Последњих дана у медијима се поново спекулише да је увоз житарица из Украјине оборио цене домаћих произвођача пшенице и кукуруза.
Наиме, неколико удружења пољопривредника попут „Панчевачких ратара”, „Аграрног форума” и „Грађанске непослушности” објавила су да је овогодишња пролећна сетва неизвесна због великих губитака ратара, али као главни разлог за такво стање навели су „нелојално тржишно пословање и увоз”.
Истиче се да су у увозу предњачиле украјинске житарице пошто га држава није забранила, као што су учиниле Пољска, Словачка и Мађарска, па су продаване по дампинг ценама.
Наша земља није увозила житарице из Украјине
Сунчица Савовић, директорка „Жита Србије”, јуче је за „Политику” оштро демантовала ове наводе, истичући да су такве изјаве злонамерне и да наша земља није увозила житарице из Украјине.
Наши пољопривредни произвођачи заштићени су од увоза пшенице из Украјине увозном царинском таксом од чак 30 одсто за пшеницу и исто толико за кукуруз.
Што значи да би свако ко би хтео да увезе из Украјине пшеницу или кукуруз морао би да има интерес да ту робу у старту плати 30 одсто скупље него што она кошта, што далеко превазилази разлику између наше извозне и украјинске извозне цене – истакла је Савовићева.
Према њеним речима, и теорије о наводном увозу украјинске робе из земаља Европске уније падају у воду, ако се зна да је царина на увоз кукуруза из држава ЕУ чак 24 одсто, а на увоз пшенице 18 одсто.
Нелогично је увозити робу лошијег квалитета
Дакле, питање је коме се уопште здраворазумски исплати да увози скупљу робу лошијег квалитета на наше тржиште. Друго, не може да се прича, а да се за то немају докази, постоје званични царински подаци о увозу и извозу свих роба у нашу земљу, па и пшенице и кукуруза – рекла је саговорница Политике, Сунчица Савовић.
Она напомиње да је током календарске 2023. године више од 85 одсто увезених количина кукуруза и пшенице у Србију била искључиво семенска роба. Тарифне ознаке за семенску и за меркантилну робу су се увек разликовале и то је, каже, лако испратити у царинским подацима.
Jош када одузмемо семенску робу од увезених количина, говоримо о укупно 1.500 тона увезеног кукуруза и око 380 тона пшенице за 12 месеци прошле године.
Како је нагласила, та количина постаје апсолутно занемарљива кад знамо да Србија производи више од три милиона тона пшенице и више од 6,5 милиона тона кукуруза у просеку сваке године.
То су заиста минорне количине и чињенице указују да нико од произвођача није угрожен наводним увозом без обзира на то шта се наоколо причало. Већи проблем је што данас свако има право да се огласи јавно и да за ширење нетачних информација не сноси никакве последице – закључила је Сунчица Савовић, директорка Удружења „Жита Србије”.
