Kao istinski podvižnik i duhovni pisac, otac Serafim Rouz, Amerikanac koji se obratio u pravoslavnu veru, smatrao je Solženjicinov „Arhipelag GULAG“ udžbenikom za savremene hrišćane. On je znao da će hrišćani biti gonjeni ne samo na Istoku, iza „Gvozdene zavese“, nego i na Zapadu.
Svedočio je:
„Bog je današnjem rodu ljudskom dva velika dara: u sovjetskom svetu – teški dar stradanja, koji će, po Božjoj blagodati, biti na spasenje Rusije; i u slobodnom svetu – dar slobode, da se govori i svedoči istina, kao i da se govori o onome što se događa. Koliko samo malo koristimo ovaj dar koji će nam, možda, ubrzo biti oduzet! Moramo da govorimo, dok je još dan!“
Za njega je Solženjicin, pre svega, bio hrišćanski učitelj prosvetljenja kroz patnju. U tome sasvim srodan Dostojevskom.
Značaj Solženjicina za današnjeg čoveka
U svom čuvenom predavanju „Bog se otkriva ljudskom srcu“, Serafim Rouz nam ukazuje na Solženjicinov značaj za današnjeg čoveka:
„Pre otprilike godinu dana, vodio sam dug razgovor sa jednim mladim Amerikancem dok smo putovali vozom. Naizgled sreo me je slučajno (naravno, u životu nema slučajnosti) i rekao mi je da uči ruski. Kao bogotražitelj bivao je u svakakvim psevdohrišćanskim grupama, ali je svugde nailazio samo na licemerje i prevaru, tako da se već nosio mišlju da u potpunosti odustane od religije. No, onda je čuo da u Rusiji ljudi stradaju za svoju veru.“
Stradanje kao oruđe poznanja
Otac Serafim ističe:
„U IV veku, jedan veliki pravoslavni teolog, sv. Grigorije Nazijanzin (Grigorije Bogoslov) opisao je našu veru kao ‘stradalno pravoslavlje’, a takvo je pravoslavlje bilo od početaka Crkve pa kroz celu njenu istoriju. Sledbenici raspetoga Boga su stradali u progonima i mučenjima.“
Šta vera nudi čoveku?
Otac Serafim postavlja pitanje:
„Šta vera u Rusiji, surovo gonjena od strane komunista, može da ponudi čovečanstvu? Po logici ovog sveta – ništa… Ipak, Bog nije napustio ruski narod. Jedan od primera je, veli Rouz, i Solženjicin.“
Solženjicin nas podseća na važnost vere i otkrivanja Boga u najtežim trenucima. Svako od nas treba da proveri svoje srce i osigura da ne postane Juda u ovom svetu koji nameće licemerje i zablude.
Solženjicinova poruka Americi
Na skupu Saveza američkih sindikata 1975. godine, otac Serafim Rouz ističe da je Solženjicin uputio Amerikancima poruku koja se mora pamtiti. Ona je glasila:
„Da li je moguće preneti iskustvo onih koji su stradali onima kojima stradanje tek predstoji? Može li jedan deo čovečanstva učiti iz gorkog iskustva drugog dela čovečanstva? Da li je moguće upozoriti ljude na opasnost?…“
Solženjicin upozorava da se čovečanstvo ponaša kao da ne razume šta je komunizam:
„Neboderi postojano stoje, ponosno pokazuju na nebo i kažu: to se ovde nikada neće desiti. To nikada neće doći ovde. Ovde je to nemoguće…“
Suština komunizma
Suština komunizma, po Solženjicinu, je:
„Komunizam je zarazio čitav svet verovanjem u relativnost dobra i zla… Prosvećeni ljudi smatraju pomalo neprikladnom ozbiljnu upotrebu reči poput ‘dobra’ i ‘zla’. Komunizam je uspeo da u sve nas ugradi ideju da su ti pojmovi starinski i smešni.“
Ako smo lišeni pojmova dobra i zla, ostaje nam:
„Ništa sem manipulisanja jednih drugima. Pašćemo na nivo životinja. Sve što je protiv komunizma je za ljudskost.“
Poziv na delovanje
Solženjicin podstiče:
„Suprotstaviti se neljudskoj komunističkoj ideologiji znači biti ljudsko biće… To je protest naših duša protiv onih koji nam govore da treba da zaboravimo pojmove dobra i zla…“
On naglašava važnost slobode, ali i obavezu da se pomogne onima koji pate:
„Ne možete sebično voleti slobodu i bez reči se miriti sa tim da je najveći deo čovečanstva u svetu žrtva nasilja i represije.“
Sudbina sveta
Solženjicin upozorava na opasnosti:
„Ovaj bezbrižni život ne može da potraje ni u vašoj ni u našoj zemlji. Sudbine naših dveju zemalja će biti izuzetno teške, i bolje je da se za to pripremimo na vreme…“
Prema njemu, dva procesa se odvijaju u svetu:
„Prvi je proces duhovnog oslobođenja u SSSR-u i drugim komunističkim zemljama. Drugi je pomoć koju Zapad pruža komunističkim vladarima…“
Solženjicinova poruka upućena Americi je:
„Probudite se, naučite od onih koji su stradali, vratite se verskim i moralnim korenima čovečanstva, stojte odlučno u dobru i suprotstavite se zlu.“
On upozorava da gubitak hrišćanskih orijentira ne može doneti dobro nikome, pa ni Americi, koja će, ako izgubi svaki dodir sa duhovnim vrednostima, na kraju završiti u blatu ne samo bezbožja, nego i bogoborstva.
