Momo Kapor, istaknuti srpski književnik i slikar, doživeo je duboku duhovnu transformaciju tokom svoje posete manastiru Hilandar na Svetoj Gori. Ovo iskustvo opisivao je kao prekretnicu koja ga je oslobodila sujete i materijalnih težnji, poput uspeha, novca i slave, koje je smatrao bezvrednim u poređenju sa duhovnim ispunjenjem.
Momo Kapor o poseti Hilandaru
„Velika lekcija koju sam dobio u životu je lekcija iz Hilandara. Kad odeš na Hilandar i ostaneš neko vreme, vratiš se potpuno oslobođen sujete. Jednostavno shvatiš da nisi niko i ništa i da je to fantastično i da sve te gluposti kojima si robovao, uspeh, novac, slava, da to sve ne vredi ništa.
To je takvo mesto gde se za vreme noćnog bdenja pojavljuju svi mrtvi i svi živi i ti se oslobađaš tereta ovog sveta, približavaš se najvišem stepenu duhovnosti i izgleda ti besmislena rečenica koju si dotad upotrebljavao: „Idemo na to i to mesto, tamo se dobro jede“. To je najveća glupost, koju sam izgovarao često u životu.
Što kaže Končalovski, na poljskom ve-ceu kod njegove majke gosti su pisali: „Ovde se završava kulinarska umetnost gospođe Končalovski“. Ne pada ti više na pamet da se nerviraš što nisi dobio neku nagradu, izgledaš samom sebi bedan kada se setiš da si se nervirao što nisi zastupljen u nekoj antologiji, što te nisu negde pozvali, a ja nikud ni ne idem uglavnom“, rekao je naš istaknuti književnik i slikar Momo Kapor.
Hilandar – mesto gde je vreme stalo
Za Kapora je Hilandar bio mesto gde je vreme stalo, gde su svi živi i mrtvi prisutni u svakom trenutku.
Monasi su često pominjali oca Savu, misleći na Svetog Savu, što je dodatno naglašavalo bezvremenost i duhovnu dubinu manastira. U ovom okruženju, čovek spoznaje svoju ništavnost u odnosu na večnost, a svetovne brige postaju beznačajne.
Lekcija iz čovečnosti
Kapor je verovao da poseta Hilandaru nije turističko putovanje, već lekcija iz ljudskosti, prilika da se shvati razlika između materijalnog i duhovnog sveta. Smatrao je da bi ljudi opsednuti sticanjem materijalnih dobara trebalo da posete Hilandar kako bi spoznali da život nije samo u jelu, piću i sticanju, već u davanju drugima.
Trajan uticaj na stvaralaštvo
Ovo iskustvo naučilo ga je da ceni duhovne vrednosti i da preispita svoje prioritete. Njegov boravak u Hilandaru ostavio je dubok trag ne samo na njegov lični život, već i na njegovo književno i umetničko stvaralaštvo, inspirišući ga da promišlja o suštinskim vrednostima života.
