ЗВАНИЧНИ извори сведоче да се вино у Александровцу производи још од 12.века.
Запис великог жупана Стефана Немање, који је 1196. године поклонио виноградарска села манастиру Студеница, један је од највернијих доказа винског наслеђа. Та баштина посебно ће се прославити од 14. до 17.септембра на чак 58.Жупској берби, која је и шанса да се уверите да је Александровац незванична престоница вина.
У Музеју винарства и виноградарства чувају драгоцене експонате који сведоче о томе. Трагови пољопривреде у Жупи стари су 7.000 година. И зграда у којој се налази музеј има посебну историју. Ту је 20-их година отворена Винодељско-воћарска школа, чији су наследници у Пољопривредној школи „Свети Трифун“.
Старинске алатке, муљаче, ваге, бурад, пресе, казани део су музејске колекције. Ту су и фотографије првих енолога и подрумара, њихове свеске и књиге из којих је својевремено учио и академик Добрица Ћосић, рођен у трстеничком селу Велика Дренова. Пожутеле странице наруџбеница и пописа, још од формирања Лозно-воћног расадника 20-их година прошлог века, показују колико су Жупљани били домишљати трговци.
Посебно музејско место имају историјати и вина 19 александровачких породица.
Око 50 породичних винарија ради у „српској Шампањи“, како је 1904. године овај крај назвао француски конзул Деко. Само из малих александровачких винарија годишње се „наточи“ око 20 вагона вина, која доспевају на трпезе Европе, САД, Азије. Ексклузивне дегустације неке од пробраних вина могуће су и у музеју.
Цeo Александровац живи за вино и од вина. Гаји се тамјаника, прокупац, али и жупски бојадисер, смедеревка, совињон, семијон, жупљанка, неопланта, шардоне, ризлинг.
Novosti
