Dan po prazniku Svetog Vasilija ostroškog čudotvorca, po prvi put Sveta Srpska pravoslavna crkva liturgijski će proslaviti praznik njegove majke, Svete i Blažene Ane.
Posebno će biti svečano u sleu Mrkonjići u Popovom polju, rodnom mestu Svetog Vasilija, gde počivaju svete mošti Blažene Ane. Ona je odlukom Svetog Arhijerejskog Sabora SPC prošle godine upisana u Diptihe svetih Pravoslavne crkve.
Ovaj istorijski događaj za verni narod Hercegovine i celog pravoslavlja predstavlja krunu dugogodišnjeg molitvenog poštovanja majke jednog od najvoljenijih srpskih svetitelja. Praznik Svete Ane obeležava se dan nakon praznika Svetog Vasilija Ostroškog, simbolično ističući neraskidivu vezu majke i sina u svetosti.
Svečani sabor uz prisustvo više arhijereja
Centralni događaj proslave biće Sveta arhijerejska liturgija koju će, pored svetih moštiju Blažene Ane, služiti više arhijereja naše Svete crkve. Vernici su pozvani da se okupe u iskrenoj veri i molitvi za mir u duši i mir u celom svetu.
„Proslavljamo onu koja je, ukrašena čistotom, čednošću i stidom kao najlepšim haljinama svoje duše i tela, rodila i vaspitala Svetog Vasilija, te ga majčinskom molitvom i ljubavlju prva privela Gospodu”, navodi se u pozivu vernicima.
Istorijski značaj za Mrkonjiće
Prošlogodišnja odluka Svetog arhijerejskog sabora Srpske pravoslavne crkve o kanonizaciji Ane Jovanović (u monaštvu Anastasije) donela je veliku radost vernom narodu. Njene svete mošti, koje počivaju u manastirskoj crkvi u Mrkonjićima, izvor su utehe i blagoslova za brojne hodočasnike koji iz svih krajeva sveta dolaze u ovo sveto mesto.
Ovogodišnje saborovanje jedinstvena je prilika da verni narod, po prvi put na liturgijski način, zablagodari Presvetoj Trojici na daru nove zaštitnice i molitvenice pred prestolom Tvorca.
Mošti Svete Ane
Nadomak Trebinja, u Mrkonjićima, pre dve godine pronađene mošti Svete Ane, majke Svetog Vasilija.
Pravoslavni vernici primili su blagodat obretenjem zemnih ostataka Svetiteljeve majke Ane – Anastasije, samo par dana pre proslavljanja praznika Svetog Vasilija.
I pored činjenice da se malo zna o detaljima iz života Ane Jovanović, njena ličnost nije zaboravljena u knjizi večnoga života. Naročito jer se radi o pobožnoj majci koja je rodila, odgajila i na službu Bogu predala, svog sina jedinca, malenog po uzrastu, ali velikog po mudrosti i spremnosti na svecijelo služenje Bogu. Ana Jovanović je sebe upisala ne samo u večnu knjigu, već u knjigu svih srdaca koja neprestano uznose molitve svetom Vasiliju Ostroškom, moleći njegovo posredništvo i zastupništvo pred Gospodom.
Žitje
Svetlost predivne i blagoslovene radosti ogrejala je Anu na dan kada je rodila svoga sina, 28. decembra 1610. godine u Mrkonjićima u Popovom Polju. Bila je to pobožna, tiha, molitvena, i trudoljubiva majka hrišćanka, majka koja se vascelim svojim bićem trudila da čestiti dom Jovanovića ne poklekne pred brojnim iskušenjima (ponajviše pod iskušenjem siromaštva), već da sva iskušenja pobeđuju čestitošću, trudom i pobožnim životom, čineći tako da njihov dom postane Crkva u malom.
Prvu školu pobožnosti maleni Stojan naučio je upravo u toplom i ljubavlju ispunjenom okrilju svoje majke, koja ga je naučila molitvenom pravilu i osnovnim hrišćanskim vrlinama. Njena majčinska ljubav i usrdna molitva za svoje čedo bila je toliko jaka da je Stojan već u dečjem uzrastu bio primer čestitosti i pobožnosti, ne samo i njihovom skromnom domu, već i celom popovopoljskom kraju.
