Pred kraj života, prof. dr Smilja Avramov je bila svjesna snažnog i kontinuiranog procesa izvrtanja i negacije istine o Pokolju, genocidu počinjenom nad Srbima od strane NDH. Angažovala se oko ideje o formiranju Memorijalnog centra za srpske žrtve. Smatrala je nemogućim da se u Beogradu, na mjestu Starog Sajmišta formira Memorijalni centar jevrejskih žrtava jer se, kako je rekla, zna koliko je tamo Srba stradalo. Danas, kada je očito da se na tom mjestu podiže Muzej Holokausta a da Srbi nisu smogli snage, pameti i istorijske odgovornosti da podignu Muzej Pokolja, vrijedi se podsjetiti njenih riječi
Bez obzira na stvarnost da su Srbi balkanski narod koji je u 20. veku najviše postradao, činjenice o tome se nemilosrdno potiru pa čak i negiraju. Takva konstanta u našem društvu iznudila je kod srpskih intelektualaca pokret za osnivanjem Memorijalnog centra za srpske žrtve.
Prof dr Smilja Avramov za KM Novine o ovoj inicijativi, i još jednom centru koji bi se sa ovim gradio paralelno a bio posvećen srpskim velikanima nauke koji su ne samo ostavili trag već promenili način funkcionisanja ljudskog društva uopšte, kaže da bi tako kompletirana slika o nama promenila način gledanja na srpsko nacionalno pitanje i našu ulogu u svetskim događajima.
„Pokrenuli smo akciju da se formira memorijalni centar i to „Memorijalni centar za srpske žrtve u 20 veku“. Ja sam obišla 14 takvih centara za sećanje ne genocid, koliko ih postoji u Evropi, ni u jednom se ne pominju Srbi. Jedino u Jad Vašemu i to na jednom mestu, nešto beznačajno. To je jedno, drugo nije genocid nad Srbijom počeo ’41., mi smo doživeli tri pogroma u prošlom veku. To sve treba sakupiti na jednom mestu“ kaže jedna od najcenjenijih intelektualaca u Srbiji danas. Ona objašnjava da ono što sada možemo i delimično činimo da to prikažemo svetu, nikako nije dovoljno.
„Kada dođu stranci, to što im mi verbalno objasnimo ili eventualno organizujemo neki okrugli sto, to ode u vetar, to se zaboravi“ kaže ona. Zato bi Memorijalni centar kao što je Jad Vašem koji bi bio posvećen Srbiji, bio od velikog značaja.
„Imala sam razgovore sa Jevrejima gde smo pričali o tome šta sa Starim Sajmištem? Oni su vrlo organizovani i imaju para pa su predložili da tu bude Memorijalni centar jevrejskih žrtava. Rekla sam da je to nemoguće jer znamo koliko je tu Srba stradalo. Ja ne osporavam jevrejske žrtve, ja se njihovom narodu divim što su toliko revnosni i što ne zaboravljaju svoje stradale. Ja im odajem poštovanje za to. Rekla sam da ćemo mi u tom memorijalnom centru sigurno imati odelenje koje ćemo im posvetiti ali ne možemo više negirati srpske žrtve jer to već iritira Srbe!“ izričita je Avramova.
Ovih dana je u pripremi organizaciona konferencija na kojoj će biti utvrđen način i metod sprovođenja ove zamisli u realnost.
„Sazvaćemo konferenciju i sve one koji su zainteresovani za taj problem, da utvrdimo metodologiju i kojim putem ići dalje, da ih malo povežemo. Da najpre dobijemo odobrenje naših vlasti i obezbedimo materijalna sredstva i tako dalje. Dakle, mi smo u pripremnoj fazi i sve to treba uraditi u toku ovog meseca. Tome treba dati publicitet i to je jedna stvar a druga koju pokrećemo a isto je tako značajna jer evo imali smo negde nedavno dilemu gde ćemo položiti pepeo Nikole Tesle, pa je tu bilo i neukusnih polemika sa Hrvatima, znate… Mi smo u „Svetozaru Miletiću“ predložili da se na vidno mesto u Beogradu izgradi jedan Partenon koji bi bio posvećen najvećim srpskim naučnicima Tesli, Milankoviću i Pupinu, poput onog u Parizu. Kada bi ste vi imali jedan takav Partenon gde bi ste vizuelno predočili šta je srpska nauka dala svetskoj civilizaciji onda bi se, mislim, malo drugačije gledalo na srpsko pitanje. Te dve stvari bi se razvijale paralelno jer se one međusobno ne isključuju“ kaže Avramova o jednom od najznačajnih poduhvata na polju samopoštovanja i očuvanja dostojanstva i za naše žrtve i za srpski narod uopšte.
Ona navodi da za osnivanje Memorijalnog centra postoji velika zainteresovanost kod srpske dijaspore pa je neophodno i sam organizacioni sastanak pripremiti „vrlo solidno“.
Takođe, u ovu ideju koja nije gest deklarativne i banalizovane vrednosti na nivou verbalnog konzumiranja u svakodnevne svrhe već istinske nacionalne potrebe i svevremenog značaja, može se uključiti svako ko to zaista želi. Način na koji će moći da pomogne njeno ostvarenje, već će se vremenom ukazati za svakog po njegovim sposobnostima i mogućnostima i sigurno će to biti značajan doprinos sećanju na sve one koji su u veku iza nas dali svoje živote ili stradali samo zato što su Srbi i pravoslavni. Osim njih sećaćemo se i svih onih koji su svetu možda i nemerljivo pomogli da tehnološki napreduje a uz osnovnu karakteristiku za velike srpske naučnike, ne nudeći opciju zloupotrebe istog.
Svetu moramo pokazati da su imena stradalih iz srpskog naroda uvek na spiskovima onih žrtava koje su bile na strani humanog, časnog, dostojanstvenog dela ljudskog roda naspram onih koji su dolazili iz „civilizovanog“ sveta a sa sobom donosili pustoš i svireposti nadmašujući često i najgore među varvarima.
Neophodno je sećati se i ukazivati im poštovanje i zahvalnost a tako i naučnicima poput Tesle, Milankovića i Pupina koji su svojim zalaganjem ovaj svet učinili boljim za život a na ponos srpskom rodu iz koga su potekli. To bi pomoglo svetu da shvati da je odnos prema srpskom pitanju uistinu odnos prema čovečanstvu i onom humanom što ono u sebi podrazumeva ali ga ne gaji baš uvek.
