U morbidnoj vinjeti „Ljubičasta endivija“ nemačkog pisca Ernsta Jingera, jedan čovek ulazi u gurmansku radnju u kojoj prodavac, potpuno ravnodušnim tonom, govori o delikatesima izloženim u izlogu – ljudskom mesu – i započinje opširno izlaganje o umetnosti njegove pripreme. Priča je komentar društva koje prihvata užasavajuće pojave gotovo bez treptaja oka.
Znatno manje grozan, ali sa istim duhom „poslovanja kao i obično“, jeste i način na koji je establišment reagovao na masivni rast cena zlata u poslednjih nekoliko godina. Cena zlata je naglo eksplodirala, ali veliki broj ljudi uporno pokušava da taj uznemirujući trend ne primeti; ako ga već ne mogu ignorisati, trude se da ne razmišljaju previše o njegovim uzrocima.
Ono što finansijski i politički establišment uporno ne želi da vidi jeste dubinsko prestrukturiranje rezervi koje se odvija usled obezvređivanja dolara.
Samo tokom 2025. cena zlata je porasla za 70%
Za samo jednu deceniju, zlato je sa oko 1.000 dolara po unci skočilo na više od 4.800 dolara, koliko iznosi ove nedelje. Samo tokom 2025. godine, cena zlata je porasla za gotovo 70% – i to uprkos relativno visokim kamatnim stopama (koje inače odvraćaju investitore od imovine bez prinosa, kao što je zlato).
Ovo je ogromno crveno svetlo upozorenja da je nešto duboko puklo u utrobi postojećeg monetarnog sistema.
Ipak, finansijski i politički establišment se ponaša kao da u izlogu nije ljudsko meso, već nešto sasvim normalno.
„Očekuje se da će cene do četvrtog kvartala 2026. godine ići ka 5.000 dolara po unci, uz mogućnost od 6.000 dolara na duži rok“, napisala je JPMorgan krajem decembra u godišnjoj analizi, koristeći birokratski, analitički jezik kako bi umanjila značaj onoga što je u stvari izuzetan fenomen. A nismo ni izašli iz januara, a zlato je već probilo većinu njihovih godišnjih projekcija.
Strahovi koji guraju investitore
Investitore trenutno uznemiravaju brojni faktori: nestabilno japansko tržište obveznica, napeta geopolitička situacija i opšti osećaj da se niti koje drže svet na okupu sve brže raspliću. Sada se u prvi plan probija i takozvana „trgovina obezvređivanja“ – uverenje da prekomerni dugovi i deficiti podrivaju vrednost fiskalnih valuta.
Ovaj duboko potcenjeni aspekt je veoma blizu istine. Cena zlata nije mogla da se učetvorostruči za deset godina, niti da se više nego udvostruči za dve godine, samo na osnovu raspoloženja.
Centralne banke kao ključni pokretač
Strukturni pokretač vrtoglavog rasta cene zlata jeste činjenica da centralne banke masovno unose zlato u svoje trezore. Još početkom prošle godine pisao sam o tome kako ovaj trend menja odnos snaga na tržištu.
Dok su ranije tržištem dominirali zapadni institucionalni investitori – koji su zlato koristili kao opkladu na kretanje kamatnih stopa – danas cenu diktiraju akteri van Volstrita, pre svega centralne banke koje kupuju zlato bez obzira na cenu.
Glavni kupac je Kina, ali značajnu ulogu imaju i Indija, Turska, Brazil i Poljska. Primetno je da je samo jedna od ovih zemalja čvrsto u zapadnoj sferi uticaja. Prema istraživanju Svetskog saveta za zlato iz 2025. godine, čak 95% centralnih banaka očekuje rast globalnih zlatnih rezervi u narednih 12 meseci.
Zlato i „skrivena dedolarizacija“
Zlato je sada najbrže rastuća međunarodna rezervna imovina – uglavnom na štetu dolara. Procenjuje se da je do kraja 2025. dostiglo oko 30% ukupnih rezervi centralnih banaka. Pri tome, stvarne količine su verovatno znatno veće od zvaničnih.
Malo je poznato da se zlato može prebacivati između država bez ikakvih javnih obelodanjivanja. Glavni izvor podataka o zlatnim rezervama jesu izveštaji koje same države dostavljaju MMF-u – a ti podaci danas možda više nisu ni približno tačni.
Mnoge vlade kupuju zlato preko paradržavnih institucija radi „poricivosti“. U Kini, na primer, postoji više tela koja direktno odgovaraju Narodnoj banci Kine i mogu kupovati zlato, a da se to ne prijavljuje MMF-u.
Svetski savet za zlato je 2024. procenio da se čak dve trećine zvanične tražnje za zlatom ne prijavljuje. Analitičari koje citira Financial Times smatraju da su stvarne kineske kupovine više od deset puta veće od zvaničnih. Analitičar Jan Nivenhajs ovo naziva „skrivenom dedolarizacijom“.
Tri kruga dolarskog sistema
Dolarski sistem možemo zamisliti kao tri koncentrična kruga. Prvi čine transakcije – obračun trgovine i međunarodna plaćanja. Drugi je finansiranje i kredit – dugovi i globalni bankarski sistem. Treći, najdublji krug, jesu rezerve i skladišta vrednosti – devizne rezerve centralnih banaka i strateška imovina.
Posmatrajući samo prva dva kruga, dedolarizacija može delovati marginalno. Dolar je i dalje uključen u gotovo 90% svetskih deviznih transakcija. Ali upravo u trećem krugu dešavaju se suštinske promene.
Postoji snažan razlog da verujemo da će ono što se sada dešava u rezervama vremenom uticati i na trgovinu i finansiranje. Ne znači da će se trgovina obračunavati u zlatu, već da će se razvijati decentralizovaniji sistem sa neutralnom rezervnom imovinom i lokalnim valutama.
Dolar kao gubitnička opcija
Osnovni pritisak proizilazi iz činjenice da je držanje dolara postalo gubitnička strategija. Ne samo zato što SAD koriste dolar kao geopolitičko oružje, već i zato što on predstavlja lošu investiciju.
Sjedinjene Države nemaju verodostojan plan za obuzdavanje duga i gotovo je izvesno da će morati da koriste negativne realne kamatne stope kako bi vremenom „pojele“ dug. To je sporo, ali sigurno erodiranje vrednosti.
Centralne banke širom sveta sve teže prihvataju da istovremeno trpe politički rizik i finansijski gubitak držeći dolar.
Poricanje u srcu sistema
Uprkos svemu, u američkom establišmentu i dalje dominira poricanje. Federalne rezerve u izveštaju o ulozi dolara priznaju rast udela zlata u rezervama, ali to pripisuju isključivo rastu njegove cene – bez ikakve analize uzroka tog rasta ili priznanja masovnih, neprijavljenih kupovina.
Zlato, naravno, „samo“ slučajno poraste 200%.
Tihi povratak zlata u centar sistema
Nakon raspada Bretonvudskog sistema sedamdesetih godina, SAD su namerno gurnule zlato na margine finansijskog poretka. Ta politika se nije menjala decenijama.
Ali zlato se sada, tiho i strpljivo, vraća u sam centar sistema. Novi monetarni poredak se ne gradi kroz glasne proklamacije i propagandu, već kroz neprimetno, ali temeljno restrukturiranje samih temelja globalnih finansija.
