Evo lepote, krasote, veličine i bogatstva u Svetoj Gori. Monasi ovaj manastir nazivaju Mali Carigrad; i zaista, čovek ne zna kako bi ga drugačije nazvao. Gledan sa mora, izgleda kao kakav primorski grad. Tu su pomešane i drevne građevine i moderne palate.
Ruski narod nije žalio ni para ni materijala, samo da njihova obitelj bude najlepša, najveća i najbogatija u Svetoj Gori. U tome su i uspeli, pa manastir Svetog Pantelejmona krasi južnu obalu Svete Gore Atonske.
U njemu je živelo i do 3000 monaha
Ko god ovde dođe, čudi se lepoti i veličini ove svete obitelji. Srbima koji nisu videli ovaj manastir, teško je predstaviti njegovu veličinu. Dovoljno je da se kaže da je u njemu živelo i do 3000 monaha. U njemu je kao u košnici samo vrelo od crnorizaca, od kojih je svako znao svoje poslušanje i mesto.
Čovek ne zna čemu pre da se divi i o čemu pre da piše: da li o velikoj crkvi sa galerijama za horove, o zlatnim ikonama, o divnim horovima, ili o redu i poretku u manastiru. Ljubav ruskog naroda prema monaštvu pokazala se ne samo u Rusiji, gde je bilo na hiljade monaha, koji su se i do sad održali, nego i ovde u Svetoj Gori.
Monaštvo se u svojoj lepoti i blagoljepiju pokazalo jedino u Rusiji
Rusi ne mogu ni da zamisle da u manastirima živi 2-3 kaluđera, kao što je to slučaj kod nas u Srbiji. Oni se skupljaju u velike zajednice, koje su često brojale na hiljade. Nije čudo što se monaštvo u celoj svojoj lepoti i blagoljepiju pokazalo jedino u Rusiji i nigde više.
Tamo su nastali divni crkveni horovi, koji su sve zadivljavali i dovodili do umiljenja. Tamo su nastala najbolja kompozitorska dela, note crkvenih pesama, koje uveliko koristimo i mi Srbi. Kod njih su nastale umiliteljne heruvimske pesme, koje slušaoce dovode do suza, kao što su: Bartanjska, Na blagoobrazni, Turčaninova, Na rozorenje Moskve itd…
Naš Rastko, carević, kod njih je došao i primio anđelski obraz, postavši Sava.
Car Dušan Silni je glavu Svetog Pantelejmona podario ovom ruskom manastiru
Glavna crkva je posvećena Svetom velikomučeniku Pantelejmonu, gde se čuva glava Svetog Pantelejmona, koju je manastiru podario naš srpski car Dušan Silni, kada je sa vojskom boravio u Svetoj Gori.
Druga glavna crkva je – Pokrovska, gde se služi na slovenskom jeziku, dok se u crkvi Svetog velikomučenika Pantelejmona služi na grčkom jeziku, a pevnice naizmenice na slovenskom i grčkom. Da govorim o njihovim svetinjama, svetim moštima, to je nemoguće, jer tu je toliko mnogo moštiju da je teško sve navesti.
Dovoljno je reći toliko da se, kada se na Pashu iznose svete mošti da bratija celiva, postave stolovi, koji su naročito za to napravljeni, i u dužinu idu od 20 metara. Na njima se poređaju kovčežići sa svetim moštima, skupocene izrade, počevši od drvenih, sedefastih, od slonove kosti, pa do zlatnih i srebrnih. Crkva se sva ispuni aromatnim mirisom.
Jedno od najvećih čuda na Svetoj Gori
Među njima, naročito se ističu aromatnim mirisom mošti Svetih petozarnih mučenika. Može se slobodno reći da bezmalo za svaki dan ima svetih moštiju, kada se i služba vrši sa velikim slavoslovijem.
Drugo, i jedno od najvećih čuda u Svetoj Gori je jedno ogromno zvono od 12 000 kilograma, koje kada zazvoni, teško da može više ko da spava u manastiru, jer se sve trese – stakla na prozorima samo što ne popucaju, a horovi u crkvi dugo se ne čuju, dok huka zvonjenja ne prestane.
Pored njega ima i još mnogo drugih manjih, koji svi kada zazvone čuje se samo jedna ogromna harmonija. Tako nešto ne čuje se nigde u svetu…
