Као истински подвижник и духовни писац, отац Серафим Роуз, Американац који се обратио у православну веру, сматрао је Солжењицинов „Архипелаг ГУЛАГ“ уџбеником за савремене хришћане. Он је знао да ће хришћани бити гоњени не само на Истоку, иза „Гвоздене завесе“, него и на Западу.
Сведочио је:
„Бог је данашњем роду људском два велика дара: у совјетском свету – тешки дар страдања, који ће, по Божјој благодати, бити на спасење Русије; и у слободном свету – дар слободе, да се говори и сведочи истина, као и да се говори о ономе што се догађа. Колико само мало користимо овај дар који ће нам, можда, убрзо бити одузет! Морамо да говоримо, док је још дан!“
За њега је Солжењицин, пре свега, био хришћански учитељ просветљења кроз патњу. У томе сасвим сродан Достојевском.
Значај Солжењицина за данашњег човека
У свом чувеном предавању „Бог се открива људском срцу“, Серафим Роуз нам указује на Солжењицинов значај за данашњег човека:
„Пре отприлике годину дана, водио сам дуг разговор са једним младим Американцем док смо путовали возом. Наизглед срео ме је случајно (наравно, у животу нема случајности) и рекао ми је да учи руски. Као боготражитељ бивао је у свакаквим псевдохришћанским групама, али је свугде наилазио само на лицемерје и превару, тако да се већ носио мишљу да у потпуности одустане од религије. Но, онда је чуо да у Русији људи страдају за своју веру.“
Страдање као оруђе познања
Отац Серафим истиче:
„У IV веку, један велики православни теолог, св. Григорије Назијанзин (Григорије Богослов) описао је нашу веру као ‘страдално православље’, а такво је православље било од почетака Цркве па кроз целу њену историју. Следбеници распетога Бога су страдали у прогонима и мучењима.“
Шта вера нуди човеку?
Отац Серафим поставља питање:
„Шта вера у Русији, сурово гоњена од стране комуниста, може да понуди човечанству? По логици овог света – ништа… Ипак, Бог није напустио руски народ. Један од примера је, вели Роуз, и Солжењицин.“
Солжењицин нас подсећа на важност вере и откривања Бога у најтежим тренуцима. Свако од нас треба да провери своје срце и осигура да не постане Јуда у овом свету који намеће лицемерје и заблуде.
Солжењицинова порука Америци
На скупу Савеза америчких синдиката 1975. године, отац Серафим Роуз истиче да је Солжењицин упутио Американцима поруку која се мора памтити. Она је гласила:
„Да ли је могуће пренети искуство оних који су страдали онима којима страдање тек предстоји? Може ли један део човечанства учити из горког искуства другог дела човечанства? Да ли је могуће упозорити људе на опасност?…“
Солжењицин упозорава да се човечанство понаша као да не разуме шта је комунизам:
„Небодери постојано стоје, поносно показују на небо и кажу: то се овде никада неће десити. То никада неће доћи овде. Овде је то немогуће…“
Суштина комунизма
Суштина комунизма, по Солжењицину, је:
„Комунизам је заразио читав свет веровањем у релативност добра и зла… Просвећени људи сматрају помало неприкладном озбиљну употребу речи попут ‘добра’ и ‘зла’. Комунизам је успео да у све нас угради идеју да су ти појмови старински и смешни.“
Ако смо лишени појмова добра и зла, остаје нам:
„Ништа сем манипулисања једних другима. Пашћемо на ниво животиња. Све што је против комунизма је за људскост.“
Позив на деловање
Солжењицин подстиче:
„Супротставити се нељудској комунистичкој идеологији значи бити људско биће… То је протест наших душа против оних који нам говоре да треба да заборавимо појмове добра и зла…“
Он наглашава важност слободе, али и обавезу да се помогне онима који пате:
„Не можете себично волети слободу и без речи се мирити са тим да је највећи део човечанства у свету жртва насиља и репресије.“
Судбина света
Солжењицин упозорава на опасности:
„Овај безбрижни живот не може да потраје ни у вашој ни у нашој земљи. Судбине наших двеју земаља ће бити изузетно тешке, и боље је да се за то припремимо на време…“
Према њему, два процеса се одвијају у свету:
„Први је процес духовног ослобођења у СССР-у и другим комунистичким земљама. Други је помоћ коју Запад пружа комунистичким владарима…“
Солжењицинова порука упућена Америци је:
„Пробудите се, научите од оних који су страдали, вратите се верским и моралним коренима човечанства, стојте одлучно у добру и супротставите се злу.“
Он упозорава да губитак хришћанских оријентира не може донети добро никоме, па ни Америци, која ће, ако изгуби сваки додир са духовним вредностима, на крају завршити у блату не само безбожја, него и богоборства.