U eri promena u geopolitici i globalnih klimatskih imperativa, Indija i Rusija nalaze se u prvim redovima nuklearne energetske revolucije. Nju Delhi je najavio plan izgradnje pet domaćih malih modularnih reaktora (SMR) – nazvanih „Bharat nuklearni reaktori“ – u narednim godinama uz učešće privatnog sektora.
Ovaj ambiciozni plan, čiji je cilj proizvodnja 100 gigavata (GW) do 2047. godine, podržan je povećanjem budžeta za nuklearnu energiju od 170% u poslednjoj deceniji.
Federalni budžet za 2025. godinu postavio je temelje za „nuklearnu renesansu“. Ovo uključuje značajno izdvajanje od 200 milijardi rupija (2,3 milijarde dolara) za razvoj SMR-a – prema zvaničnim dokumentima, Indija planira da do 2033. godine stavi u pogon najmanje pet domaćih malih modularnih reaktora.
Budžet takođe predviđa reforme koje treba da privuku privatne investicije, što ukazuje na odlučan zaokret Indije ka energetskoj nezavisnosti.
Jačanje saradnje sa Rusijom
Ključni aspekt ovog plana jeste produbljivanje odnosa sa Rusijom, najpouzdanijim partnerom Indije u oblasti nuklearne energije.
Za Rusiju, indijski nuklearni poduhvati predstavljaju priliku da dodatno učvrsti svoju poziciju kao strateškog partnera u budućnosti energetskog sektora Indije, oslanjajući se na decenije uspešne saradnje.
Tehnološko partnerstvo u nuklearnoj energiji
Nuklearno partnerstvo Indije i Rusije datira još iz kasnih 1980-ih, a krunisano je izgradnjom nuklearne elektrane Kudankulam (KNPP), što je svedočanstvo zajedničke posvećenosti miroljubivoj upotrebi nuklearne energije.
Kompanija „Rosatom“ izgradila je 2.000 MW reaktore u Kudankulamu, dok su još četiri reaktora u izgradnji, što potvrđuje reputaciju Rusije kao pouzdanog partnera.
Ruski „Rosatom“, koji već igra značajnu ulogu u nuklearnom sektoru Indije, pokazao je interesovanje za razvoj malih modularnih reaktora prilagođenih energetskim potrebama Indije, naročito za snabdevanje udaljenih regiona i dekarbonizaciju teške industrije.
Imajući u vidu iskustvo „Rosatoma“ u razvoju plutajućih SMR-a, poput „Akademik Lomonosov“, Rusija može pomoći Indiji da ubrza raspoređivanje ovih fleksibilnih i skalabilnih nuklearnih postrojenja.
Indijski državni institut za nuklearna istraživanja, Bhambha Atomic Research Centre (BARC) sa sedištem u Mumbaju, aktivno razvija „Bharat male reaktore“, a ruska stručnost u dizajnu mogla bi dodatno da unapredi ove napore.
Putem partnerstva sa kompanijom Nuclear Power Corporation of India Limited, „Rosatom“ može osigurati bezbedno i efikasno postavljanje reaktora, uz obuku i operativnu podršku.
Reforme u sektoru i ulaganja
Razvoj nuklearnog sektora u Indiji ometan je nizom regulatornih barijera, pitanjima odgovornosti i geopolitičkim pritiscima. Zakon o građanskoj odgovornosti za nuklearnu štetu (CLNDA), donesen 2010. godine radi osiguranja brze kompenzacije žrtvama nuklearnih incidenata, odvratio je privatne investitore. Međutim, Indija sada revidira propise kako bi privukla strane ulagače.
Uticaj ovog zakona na saradnju Indije i Rusije do sada je bio ograničen, jer se projekti sprovode u okviru vladinih bilateralnih sporazuma. Na primer, izgradnja KNPP nastavljena je u okviru suverenog sporazuma koji štiti ruske državne entitete, poput „Rosatoma“, od direktne odgovornosti, čime je omogućena kontinuirana saradnja.
Ipak, reforme bi mogle otvoriti put ruskim privatnim investicijama i ubrzati razvoj malih modularnih reaktora.
Da bi ostvarila cilj od 100 GW nuklearnog kapaciteta, Indiji će biti potrebno približno 450 milijardi dolara investicija u naredne dve decenije. U tom cilju, zemlja razmatra modele javno-privatnog partnerstva, direktne strane investicije i „Suverene zelene obveznice“.
Rusija, koja već primenjuje državno podržane finansijske modele za nuklearne projekte, mogla bi pomoći u smanjenju finansijskih rizika, nudeći povoljne kredite, poput onih za Kudankulam.
Rusija ima prednost nad zapadnim konkurentima
Rusija nije jedini globalni lider u nuklearnoj industriji koji konkuriše za projekte u Indiji. Sjedinjene Američke Države i Francuska takođe žele da ponude Indiji SMR tehnologije, a kompanije poput „NuScale“ i „EDF“ aktivno promovišu svoja rešenja. Ipak, strogi uslovi CLNDA zakona dugo su predstavljali prepreku u pregovorima sa zapadnim kompanijama, jer su tražile veće garancije odgovornosti.
Suprotno tome, Rusija može zaobići ove prepreke kroz vladino-vladine sporazume, što joj daje stratešku prednost u dugoročnoj nuklearnoj saradnji sa Indijom.
Inovacije i bezbednosni standardi
Indija je svetski lider u razvoju reaktora na bazi torijuma, dok je Rusija vodeća u oblasti reaktora brzih neutrona, što otvara velike mogućnosti za zajednička istraživanja. Indijski budžet za 2025. godinu predviđa 2,31 milijardu dolara za razvoj nuklearnih tehnologija, što bi se moglo značajno povećati kroz intenzivniju saradnju sa Rusijom.
Pored toga, ruska stručnost u preradi potrošenog nuklearnog goriva može pomoći Indiji u upravljanju nuklearnim otpadom, zatvarajući gorivni ciklus i unapređujući dugoročnu održivost sektora.
Geopolitički značaj saradnje
Osim tehnološkog i finansijskog aspekta, saradnja u nuklearnoj energiji dodatno učvršćuje geopolitičke odnose Indije i Rusije. Kako zemlje BRIKS+ grade multipolarni svetski poredak, energetska bezbednost postaje strateški stub njihovog partnerstva.
Zajedničkim razvojem naprednih nuklearnih tehnologija, Indija i Rusija mogu predvoditi energetsku tranziciju Globalnog Juga, smanjujući oslanjanje na zapadne energetske sisteme.
