Poslednjih dana u medijima se ponovo spekuliše da je uvoz žitarica iz Ukrajine oborio cene domaćih proizvođača pšenice i kukuruza.
Naime, nekoliko udruženja poljoprivrednika poput „Pančevačkih ratara”, „Agrarnog foruma” i „Građanske neposlušnosti” objavila su da je ovogodišnja prolećna setva neizvesna zbog velikih gubitaka ratara, ali kao glavni razlog za takvo stanje naveli su „nelojalno tržišno poslovanje i uvoz”.
Ističe se da su u uvozu prednjačile ukrajinske žitarice pošto ga država nije zabranila, kao što su učinile Poljska, Slovačka i Mađarska, pa su prodavane po damping cenama.
Naša zemlja nije uvozila žitarice iz Ukrajine
Sunčica Savović, direktorka „Žita Srbije”, juče je za „Politiku” oštro demantovala ove navode, ističući da su takve izjave zlonamerne i da naša zemlja nije uvozila žitarice iz Ukrajine.
Naši poljoprivredni proizvođači zaštićeni su od uvoza pšenice iz Ukrajine uvoznom carinskom taksom od čak 30 odsto za pšenicu i isto toliko za kukuruz.
Što znači da bi svako ko bi hteo da uveze iz Ukrajine pšenicu ili kukuruz morao bi da ima interes da tu robu u startu plati 30 odsto skuplje nego što ona košta, što daleko prevazilazi razliku između naše izvozne i ukrajinske izvozne cene – istakla je Savovićeva.
Prema njenim rečima, i teorije o navodnom uvozu ukrajinske robe iz zemalja Evropske unije padaju u vodu, ako se zna da je carina na uvoz kukuruza iz država EU čak 24 odsto, a na uvoz pšenice 18 odsto.
Nelogično je uvoziti robu lošijeg kvaliteta
Dakle, pitanje je kome se uopšte zdravorazumski isplati da uvozi skuplju robu lošijeg kvaliteta na naše tržište. Drugo, ne može da se priča, a da se za to nemaju dokazi, postoje zvanični carinski podaci o uvozu i izvozu svih roba u našu zemlju, pa i pšenice i kukuruza – rekla je sagovornica Politike, Sunčica Savović.
Ona napominje da je tokom kalendarske 2023. godine više od 85 odsto uvezenih količina kukuruza i pšenice u Srbiju bila isključivo semenska roba. Tarifne oznake za semensku i za merkantilnu robu su se uvek razlikovale i to je, kaže, lako ispratiti u carinskim podacima.
Još kada oduzmemo semensku robu od uvezenih količina, govorimo o ukupno 1.500 tona uvezenog kukuruza i oko 380 tona pšenice za 12 meseci prošle godine.
Kako je naglasila, ta količina postaje apsolutno zanemarljiva kad znamo da Srbija proizvodi više od tri miliona tona pšenice i više od 6,5 miliona tona kukuruza u proseku svake godine.
To su zaista minorne količine i činjenice ukazuju da niko od proizvođača nije ugrožen navodnim uvozom bez obzira na to šta se naokolo pričalo. Veći problem je što danas svako ima pravo da se oglasi javno i da za širenje netačnih informacija ne snosi nikakve posledice – zaključila je Sunčica Savović, direktorka Udruženja „Žita Srbije”.
