Socijaldemokratska stranka Nemačke (SPD) ulazi u izbornu trku za Bundestag s kancelarom Olafom Šolcom na čelu. Na vanrednom stranačkom kongresu u Berlinu, 600 delegata ogromnom većinom zvanično je reklo da Šolc bude kandidat za kancelara.
Šest nedelja pre izbora stranka se javnosti predstavlja kao ujedinjena, iako je kandidatura 66-godišnjeg kancelara pre toga bila sporna.
Šolc je sa semafor-koalicijom, koju su činili SPD (crveni), Zeleni i Liberali (žuti), doživeo prevremeni neuspeh raspadom vlade početkom novembra. Zato će se glasati već 23. februara.
U aktuelnom istraživanju javnog mnenja koje je sproveo javni servis ARD, čak 77 odsto građana nezadovoljno je Šolcovim radom. Nijedan kandidat za kancelara iz drugih stranaka nema slabije rezultate.
Zbog toga se u SPD-u nedeljama vodila rasprava o tome da li neka popularnija osoba iz redova socijaldemokrata treba da uđe u izbornu trku umesto nega.
Međutim, Šolc ne bi bio Šolc kada bi ga ta rasprava pogodila. Jedno od njegovih načela glasi da ankete treba uzeti u obzir, ali ne i povoditi se za njima, prenosi Dojče.
Ključni aduti
Njegova čvrsta uverenost u sopstvene sposobnosti i sposobnost da bude istrajan kada nešto želi jedan su od njegovih ključnih aduta.
Na stranačkom kongresu Šolc se predstavio odlučno i borbeno. To možda i ne čudi jer se, na kraju krajeva, radi o njegovom političkom opstanku.
Ako SPD izgubi izbore za Bundestag, Šolc će sa svojih nešto više od tri godine mandata postati kancelar s najkraćim stažom u istoriji Savezne Republike Nemačke.
Ankete upravo to i sugerišu s obzirom na to da SPD trenutno sa 15 odsto podrške uživa tek upola manju podršku od vodeće Demohrišćanske unije CDU/CSU.
Do dana izbora još mnogo toga može da se dogodi. To je mantra kojom socijaldemokrate i njihov kandidat ulivaju nadu.
„Ovo je zaista ozbiljno vreme, vreme u kojem se događaju dramatične stvari. Stvari za koje niko pre nekoliko godina, možda čak ni pre nekoliko meseci ili nedelja, ne bi pomislio da su moguće“, rekao je Šolc u gotovo jednosatnom govoru pred delegatima.
Uticaj Trampa
Kroz nedelju dana Donald Tramp preuzima dužnost predsednika SAD. Već sada izaziva diplomatske potrese teritorijalnim zahtevima prema Grenlandu, Panamskom kanalu i Kanadi.
Njegov zahtev da svaka članica NATO-a izdvaja pet odsto BDP-a za odbranu izazvao je šok širom Evrope.
Međutim, Trampove pretnje i zahtevi mogli bi kancelaru u izbornoj kampanji doneti određene bodove. Na kongresu je Šolc još jednom odbacio Trampove teritorijalne zahteve.
„Načelo nepovredivosti granica važi za svaku zemlju, bez obzira na to da li leži istočno ili zapadno od nas. Tog načela moraju se pridržavati sve države. Nijedna zemlja nije dvorište neke druge, niti bi male zemlje trebalo da se boje velikih suseda. To je suština onoga što nazivamo zapadnim vrednostima, našim vrednostima“, poručio je Šolc.
Ova situacija podseća na 2003. kada se tadašnji socijaldemokratski kancelar Gerhard Šreder tokom izborne kampanje suprotstavio invaziji na Irak pod vođstvom američkog predsednika Džordža Buša Mlađeg.
Njegovo protivljenje donelo mu je veliku podršku u Nemačkoj, a na kraju je Šreder neočekivano pobedio na izborima.
Međunarodni izazovi
U SPD-u su svesni da će međunarodna scena postati još turbulentnija nakon 20. januara.
Pre skoro tri godine počeo je rat u Ukrajini, a SPD, kako naglašava Šolc, bez obzira na sve podržava Ukrajinu.
Istovremeno, Šolc kao kancelar i njegova stranka brinu da Nemačka ne bude uvučena u taj rat.
SPD polaže nade u mobilizaciju još neodlučnih birača. Mnogi građani dosad se nisu ozbiljno bavili programima stranaka.
U svom programu pod nazivom „Više za tebe. Bolje za Nemačku“, SPD se zalaže za snažnu državu i ravnotežu između bogatih i siromašnih.
Više ulaganja u ekonomiju, infrastrukturu i odbranu trebalo bi da se finansira višim porezima za bogate i većim državnim zaduživanjem. Zalažu se za ponovno uvođenje poreza na bogatstvo i veće oporezivanje velikih nasledstava.
SPD upozorava da se u politici prema migracijama i pružanju azila ne smeje skretati udesno. Nemačka mora ostati moderna useljenička zemlja.
„Troje od 10 ljudi u našoj zemlji ima migrantsko poreklo. Oni koji ovde žive i rade dugoročno, koji su dobro integrisani i govore nemački trebalo bi da postanu deo naše zemlje i učestvuju u našoj demokratiji“, kaže Šolc.
SPD, kako stoji u njihovom programu, podržava proširenje EU, posebno za zemlje zapadnog Balkana.
