„Treba i ostalim slojevima inteligencije i celom narodu dati nacionalno i patriotsko čulo, napraviti ih da su u nacionalnom pogledu od jednog kova ili sliva i da pri svakoj svojoj javnoj akciji pomišljaju na interese celine, celoga naroda. To je potrebno i izbliže obeležiti.
Vama je jasno da ja mislim na istinski patriotizam ne na patriotske fraze, koje se po navici i u svakoj prilici izgovaraju, ne na patriotsko brbljanje, ne na patriotizam kao stvar mode; naposletku, ne na patriotizam, koji je nešto zasebno i odvojeno od ostaloga života pojedinih ličnosti i naroda.
Sasvim drukčiji patriotizam mora da obuzme ceo naš narod. Taj patriotizam treba da je deo života svakog pojedinca, isto što i njegov život, njime treba da je prožet život svake i najskromnije ličnosti u državi. Treba da uđe u krv i da se svaki javni rad vrši samo radi opštih interesa i ničega drugog.
I to treba tako da bude da nije stvar razmišljanja već instinkta. Svaka žrtva, koja se učini, treba da je učinjena prirodno, spontano i ne sme niko doći ni na pomisao da bi mogao drukčije raditi. Svaki treba neprestano da radi i da čini stalne napore da svoju zemlju napravi snažnom i velikom.
To može da se čini radeći i svakodnevne poslove, od kojih se živi: ako se ti poslovi rade ozbiljno, čestito, i ako se u taj običan rad unese volja, namera, težnja da se time i celini koristi, ako se, dakle, ima pred očima opšti cilj.”
