopa zahumsko-hercegovačkog Atanasija, Beograd 2001. godine, str. 132.

[176] Vidi HHIII glavu prve knjige Samuilove.

[177] Profesor Aleksandar Ivanov je ovaj Psalam svrstao u Poučne Psalme, zbog toga što, kada je David bio u smrtnoj opasnosti nije pokušavao sopstvenim silama da se izbavi, nego je pribegao Bogu. Taj njegov primer treba i nama da bude za pouku, jer mi često zaboravljamo Boga. Vidi: Aleksandar Ivanov, Poučne knjige Svetog Pisma Starog Zaveta, Beograd 1991. godine, str. 27.

[178] Vidi: Časoslov u prevodu sa grčkog i crkvenoslovenskog, episkopa zahumsko-hercegovačkog Atanasija, Beograd 2001. godine, str. 53.

[179] Vidi: Časoslov u prevodu sa grčkog i crkvenoslovenskog, episkopa zahumsko-hercegovačkog Atanasija, Beograd 2001. godine, str.99. i protojerej Aleksandar Šmeman- Liturgija i Život, Cetinje 1992. godina, str. 27-28.

[180] Časoslov u prevodu sa grčkog i crkvenoslovenskog, episkopa zahumsko-hercegovačkog Atanasija, Beograd 2001. godine, str. 58. ²⁰⁹ Isto, str. 59.

[181] Svojim oblikom Galilejsko more podseća na liru. Naziva se i Hinerot, što znači lira.

[182] Le livre de la Bible, L’Ancien Testament, u prevodu Ivane Ignjatović, Beograd 2005. godine, str. 68-69.

[183] Psalme računamo po redu iz Septuaginte.

[184] Možda je ovde bolje pevati umesto ,,strašno“- ,,slavno“.

[185] Profesor dr Joanis Fundulis, Liturgičke nedoumice, Kraljevo 2005. godine, str. 156.

[186] Jerej dr Dragan Milin, Uvod u Sveto Pismo Starog Zaveta (opšti deo), Beograd 1991. godine, str. 127.

[187] Isto, str. 131.

[188] ,,Iskon“, teološke sveske, broj 9; od maja 2006. godine, str.109.

[189] Dr Emilijan Čarnić, Psaltir, u prevodu sa grčkog, Kragujevac 1979. godina.

[190] Postoji i fototipsko izdanje ovog Psaltira, štampano u Lincu – Austriji 2002. godine, sa blagoslovom episkopa srednjeevropskog g. Konstantina, u 1000 primeraka.

[191] Sveti Sava Srpski, Sabrana dela; Ustav o držanju Psaltira, Beograd, Politika 2005. godine, str. 227.